Najviše volim tekstove koji govore o ličnom iskustvu. U prirodi ljudi je da se ugledaju na druge i da kopiraju njihovo ponašanje. Kada su ti drugi uspešni, onda je kopiranje prirodno i poželjno. Danas na tajna.rs imamo novog autora koji je uspešan u primeni Tajne i zakona privlačenja. On u tekstu opisuje kako to radi, a vi slobodno možete da ga kopirate. Stefane, hvala za odličan tekst… Tajna

Svako želi da ima više novca. Imamo bezbroj želja, takođe i bezbroj stvari koje bismo kupili, ali nam nedostaje novac. Moje iskustvo u vezi sa novcem jeste da svi mi možemo da primenimo dve stvari kako bismo ga privukli u svoj život:

• afirmacije,
• vizualizacije.

Većina ljudi je već upoznata sa ovim metodima, odnosno poznaju zakon privlačenja, ali rekao bih da je vera najbiitnija. Ako verujemo da nešto možemo, daće nam se.

Afirmacije

Odmah da pređemo na praktični deo. Moje iskustvo mi govori da sam dosta novca dobijao i da sam imao prilike da zaradim u nekim poslovima, samo zato što sam izgovarao afirmacije. A to može svako od nas.

Kod većine ljudi koji izgovaraju afirmacije je problem to što traže određenu sumu novca. To je pogrešno zato što, ako već tražimo novac ili uspeh u materijalnoj sferi, onda moramo da težimo ka uspehu tako što ćemo da tražimo posao koji će nam omogućiti veliku zaradu ili ideju koja će nas učiniti bogatim. Retko ko od mojih prijatelja ja dobio novac ako je tražio određenu sumu. Ali su svi uspeli da zarade više nego što im je trebalo ili više nego što su mislili da će zaraditi.

Read the rest of this entry »

U poslednje vreme mi se obraća sve više ljudi koji tvrde da sve rade kako treba, ali nemaju rezultate od primene Tajne, odnosno zakona privlačenja. U interakciji sa njima sam shvatio da verovatno očekuju da treba samo da pomisle na svoju želju i da će im se ona ostvariti. Mislim da su previše nestrpljivi. Ipak, u Tajni ima mnogo više od običnog pozitivnog razmišljanja i jednostavnog, kratkotrajnog zamišljanja ostvarenog cilja.

Ovaj tekst pišem kao podsetnik za sve koji su se možda preračunali i nakon odgledanog filma Tajna mislili da će tek tako lako da postignu sve što žele.

Većina ljudi kada se prvi put susretne sa zakonom privlačenja odluči da ga testira na manje važnim stvarima. Svi smo probali da tako pronađemo parking mesto, da stignemo na vreme negde iako je evidentno da kasnimo, da utičemo na policajca da nam ne napiše kaznu, kad se već nismo ranije setili da radimo na tome da nas uopšte ne zaustavi. A možda i nismo svi probali? Ako niste, probajte obavezno. Zapanjićete se kako efikasno deluje.

Dakle, uverili smo se da Tajna deluje na malim, manje važnim stvarima, ali kada su u pitanju novac, ljubav ili zdravlje, još uvek se stvari ne odvijaju kako zamišljamo. Zašto je to tako?

Odgovor je u našoj podsvesti.

Read the rest of this entry »

Dragi moji Tajnaši, danas vam predstavljam jednu iskrenu i pozitivnu životnu priču. Ovo je priča koja govori o tome šta i kako treba da radimo i kakav stav treba da zauzmemo kada stvari nisu onakve kakve bi trebalo da budu. Afroditi, ti si veliki borac i veliki čovek! Hvala što si podelila sa nama svoju priču… Tajna

Našu životnu priču, našu istinitu priču posvećujem svim roditeljima dece sa posebnim potrebama. Želja mi je da vas ohrabrim i podstaknem da ne odustajete od borbe za prava vaše dece. Naša deca nisu deca jednog nižeg BOGA, naša deca su Anđeli poslata da nam pokažu put istine i put ka svetlosti. Naša deca nam ukazuju na prave životne vrednosti i cilj našeg postojanja.

27.11.1998. Frankfurt N.M.

Nalazim se u društvu mojih dragih i retkih prijatelja, porodice Hrgović u jednom od naših omiljenih kafića koji je u blizini ginekoloske ordinacije Zlatka Hrgovića, mog prijatelja. Zlatko inače važi za jednog od veoma uspešnih ginekologa i hirurga. Moram navesti da sam predhodno bila u braku 16 godina i da nisam ostvarila svoj san da postanem majka. Isprobala sam sve moguće metode, ali nažalost bezuspešne za mene, tako da sam se u jednom trenutku pomirila sa sudbinom da nikada neću imati dece.

Tog Božanstvenog i za mene nezaboravnog dana 27.11.1998. Zlatko me je nagovarao da skoknemo do njegove ordinacije kako bi mi obavio rutinski ginekološki pregled i eventualno ponudio jednu od njegovih metoda koje su se pokazale dosta uspešnim kod njegovih pacijentkinja. Ja sam bila negativna što se toga tiče s obzirom da moje dotadašnje iskustvo i primene raznih metoda nisu dale kod mene pozitivne rezultate. Apropo toga on mi je i prijatelj pa me je bilo sramota da me baš on pregleda. Zlatko je toliko bio uporan da sam na na kraju popustila i tako smo krenuli do njegove ordinacije. Sa mnom je bio i moj tadašnji saputnik, a danas suprug. Prilikom pregleda Zlatko je bukvalno skočio sa svoje stolice i izgovorio za mene do tada nemoguće: Neno, ti si trudna!!!!!! Pogledala sam ga u neverici. Moj suprug je u trenutku pocrveneo od radosti. Momentalno smo odradili i ultra zvuk gde je naravno utvrđena trudnoća. Zlatko nam je dao sličicu, a mi kao opijeni izađosmo iz ordinacije uz obećanje da ćemo te noći proslaviti ovo predivno saznanje. To je bio momenat moje apsolutne sreće. Da vam ne dužim, trudnoća je protekla odlično bez ikakvih problema, a ja nestrpljivo čekala da uđem u 9-ti mesec kako bih što pre prigrlila to stvorenje u meni, mog sina.

