Zašto funkcioniše zakon privlačenja
U članku o osnovama zakona privlačenja sam pomenuo zakonitosti na kojima se zasniva. Isto tako sam i rekao da teorijske osnove koje objašnjavaju referentni autori i ne mogu baš da se dokažu. Nema tu ni matematike, ni fizike, ni formula, nego samo jednostavna objašnjenja koja bar meni nisu posebno ubedljiva. To, naravno, ne znači da ne verujem u zakon. Naprotiv, siguran sam da zakon privlačenja funkcioniše, ali ljudski rod trenutno nije u stanju da dokaže na kojim principima funkcioniše. Zašto ljudi veruju u Boga, a ne postoji ni jedan egzaktni dokaz da Bog postoji? Neka mi vernici ne zamere ako oni smatraju da postoje dokazi za to. Ja mislim da su to isti, iskustveni dokazi koji postoje i za zakon privlačenja.
Iskritikovao sam objašnjenje zakona privlačenja a da uopšte nisam ni dao to objašnjenje. Dakle, objašnjenje se zasniva na tome da je sve što postoji u univerzumu zasnovano na vibracijama. Može se jednako koristiti reč energija ili bilo koji drugi pojam koji označava univerzalnu manifestaciju svih pojava. Očigledan primer vibracija je zvuk koji se prenosi kroz prostor u obliku vibracija, a mi to interpretiramo kao zvuk. Isto kao čulo sluha u ovom primeru, i sva ostala čula osećaju vibracije jer sve u univerzumu vibrira. Tako i naše telo emituje vibracije određenih karakteristika.
Sve vibracije su u harmoniji i mi na to ne možemo nikako da utičemo, ali nas univerzum uvek dovodi u sklad sa vibracijama koje emitujemo. Svim tim vibracijama upravlja zakon privlačenja. On razvrstava vibracije tako što se slične vibracije približavaju, a različite odbijaju. Ne postoji ništa u fizičkom i nefizičkom svetu što nije vibracija i čime ne upravlja zakon privlačenja.
Pre neki dan sam prolazio pored čopora pasa lutalica i dok sam razmišljao da li će da me napadnu, setio sam se kako kažu da pas može da oseti da li ga se neko plaši ili ne. Ako je to istina, to je očigledan primer da ljudsko telo proizvodi vibracije određene frekvencije koje u ovom primeru životinje mogu da osete.
Kao što ne moramo da znamo kako radi komjuter ili automobil da bismo ih koristili, tako ne moramo ni da znamo kako radi zakon privlačenja utiče na to da se slične vibracije privlače, a različite odbijaju da bismo ga uspešno koristili. Zato ako namerno počnemo da kontrolišemo svoje emocije bićemo u stanju da privučemo stvari sličnih vibracija.
Ipak, ovde postoji i mala prepreka. Naime, da bismo privukli stvari koje želimo u svoj život, nije dovoljno da samo pomislimo na to. Zamislite kakav bi to svet bio ako bi se sve želje automatski odmah ispunjavale!? Samom željom se ne proizvodi vibracija koja je neophodna da privuče vibraciju na kojoj pulsira ta želja. Neophodno je da prvo ponudimo vibraciju i tek onda možemo da očekujemo ostvarenje.
A kako ćemo da ponudimo vibraciju?
Vrlo jednostavno… tako što ćemo da zamislimo da nam se želja ostvarila. Imaćemo “viziju” ostvarenja želje, sa intenzivnim bojama i emocijama koje prate to stanje. Naš mozak nije u stanju da razlikuje stvarni događaj i intenzivno zamišljen događaj i zato će da počne da emituje vibraciju kao da nam se želja već ostvarila.
Zažmurite i zamislite da ližete žuti, sočan limun! Jel vam krenula voda na usta kao da je limun stvarno pred vama? Isto tako, mozak utiče na telo da proizvodi vibracije koje će privući događaje koje smo zamislili.
Postoje različite tehnike koje možemo da koristimo da bismo aktivirali zakon privlačenja da radi u našu korist, a o njima ću da pišem u narednim postovima.
