Zašto je u početku svima teško da imaju ono što zamisle?

Stavovi koje imamo u sebi ka spoljnjem svetu određuju taj naš svet. Ne znajući da smo sami kreatori onoga što nas okružuje upadamo u zabludu realnosti. Previše verujemo svojim čulima, tj. svakodnevnim događajima u kojima učestvujemo. Bez obzira što smo saznali za ovu moć koju imamo u sebi, slabo je primenjujemo. Previše smo napadnuti spoljnjim aktivnostima i malo vremena posvećujemo našem miru i razmišljanju. Ne znam kada ste poslednji put osetili tišinu i mir bez mobilnog telefona i uspešno se molili. Kada kažem molili, mislim na meditaciju, vaše maštanje koje je jednako stvarno kao ovaj svet. Reč je o dekoncentraciji. Živimo često po navici, i većini nas ova materija je došla u vidu male svetlosti. Ali pojave života mnogo jače deluju i ako ne umemo da štitimo ovo svetlo brzo se zrnce gasi i mi odustajemo. Sada pričam o svakoj pojedinačnoj želji. Koliko puta ste radili imaginacije po mesec ili dva meseca, a onda zaboravili i prestali? To ne znači da niste izazvali lavinu iz vaše mašte koja će vas sresti u nekom trenutku vremena, ali prekidajući rad na toj želji usporili ste njen proces prilaska. Dali ste prednost pojavama koje vam moraju ispuniti i vaše sutra. Definitivno je mnogo lakše poverovati u realnost nego u maštu jer realnost u kojoj živimo je jako i duboko oslikana u našoj podsvesti. U našoj podsvesti smo formirali stavove koje smo uneli preko svesti kao naše logične (realne) zaključke posmatranog događaja. Događaj se pretvara u iskustvo i formira obrazac po kome se kasnije ponašamo. Kada kasnije pristupamo nekoj želji mi joj pristupamo sa limitacijama mašte, pristupamo joj kao velikom psu od koga strepimo svakog trena da će nas ujesti. I onda povlačimo ruku i bežimo. A nismo svesni da se taj pas ponaša u skladu sa našom komandom. Ono što osećamo u sebi kao realno možemo lako ostvariti. Evo primera.

Read the rest of this entry »

Danas imam privilegiju da vas upoznam sa još jednom, novom, autorkom na sajtu tajna.rs. Leni mi je napisala email u kome je opisala svoj izuzetan podvig sa željom da svim čitaocima opiše kako je Tajna pomogla da ga ostvari. Ipak, ne očekujte u tekstu činjenice o tom uspehu. One će ostati prikrivene, ali verujte meni da je podvig ravan osvajanju olimpijske medalje. Leni, hvala na ovako divnom i inspirativnom tekstu… Tajna

Obožavam da letim balonom i to redovno radim. Svaki put kada se vinem gore pomislim na jednu planetu, odnosno na Mars i znam koliko je daleko, a put do njega dug i težak. To mi nije bila prepreka da redovno pratim doživljaje i utiske ljudi iz sveta koj su uspeli da dopru do njega.

I tako sam uživala u svojim letovima, pomalo povećavala visinu, ali Mars je Mars, tako moćan i divan, ali i nedostižan. Međutim nisam tugovala zato što je nedostižan, radosna sam što uopšte postoji i može da mi priušti sate i dane zadovoljstva dok ga gledam na slikama, čitam i saznajem o njemu, kao i planetama koje ga okružuju.

Jednoga dana sam još malo povećala svoj let u visinu i tom prilikom se našao neko gledajući me koliko to volim i rekao mi „Ti ćeš ići na Mars“. U zemlji u kojoj sam rođena i živim, gde je prosečna plata tek za 100 metara visinske razlike leta, neko mi to kaže!!! Dobila sam priliku da ostvarim nešto o čemu nisam ni sanjala, nešto što sam mislila da ne mogu, ne samo iz finansijskih razloga, već i da nisam sigurna da sam uopšte sposobna da dostignem baš dotle.

Read the rest of this entry »

Ja ti od srca čestitam što čitaš ovaj tekst!

Ako si stigao na ovaj sajt, a to nikako nije slučajno, znači da si svestan. To znači da si jedan od retkih ko zna da može bolje. Jedan si od retkih ko zna da ima kontrolu nad sopstvenim životom. Jedan si od retkih ko se ne predaje. Jedan si od retkih koji se ne miri sa situacijom.

