Zašto svi žele da budu moderni robovi?
Juče sam bio učesnik jednog sastanka u našoj poznatoj, velikoj, modernoj kompaniji. Sastanak je bio na prilično visokom nivou. Zato sam se sredio, obukao odelo i stavio kravatu. Delovao sam veoma važno sam sebi. Takođe, kada sam video sve one mlade, uspešne ljude koji jako predano rade svoj posao, bilo mi je veoma prijatno. Svi su bili nasmejani i veseli, ali ozbiljni u realizaciji posla i dogovora. Svi su pametni, elokventni, ambiciozni. Siguran sam da se razumeju u svoj posao i da mogu još dalje da doguraju.
Sastanak je počeo popodne, uz nekoliko odlaganja, sa dva sata zakašnjenja, a završio oko osam sati uveče. Međutim niko se nije uzbuđivao što radi tako kasno. Čak su naglašavali da još imaju da odrade deo posla nakon sastanka. Iznerviran zbog nepoštovanja mog vremena, počeo sam da potvrđujem stav koji imam već nekoliko meseci unazad. Svi su oni moderni robovi. Rade za gazdu do krajnjih granica. Iscrpljuju se. Izgaraju na poslu.
Znam, imaju velike plate. Ali zapitajte se da li je sve to tako divno kao što je meni izgledalo na prvi pogled. Da li ti ljudi uopšte imaju privatni život? Da li uspeju da se ikada vide sa prijateljima ili da prošetaju tokom radnog dana negde dok je još sunce? Pretpostavljam da im je vikendom više stalo da se odmore i odspavaju nego da izađu. Verovatno ima i onih koji izađu subotom, razvale se od alkohola, a onda se celu nedelju trezne i uveče spremaju za posao u ponedeljak.
Kako neko ko radi do osam uveče svakog dana uopšte može da ima decu? U stvari, kako može da im se posveti? Ja mislim da ne može nikako. Vikend nije dovoljan da bi dete shvatilo da ima oca, ili i oca i majku. Detetu treba mnogo više pažnje i zajedničkih trenutaka. Da li takvi prezaposleni ljudi imaju vremena za ljubav? Da li imaju snage za seks? Imam utisak da su oni “uspešni” samo u poslu, a zaostaju u ostalim aspektima svog života. Da li je to onda uopšte uspeh?
Možda je neko od vas u takvom položaju? Voleo bih da čujem vaša iskustva. Voleo bih da čujem da grešim.
Ali da se vratimo malo na novac. Pitam se čak da li su ljudi o kojima pišem baš tako zadovoljni svojim finansijskim stanjem. Velika plata je odličan početak, ali rad u takvoj kompaniji podrazumeva i određeni društveni status koji se kupuje novcem. Kakav biste vi to uspešan mladi čovek bili ako ne biste kupili stan ili novi auto. A to je preskupo da se kupi od plate. Zato, hajde da uzmemo kredit, pa ćemo lako da ga vraćamo. A hajde sada da kupimo veliki plazma televizor, pa fancy mobilni telefon. A da li znaš da je kolega išao na Maldive na letovanje? Moramo i mi… A dug je sve veći i veći. Kada se jednom počne sa ovakvim životom “na kredu” teško je stati. Nebrojeni su primeri ljudi koji su na ovaj način postali robovi koji rade samo za kredite i kamate. Naravno, na zapadu je to mnogo izraženije, ali sve to polako dolazi kod nas. U knjizi “Bogati otac, siromašni otac” Robert Kiosaki lepo objašnjava ovakav rad za platu, ma kolika ona bila, i načine da se izbegne ovakva dužnička situacija. Svaka čast pametnima koji nisu poklekli pred očekivanjima okoline, pa ulažu deo plate da bi uvećali svoj kapital.