Naravno Masta, dre je Bog tu sam ja, u prevodu Bog zivi u meni, zakljucak ja sam Bog. Bog je jednako...
Evo recenice koju sam sinoc procitala:
“Muskarci i zene su zivi magneti. Kao sto ce celicni magnet iz gomile smeca izvuci samo ono sto privlaci, tako i mi neprestano privlacimo i uspostavljamo odnose sa stvarima i ljudima koji reaguju na nase misli i ideale.”
Dz. Marfi
Pokušao bih da se nadovežem na celu priču, mozda zvuci nemilosrdno ali ako postoji zakon privlacenja onda postoji i zakon odbijanja tj. to je jedan te isti zakon i nadam se da se zove “privlacenja” zato sto je to pozitivnije nego odbijanje, bar u mojim mislima, da ljudi pozitivnije shvate celu priču.
Neki ljudi jednostavno “vole” da misle negativno, na to ih je naucio zivot, drustvo, dnk, socijalna sredina, geni, sta god. Ne bih rekao da ja volim da mislim negativno, ali sam shvatio da misleci negativno, negativno sam i ziveo tj. desavale su mi se lose stvari. Mislio sam negativno o drugima, mislio sam negativno o sebi. I kada je neki lep dogadjaj ja nekako uvek zamislim da je los, da bi u svojoj podsvesti ili svesti video sta bi bilo kad bi bilo. Tako sam jednom zamislio kako bih mogao da kontrolisem mokrenje i dosao do nemilosrdnog dogadjaja da ne mogu da mokrim bez odredjenog rituala. To je negativno, ali tacno se secam da sam to mislima proizveo, ne mareci za posledice. Danas nemam problem sa tim, tj. nije izrazen u tolikoj meri. Ali, znam da predosetim kad sam u stanju da mokrim a kad ne i ako moj organizam po ne kad kaze drugacije i ako me boli besika ja nisam mogao da mokrim. To sam svesno proizveo. Na neki nacin treba biti i hrabar pa privuci negativne misli da bi saznao sta ce biti ako bude.
Ako sam dobro razumela, treba da zamislim savrseno zdravlje da bih bila zdrava ili da zamislim sebe negde da radim da bi se Univerzum aktivirao i ispunio mi zelju da nadjem posao?
Danas dok sam odlazila u prodavnicu stalno sam sebi ponavljala “Ja sam zdrava, srecna, prelepa bas takva kakva sam, volim i voljena sam.” Da li je to previse narcisoidno? Doduse, kad sam se vracala iz prodavnice, dva klinca, jedna devojcica i jedan decak prolazili su pored mene, trkali se, pozdravili me iako ih ne znam i skupljali orahe, jedan orah nisu videli i otisli su dalje, ja sam ga videla, uzela, viknula za njima i dobacila sam im orah, oni su mi pruzili osmeh i krenuli dalje a ja sam ostala zatecena i cudno ispunjena… Taj njihov iskren osmeh me oraspolozio… Zanima me, da li sam ja nekako privukla tu energiju u mojoj recenici “Ja sam srecna.”?
Jesi, sigurno! I ja sam to radila nekad… i moja okolina se promenila! U stvari, ja sam se promenila, promenila sliku kojom gledam svet oko sebe i dalo je rezultate!
Moje mišljenje je da nije narcisoidno voleti SEBE! To su pogrešna uverenja. Znači, JA najviše volim sebe… Samo tako mogu voleti druge.
Tajna forum
Pozdrav za Moniku!
Hvala na savetima… Nadam se da cu uspeti da budem bar delic takva kao ti… Da ce mi i sutrasnji dan doneti nesto novo, nesto lepo, sto ce me ubediti da nastavim ovim putem i afirmacijama…
Puno pozdrava za tebe Budjenje…
Monika, ne moras biti delic kao ona, bude cela svoja
Monika, svaki dan ti donosi nesto novo i lepo, i svaki dan ti ostavlja ‘znakove pored puta’. Zato ocekuj da ces ih videti, i videces ih. I nastavices dalje
Vecina nas je verovatno procitala “Alhemicara” od Paulo Koeljo, gde kaze: “Ako nesto zaista zelis onda ce se cela vaseljena potruditi da se ta zelja i ispuni”.