Da li znaš da je više onih koji će da tuguju nad svojom “zlom sudbinom” nego onih koji će nešto konkretno da preduzmu? Zato treba da budeš srećan i ponosan što čitaš ove reči. Budi srećan što želiš da uspeš. Budi srećan što hoćeš da istraješ. Budi srećan što ne odustaješ!

Nisam nikad video muvu bez glave, ali Read the rest of this entry »

Međuljudski odnosi su jedna neiscrpna tema na koju nikad ne može da se stavi tačka. Uvek ima različitih situacija o kojima može da se raspravlja, uvek će biti nekih novih pitanja o kojima će drugarice do besvesti raspredati uz kafu. U ovom tekstu nećete dobiti odgovore na pitanja o bilo kojoj konkretnoj situaciji, već, nadam se, savet u vezi sa sveukupnim poboljšanjem odnosa sa drugim ljudima.

U čemu je tajna međuljudskih odnosa? Kao i uvek, tajna je u jednostavnom rešenju problema za koje mislimo da su komplikovani. Ljudi su posebno osetljivi na interakciju sa drugima, pa zato veoma lako potpadaju pod uticaj misli koje imaju o njima. A te misli o drugima su najvažnija stvar koja određuje da li će u nekom odnosu vladati sklad ili nesklad. Znate i sami kako ste skloni da o nekome formirate mišljenje čim ga upoznate samo na osnovu toga da li vam liči na nekog poznatog ili na osnovu toga kako se obukao ili da li ima čiste cipele. Naše misli i naš stav imaju presudan uticaj.

Ono što je najvažnije da shvatite iz ovog teksta je da smo sami odgovorni za stvaranje odnosa onakvih kakvi su sada. Zaboravite optužbe na račun drugih da su oni krivi što ih mi ne poštujemo ili ne volimo ili da partner uvek prvi započinje svađu ili da je šef previše strog ili da drugarica misli samo na sebe… Koliko god je ovo što sam rekao teško da prihvatimo, toliko je i olakšavajuća okolnost jer ako smo sami odgovorni, to znači da sami možemo da promenimo situaciju. Menjati druge je nekad nemoguća misija i zato je pravo olakšanje kada znamo da nema potrebe da menjamo bilo koga osim sebe. Read the rest of this entry »

Dragi prijatelji i oni koji će to tek postati, želim da vam se, pre svega, zahvalim na jednoj predivnoj godini u kojoj ste nebrojeno puta učinili da se smejem, a često i da budem na ivici suza čitajući vaše divne komentare i iskustva. Bila je ovo sjajna godina za sve nas, a ako neko misli da nisam u pravu, neka još malo prošvrlja po blogu i forumu da bi mogao da shvati da je u životu sve divno i lepo. Život je uvek savršen, a sve što je potrebno je da ga na taj način i posmatramo.

Poslednji dani svake godine su oni kada se svode računi i kada je teško izbeći klišee, baš kao što ni ja nisam uspeo u ovoj rečenici. Za mene je protekla godina bila godina velikog ličnog napretka, pre svega na unutrašnjem planu. Shvatio sam mnoge stvari koje nisam uspeo da shvatim tokom prethodnih 30 godina. Posadio sam seme, sada ga zalivam i samo čekam trenutak kada će da nikne. A kada nikne, vrlo brzo će da se pretvori u jedno predivno, stabilno i čvrsto drvo. Još kad to drvo počne da rađa sopstvene plodove… Međutim, svi mi ovde znamo da to drvo već postoji, u mojim mislima, u nekoj drugoj dimenziji i jednog trenutka će izrasti i u ovozemaljskom svetu.

Što se tiče želja za novu godinu, sve je vrlo jasno i jednostavno. Setite se da sami određujete sve što vam se dešava u životu. Ja jedino mogu da vam poželim da ostanete istrajni u postavljanju ciljeva i njihovom ispunjavanju! Zato i mislim da ću u ponoć da izgovorim sledeću afirmaciju: Svi moji ciljevi se ostvaruju! Mislim da je u njoj sadržana suština o kojoj pišemo na ovom sajtu. Ona oslikava sve naše želje koje smo pretočili u ciljeve, mentalnu i fizičku akciju da ostvarimo te ciljeve i upornost i istrajnost da ostanemo na pravom putu.

Budite još bolji u novoj godini, uživajte u svakom trenutku života, verujte u sebe i sopstvene mogućnosti, nemojte da se predajete, imajte velike i lepe misli. Sve najbolje vam želim!

Da li verujete u Deda Mraza?

“If there is something tonight that you really want in this world, then experience in imagination what you would experience in the flesh were you to realize your goal, and then deafen your ears, and blind your eyes to all that denies the reality of your assumption.”

