Vakuum ne može da opstane

Objavljeno Autor: Tajna Kategorije: Tajna Tags: , , , , ,

Dragi prijatelji, red je da se i ja malo vratim pisanju. Prosto sam uživao u pauzi koju su mi omogućili drugi autori na blogu tako što su objavljivali svoje sjajne tekstove. Nadam se da ste se barem malo uželeli i nekog mog teksta.

Danas bih želeo da opišem jedan univerzalni princip, slobodno mogu da kažem zakon, za koji sam još ranije saznao, ali mislim da ga do sada nisam pominjao na sajtu. Setim ga se često, a baš skoro sam ga uspešno i primenio. Reč je o Vakuumskom zakonu prosperiteta, kako ga naziva Bob Proktor (Bob Proctor). Naime, kada želimo nešto da dobijemo, kupimo, stvorimo, prvo moramo da napravimo mesta za to. Uzmimo na primer da vam se ne sviđa neki deo nameštaja u vašem stanu, na primer garnitura za sedenje. Želite da kupite novu, ali nikada nemate dovoljno novca, uvek je nešto preče da se kupi, a čak i kad biste imali novac, verovatno biste ga potrošili na nešto drugo. I tako svakog dana sedite na toj garnituri, nervirate se dok je gledate, razmišljate kako vam se ne sviđa i to je inicijalna kapisla za čitav tok negativnih misli koje slede. Ali činjenica je da sve dok ne napravite mesto za to što želite, teško će vam i doći.

Šta treba da se uradi? Vrlo je jednostavno. Dajte, poklonite nekome, Crvenom krstu, nekoj humanitarnoj organizaciji tu svoju garnituru i gledajte TV sedeći na podu. Stvorite vakuum. Univerzum uvek teži da taj vakuum popuni i vrlo brzo će na tom mestu stajati nova garnitura, baš onakva kakvu ste želeli. Kako ćete doći do nje? Na bilo koji mogući način! Od trenutka kada ste stvorili prazan prostor, nabavka nove garniture postaje vaš prioritet. Kad god sednete na pod setićete se kako treba da nabavite novu, lepu garnituru. Pričaćete svima svoj interesantan pristup, fokusiraćete se na svoju želju i ona će ubrzo biti ostvarena na ovaj ili onaj način.

U našem materijalnom svetu, mnogima je problem da se odreknu nekih stvari koje su svojevremeno skupo platili. Zato čuvamo staru odeću koju više ne nosimo i imamo pretrpane ormane. Zato čuvamo CD-ove koje nikad nismo upotrebili. Zato čuvamo beskorisne kuhinjske aparate koje smo dobili kao poklon za svadbu, a sramota nas je da ih drugima poklanjamo 🙂 Postoji još jedno, preciznije objašnjenje zašto nismo spremni da se odreknemo starih stvari i starih navika. Naime, podsvesno nismo sigurni u svoje sposobnosti da ćemo biti u stanju da stvorimo nove, drugačije, lepše stvari. Nemamo dovoljno vere u sebe. Baš zato treba da presečemo i otarasimo se svega onoga za šta smo samo mentalno vezani, a nema nikakvu drugu funkcionalnu ni estetsku vrednost.

Postoji ovde i jedna začkoljica koju Bob Proktor opisuje, a to je da ne smemo da te stare stvari prodamo, nego treba da ih ustupimo, damo, poklonimo. Ne možemo nešto da dobijemo sve dok nismo spremni da nešto i damo. Ako prodamo staru stvar, obično je samo novac od prodaje to što ćemo dobiti.

Ova tehnika se ne odnosi samo na materijalne stvari, već i na druge nematerijalne pojave. Ne možemo imati nove misli dok se ne otarasimo starih. Ne možemo stvoriti nove navike sve dok se ne otarasimo starih. Teško ćemo naći novi posao ako prvo ne damo otkaz na starom poslu koji nas nije zadovoljavao. Mnogo teže ćemo naći novu devojku ili dečka ako prvo ne raskinemo vezu koja nas ne ispunjava. Ako se ne oslobodimo starih pojava koje nas okupiraju, uvek ćemo imati izgovor da ne pokušamo da stvorimo ništa novo. Znate ono čuveno: “ćuti, dobro je i ovako”.

Isti zakon važi i kada je novac u pitanju, a na to smo posebno osetljivi. Moramo prvo da damo novac da bismo dobili još više novca. Veoma je teško (bar se čini da je teško na ovom nivou svesti) da dajemo nešto što ni sami nemamo u dovoljnoj količini. Ali treba sebe ubediti da je to ispravna stvar. Na primer, treba se obavezati da od svake plate u humanitarne svrhe damo 1%, 3%, 5%, 1000 din… koliko ko može i misli da može. Taj novac koji smo poklonili stvara vakuum koji će Univerzum popuniti još većom količinom novca. Moram da napomenem da stvaranje praznine u novcu tako što ćemo da potrošimo više nego što imamo ne može biti isto kao i davanje novca u humanitarne svrhe. Zakon funkcioniše samo u drugom slučaju.

Šta mislite kako sam priuštio sebi jaknu za skijanje ove godine? Stara je imala više od 5 godina i mogla je da izdrži još poneku sezonu. Ali siguran sam da će nekom drugom bolje poslužiti. Ja sada imam novu.

About Tajna

http://tajna.rs/moja-prica/

Napišite komentar