Možda ova tema i nema previše dodirnih tačaka sa zakonom privlačenja, ali bio sam pod utiskom sastanka i morao sam da napišem nešto o ovim modernim robovima koji po ceo dan rade za gazdu, za banku, za kamate i kredite, a svima nam izgledaju izuzetno uspešni i zadovoljni. Samo oni znaju kakav život vode i kakva su im razmišljanja. A ja sam, gledajući njih, video šta ne želim od života. Znam da želim da budem bogat, ali uz znatno manje uloženog vremena. Mnogi će pomisliti da je to nemoguće, osim ako me ne zadesi sedmica na lotou. Ko misli da je nemoguće neće nikad ni ostvariti bogatstvo. Ja sam siguran da mogu i da već ostvarujem bogatstvo bez petnaestočasovnog radnog vremena.
Kada samo pomislim da sam do skoro želeo da budem na mestu pomenutih japija i da radim isto što i oni, prođe me jeza. Savršeno sam zadovoljan onim što sada radim. Trenutno i ja radim za gazdu, ali znatno je drugačiji odnos. Radim posao koji ne zahteva prekovremeno angažovanje, iscrpljivanje, takmičenje u što kasnijem odlasku sa posla i sve ostale moderne japijevske discipline. Takođe, pokrećem sopstveni posao gde ću raditi isključivo za sebe i svoju porodicu i gde osim plaćanja poreza državi neću morati da punim ničiji tuđi džep. Srećan sam što svako popodne mogu sina da izvedem u park i da se igram s njim uveče sve dok ne zaspi. Srećan sam što me je život do sada uvek vodio pravim stazama i što nisam morao da učim na teži način. Srećan sam što znam da su za takav životni tok zaslužne moje misli koje su uvek gledale da nađu pozitivan aspekt svakog događaja. Srećan sam i što sam otkrio Tajnu, pa sada još bolje mogu da iskoristim svoje misli da mi privuku potpuno zadovoljsvo u životu.
Naravno Masta, dre je Bog tu sam ja, u prevodu Bog zivi u meni, zakljucak ja sam Bog. Bog je jednako...
Uvek od goreg ima gore, postoje ljudi koji rade po ceo dan a uopšte nisu finansijski zadovoljeni.
U takvim sistemima, često je problem što ljudi ne mogu da se organizuju kvalitetno, iz teksta se vidi da je vaš sastanak počeo sa 2 sata zakašnjenja, dokaz da loše organizuju vreme.
Najbolje svetske kreativne kompanije polako prelaze na sistem od 4 radna dana, da bi se zaposleni više odmorili i bili daleko kreativniji i produktivniji u 4 dana koja rade.
Firma koja radi “stalno” prekovremeno znači da je neorganizovana, a ne posvećena. Problem u firmi.
Firma u kojoj ponekad treba da ostaneš prekovremeno da bi se završio bitan posao od juče, a neko to ne želi. Problem u zaposlenom.
Mnogo više napora treba da bi čovek “otmeno” upropastio svoj život nego da bi živeo spokojno i vedro.
Bravo Tajno,i ja ne volim da radim prekovremeno,a ako bas moram onda trazim da mi se to plati.Ali ja sam organizovana osoba pa neista ne ostaavljam za sutra sve sto mogu uradim danas.Moja deca su velika ali sam puno vremena provodila sa njima dok su bili mali svaki slobodan trenutak sam provodila sa njima.Posvecivala im paznju i nista mi nije bilo tesko sto se njih tice,Deca brzo porastu i roditelji su im sve manje potrebni.Deci ne trebaju pare vec roditelji a danasnji roditelji ne zele mnogo da se bakcu sa decom jer su preumorni i iscrpljeni od glupih poslova koje obavljaju.A ti si se upoznao sa tajnom na vreme i sto je jos vaznije verujes u nju i praktikujes je a tajna radi i uvek je radila ali svest ljudi je jos ne moze prihvatiti jer nisu svesni da je sve u njima.Zato dragi prijatelju uzivaj u svom sinu jer ce izrasti u normalnog coveka kome su roditelji poklonili puno ljubavi,a ljubav je najvaznija.To sam iskusila i mogu ti reci drago mi je zbog toga jer su moja deca sada zadovoljni ljudi i oni ce biti dobri roditelji puni ljubavi i razumevanja za potrebe svoje dece.
