Tajna je da se oslobodimo stega prošlosti
Kraj je ostao nedorečen, tako da je svako mogao da smisli svoj nastavak. Znam da bi većina tugovala sa “nesrećnim” čovekom koji je “upropastio” ceo svoj život za jedan dan, ali ja imam drugačije mišljenje. On je uspeo da za jedan dan promeni sve što ga je mučilo i tištilo godinama. Prošlost i sadašnjost su ga vezivale tako da nije nikako mogao da se oslobodi. Vrteo se u krug, bio nezadovoljan, mentalno nemoćan da promeni stvari, a onda se dogodilo nešto što mu je otvorilo oči. E da se nama ne bi događali takvi eksterni događaji koji će da nam otvore oči, najbolje je da sami odmah počnemo da kreiramo svoju budućnost.
Mnogi ljudi provode većinu svog vremena tako što se osvrću unazad i brinu o stvarima koje su se dogodile, a ne mogu više da utiču na njih. Takva praksa nikada neće dovesti do bilo kakvog vrednog dostignuća u njihovom životu. Oni će stalno doživljavati ponovo iste stvari o kojima razmišljaju. Međutim, da bi se dogodila promena, treba da promenimo slike koje stvaramo mislima. Tajna je da se oslobodimo prošlosti i da mislima stvaramo budućnost. Moramo da izgradimo sliku nečeg novog u svom umu, nečega što izlazi iz okvira sadašnjosti i prošlosti. Ako možemo da zamislimo, onda to možemo i da ostvarimo. Ono što vidimo, to ćemo i dobiti. Zato uvek treba da gledamo unapred u svetlu budućnost koja se nalazi pravo ispred mesta na kome se sada nalazimo. Ako neko nije shvatio do sada, ne gledamo fizičkim, nego mentalnim, kreativnim okom.
Kako se to popularno kaže, “raskrstite sa prošlošću”! Prijatelji, pogotovo oni koji se nisu dugo videli, provode sate pričajući o starim dobrim vremenima. Ako dobro razmislite i pokušate da oživite ta stara dobra vremena, videćete da ništa u prošlosti nije bilo toliko dobro koliko ga mi sada glorifikujemo. Setite se i videćete da smo i tada pričali o boljim vremenima koja su bila još ranije. I tako u krug, začarani krug prošlosti. A zamislite kada bismo na isti način glorifikovali budućnost?
Umesto da mnogo pričamo o ljudima koji su umrli, treba da se fokusiramo na žive. Da neko ne bi pogrešno shvatio, nisam rekao da treba da zaboravimo pokojne i njihova dela. Takođe, mnogi ponovo preživljavaju negativne stvari koje su se dogodile u prošlosti, razne negativne situacije, nepravde, traume, imaju osećaj krivice ili kajanja… Kažite STOP! Hajdemo samo da gledamo u budućnost. I da nam bude lepo.
Setio sam se jednog primera koji upoređuje zakon privlačenja sa polaroid fotoaparatom. Za mlađe generacije samo da kažem da je to fotoaparat koji nekoliko sekundi nakon slikanja proizvodi fotografiju. U ovom primeru, sadašnjost je trenutak fotografisanja. U sadašnjosti se kreira nešto što će nastati kasnije. Nakon fotografisanja nastupa neki vremenski period dok se stvari odvijaju, odnosno dok se napravi fotografija, a onda se događa ta budućnost koju smo mi videli, odnosno nastaje fotografija koja je verna kopija onoga što smo videli ranije. U stvarnosti je isto tako, osim što je taj vremenski “bafer” obično duže traje. Ali poenta je da je budućnost kopija sadašnjosti, odnosno da ćemo uvek dobiti u budućnosti ono što “vidimo” sada. Zato, napred u svetlu budućnost!
Naravno Masta, dre je Bog tu sam ja, u prevodu Bog zivi u meni, zakljucak ja sam Bog. Bog je jednako...
Gledala sam sinoć The Pursuit of Happiness.Moj dragi mi ga je skinuo i zajedno smo ga komentarisali.Nekako sam poželela da si sa nama ,pa da možemo da opletemo raspravu o detaljima filma koji su me uznemiravali jer se veoma jasno manipuliše sa gledaocem u mnogim delovima.Ali ko to vidi?Onaj ko ima oči i spreman je da primi i onaj ko se oslobodio nečeg što se u filmu prikriva,a istovremeno ubacuje u našu svest kao normalnu vezu,a to je NJIHOVA jednakost- SREĆA = NOVAC .
Svi koji su bili lovarni su prikazani kao nasmejani,zadovoljni,strpljivi ljudi puni razumevanja i ljubaznosti…Teško ću to prihvatiti kao istinu.Ne mogu ona dva pojma da izjednačim.A i mnogi drugi detalji su znak?Inače je poučan i dopao mi se,a bilo je i suza.
“Ali prava snaga je u sposobnosti da i pored svih trenutnih razočarenja i poraza vidiš izlaz, vidiš sebe kao bogatog i srećnog. To je Kris uspeo i dao svima nama primer kako treba verovati u sebe i očekivati ono što želimo da se desi.”To je tvoje naravoučenije i sviđa mi se sem opet te jednakosti (bogatog i srećnog).
Kritičko i kreativno gledanje zaista pomaže građenju svog puta.To si pokazao komentarom ove naše drame.(Kako se zove? Rado bi je pogledala.)Meni se na primer jako,jako,jako dopao film sa Džimom Kerijem -Yes man.Tu je poruka ,po mom viđenju puno duhovnija-sreća je davanje.Poruka starca Pajsija Svetogorca je TVOJE JE SAMO ONO ŠTO NEKOME DAŠ!
U potrazi za srećom,pozdrav!
