Vaš život je vaša odgovornost
Da li ste do sada već shvatili ovu veliku istinu? Ako još uvek niste, pa mislite da su stvari koje se događaju van vaše kontrole, vreme je da se opametite. Bez obzira koliko problemi sa kojima se trenutno suočavate izgledaju veliko i nerešivo, bez obzira koliko se bespomoćno osećali, znajte da vi imate kontrolu nad njima i možete uspešno da ih rešite. Čim budete ovo shvatili, stvari će krenuti na bolje.
Većina ljudi koji aktivno učestvuju u radu ovog bloga i foruma veruje da je, apsolutno sve što nam se dešava u životu proizvod naših misli, da smo sve događaje sami kreirali. Ako se prvi put susrećete sa Tajnom, možda vam ova tvrdnja deluje kao nemoguća. Zar ikako možete vi da budete krivi ako se razbolite ili ako vam neko ukrade novčanik ili ako vas udari automobil krivicom drugog vozača? Ja ću vam reći da ste to sami izazvali svojim mislima, ali neću sada da vas ubeđujem. Sada želim da vam kažem kako je mnogo bitnije da umesto što gledate ko je kriv, zauzmete pravilan stav prema nastaloj situaciji. Ako uporedimo život sa formulom 1, zamislite da niste dobro vozili probni krug, pa niste zauzeli dobru startnu poziciju za trku. Zar ćete da dozvolite da vas to spreči da razmišljate o pobedi?
Najgore što možete da uradite je da se predate i da kažete kako je to viša sila i kako ništa ne zavisi od vas. Realnost nikada nije objektivna već vrlo subjektivna kategorija. Dakle, realnost onakva kakvom je mi sami vidimo. Pogledajte, na primer, osobe sa nekim fizičkim hendikepom. Njihova “realnost” izgleda surova, ali mnogi od njih su uspeli da pronađu drugačiji pogled na svet. Uspeli su da se ostvare u onome što vole da rade i bez obzira na realne teškoće, preuzeli su odgovornost za svoj život. Podsetiću vas samo nekih: Betoven, Stiven Hoking, Rej Čarls, Stivi Vonder, Bočeli…
Najlakše je kriviti druge da su vam nešto loše učinili. Kriv je konobar što vam se ne sviđa ručak, kriva je konkurencija jer vam posao ide loše, kriva je Vlada jer vam ne omogućava da se zaposlite, kriv je suprug jer nije sposoban da zaradi više, kriv je šef jer vas zatrpava poslom, krivi su roditelji jer vas nisu ispravno vaspitali… Zaboravite onu Kalimerovu: “Nepravda, pa to ti je” Prestanite sa takvim stavom i preuzmite odgovornost za svoj život. Da li želite da budete gospodar svoje sudbine ili žrtva životnih okolnosti koje su vas snašle? Nemojte celog života da se borite protiv vetrenjača. One će se okretati sa vama i bez vas, a vama je bolje da iskoristite to što se one okreću i počnete da pravite struju.
A zašto biste uopšte tražili krivce? Zar nije bolje da umesto krivaca tražite zaslužne? Preuzmite odgovornost i bićete sigurni ko je zaslužan. Znaćete da ste jedino i isključivo sami zaslužni za postignuti uspeh. Ako vam je neko pomogao, to je uradio zato što ste ga vi privukli u svoj život i omogućili mu da vam pomogne.
A šta se dešava kad shvatite sve ovo i preuzmete odgovornost? Dešava da odjednom uz odgovornost preuzimate i kontrolu nad svojim životom. Odjednom možete da utičete na dešavanja, odjednom se vi pitate, odjednom se ne osećate više bespomoćno. Osim fizičke akcije koju možete da preduzmete, a koja zavisi od konkretnog slučaja, ono što možete da uradite uvek i svaki put je da promenite način razmišljanja. Pozitivne misli, privlače pozitivne događaje. Kreireajte željeni cilj i redovno mu se vraćajte u mislma. Kako biste se se osećali da je taj cilj ostvaren ovog trenutka? Šta biste videli, šta biste čuli, kakav izraz lica biste imali, kako bi izgledala lica vaših prijatelja? Smislite scenu sa što više detalja, uključite boje, uključite zvuke, uključite osećanja. Zamišljajte kako se to upravo sada dešava, a ne da će se jednog dana desiti.