Puno pozdrava tebi i tvojima
Tačno tako. Preporučujem svima knjigu bogati otac, siromašni otac i zlatna pravila od Napoleona Hila. Pozdrav za sve
Kada se upletem u mrezu svakodnevnih navika,kada mi se cini da gubim kontrolu nad svojim zivotom,kada 24h nijedovoljno,setim se tegle kiselih krastavaca…i kafe.
Profesor je stajao pred grupom studenata na casu filozofije i drzao neke predmete iza sebe.Kada je cas poceo,bez reci je podigao veliku,praznu teglu od kiselih krastavaca,stavio je na katedru i napunio lopticama za tenis
Potom je upitao studente dali je tegla puna.Slozili su se da jeste.Zatim je podigao punu kutiju kamencica i sipao u teglu.Blago je protresao. kamencici su se skotrljali u prazan prostor izmedju loptica.Tada je ponovo pitao studente da li je tegla puna.Opet su odgovorili da jeste.Sledeca kutija koju je profesr uzeo,bila je puna peska.Kada ga je sipao,pesak je ispunio sve preostale supljine u tegli.Pitao je jos jednom dali je sada puna.Studenti su skruseno odgovborili da jeste.Onda je profesor ispod stola izvadio dve soljice kafe i sipao ih u teglu.Kafa je natopila pesak.Studenti su se smejali”SADA”rekao je profesor”HOCU DA SHVATITE DA OVA TEGLA PREDSTAVLJA VAS ZIVOT.
Teniske loptice su VAZNE STVARI U VASEM ZIVOTU:vasa porodica,vasa deca,vase zdravlje,vasa vera i stvari kojima se strasno predajete.To su stvari uz koje bi vas zivot bio ispunjen i kad bi sve drugo nestalo.Kamencici su ostale stvari koje su vazne:vas posao vasa kuca i vas auto.Pesak predstavlja ostale stvari.Male stvari.Ako napunite teglu peskom,nema mesta za kamencice i teniske loptice.Isto vazi i u zivotu.Ako potrosite sve svje vreme i energiju na male stvari,nikad necete imati mesta za one vazne stvari.Vodite racuna o stvarima koji su bitni za vasu srecu.Igrajte se sa decom.Nadji te vrewmena za odlazak lekaru.Izvedite partnera na veceru.Ponasaj te se kao da vam je ponovo 18.Uvek ce biti vremene da se ocisti kuca,urade popravke.Prvo se pobrinite za teniske loptice-stvari koje su vam zaista vazne.Utvrdite svoje prioritete.Sve ostalo je pesak.
Jedna od stdentkinja je podigla ruku i upitala sta predstavlja kafa.Profesor se nasmejao.”Drago mi je da ste to pitali.Nju sipam da bih vam pokazao da,bez obzira koliko mislite da vam je zivot pun,uvek ima prostora za soljicu kafe sa prijateljem.Nadji te vremene da podelite ovo sa onima koji su vam vazni.NADJI TE VREMENA ZA SMEH,RADOST,LJUBAV,CITANJE,UCENJE,RAZMISLJANJE,MASTENJE I DRUZENJE.ZA SVE ONO PO CEMU SE RAZLIKUJEMO-STO NAS CINI LJUDIMA.
SJAJNO!!! Odavno nisam čuo bolju i lepšu priču. Hvala!
Mogli smo i da je objavimo kao tekst na blogu da bi dobila veću pažnju i čitanost…
Tajno
Jos jedna potvrda da Zakon privlacenja funkcionise.Naime,nekoliko dana(oko 5-6)unazad zeleo sam da napisem ovaj test na blogu,ali mi je bilo glupo posto nisi pisao o takvim temama.Zelju da napises bar neki slican tekst poslao sam u univezum.Odgovor da Zakon funkcionise brzo je stigao.Hvala
Inace tekst sam pronasao,neces verovati,u jednom lokalnom listu koje izlazi u jednom preduzecu.Autorka se zove Branka Cvetkov Rudez.
Pozdrav
Wau,al si zapeo sza taj weekend,kao nije dovoljno i slicno.
