Za koga trčite?

Objavljeno Autor: budjenje Kategorije: Lični stav, Tajna Tags: ,

Ovde smo svi na istom putu i cilj nam je isti! Kako da pomognemo sebi i da ostvarimo svoje snove.

Dakle, naš put je isti, ali, sa preprekama. Neko će da preskoči, neko ne!

Izneću vam poređenje koje mi daje najverniju sliku onog što želim da vam kažem. Znate već, kada se stvari uproste, sve je mnogo lakše.

Pretpostavljam da ste bar nekada gledali trku sa preponama. Trkači startuju sa iste linije, trče, svako za sebe – desi se situacija da se neko, preskačući, spotakne ili padne. Da li se desilo da je neko od ostalih takmičara zastao da ga podigne? Ja to još nisam videla! A šta bi videli da je zastao – dva gubitnika!

Na ovom putu svako od nas trči svoju trku! Za sebe!

Možda će ovo nekome zvučati surovo, ali ja bih tada postavila sledeće pitanje: Zar nije surovije živeti, a ne znati ko si? Čiju trku trčiš?

Ja znam ko sam!

A ko ste vi? Jeste li vi VI ili kreacija okoline? Čijim očima gledate, čijim ušima čujete, čijim srcem osećate?

Da li ste potražili u sebi ono što je vaše, ono što nisu roditelji, škola, društvo?

Ja JESAM! I to saznanje nije nimalo prijatno! Onog momenta kada sam pokazala SVOJ stav bila sam izolovana. Zašto? Zato što okolina živi uslovljeno. Zbog sebe, a u stvari zbog drugih. Vodi način života samo zato što je neko postavio neki sistem vrednosti. I stvari koje žele su samo statusni simboli! I tako, uklopljeni u sistem, u sopstveni kavez, žive u strahu – ne od nepoznatog, već da ne izgube ono što im je poznato.

Ako sam ja JA i znam šta je moja istina – onda znam, da bih stigla do cilja, tu trku moram sama da istrčim. Ako se spotaknem ili padnem, ne mogu nikoga za to okriviti. Od mene zavisi da li ću ustati ili odustati. Onaj što trči ispred mene može samo da mi bude podstrek! Neko do cilja stigne pre, neko kasnije. Bitno je da svi stignemo na cilj.

Zašto kritikujemo nečiji stav? Zašto mislimo da smo mi u pravu i da je naš način bolji od nečijeg! Naš način je dobar i najbolji za nas! Svi imamo slobodu da iskažemo svoj stav – nekom će pomoći, nekom ne! Odakle nam to pravo da kažemo nekom “Nisi u pravu?!” Znači, ne moramo se slagati, ali ne moramo u isto vreme biti neprijatni.

Čovek koji pronađe sebe i skine oklop društva i pobriše tablu po kojoj su svi pisali – nikada neće reći – “Nisi u pravu!” Zato što zna ko je i zato što nečije mišljenje ne smatra uvredom!

Ako znam ko sam, ne može da me pogodi nečiji stav ili nečija istina – može samo da me pogodi ako prepoznam da imam reakciju na to. Ako postoji reakcija – znači prepoznajem svoju slabost. Moj zadatak je da preispitam, rešim i nastavim trku do svog cilja!

Stanje pre svega

Zašto ljudi padaju na “preponama”? Zato što nisu sigurno šta im je cilj! Da li je to njihov cilj?

Koja je to količina patnje koja će ih naterati da kažu: „Dosta je! To nisam ja. To nije moj život! Mora da postoji bolji!”

Načine prvi korak – i krenu iz tunela ka svetlosti. I još jedna zabluda! Jedno stanje ih natera da reše problem, ali na kratke staze. A suštinsko otkrivanje istine je izlazak iz tunela!

Dokle god čovek ne zna ko je, svaka svetlost će mu trajati koliko i upaljeno drvce šibice.

I onda opet traženje izlaza i svetlosti. I naravno, neko drugi je kriv!

Sve dok ne saznate ko ste – nećete znati šta vam je san! Zato što ste kreacija!

I dok vam u glavi budu snovi koji će zadovoljiti sistem društva, utvrđene vrednosti, “prepone” će vam biti nepremostive. I gde ste tu VI?

Ja stvarno ne mogu trpeti žulj od “Pradine” cipele samo zarad toga da bi mi se drugi divili!

I da se vratim na početak! Svako svoju trku trči sam!

Naravno, ako me neko pita kako sam stigla do cilja, reći ću, ali ne mogu trčati s njim ili za njega!

Ako neko ka svome cilju ide puzeći ili korak napred – dva nazad, zašto bi meni to smetalo?

Koliko je samo knjiga napisano i metoda izmišljeno i ponuđeno da bi nam pomoglo da ostvarimo svoj san! Koliko se samo polemika vodi na tu temu koja je metoda dobra, bolja, ispravnija, jeftinija…

Ko je u pravu?

Sve knjige su dobre, sve metode su dobre… Ali najbolja je VAŠA! Suština je da sve one pokazuju put – a sve ostalo morate naći sami! Pa i u crtanom filmu „Barbika“ – sve kažu… i samo to da pogledate, pa će vam se otvoriti vidici!

Ja imam KLJUČ. A vi morate pronaći svoj i tada će se otvoriti sva vrata!

Uključite sva čula, upoznajte sebe, postanite posmatrači.

Ovde će možda neko tvrditi da je limun kiseo, drugi da je gorak… zar ćemo voditi polemiku oko toga! Neko voli neko ne, stvar ukusa!

OVO JE SAMO MOJ STAV. Ako vam je pomogao biće to VAŠA ZASLUGA!

44 Odgovori na Za koga trčite?

  1. milena

    najteze je napraviti prvi korak ka lepsem i boljem zivotu a,kad to ucinis mislila sam da ce posle da krene sve lakse.Ja sam nacinila prvi korak i krenula dalje ali mi se cini da stojim u mesto i da nemam dovoljno snage da nastavim dalje sama.Ali citajuci vase komentare kao da sam dobila bar neki mali povetarac koji me gura ka mom pravom cilju da JA TO MOGU I DA CU USPETI.HVALA VAM STO POSTOJITE

Napišite komentar