U knjizi je kroz roman lepo opisan zakon privlacnosti. Paulo je u svom predgovoru za knjigu napisao sledece: “Svatko mora biti svestan svoje licne Legende. Sta je LICNA LEGENDA? To je boziji blagoslov, to je put koji je Bog za vas odabrao na zemlji. Kad god covek radi nesto sto ga ispunjava entuzijazmom, on sledi svoju Legendu. Medjutim nema svako hrabrosti da se suoci sa svojim snom.
Zasto?
Postoje cetri prepreke:
PRVA PREPREKA: jos od detinjstva mu za sve sto uradi govori da je to nemoguce. On odrasta s tom idejom i kako prolaze godine, tako se taloze predrasude….
Ako ima hrabrosti da iskopa svoj san, suocava se s DRUGOM PREPREKOM: ljubavlju. On zna sta zeli da radi, ali se plasi da ne povredi ljude oko sebe ostavljajuci sve da bi posao za snom. Ne shvata da je ljubav samo dodatni posticaj…..
Kada jednom uvidi da je ljubav podsticaj, nailazi na TRECU PREPREKU: STRAH od poraza koji ga usput cekaju. Onime koji se bori za svoj san, neuspeh mnogo teze pada….On to zeli zaista i svestan je da je sve ulozio u to, kao i da put licne legende nije nista laksi od bilo kog drugog puta, osim sto je svom svojom dusom posvecen tom putu….Pa zasto je onda toliko bitno ziveti svoju Licnu Legendu ako cemo samo patiti vise od drugih?
Pa zato sto nas kad jednom prevazidjemo poraze-kao sto uvek biva – ispunjava snazno osecanje euforije i pouzdanja….Svaki dan svaki cas deo je casne borbe…Intezivna, neocekivana patnja prolazi brze od patnje koja je naizgled podnosljiva; ova potanja traje godinama i da ne primetimo izjeda nam dusu….
Posto smo iskopali svoj san, ojacali ga snagom ljubavi i proveli mnogo godina ziveci s oziljcima, iznenada primecujemo da ono sto smo oduvek zelelitu, da nas ceka, mozda vec sutradan. Tada se javlja CEVRTA PREPREKA: strah od ostvarenja sna za koji smo se borili…..Ovo je najopasnija od svih pepreka, jer kao da ima nesto svetackog u tome- u odricanju od radosti i trijumfa. Ali ako verujete da ste vredni onoga za sta ste se toliko borili, tada postajete orudje u rukama Boga, pomazete Dusi Sveta i shvatate zbog cega ste tu.”
Draganak, tako su lepo opisani ti cetiri cekora ili cetiri preprea. ja se potpuno slazem o licnoj legendi. Ali ajde mi objasni kad covek uspe da ostvari svoj san i dodze do cilja i sve funkcionise onako kako si zamislio i odjedamput ………….Necu ni da izgovorim tu rec.Sta i kako tada. Ja sam momentalno u takvu situaciju, ahocu i znam da mogu , jer ako jednom mozes mozes i drugi put, i svakako mozes. Dajte ljudi pomagajte da sto pre budem ona stara. Pozzzzzzzzzzzz
Dok smo bili mali zakone su nam objašnjavali na principu “Sve što raste, htelo bi da raste. Sve što leti, htelo bi da leti. Sve što pada, htelo bi da pada.”
Dok smo išli u školu učili smo za svaki pojedinačno: Zakon ‘toga i toga’ glasi…a zatim Primer 1, 2, 3… tj. dokaz da on “radi”.
I onda kada smo “sazreli” osećamo ili smo saznali za još zakona koji nam nisu objašnjeni, za koje nam nisu rekli kako glase, ali za njih saznajemo primere (dokaze) sami kroz tuđa ili sopstvena iskustva.