Sta je sa gomilom ljudi koji rade 6 dana nedeljno
Nemanja, možda ima i nekih koji rade 24/7, ali gledam samo ono što je dobro, a nikada negativne primere. Pozdrav
Odlican tekst, delim tvoje misljenje u apsolutno svim navedenim stavkama. Ja jesam ambiciozan ali isto tako ne po cenu da se bude uspesan samo na poslu jer mi je porodica na prvom mestu i kao i ti volim sto vise vremena da provodim sa zenom i sinom.
Tako sam ja 16 godina radila.
(evo sta sam pre par meseci napisala na svom blogu)
“Šta sam naučila kroz sve te Godine:
Lepo je spavati u Hotelu sa 5 Zvezdica kad ti Firma plaća, lepo je ići na Božićnu Party kod People Magazine usred Njujorka i upoznati neke koje si video u Bioskopu kao dete, lepo je leteti Avionima i voziti se taksijem na račun firme, .. jesti Sushi, ne misliti na sutra,… ne misliti da nemaš kuću, nemaš nikog ko da te čeka, nemaš nikog ko da te isprati, nemaš nikog sa kim ćeš stvarno da se nasmeješ, izplačeš, izdereš, … nemaš krsta, nemaš boga, nemaš duševne hrane, nemaš normalnog razgovora. Nemaš nikog kad se razboliš. Ni Žive Duše. Ni Mačku. Ni Biljku. Nemaš nikog usred Noći. Nemaš Nikog usred Dana. Nemaš nigde Nikoga. Jer si prodao Dušu Đavolu. A Karijera je Đavo.”
BTW @ivancosic vesti o 4 dana radne nedelje nisu doprle do mene .. te pojave sa 4 dana su se uvele na zapadu u nekim firmama ne zato da se radnici odmore nego da zavrnu nepotrebnu proizvodnju za trziste i da ne bi bili prinudjeni da otpuste radnike… takvim odlukama se takodje i plata smanjuje!!
inace kriza vec od 2002, jung von matt : dok sam ja dobijala vocnu korpu na radni sto svako jutro otpustali su se tada vec citava odeljenja od 15 ljudi pred bozic (sto je svinjarija). jeli smo voce koje nam je zastajalo u grlu … bozic gala nakon otpustanja u berzi u hamburgu za nepitaj koliko para.. da se odrzi plasticnost uspesnosti. happy shiny people dok ne dobijes cir na zelucu.
moj zadnji contract je bio 37 sati nedeljno i ja sam morala da potpisem da je parttime!
Ja iskreno mislim da je sve stvar odluke… I moje misljenje je da covek ako zeli da postigne veci standard mora da se uposli, i to zestoko… minimum 12 sati dnevno mada i 16 sati nije retka pojava,,, Ja sam na primer jedan dan radio od 9h ujutru do 1h nocu… ali to se isplatilo… i mislim da bih mogao svaki dan da radim 12 sati jer me to iskreno i ispunjava zasto-ne znam , tokom leta svaki dan je bio ispunjen radom, samo u mom slucaju i nedelja je od 11-20h bila ispunjena,.. tak oda sve je stvar izbora niko me nije terao na to… pozz
Kad čovek radi posao koji voli, onda praktično ne mora nikad da radi, jer mu je rad zabava. Sve je stvar izbora.
Tajno, molim te, nemoj više da vizualizuješ ovakve teme. Razmišljanjem o tome nećeš pomoći tim ljdima, niti ćeš zadovoljiti svoj ego na duže staze. Zašto nam ne opišeš neku posebno zanimljivu šetnju sa sinom, ili neki “sitan” događaj zbog kog si se nasmešio pre nekoliko dana? Seti se, ne treba se boriti protiv nekog principa, već se treba boriti za princip suprotan od tog koji nam smeta.
Inače, priča sa teglom i kafom je fenomenalna!
Da tekst podseca na stalne komentare nasih ljudi kada vide AUDI A6 tipa : NEKA DOVOLJNA JE NAMA I OVA LADA NEBI JA MENJAO SVOJ ZIVOT ZA NJEGOV..
