Kakav film! Sinoć, kada su svi legli da spavaju, sam odgledao ovaj film snimljen po istinitoj priči. Prvi put sam zbog nekog filma plakao kao kiša. Ma, prvi put sam plakao posle 20 godina.

Ne, nije greška u naslovu! Sreća se piše kao “happiness”, ali kroz ceo film se provlači neka naopaka sreća kao što je u naslovu.

U filmu, lik Krisa Gardnera igra Vil Smit. Kris Gardner je muškarac srednjih godina koji ima ženu i sina za koga je veoma vezan. Oni kao porodica žive na ivici egzistencije, žena (Tandi Njuton) radi po dve smene, a on ide od ordinacije do ordinacije i prodaje neki medicinski aparat koji nikome ne treba. Onda, videvši lagodan život brokera, shvata da mora nešto da promeni u svom životu i odlučuje da postane broker. Međutim, njegov život kreće nizbrdo do samog dna. Ali… eto, to je ono što sam mogao da ispričam, a da ne pokvarim film onima koji bi ga gledali.

Ne znam ni sam kako sada da pišem a da ne pokvarim užitak onima koji će gledati film. Ali pokušaću. Film govori o izuzetnoj mentalnoj snazi jednog čoveka koji se bori sa sve većim i većim porazima u životu. Svestan je da sve kreće nizbrdo i hvata se za poslednju nadu – novi posao koji može da dobije samo jedan od mnogih. Proces odabira jedinog kandidata za posao brokera traje šest meseci tokom kojih mora da radi bez plate. Tokom tih šest meseci, Kris prolazi kroz pravi pakao, razvod, razočarenja, poniženja. Ali želja za uspehom je ono što ga gura napred. Želja za normalnim životom, želja da obezbedi sinu bolji život, želja da bude srećan, je ono što će ga držati sve vreme da ne klone. Zapamtio sam jedan savet koji Kris daje sinu u trenucima očaja: “Ne dozvoli da ti iko kaže da nešto ne možeš da uradiš!“

Film je do samog kraja izuzetno tužan. Kris kroz sve svoje muke provlači i petogodišnjeg sina. Verovatno me to više pogađa jer sam i sam otac malog deteta. Ne bih ni mogao da zamislim da mi se dešavaju situacije kroz koje su prošli Kris i njegov sin. Ali prava snaga je u sposobnosti da i pored svih trenutnih razočarenja i poraza vidiš izlaz, vidiš sebe kao bogatog i srećnog. To je Kris uspeo i dao svima nama primer kako treba verovati u sebe i očekivati ono što želimo da se desi.

Svestan sam da je napravljena gomila filmova u kojima luzer uspeva da prebrodi sve prepreke i ostvari ono o čemu je maštao. Ali ovaj film se nekako razlikuje. Prvo, rađen je po istinitom događaju. Kris Gardner je još uvek živ i bogat. Drugo, moram da istaknem fantastičnu glumu Vila Smita. Do juče sam mislio da je on samo neki tralala glumac za komedije i akcione filmove, ali ovom ulogom me je potpuno demantovao. Svaka čast! Treće, ovaj film je ostavio najjači utisak na mene do sada. Rekao sam, ni jedan film me nije doveo do toga da mi suze poteku kao rečica. Možda je neki uspeo da mi samo nakvasi oči, ali ovaj je probio branu. I sada svima kažem, ako tražite film koji će vam vratiti veru u sebe, koji će vam uliti nadu za bolje sutra, ako tražite film za plakanje, “The Pursuit of Happyness” je pravi film za vas.