Zašto svi žele da budu moderni robovi?

Objavljeno Autor: Tajna Kategorije: Lični stav Tags: , , , ,

Juče sam bio učesnik jednog sastanka u našoj poznatoj, velikoj, modernoj kompaniji. Sastanak je bio na prilično visokom nivou. Zato sam se sredio, obukao odelo i stavio kravatu. Delovao sam veoma važno sam sebi. Takođe, kada sam video sve one mlade, uspešne ljude koji jako predano rade svoj posao, bilo mi je veoma prijatno. Svi su bili nasmejani i veseli, ali ozbiljni u realizaciji posla i dogovora. Svi su pametni, elokventni, ambiciozni. Siguran sam da se razumeju u svoj posao i da mogu još dalje da doguraju.

Sastanak je počeo popodne, uz nekoliko odlaganja, sa dva sata zakašnjenja, a završio oko osam sati uveče. Međutim niko se nije uzbuđivao što radi tako kasno. Čak su naglašavali da još imaju da odrade deo posla nakon sastanka. Iznerviran zbog nepoštovanja mog vremena, počeo sam da potvrđujem stav koji imam već nekoliko meseci unazad. Svi su oni moderni robovi. Rade za gazdu do krajnjih granica. Iscrpljuju se. Izgaraju na poslu.

Znam, imaju velike plate. Ali zapitajte se da li je sve to tako divno kao što je meni izgledalo na prvi pogled. Da li ti ljudi uopšte imaju privatni život? Da li uspeju da se ikada vide sa prijateljima ili da prošetaju tokom radnog dana negde dok je još sunce? Pretpostavljam da im je vikendom više stalo da se odmore i odspavaju nego da izađu. Verovatno ima i onih koji izađu subotom, razvale se od alkohola, a onda se celu nedelju trezne i uveče spremaju za posao u ponedeljak.

Kako neko ko radi do osam uveče svakog dana uopšte može da ima decu? U stvari, kako može da im se posveti? Ja mislim da ne može nikako. Vikend nije dovoljan da bi dete shvatilo da ima oca, ili i oca i majku. Detetu treba mnogo više pažnje i zajedničkih trenutaka. Da li takvi prezaposleni ljudi imaju vremena za ljubav? Da li imaju snage za seks? Imam utisak da su oni “uspešni” samo u poslu, a zaostaju u ostalim aspektima svog života. Da li je to onda uopšte uspeh?

Možda je neko od vas u takvom položaju? Voleo bih da čujem vaša iskustva. Voleo bih da čujem da grešim.

Ali da se vratimo malo na novac. Pitam se čak da li su ljudi o kojima pišem baš tako zadovoljni svojim finansijskim stanjem. Velika plata je odličan početak, ali rad u takvoj kompaniji podrazumeva i određeni društveni status koji se kupuje novcem. Kakav biste vi to uspešan mladi čovek bili ako ne biste kupili stan ili novi auto. A to je preskupo da se kupi od plate. Zato, hajde da uzmemo kredit, pa ćemo lako da ga vraćamo. A hajde sada da kupimo veliki plazma televizor, pa fancy mobilni telefon. A da li znaš da je kolega išao na Maldive na letovanje? Moramo i mi… A dug je sve veći i veći. Kada se jednom počne sa ovakvim životom “na kredu” teško je stati. Nebrojeni su primeri ljudi koji su na ovaj način postali robovi koji rade samo za kredite i kamate. Naravno, na zapadu je to mnogo izraženije, ali sve to polako dolazi kod nas. U knjizi “Bogati otac, siromašni otac” Robert Kiosaki lepo objašnjava ovakav rad za platu, ma kolika ona bila, i načine da se izbegne ovakva dužnička situacija. Svaka čast pametnima koji nisu poklekli pred očekivanjima okoline, pa ulažu deo plate da bi uvećali svoj kapital.

Možda ova tema i nema previše dodirnih tačaka sa zakonom privlačenja, ali bio sam pod utiskom sastanka i morao sam da napišem nešto o ovim modernim robovima koji po ceo dan rade za gazdu, za banku, za kamate i kredite, a svima nam izgledaju izuzetno uspešni i zadovoljni. Samo oni znaju kakav život vode i kakva su im razmišljanja. A ja sam, gledajući njih, video šta ne želim od života. Znam da želim da budem bogat, ali uz znatno manje uloženog vremena. Mnogi će pomisliti da je to nemoguće, osim ako me ne zadesi sedmica na lotou. Ko misli da je nemoguće neće nikad ni ostvariti bogatstvo. Ja sam siguran da mogu i da već ostvarujem bogatstvo bez petnaestočasovnog radnog vremena.

Kada samo pomislim da sam do skoro želeo da budem na mestu pomenutih japija i da radim isto što i oni, prođe me jeza. Savršeno sam zadovoljan onim što sada radim. Trenutno i ja radim za gazdu, ali znatno je drugačiji odnos. Radim posao koji ne zahteva prekovremeno angažovanje, iscrpljivanje, takmičenje u što kasnijem odlasku sa posla i sve ostale moderne japijevske discipline. Takođe, pokrećem sopstveni posao gde ću raditi isključivo za sebe i svoju porodicu i gde osim plaćanja poreza državi neću morati da punim ničiji tuđi džep. Srećan sam što svako popodne mogu sina da izvedem u park i da se igram s njim uveče sve dok ne zaspi. Srećan sam što me je život do sada uvek vodio pravim stazama i što nisam morao da učim na teži način. Srećan sam što znam da su za takav životni tok zaslužne moje misli koje su uvek gledale da nađu pozitivan aspekt svakog događaja. Srećan sam i što sam otkrio Tajnu, pa sada još bolje mogu da iskoristim svoje misli da mi privuku potpuno zadovoljsvo u životu.

About Tajna

http://tajna.rs/moja-prica/

Napišite komentar