Novogodišnje raspoloženje me drži već nekoliko nedelja unazad. Ali, ovog puta novogodišnje praznike vidim u malo drugačijem svetlu. Naravno da se radujem svim “čarolijama”, poklonima i dedamrazovima koji stižu uz ovaj praznik. Sve to izgleda drugačije i lepše kada imate malo dete koje bezrezervno veruje u sve te bajke. Međutim, da li su to stvarno samo bajke?

Zar i mi ne verujemo u Deda Mraza? Nazovite ga kako želite: Tajna, zakon privlačenja, Univerzum, Bog, Deda Mraz… Princip je isti: ako dovoljmo jako nešto želimo, dobićemo. S tim što sada znamo da nije samo dovoljno da jako želimo, već to moramo da radimo na tačno određen način.

Tako sam i ja počeo o Novoj godini da razmišljam kao o prilici da mi Deda Mraz donese poklone koje želim. Moram da se pohvalim da je poklon stigao. Nije bio lepo upakovan, nije imao slatkiše  i nije stajao ispod jelke. Bio je u pocepanoj koverti, ali je izgledao savršeno. Sada, koristeći taj svoj poklon, mogu da kupim sve te igračke, slatkiše i druge poklone koji su mi potrebni. Zar to nije sjajno? Ostvarena novogodišnja želja čak i pre Nove godine.

Radujem se praznicima jer sam u prilici da se odmorim od svakodnevnog posla i da se više posvetim sebi i svojim mislima. Takođe se radujem tome što ću konačno završiti poslove na privatnom planu koji mi stoje na spisku već neko vreme, a nikako ne stižu na red za realizaciju. Radujem se i radu na novim idejama koje sam nedavno dobio. Radujem se igranju sa svojim sinom i svim tim novim igračkama koje će dobiti od Deda Mraza. Radujem se što ću, nakon nekoliko godina, konačno Novu godinu dočekati van kuće uz muziku i slavlje. Radujem se što sam ove godine toliko mnogo napredovao i stvorio mnogo bolju početnu poziciju za novu godinu.

Predlažem svima da uradite danas jednu opštu reviziju protekle godine. Read the rest of this entry »

Imam jednu želju….,…,… To je jače od mene. Ova naša družina, ovo naše druženje, da preraste u nešto veliko. U nešto mnogo veće od nas samih. Koliko smeju da budu velike i jake naše želje. Gde je njihova granica i na šta smemo da se fokusiramo, koji limit? Možda je to samo početak, ono što mislimo da je kraj!

Neko reče UM je granica, a pošto je on beskrajan, vi prosudite sami kolike su velike naše ambicije.

Gde sam ono stao? A, da, ovo naše druženje… Na početku je bilo samo par ljudi koji su povremeno komentarisali, sa velikom zadrškom, kad-kad, a onda je počela da se pravi ekipa, tim, sve jači i čvršći. U vazduhu se oseća puno ljubavi, zadovoljstvo i zahvalnost, što smo deo ovako skladne zajednice. A ljudi koji su tu prisutni: Mau, Mila, Srce, 13Petak, Nenad, Tajna,…,…i ko sve ne još!!! Da li su to samo tek tamo neka imena ili… Osećanja koja nas ovde nose su jača od nas. Ekipa željna da se dokaže. Imamo velike ambicije. Da li se i ti tu nalaziš?!

Misliš da je ovo sve puka priča?!

U nama je energija za ceo svet. U nama je ljubav za ceo svet. Možeš li da osetiš jačinu i količinu osećanja i emocija koje kuljaju iz nas?!  Vrelina i snaga naše ljubavi vas prosto ostavi bez daha i obori s nogu.

Mi smo spremni za velika dela. I to ne samo figurativno. Isprobajte nas!

Da li želiš da nam se pridružiš i ti?! Imaš li snage i smelosti? Ako želiš sa nama, spremi se na nešto najveće i najače – suočavanje sa svojom istinskom suštinom.