Zeleo bih i ja da se uključim u diskusiju na ovu temu. Ako misliš da ne možeš, ti si u pravu, a ako misliš da možeš, ti si opet u pravu.Sve je stvar perspektive i percepcije koju imamo.U svakom slučaju na šta se fokusiramo i ulažemo vreme i energiju to i dobijamo. To nam je svima sve jasnije i jasnije što pre u potpunosti prihvatimo zakon privlačnosti.
2007.-e godine sam prvi put saznao za Tajnu kada mi je moj dobar prijatelj poklonio film. Ubrzo sam počeo da koristim u svom zivotu znanja Zakona privlačnosti, i video sam da neke stvari deluju.Vrlo brzo sam došao do većih para koje sam toliko želeo. Dobio sam novi bolji posao vrlo brzo. Međutim,kako je radno mesto zahtevalo sve duži i duži rad,i iscrpljivalo me(?), počeo sam polako da zapostavljam Tajnu i gubim fokus sa važnih stvari u mom životu. Vremenom,sve sam podredio svom poslu, svakodnevni rad od 7-19h, i iako je plata bila OK nisam ostao više na tom radnom mestu.Neko vreme sam ili zaboravio na Tajnu ili radio automatski zbog obaveza(?).
Sada kada koristim i Vision board na zidu, preslušavam sopstvene audio scenarije, pokušavam na najbolji mogući način da se fokusiram što je najvažnije za uspešnost Tajne, a što pre nisam baš najbolje shvatao.Najbolje mi nekada pomaže i samo gledanje filma Tajna, što ne može ni sa čim drugim da se uporedi.
Sada mnogo više verujem u Tajnu,možda mi je to pomogla ova vremenska distanca od 2007. godine do sada, mada znam da ne smemo da budemo nikako opterećeni vremenom za ostvarenje neke želje i cilja, što nam ponekad ne uspeva.
Ne znam u kom pravcu će ići ovaj sjajan sajt, ali mislim da je sve bolji i bolji. Pozz
Petre, mislim da si potpuno pogrešno shvatio tekst. Hoću i ha Audi, ali neću na kredit
Srce, ne znam ni ja u kom pravcu ide sajt, ali si mi konačno dao ideju da uposlim Tajnu kako bih mu odredio mesto. Nije mi to do sada palo napamet. Hvala za pohvale!
Evo jedne predobre pričice.Sreća je vrlo relativna stvar – jer svako traži svoju sreću.
Luksuzna jahta usidrila se u jednom malom meksičkom ribarskom selu.
Vlasnik jahte je bio oduševljen kvalitetom ribe i zapitao ribare koliko im vremena treba da ulove tako dobru ribu.
“Ne treba nam dugo” – odgovoriše ribari.
“A zašto ne ostanete duže na moru i ulovite još više?”
Odgovoriše mu da je ono što ulove sasvim dovoljno za njih i njihove porodice.
“Pa šta radite sa tolikim slobodnim vremenom?”
“Spavamo, malo lovimo ribu, igramo se sa svojom decom a popodne siestu provodimo sa svojim ženama. Uveče izlazimo u selo, sastajemo se sa prijateljima, popijemo poneko piće i otpevamo par pesama. Naš je život ispunjen.”
Gospodin turista im predloži: “Diplomirao sam ekonomiju na Harvardu i mogu vam pomoći: lovite ribu duže svakoga dana, prodajte je i tim novcem kupite veći brod.”
“I šta onda?”
“Uz veći brod ulovićete još više ribe, i tim novcem možete kupiti još jedan brod, pa još jedan.čitavu flotu. Umesto da prodajete ribu posredniku, možete pregovarati direktno sa velikim poizvođačima; možete i vi sami postati jedan od njih. Zatim se možete preseliti iz ovog sela u Mexico City, Los Angeles ili čak New York ! Iz tih gradova možete voditi svoj veliki novi posao!”
“Koliko bi nam vremena trebalo za to?”
“Dvadeset do dvadeset pet godina”.
“I onda?”
“Onda? E, prijatelji, sada postaje zanimljivo. Kad vam se posao dobro razgrana, možete početi s prodajom i kupovinom deonica i zaraditi milione!”
