Ko samo izmisli ono dugme snooze na telefonu?! To je samo još jedan način da odložimo neodložno. Prekjuče sam opet pred utonuće u san poželeo da “dobijem” ideju za temu o kojoj bih pisao za blog ujutru čim se probudim. Ali ujutru sam nekoliko puta pritisnuo pomenuto dugme i tako odložio ustajanje do najkasnijeg trenutka, ali tako da ipak ima nade da stignem na posao na vreme. Bilo mi je jasno da nema ništa od pisanja za sajt, ali mi je poslednji pogled na natpis snooze doneo odgovor na traženu želju. Znao sam da moram da napišem nešto o ljudskoj potrebi da do poslednjeg trenutka odlažu stvari koje moraju da urade. Odlaganje, ili prokrastinacija je veliki protivnik uspeha.

Prokrastinacija ne mora uvek da bude loša. Moja razmišljanja idu u pravcu da moramo da shvatimo kako se osećamo kada odlažemo neku obavezu. Ako osećamo grižu savesti što neki posao nikako da završimo, odnosno ako se stvarno osećamo loše zbog toga, onda bi ipak trebalo sebe da nateramo da ga uradimo. Ali ima i situacija kada se ni malo ne osećamo loše zbog nekog odlaganja, već bismo se, naprotiv, osećali loše ako bismo radili taj posao. To je onda znak da postoje jači razlozi zašto ne uradimo to što neko očekuje od nas. Tada nas naša podsvest, odnosno naše unutrašnje, više JA odvlači od zadatka koji nije dobar za nas i koji bi svakako trebalo da izbegnemo.

Upravo sam se setio da sam pre nekoliko meseci imao jednu ideju za sajt preko koga bih mogao da zarađujem novac. Ideja mi se u prvom trenutku činila sjajnom, proveo sam nekoliko dana tražeći idealno ime domena za sajt, kupio sam domen, ali sam onda stao i ništa se nije dešavalo. U nekoliko navrata sam pokušavao da nateram sebe da krenem sa realizacijom, ali nisam stigao dalje od laganog pretraživanja potrebnih informacija na internetu. Na kraju sam shvatio da nije trenutak da krenem u realizaciju te ideje i odustao. Sada kada razmislim, ni jednog trenutka se nisam osetio loše zbog odustajanja. Siguran sam da mi je zakon privlačenja na posredan način rekao da ne bih na taj način uspeo da zaradim novac.

Evo nekoliko jednostavnih načina kako možemo da sprečimo našu potrebu da odlažemo neodložno. Ponavljam da prvo morate da utvrdite da li su ti poslovi zaista neodložni ili vaša podsvest pokušava da vas spreči da se bavite stvarima koje nisu dobre za vas.

• Napravite spisak stvari koje treba da obavite u toku dana. Znam da nema većeg zadovoljstva nego kada sa spiska precrtavate jednu po jednu stvar koju ste obavili.
• Nemojte da obavljate više stvari paralelno, nego se usredsredite na jednu po jednu. Ovo je nešto što kod sebe moram da promenim. Pokušavam da uradim što više stvari odjednom i samim tim ni jednu ne uspem da uradim kako treba. Uvek na kompjuteru imam po 20 otvorenih internet stranica, i bar 10 prozora u kojima kao nešto radim. A sve mislim kako sam produktivan jer na primer dok čekam da se neki fajl prekopira, odmah otvorim drugi prozor na kome počinjem nešto da radim.
• Pojedi tu žabu – je naslov čuvene knjige Brajana Trejsija u kojoj se piše da je neophodno da se najteži zadaci obave prvi. Obično svi ujutru provere privatni email ili pročitaju vesti ili popiju kafu sa kolegama. To je klasičan primer odlaganja obaveza. Odmah ujutru treba skinuti sa spiska obavezu koja nam najviše stoji nad glavom i onda imamo vremena za sve ostalo. Sećam se uvodnog poglavlja iz knjige “Put kojim se ređe ide” gde autor Skot Pek objašnjava loše rezultate na poslu jednog klijenta. Na pitanje da li prvo pojede jagodu na kolaču ili je sačuva za kraj, klijent je odgovorio da naravno prvo pojede jagodu. Međutim, odlaganje zadovoljstva je nešto što i deca znaju. Prvo pojedu grašak koji ne vole, ali moraju da ga pojedu, a onda meso. Kada bi prvo pojeli meso, sa graškom bi mogli da odugovlače ceo dan.
• Podelite velike zadatke na manje delove. Znate ono čuveno pitanje… kako da pojedete slona? Odgovor je, naravno, zalogaj po zalogaj. Kada imamo veliki zadatak pred sobom, on može delovati zastrašujuće i navesti nas da odlažemo njegovo izvršenje. Ali ako ga podelimo na manje delove koji mogu da se izvrše u toku nekoliko sati ili jednog dana, onda to psihološki deluje neuporedivo lakše.
• Ne mora sve da bude savršeno. Perfekcionizam je uverenje da je sve što se obavlja mora biti savršeno i da ništa manje nije prihvatljivo. Ovakav stav vodi odlaganju poslova za koje mislimo da nismo dovoljno dobri ili dovoljno obučeni da ih obavimo. Perfekcionizam vodi ka tome da strah od neuspeha nadjača želju za uspehom.
• Zamislite da ste plaćeni za posao koji je neophodno da obavite. O ovome sam pisao u članku Plaćen sam za sve.

Može se reći da je prokrastinacija jedan od glavnih razloga zašto ljudi ne uspevaju da iskoriste zakon privlačenja! Pisao sam o akciji kao sastavnom delu procesa manifestacije želja. Dakle, ako samo čekamo da nam željene stvari padnu sa neba, teško će se to ostvariti. Potrebno je da radimo na svojim željama! Zato moramo da eliminišemo odlaganje poslova koji nas vode ka cilju. I ja sada polako počinjem da shvatam da sam ceo život odlagao uspeh, a da je uspeh neodložan! Kao što ne možemo odložiti život, tako ne možemo odložiti ni uspeh. Samo što su neki toliko uspešni u odlaganju uspeha da im se fizička smrt dogodi pre uspeha. Don’t snooze success!