“Ti si Mikelanđelo svog života. David koga vajaš si ti”

Read the rest of this entry »

Oduševljen sam koliko autora imamo sada na blogu tajna.rs. Ja jednostavno ne mogu da stignem na red da napišem neki tekst Ali potpuno sam oduševljen entuzijazmom i željom ljudi da napišu svoja iskustva i tako pomognu drugima u primeni Tajne. Danas vam predstavljam autorku čiji je ovo prvi tekst na blogu, a svojim originalnim načinom pisanja i jednostavnim objašnjenjima je već stekla moje simpatije, a čim budete pročitali, siguran sam i vaše. Buđenje, hvala na ovom i svim budućim sjajnim tekstovima… Tajna

„Sve je teško dok ne postane lako!“

Borila sam se sa gomilom pitanja: Kako radi naš um? Kako stvaramo percepciju, kako se ona manifestuje – sa dopuštenjem ili bez dopuštenja? A najviše me kopkalo kako se to dopušta?

Pročitala sam i ovde i na forumu dosta tekstova na tu temu. Iskustva su različita i individualna, ali većini je zajedničko ovo: „Imam san, govorim afirmacije, radim imaginacije, ali… ovo ne radi! Gde grešim?“

Ja ovde nikome ne mogu reći da greši i gde, samo vam mogu ispričati kako sam ja to sebi uprostila i razjasnila. I naravno, da bi nešto radili, prvo moramo da razumemo. Ovde moram da zastanem i da vas uputim na divne tekstove @Margarit koje ja vrlo rado čitam! (Tema na forumu: STANJE PRE SVEGA – itekako ima veze sa ovim što ću vam ja ispričati.)

Afirmacije možete izgovarati svakodnevno… iiii… ništa – mesecima, godinama – ostaće samo reči koje odlaze u etar. Tako je i sa imaginacijom. Ostaće samo neostvareni san ako niste poverovali da taj san živi. Razmišljanje da svakodnevno dišem, hodam, jedem, spavam, … navelo me na pitanje: „Šta bi bilo kad bi svaki put pre nego što udahnem vazduh, zastala i analizirala?“ Sve te svakodnevne radnje funkcionišu, bez problema!

Pomislim na ono – ostvari se, pomislim na ovo – neće! Zašto?! Jedna imaginacija – i hop – realizacija u naredna 24 sata. Druga – isto! Treća neće?! Znači, nešto ne radim kako treba! Analiziram…. I upali se lampica! E, tu sad ide ono STANJE PRE SVEGA!

Kada mi se upalila lampica, stanje mi je dalo odgovor: Read the rest of this entry »

Zašto je u početku svima teško da imaju ono što zamisle?

Stavovi koje imamo u sebi ka spoljnjem svetu određuju taj naš svet. Ne znajući da smo sami kreatori onoga što nas okružuje upadamo u zabludu realnosti. Previše verujemo svojim čulima, tj. svakodnevnim događajima u kojima učestvujemo. Bez obzira što smo saznali za ovu moć koju imamo u sebi, slabo je primenjujemo. Previše smo napadnuti spoljnjim aktivnostima i malo vremena posvećujemo našem miru i razmišljanju. Ne znam kada ste poslednji put osetili tišinu i mir bez mobilnog telefona i uspešno se molili. Kada kažem molili, mislim na meditaciju, vaše maštanje koje je jednako stvarno kao ovaj svet. Reč je o dekoncentraciji. Živimo često po navici, i većini nas ova materija je došla u vidu male svetlosti. Ali pojave života mnogo jače deluju i ako ne umemo da štitimo ovo svetlo brzo se zrnce gasi i mi odustajemo. Sada pričam o svakoj pojedinačnoj želji. Koliko puta ste radili imaginacije po mesec ili dva meseca, a onda zaboravili i prestali? To ne znači da niste izazvali lavinu iz vaše mašte koja će vas sresti u nekom trenutku vremena, ali prekidajući rad na toj želji usporili ste njen proces prilaska. Dali ste prednost pojavama koje vam moraju ispuniti i vaše sutra. Definitivno je mnogo lakše poverovati u realnost nego u maštu jer realnost u kojoj živimo je jako i duboko oslikana u našoj podsvesti. U našoj podsvesti smo formirali stavove koje smo uneli preko svesti kao naše logične (realne) zaključke posmatranog događaja. Događaj se pretvara u iskustvo i formira obrazac po kome se kasnije ponašamo. Kada kasnije pristupamo nekoj želji mi joj pristupamo sa limitacijama mašte, pristupamo joj kao velikom psu od koga strepimo svakog trena da će nas ujesti. I onda povlačimo ruku i bežimo. A nismo svesni da se taj pas ponaša u skladu sa našom komandom. Ono što osećamo u sebi kao realno možemo lako ostvariti. Evo primera.