“Milione? Stvarno? A onda?”
“Onda možete otići u penziju, živeti u malom selu na obali, spavati dugo, ići na pecanje, igrati se s unucima, provoditi popodneva sa ženom a večeri s prijateljima uz piće i pesmu.”
“Svaka čast, gospodine, ali upravo to radimo sada. Zašto bi uzalud potrošili dvadeset pet godina?” – upitaše Meksikanci.
Pouka: U životu uvek moraš znati gde si se uputio……….. jer, možda si već tamo!!!
Divno.
Vidim da je aktuelna tema…pa da iznesem i Ja svoje misljenje.
Tajno,ako zivis u nasoj zemlji i ovakav ti je posao onda cu reci ono sto kazem svima koji pricaju na slican nacin.Ja kao student ekonomije reci cu da je za trenutno stanje u nasoj zemlji glavni krivac socijalisticki rezim koji je oko pola veka bio na vrhu.Svi znamo da se Komunisticka Partija Jugoslavije ugledala na SSSR,na cijem je vrhu Staljin sa svojim rezimom “Sve za masu nista za pojedinca”.Dakle,nije bilo mesta za privatno preduzetnistvo…Da smo nastavili kao do drugog svetskog rata,u duhu kapitalizma sada bi bili u rangu sa najjacim zemljama.Ali jbg,posto je kod nas kapitalizam zakasnio onda moramo ici tezim putem.Ne postuje se radno vreme,ne postuju se ljudi koji imaju skole vec sve ide preko veze…ali opet moram reci, ZA SVE IMA VREMENA.Vreme se moze organizovati ma koliko god da se zauzeti i to tvrdim. Uvek ima vremena za posao,za prijatelje,porodicu,izlazak,samo treba malo organizacije…Ali ljudi to nece da shvate.Jednostavno kazu “Danas sam umro od posla,mrtav sam,idem kuci da legnem,nemam vremena nizasta”… I sta biva??? Upravo ono sto kazu. Treba samo izgovoriti suprotno i univerzum ce odgovoriti..
A sad bih zeleo da uputim jedan komentar Ivanu Cosicu koji je napisao “Uvek od goreg ima gore, postoje ljudi koji rade po ceo dan a uopšte nisu finansijski zadovoljeni”
Nikada,ali nikada ne treba gledati na taj nacin.Uvek gledajte u svom interesu,za sebe,jer vas ne intersuju drugi ljudi.Vi brinete za sebe i ne uporedjujte se sa drugima,jer zivot nije vecita borba oko toga ko ima bolju ili losiju situaciju.
Juče sam gledao film “The Family Man” u kom glavnu ulogu igra Nikolas Kejdž. On igra prezauzetog, izuzetno uspešnog, čoveka bez porodice koji na zanimljiv način shvata šta su prave vrednosti u životu.
Čini mi se da svi žale za onim što nemaju. Zato je dobro da imamo dovoljno od svega, a ne premnogo u jednom segmentu života, a da se patimo u drugom.
Tanja,sjajna priča,odusevio sam se!!Srdačan pozdrav
Vec neko vreme psiholozi pokusavaju da shvate sustinu srece, sta je ono sto ljude cini srecnim. Cini se da mnogo faktora tu igra ulogu ali oko jednog se svi manje vise slazu. Novac prestaje da bude faktor srece u trenutku kada dostignes neki nivo srednje klase, u kome mozes da podmiris sve svoje osnovne potrebe. Onda ulaze na scenu neke druge stvari, i ako u poslu koji radis ne nalazis smisao i zadovoljstvo ako te to sto radis ne motivise i ne ispunjava nikakva velika plata nece moci da to kompenzuje, narocito kada jos uz takav posao trpi i privatni i porodicni zivot..
Sve je ovo na neki nacin lijepo,ali ono sto sam ja prozivio u zadnjih godinu dana,to nije lijepo ali vjerovatno da se moralo desiti,da je moralo biti neka skola ili makar ono ko zna za sto je to dobro?!Godinu dana sam radio u nekad velikoj gradjevinskoj firmi,a sad ruiniu kojoj je samo direktorici dobro,mada nije ni njoj jer to sto ona zivi to je kosmar a ne zivot.