Pre objašnjavanja tehnike imaginacija prvo ću navesti nezaobilazne stvari bez čijeg shvatanja ova tehnika ne može biti uspešna. Smatra se da je naša podsvest (dobri duh iz lampe) odgovorna za kreiranje našeg sveta u odnosu na naš zahtev. Naš zahtev dolazi svesnim i podsvesnim putevima. Svesni put jeste preko emocija putem čula. Podsvesni put jeste putem snova gde dolazimo do zaključka da naš ”duh” nikada ne spava. On uvek sedi i čeka našu naredbu.

Appearances (pojave koje primamo čulima), Desire (želja), Faith (vera), Persistance (upornost)

Appearances – Apsolutno sve što vidimo u budnom stanju i primamo putem čula. Zapamtite da su čula naši najveći neprijatelji koji uvek pokušavaju da nas drže dalje od svojih želja pravdajući se realnošću (ometači). Read the rest of this entry »

Svi znamo za onaj osećaj kada imamo sjajnu ideju, pa krenemo u realizaciju, pa je sve lepo i lako. To je baš onaj pravi “go with a flow” osećaj. Sigurni smo u sebe, sigurni u pozitivan ishod. Ali posle nekog vremena, ako još uvek nismo realizovali ideju do kraja, obično dođe do opuštanja. Želja splasne, a mi više ne ulažemo onoliko mentalne i telesne energije na ostvarenje cilja. Opet se prepustimo onome što je lakše, na šta smo navikli, opet se vraćamo u komfornu zonu. To je ona situacija kada uskoro imate ispit, znate da morate da učite, ali vam neki đavo ne dozvoljava da krenete. Stalno odlažete, do sutra, do ponedeljka, do prvog… Vreme prolazi, svesni ste da morate da “zalegnete”, ali i dalje nema pozitivnih promena… čuveni “studentski sindrom”. Meni se do sada to stalno dešavalo. Moja žena mi kaže: “ti se stalno ložiš na nešto, pa te prođe za tri dana” i u pravu je.

Vi ćete sada sigurno reći da imam na raspolaganju razne mentalne tehnike o kojima je pisano na sajtu i da mogu da ih primenim za rešavanje situacije. I naravno, bićete u pravu, ali sa jednim velikim ALI! Ljudska psiha je toliko čudnovata stvar da u ovoj situaciji jednostavno ubije želju za bilo kakvom akcijom, pa i vizuelizacijom ili bilo kojom drugom tehnikom.

Izvinite što sam ovim uvodom skrenuo u negativu, ali morao sam malo detaljnije da objasnim situaciju. A ja, naravno, želim da prevaziđem takve situacije. Želim da svoje ciljeve izguram do kraja ulažući konstantnu količinu energije. Sada bih vam ispričao nedavni događaj koji mi je dao jedno rešenje ovog problema. Voleo bih i da čujem neke vaše predloge i životne situacije kada ste uspeli da prevaziđete ovakvo stanje i izgurate zadatak do kraja. Šta radite da ne zapadnete u letargiju? Read the rest of this entry »

Nedavno se u diskusije na sajtu uključio i Nenad nudeći veoma korisne savete i predloge. Ovo je njegov prvi tekst na blogu tajna.rs, a ja sam siguran da će ih biti dosta. U ovom tekstu Nenad navodi svoje lične primere i uspehe u primeni zakona privlačenja, a u sledećem bi trebalo da objasni kako treba pravilno raditi imaginacije. Dobrodošao Nenade, hvala ti što želiš da pomogneš. Očekujem da od tebe naučimo mnogo… Tajna

Zovem se Nenad. Pre oko tri i po godine prvi put sam pogledao film Secret koji na mene tada nije ostavio utisak jer je više ličio na reklamu za deterdžent. Pre filma sam pročitao Moć Podsvesti. Nisam se tada zadržao na toj temi.

Pre dve i po godine javila mi se želja da odem kod rodbine u London da pokušam da nostrifikujem diplomu više škole. Radio sam svakakve poslove (u klubovima i kafićima) da bih preživeo za vreme boravka u Londonu i jednog dana sam upoznao čoveka iz Srbije, 40-ih godina, koji mi je pokazao ponovo film Secret, takođe i ispričao neke priče. Njegove priče su bile jako dobre, jako interesantne i odmah u startu sam video da je Secret površan i komercijalan iz jasnih razloga, jer je pravljen za američko tržište. I pored toga nije mi smetalo da ga pogledam oko 110 puta, tj. svaku noć pred spavanje.