Read the rest of this entry »

Setite se samo kada ste imali izrazito jaku želju da ostvarite neki cilj i kada ste išli ka njegovom ispunjenju puni strasti. Tada se cilj prosto nametao, sve se lako i jednostavno odvijalo. Tada ste bili u stanju prirodnog toka. Budili ste se svako jutro znajući tačno šta treba da radite kako biste se približili cilju i bili ste srećni zbog toga. Uživali ste u svemu što vas približava cilju. Uveče ste išli na spavanje zamišljajući kako će se stvari promeniti kada ga budete ostvarili, kako ćete biti srećni i ponosni.

Sigurno ste imali neku takvu situaciju u životu. Na primer, ispit iz predmeta koji Vas je stvarno zanimao i koji ste učili sa zadovoljstvom; unapređenje koje ste toliko želeli i radili vredno da biste se izborili za njega; priprema venčanja; uživanje u radu kojim se iz hobija bavite. Meni su naročito bliske situacije u kojima sam imao sportski izazov pred sobom, kao što je predstojeća trka ili takmičenje. Predstojeća trka je mogla da me potpuno obuzme. O njoj sam mogao stalno da razmišljam, da zamišljam sebe kako trčim, postižem željeno vreme, kako sam srećan nakon trke. To je sve dolazilo spontano, bez dodatnog mentalnog napora. Jaka želja za postizanjem ciljanog rezultata je uticala na to da budem potpuno posvećen.

Ali, da li je sa svim željama tako? Da li možete da razvijete tako jaku želju za sve što želite? Da li posle inicijalnog oduševljenja, vaša želja slabi i polako posustajete? Priznajte sebi da je tako u većini slučajeva.

Odlična stvar je da mi možemo da utičemo na želje i strasti! Read the rest of this entry »

Hteo bih danas da podelim sa Vama četiri suštinska principa za ostvarivanje bilo kog cilja koji ste sebi postavili. Ta četiri principa su osnova učenja koje sprovodi Dina Morton. Na njenom sajtu možete da odslušate audio zapis sa zanimljivom pričom i njenim objašnjenjem četiri principa (four principles) i ja svima preporučujem da ga odslušaju. Međutim, znam da ima dosta vas koji se ne služite engleskim jezikom najbolje, a ima i vas koji nemate mogućnost da odvojite oko 45 minuta da sa punom koncentracijom odslušate snimak. Zato ću u ovom tekstu pokušati da, koristeći svoje reči i primere, objasnim četiri principa o kojima ona govori.