Šta se dešava u slučaju da ne verujete svesno u ishod kakav zamišljate? Ništa! Samo nastavite da radite na tome. Nakon dovoljnog broja ponavljanja i to će se promeniti. Kako vreme odmiče, shvatićete da je taj cilj ostvarljiv. Zato je bitna upornost! Ponavljajte puno puta istu scenu i počećete da verujete. Uostalom tako verujete u sve ostale stvari koje su vam u podsvesti. Ako su vam kao detetu stalno ponavljali da ste smotani, sigurno i sami to sada mislite. Ako su vam ponavljali da ste lepi ili pametni, sigurno to podsvesno znate i tako se ponašate.
Napisao sam ovaj tekst prvenstveno zbog novih čitalaca koji će posetiti sajt tajna.rs. Napisao sam članak i zbog starih čitalaca koji su stali na pola puta ili im treba potvrda da rade pravu stvar. Napisao sam ovaj tekst i zbog sebe jer svakog dana iznova uviđam da sam konačno na pravom putu zato što sam pre nekog vremena rešio da preuzmem odgovornost.
Svaki dan je prilika da naucimo nesto novo, da radimo na sebi i da se menjamo na...
Htela sam da postavim pitanje a sta je sa onima koji su stalno krivi,da li i oni treba da preuzmu odgovornost…a onda sam shvatila(konacno)
Pre godinu dana oja drugarica iz detinjstva je imala mozdani udar bila sam sludjena i ocajna.Dan pre toga smo se cule i nisam bila za druzenje,tj da se nadjemo i ostalo je na tome da se vidimo neki drugi put…A tog drugog puta nece vise biti,osecala sam krivicu i onda u svom tom ocaju mi je sinulo:mogu sve da popravim.Setila sam se svih carobnih stvari koje znam i pocela da je u mislima drzim za ruku,tacno je zamisljajuci kako izgleda i da joj sapucem kako je obecala da cemo piti kafu,da sam ja tu, da je podrzim, da pazim na hirurga koji joj cacka po glavi…Pomagala sam joj svim snagama koje sam mogla da pokrenem i znate vec da je uspelo…Evo je zdrave i bez posledica,doduse sa neznatnim smetnjama u govoru ali to nije nista naspram onog sta su predvidjali.Mozda bas nisam vicna pisanju, ali sam htela podeliti ovo iskustvo sa vama.Tajno hvala ti … 
Milina, znaš da imamo temu i na forumu za ovako fantastično iskustvo?
Svaka ti čast, tako se živi Tajna.
Tajno – znaš već
Samo da podpisem i Tajnine i Milinine reci. Mau pozdrav i za tebe naravno. Sve vas pozdravljam.
Na zivotnom putu krecemo se od zavisnosti do odgovornosti.Kada smo jos u majcinom stomaku tada smo zavisni a kako odrastamo moramo peruzeti odgovornost za svoj zivot.Mnogi ostaju na tom putu,putu zavisnosti i kada odrastu.Kada smo zavisni,a svesno izabrali taj put,od nekoga ili necega onda prozvodimo bol,tugu i patnju koja je sve veca i veca.
Ako izaberemo put odgovornosti i tada cemo osetiti patnju ali onace biti sve manja i manja kako raste nas osecaj odgovornosti.
Ne postoji ljudsko bice bez odgovornosti samo je pitanje dali je toga svestan ili ne.
Pa kada je tako onda biram da je moj zivot moja odgovornost.Preuzimam odgovornost za ono sta hocu i ne odustajem bez obzira na prepreke.Od kada imam ovakvu ideju moj zivot je poprimio sasvim drugaciji oblik.Postao je zanimljiv.
…bravooo…odlican text Tajna zaista daje inspiraciju
Tajno citam vase tekstove od pocetka i mogu vam reci da ste suuuuuper…
“Preuzimam odgovornost za ono sta hocu i ne odustajem bez obzira na prepreke.Od kada imam ovakvu ideju moj zivot je poprimio sasvim drugaciji oblik.Postao je zanimljiv.”