Poceo sam sa obecanjima da ce biti bolje,da ce posao da krene,da cu imati dobru platu da se malo strpim i to sve od osobe koja sebe predstavlja kao veliki vjernik,ide u hadziluk a u stvari je jako losa i sitna dusa koja se sladi i uziva od tudje muke.I tako godinu dana…poceo sa jednim radnim mjestom,pa onda ajde jos i ovo zavrsi,pa jos i ovo i tako dodjem u situaciju da za jednu platu koju sam primao sa kasnjenjem od tri-cetiri mjeseca radim za cetvoricu.Radio sam prekovremeno,cesto puta i mokar od kise i prljav od posla i prepun negativne energije,kod kuce troje djece,zena koja je tad bolovala od multiplex skleroze i osjecaja da sam dosao u situaciju da mi “sole pamet” oni koji znaju o svemu mnogo manje nego ja!Razmisljao sam ponekad i o samoubistvu ali sam znao da to nije rjesenje!
Skoro da mi je bilo kao u filmu Pursuit happynes,da placem od muke,da se osjecam bezvrijedan,unisten,ali ipak sam vjerovao u sebe i zenu koju mnogo volim i koja mi je pomogla da ostanem citav u glavu,koja mi je davala nadu i koja je bila moja “TAJNA” a i jos uvjek je i svaka ta njena rijec nade ulivala se duboko u moju podsvijest i sad vidim daona utice mnogo bolje na mene nego ja sam!
nakon svega ,sve te muke u firmi i toliko rada nizasta moja direktorica mi se na kraju godine zahvalila rijecima da sam neradnik i los covjek posle cega mi je pukao film i otisao sam na bolovanje.I tako 4 mjeseca da bih na kraju poslao otkaz po nagovoru moje supruge jer kako ona kaze nije vrijedno mojeg zdravlja i zivota sve to tamo!I nije!Sad vidim gdje sam ostavio svoju godinu zivota ali kozna zasto je to dobro?!Iako imam 44 znam da ce se i za mene naci nesto mnogo bolje i da i ja imam jedno lijepo mjesto pod suncem!I ova 4 mjeseca na bolovanjuvrijedilo je,i to mnogo!nadoknadio sam svo ono lijepo vrijeme sa svojom djecom i svojom zenom!Porodica nema cijenu!Danas se moja zena izlijecila od te opake bolesti,moja djeca dobro uce,dobro prolazimo finansijski,bogu hvala nista nam ne hvali i dobro znam sto je TAJNA!I vjecno sam zahvalan na tome i svemu sto imam!Izvinite na ovolikom davljenju!Mnogo mi znacite i mnogo ste mi pomogli!HVALA VAM!!!
Геро,поздрав…..
шаљем ти мисли пуне среће,здравља,новца и љубави теби и твојој породици и знам да је ово само почетак на твом путу благостања….
Hvala Ana!Zato mi svi Vi i sve ovo ovdje puno znacite!
Gero, ovo je jedna od najlepsih i najdirljivijih ispovesti koju sam cula u skorije vreme, barem od ‘jaceg pola’. I hvala ti na tome. A neko tako iskren i hrabar da prizna svoj poraz, i da i dalje bude zahvalan na svemu – ovde je uvek dobrodosao. Pa cak i drugi put
Hvala ti Mau!Imalo bi toga jos ali to je proslost i neka ostane tamo.Ja idem dalje!
SLAZEM SE U POTPUNOSTI SA PROCITANIM. JA SAM BIO U SITUACIJI KAD SAM IMAO POSAO I POSAO IMAO MENE I TO ZA PROSECNU PLATU KOJU SAM PRIMAO JEDNOM MESECNO. BIO SAM NEZADOVOLJAN I ZELEO NESTO DRUGO. SADA BAVIM POSLOM KOJI MI UZIMA OSAM SATI NEDELJNO ,A DONOSI MI NEKOLIKO PLATA. POZDRAV