Četiri principa su:

1. Jasan cilj
2. Usmerenost na druge
3. Zahvalnost
4. Nepokolebljiva vera Read the rest of this entry »

Danas imam privilegiju da vas upoznam sa još jednom, novom, autorkom na sajtu tajna.rs. Leni mi je napisala email u kome je opisala svoj izuzetan podvig sa željom da svim čitaocima opiše kako je Tajna pomogla da ga ostvari. Ipak, ne očekujte u tekstu činjenice o tom uspehu. One će ostati prikrivene, ali verujte meni da je podvig ravan osvajanju olimpijske medalje. Leni, hvala na ovako divnom i inspirativnom tekstu… Tajna

Obožavam da letim balonom i to redovno radim. Svaki put kada se vinem gore pomislim na jednu planetu, odnosno na Mars i znam koliko je daleko, a put do njega dug i težak. To mi nije bila prepreka da redovno pratim doživljaje i utiske ljudi iz sveta koj su uspeli da dopru do njega.

I tako sam uživala u svojim letovima, pomalo povećavala visinu, ali Mars je Mars, tako moćan i divan, ali i nedostižan. Međutim nisam tugovala zato što je nedostižan, radosna sam što uopšte postoji i može da mi priušti sate i dane zadovoljstva dok ga gledam na slikama, čitam i saznajem o njemu, kao i planetama koje ga okružuju.

Jednoga dana sam još malo povećala svoj let u visinu i tom prilikom se našao neko gledajući me koliko to volim i rekao mi „Ti ćeš ići na Mars“. U zemlji u kojoj sam rođena i živim, gde je prosečna plata tek za 100 metara visinske razlike leta, neko mi to kaže!!! Dobila sam priliku da ostvarim nešto o čemu nisam ni sanjala, nešto što sam mislila da ne mogu, ne samo iz finansijskih razloga, već i da nisam sigurna da sam uopšte sposobna da dostignem baš dotle.

Read the rest of this entry »

Nestalo je svo ono opterećenje iz prošlosti, i konačno sam posle duuuugo vremena osetila olakšanje u glavi i tlo pod nogama. Osećaj je bio čudan, ali prihvatljiv i sjajan. Konačno sam bila u sadašnjosti. Tri dana od prve seanse je sve bilo ok… ali sve je nekako počelo “po starom” ali malo drugačije. Malo mi je bilo i smešno, iskreno rečeno . Ne, nisam brinula u vezi onoga ŠTO JE BILO, tu sam bila čista, shvatila sam da prošlost može da se menja – u našoj glavi, i promenila sam u svoju korist ono što je meni odgovaralo, ali jedno jutro nekoliko dana pre još jedne posete Tatjani, zabrinula sam se…” Ovo je sadašnjost. Vidi gde sam…” Brinula me sadašnjost – i budućnost… Bilo je i teško i smešno . Tri dana pred novu seansu provela sam jako teško, nisam mogla da se skoncentrišem ni na šta, da budem iskrena te sam otisla malo van svog mesta da malo razbistrim glavu i to mi je pomoglo – kao kad stavite hladnu vodu na užareno mesto.

Kod Tatjane sam bila opuštenija za razliku od prvog puta. Lak je bio i ulazak u hipnozu, i slike. Čak sam dobila pohvalu da je samnom lako raditi jer imam jako dobru vizuelizaciju. Od tada sam uvela mali ritual, kada uradim nešto dobro ja se potapšem po ramenu . S jedne strane to ima efekat pohvale, a s druge strane vas nasmeje naročito ako levom rukom potapšete levo rame – malo je komično . Osećala sam se jos čvršće nego ranije, ali tu je uvek i onaj mali strah, strah od promene… mislim da sam očekivala i mnogo više… od sebe… Ali ne. Dovoljno je bilo što mi je Tatjana dala titulu KAPETANA, ono što u stvari svakoj osobi pripada, da vozi svoj brod (naravno brinući se i o svojoj  posadi ). Read the rest of this entry »

Dragi prijatelji i oni koji će to tek postati, želim da vam se, pre svega, zahvalim na jednoj predivnoj godini u kojoj ste nebrojeno puta učinili da se smejem, a često i da budem na ivici suza čitajući vaše divne komentare i iskustva. Bila je ovo sjajna godina za sve nas, a ako neko misli da nisam u pravu, neka još malo prošvrlja po blogu i forumu da bi mogao da shvati da je u životu sve divno i lepo. Život je uvek savršen, a sve što je potrebno je da ga na taj način i posmatramo.