To je to.
Pocinjem da zivim takav zivot.
Zahvalna sam na onome sto je pre mesec, dva, izgledalo kao uzas…
Iako jos uvek ne vidim resenje, znam da ce ono stici, bas onakvo kakvo ja zelim da bude. Savrseno.
Zato sto je to MOJ IZBOR.
Bravo!
Super tekst.
Zasto ljudi cesto vise uspeju kad odu od kuce,u drugi grad,drzavu,nekad i na drugi kraj sveta.Upravo zbog ovoga sto nam Tajna pise.
Cujem cesto kako neko nostalgicno prica o nekoj zemlji,kako mu se cini savrsena za njega ali na preseljenja ili uopste premestanje iz sadasnjih okolnosti gleda kao na nesto nemoguce. Sve se moze postici. Koliko god delovalo tesko trud zarad cilja se uvek isplati. Mnogi se trgnu tek kad dodju do dna s nekim problemom,kad shvate da se ne isplati izigravati zrtvu i cekati pomoc vec preuzeti stvar svoje ruke.
Potpuno se slažem sa Kalinom, kad se odvojiš od mesta gde tapkaš celog života jednostavno sve procveta. A predhodna stagnacija je posledica uticaja okoline na tebe. A ti upijaš, upijaš i prepustiš se kukanju, vestima, nekoj sivoj svakodnevnici…i kad se to nagomila sa godinama više nisi toliko jak ili prosto ne umeš da se izboriš. I meni je dugo trebalo vremena da se otarasim od negativnih osoba. Sreća pa moja najbolja drugarica živi potpuno po principima opisanim u autorovom tekstu. I što je najbolje od svega, ne priča o tome mnogo, ne rasipa se, ne potada pod tuđe uticaje, brani se ćutanjem ili ravnodušnošću i dobija sve što poželi. Kad smo zajedno uglavnom se bavimo svakodnevnim lepim stvarima i niko ne spominje načn života, jednostavno to tihuje i samo izbija iz duše u vidu jednog lagodnog života.
Da,tako je…Mi smo jedini tvorci svoje sudbine i vreme je i vise nego dragocen cinilac u svemu jer nam pruza svest o mnogim stvarima…Da li i vi imate dovoljno vremena da otvorite oci i dusu sami sebi?Ja sam prestala da tracim vreme okrivljavajuci raznorazne “stvari” u mom zivotu i na taj nacim dobila sam novo vreme,svoje vreme,na ovom svetu…Razmislite malo,raspitajte se malo,potrudite se makar malo da otvorite sebe u ovoj novoj,divnoj dimenziji!Cucemo se jos…
Svaka cast za tekst!
Pošto sam novi na forumu a pratim blog oko 3 mjeseca iskoristio bih ovaj post da pozdravim sve Tajnaše koji pišu sve ove divne i nadahnjujuće tekstove te admina i zahvalio bih Univerzumu što mi vas je poslao. Imam neka pitanja pa bih vas molimo da pogledate na forumu pod temom “imaginacije i nejasnoće”. Još jednom pozdrav i unaprijed zahvaljujem.
Hvala na divnom tekstu i volela bih da cesce pisete.
Ja sam primer gorespomenutog nemoguceg: otisla sam na fakultet u drugu drzavu i to na jedan za koji su mnogi smatrali da necu nikako uspeti. Nije lako, ali ide mi prilicno dobro. Pocetak je uvek najtezi. I smesno kako ti isti ljudi koji me pre nisu podrzavali, sto je mene povredjivalo, sada me gledaju sa nekim divljenjem. Verovala sam u sebe i tezim ka boljem. Pokusavala sam par dragim ljudima da objasnim cari Tajne, ali su smatrali sve to besmislenim. A znaju da se ja vodim time i govore koliko srece zapravo imam.
Jedino bih volela da apsolutno nikad ne posustajem sta god drugi rekli, da se vise posvetim Tajni. Hvala jos jednom.