Nato, mi se oko novca nikako ne slažemo
Šalim se, naravno da ni ja ne mislim da je SREĆA = NOVAC. Ali moraš da priznaš da on drugog izlaza nije imao, osim da dođe do novca. To je bio njegov osnovni problem.
Možda je ovaj komentar pogodniji za tekst o tom filmu. Ako uspem, prebaciću ga tamo.
Pozdrav
Veliki pozdrav za kreatora sajta i svima koji ga posecuju i ostavljaju poruke..
Sajt je fenomenalan a pogotovo je ovaj tekst VRH!
Srecni Prvomajski praznici svima sa zeljom ”DA OTVORIMO OCI”
Da se ne ponavljam, ali sam odusevljena dizajnom sajta, svetski a nas…:)) Tako mi je drago da sam vas pronasla, sve vas koje sam srela ovde… Odusevljena sam jer sam se dugo osecala “usamljeno”, okruzena “krtim” shvatanjima svoje okoline.:)) Znate sta je pisac hteo da kaze.:))
Moje iskustvo u ovoj oblasti traje, traje, traje.., zahvaljujuci ovom nacinu prihvatanja i shvatanja stvari, cuda su se izdesavala.”Pala je ODLUKA (to je ta kombinacija brojeva iz gore navedene price).”
…Promenila sam posao i sve sto uz to ide…, …cak dosla do inostranstva, sto je za mene bila misaona imnenica. Krenula sam da realizujem svoj posao koji volim a to je slikanje i jos svasta nesto vezano za umetnost i lepo…:)) Ali sve to se desilo… upravo zbog ODLUKE (to je moj tiket sedmice na lotou) i kada sam dosla do “saznanja”, da u mojim rukama lezi moc stvaranja, snaga, sigurnost (to je novac od dobitka)…, prbudila se volja, entuzijazam koji je pokretac svake ovozemaljske akcije… osecaj realne opipljive sigurnosti da ja mogu da obezbedim dovoljno za porodicu, da zivim pristojno, a da budem svoja. I bila presrecna sto nisam ucenjena od strane drustva koje je crplo moju zivotnu energiju…
Strah od neizvesnosti????!!!!!, tako me je nervirao:-) i tako sam ga “osamarila”, odleteo je u nepovrat!!!:-) cim sam sebi dala dokaz (kod gospodina sa premijom, to je novac koji ce podici) u mom slucaju je”ja umem i mogu”.:))
Mesto se popunilo novim kreativnim radom ali iz ljubavi.:))
To je taj osecaj (sigurnost, vera u sebe, dokaz), moram tako da kazem, jer to mi je davalo signal da se ne plasim, da je moguce, obuhvatila sam i realnost i mastariju i sve ono sto volim, “jednim udarcem”.
Za mene, to znaci i vodi do otvaranja vrata i menjanja celokupne “mene slatke”.:))
Potrebno je oko jedanaest meseci da se covekovo telo kompletno regenerise.
Ako na isti nacin primenjujemo regenerisanje svog uma, hranjenjem istog, recima, da u vama bude osecaj koji vas uzdize, hrabri, daje snagu i moc da je to sto zelite vrlo lako ostvariti…, alatke su vam vera u svoju zamisao, ocekivanje realizacije vaseg truda, postavljanje sebe u polozaj vrlo spretne i pametne osobe, koja drzi kormilo sigurnim rukama… Konacno, rezultat svega toga ce biti “CUDO”.:-). VASE CUDO, a za njim idu druga crdesa…, sve dokle vi zelite…. Probajte, ja i dalje pravim cuda, eksperimentisem… Ja sam odabrala, preslo mi je u naviku…, vi birajte za sebe…:)) Veliki srdacan pozdrav svima.:)) Ovo sam ispricala kao covek, majka i bice koje voli zdravo srecno drustvo, koje cine srecni i zadovoljni ljudi…. pa ako jednoj osobi pomogne da se seti i da je podseti…., bicu izuzetno srecna.:))
Надахњујуће……све је тако супротно од оног на чему смо одрастали и како смо васпитавани.
Meni je sreca novac…
Divan je tvoj poziv u u ovom tekstu: ” E da se nama ne bi događali takvi eksterni događaji koji će da nam otvore oči, najbolje je da sami odmah počnemo da kreiramo svoju budućnost.”
Imala sam puno znakova, poziva da otvorim oci,da mijenjam ono sto nije dobro u mom zivotu, da mijenjam sebe, nacin razmisljanja, ali nisam to uradila iz jednog tacno odredjenog razloga a to je – strah.Bila sam onakva kako su drugi htjeli da budem, radila ono sto su drugi mislili da je najbolje za mene da radim, bila nezadovoljna svim tim ali nisam umela da se pobunim. Sve dok se nije desio ozbiljan problem sa zdravljem (definisan od strane ljekara kao neizleciv). Sve sam dovela u pitanje i moje vaspitanje i dotadasnji nacin zivota, drustvo u kome sam odrasla, sredinu, religiju – i postala svesna svih uslovljenosti, stega sto su me stiskale, sema koje su mi ugradjene, tudjih pogleda na zivot i svijet a prenesene na mene.Brzo sam i shvatila da me kajanje i plakanje nad svim sto je bilo nece nikuda odvesti. Sve sam srusila, sve odbacila tamo gdje mu je i mesto – u proslost i pocela zivot ispocetka zasnovan na licnim izborima, licnim odlukama, zeljama, idejama.
Ne cekajte da se nesto desi. Oslobodite se straha. Izanalizirajte proslost(ako tako mora) izvucite pouke i otpustite je, ne vracajte se vise tamo.
Brigitte, hvala na fantasticnom komentaru! Setio me i podsetio:).
Lijep pozdrav.