Poslednji dani svake godine su oni kada se svode računi i kada je teško izbeći klišee, baš kao što ni ja nisam uspeo u ovoj rečenici. Za mene je protekla godina bila godina velikog ličnog napretka, pre svega na unutrašnjem planu. Shvatio sam mnoge stvari koje nisam uspeo da shvatim tokom prethodnih 30 godina. Posadio sam seme, sada ga zalivam i samo čekam trenutak kada će da nikne. A kada nikne, vrlo brzo će da se pretvori u jedno predivno, stabilno i čvrsto drvo. Još kad to drvo počne da rađa sopstvene plodove… Međutim, svi mi ovde znamo da to drvo već postoji, u mojim mislima, u nekoj drugoj dimenziji i jednog trenutka će izrasti i u ovozemaljskom svetu.

Što se tiče želja za novu godinu, sve je vrlo jasno i jednostavno. Setite se da sami određujete sve što vam se dešava u životu. Ja jedino mogu da vam poželim da ostanete istrajni u postavljanju ciljeva i njihovom ispunjavanju! Zato i mislim da ću u ponoć da izgovorim sledeću afirmaciju: Svi moji ciljevi se ostvaruju! Mislim da je u njoj sadržana suština o kojoj pišemo na ovom sajtu. Ona oslikava sve naše želje koje smo pretočili u ciljeve, mentalnu i fizičku akciju da ostvarimo te ciljeve i upornost i istrajnost da ostanemo na pravom putu.

Budite još bolji u novoj godini, uživajte u svakom trenutku života, verujte u sebe i sopstvene mogućnosti, nemojte da se predajete, imajte velike i lepe misli. Sve najbolje vam želim!

Da li verujete u Deda Mraza?

Zovem se Nenad. Pre oko tri i po godine prvi put sam pogledao film Secret koji na mene tada nije ostavio utisak jer je više ličio na reklamu za deterdžent. Pre filma sam pročitao Moć Podsvesti. Nisam se tada zadržao na toj temi.

Pre dve i po godine javila mi se želja da odem kod rodbine u London da pokušam da nostrifikujem diplomu više škole. Radio sam svakakve poslove (u klubovima i kafićima) da bih preživeo za vreme boravka u Londonu i jednog dana sam upoznao čoveka iz Srbije, 40-ih godina, koji mi je pokazao ponovo film Secret, takođe i ispričao neke priče. Njegove priče su bile jako dobre, jako interesantne i odmah u startu sam video da je Secret površan i komercijalan iz jasnih razloga, jer je pravljen za američko tržište. I pored toga nije mi smetalo da ga pogledam oko 110 puta, tj. svaku noć pred spavanje.

A preko dana sam čitao druge knjige, tj. knjigu koja je bila preteča i Secreta i svih kasnijih izdanja posle 1910 godine, a bave se istom temom. Danima sam čitao, učio, pričao i vežbao imaginacije. I naravno, rezultati su bili odmah vidljivi. Ne preterano krupni, ali oni koje sam i tražio. Promena posla, sitniji novac, stvari… Kada sam se vratio u Beograd, posle 6 meseci vežbanja dobio sam novu knjigu od svog prijatelja, novog autora koji je stvarno majstor nad majstorima u ovoj oblasti. I počeo sam da učim i tek tada sam shvatio koliko je ova oblast duboka.

Kada sam se vratio iz Engleske imao sam 20 funti u džepu, bez posla, roditelji zaglavljeni s privatnim biznisom, blago rečeno jedno bezizlazno stanje. Međutim u Engleskoj sam upoznao druga kojeg sam sreo pod čudnim okolnostima, na ulici. A verujte, u tolikom gradu sresti nekoga koga si zadnji put video pre 12 godina nije slučajno i ja sam u tome prepoznao nešto. Read the rest of this entry »