A preko dana sam čitao druge knjige, tj. knjigu koja je bila preteča i Secreta i svih kasnijih izdanja posle 1910 godine, a bave se istom temom. Danima sam čitao, učio, pričao i vežbao imaginacije. I naravno, rezultati su bili odmah vidljivi. Ne preterano krupni, ali oni koje sam i tražio. Promena posla, sitniji novac, stvari… Kada sam se vratio u Beograd, posle 6 meseci vežbanja dobio sam novu knjigu od svog prijatelja, novog autora koji je stvarno majstor nad majstorima u ovoj oblasti. I počeo sam da učim i tek tada sam shvatio koliko je ova oblast duboka.

Kada sam se vratio iz Engleske imao sam 20 funti u džepu, bez posla, roditelji zaglavljeni s privatnim biznisom, blago rečeno jedno bezizlazno stanje. Međutim u Engleskoj sam upoznao druga kojeg sam sreo pod čudnim okolnostima, na ulici. A verujte, u tolikom gradu sresti nekoga koga si zadnji put video pre 12 godina nije slučajno i ja sam u tome prepoznao nešto. Read the rest of this entry »

Još ranije, pisali smo i uglavnom se složili, da naša uverenja, životni stavovi i ostale stvari vezane za naš život, u velikoj meri zavise od naše porodice i okoline u kojoj smo odrastali. Da nam je to pokazalo put naših misli, životnih vrednosti, put kojim ćemo ići, u šta ćemo verovati i neverovati.

Fenomen, vezan za generaciju koja se rodila posle II svetskog rata, a tiče se verovanja, je taj što su odrastali u jednom novom društvu, novom uređenju gde su verovanje i neverovanje u Boga bila izmešana. Generacija rođena od 1955-1985, u stvari je jedna promašena, odnosno jedna generacija koja je lebdela između. Zašto? Pojasniću na svom ličnom primeru, a verujem i primeru mnogih, rođenih u ovom periodu. Otac mi je, kao prvo bio jedan prepošten čovek, vredan, porodičan, član SKJ. Odrastao sam u gradu u kome mi je on utro put, put odrastanja, školovanja i put ka svemu što mi je bilo potrebno da kada odrastem imam jednu jaku i dobru osnovu sa kojom ću lakše izneti i svoj život i život svoje porodice. Dao mi je zadatak da radim na isti način i da svet iza sebe ostavim bolji za život budućim generacijama. Učio me je svemu osim jedne stvari, a to je VERA.

Veći deo godine živeli smo i provodili u gradu, a preko leta odlazili na selo kod babe i dede. Dok smo živeli u gradu mom ocu crkvu niko nije smeo da spomene, nije prolazio ni blizu crkve, a kada odemo na selo tamo je bio sasvim drugi čovek. Kada su baka i deka slavili slavu, lomio je kolač, krstio se, palio sveću, odlazio u crkvu. Read the rest of this entry »

Zamislite situaciju… radovi na Gazeli, a vi na Novom Beogradu u 4 popodne i želite da automobilom nekako stignete do centra grada, pa dalje kući. Ko nije iz Beograda i ne zna kakvu situaciju opisujem, neka zna da pričam o “nemogućoj misiji”. Kojim god putem da krenete ka bilo kom mostu, kolone su nepregledne. Sve prečice su odavno provaljene i svi ih koriste. U svim velikim ulicama su kilometarske kolone vozila. Ne možete čak ni bezobrazno da vozite žutom trakom ili trotoarom jer su i oni popunjeni. Umorni ste od posla, sastanaka, loših misli i jedva čekate da dođete kući i malo se posvetite sebi. Ali izgledi nisu sjajni. Bez dva sata provedenih u automobilu, teško da bilo šta može da se završi, a to deluje kao čitava večnost.

I tako, dobro razmislite kojim putem da krenete, i polako se zaglavite u koloni. Izgleda vam kao da kolona nema kraja. Izgleda kao da se ne pomera. Uvek vam se čini da se oni iz druge kolovozne trake brže kreću od vas. Čini se kao da nikada nećete stići. Možda se u tom trenutku kao najbolja varijanta čini da napravite jedno polukružno okretanje, uđete u traku kojom vozila idu u suprotnom smeru i vratite se na početak. Onda možete i dalje da se muvate po Novom Beogradu, možete da popijete kafu u nekom kafiću, možete da se vratite u firmu i završite započet posao. Drugim rečima, možete da radite sve ono što deluje dovoljno utešno u poređenju sa ciljem kom stvarno i iskreno težimo, a to je dolazak kući i uživanje u vremenu provedenom sa porodicom i prijateljima. Lako je odustati… najbolja stvar je ostati na pravom putu.

Read the rest of this entry »