Nestrpljiva kao uvek, nagovorila sam Zlatka da se ranije porodim carskim rezom i to samo zato što nisam mogla više izdržati da čekam još dve nedelje. Odlučili smo da taj dan bude 16.06.1999. kada je i njegovoj supruzi, mojoj dragoj Dubravci, rođendan pa smo u šali govorili da je to super jer ćemo slaviti oba rođendana svake godine zajedno. 16.06.1999. u 15:03 moj sin je rođen. Ne mogu vam opisati taj trenutak. To je za mene bio najsrećniji trenutak života. Osećaj biti majka i trenutak stvaranja jednog novog života je za mene neopisiv. APSOLUTNA SREĆA, TRENUTAK POSTOJANJA, TRENUTAK STVARANJA. Read the rest of this entry »

Čovek o kome se ovih dana najviše piše je Stiv Džobs (Steve Jobs), osnivač i donedavno prvi čovek najvrednije kompanije na svetu. Nakon njegove smrti, svi se utrkuju ko će da napiše tekst koji će što više da uzdigne lik i delo ovog briljantnog čoveka. Iako nikad nisam voleo da idem „kud i svi Turci“, ovog puta ću napraviti izuzetak jer Stiv Džobs to sigurno zaslužuje. On je bio tipičan primer čoveka koji živi Tajnu. Nažalost, Stiv je prerano preminuo usled bolesti, što će reći da nije bio u mogućnosti da podjednako uspešno primeni Tajnu u svim oblastima svog života. I pored toga, Stiv Džobs zaslužuje veliko poštovanje i priznanje koje želim da mu odam ovim tekstom.

Prekjuče sam odvojio sat vremena da pročitam njegovu biografiju i bio sam potpuno oduševljen. Ovde ću Vam izneti samo neke detalje, a sve će vam biti jasno kada odgledate jedan njegov fantastični motivacioni govor koji je održao diplomcima sa Stenford Univerziteta.

Stiv Džobs nije bio dete bogatih roditelja, nije išao u najprestižnije škole, nije stekao vrhunsko formalno obrazovanje i titule. Naprotiv, život mu je počeo teže nego većini. Bio je usvojen. Ljudi koji su ga usvojili, iako su se trudili, nisu mogli da mu obezbede vrhusku edukaciju. A i da su to nekako uspeli da mu obezbede, ništa ne bi vredelo jer je Stiv posle prvog semestra odustao od fakulteta. Shvatio je da to nije za njega. Imao je drugačije želje. U stvari, kada je napustio koledž, nije još uvek imao jasnu viziju. Eksperimentisao je sa svojim životom, čak je išao u Indiju tražeći prosvetljenje. Tamo je i prihvatio Budizam.

Kada se vratio iz Indije, nastavio je da honorarno radi posao u kompjuterskoj industriji koji je radio još kao srednjoškolac. Družio se sa Stivom Voznijakom (Steve Wozniak), genijalcem za elektroniku koji je napravio svoj prvi kompjuter. Stiv Džobs ga je nagovorio da zajedno otvore kompaniju. I tako je nastao sada čuveni Epl (Apple). U garaži su pravili kompjutere i prodavali ih, istovremeno usavšavajući nove i naprednije verzije kompjutera.

Read the rest of this entry »

Oduševljen sam koliko autora imamo sada na blogu tajna.rs. Ja jednostavno ne mogu da stignem na red da napišem neki tekst Ali potpuno sam oduševljen entuzijazmom i željom ljudi da napišu svoja iskustva i tako pomognu drugima u primeni Tajne. Danas vam predstavljam autorku čiji je ovo prvi tekst na blogu, a svojim originalnim načinom pisanja i jednostavnim objašnjenjima je već stekla moje simpatije, a čim budete pročitali, siguran sam i vaše. Buđenje, hvala na ovom i svim budućim sjajnim tekstovima… Tajna

„Sve je teško dok ne postane lako!“

Borila sam se sa gomilom pitanja: Kako radi naš um? Kako stvaramo percepciju, kako se ona manifestuje – sa dopuštenjem ili bez dopuštenja? A najviše me kopkalo kako se to dopušta?

Pročitala sam i ovde i na forumu dosta tekstova na tu temu. Iskustva su različita i individualna, ali većini je zajedničko ovo: „Imam san, govorim afirmacije, radim imaginacije, ali… ovo ne radi! Gde grešim?“

Ja ovde nikome ne mogu reći da greši i gde, samo vam mogu ispričati kako sam ja to sebi uprostila i razjasnila. I naravno, da bi nešto radili, prvo moramo da razumemo. Ovde moram da zastanem i da vas uputim na divne tekstove @Margarit koje ja vrlo rado čitam! (Tema na forumu: STANJE PRE SVEGA – itekako ima veze sa ovim što ću vam ja ispričati.)

Afirmacije možete izgovarati svakodnevno… iiii… ništa – mesecima, godinama – ostaće samo reči koje odlaze u etar. Tako je i sa imaginacijom. Ostaće samo neostvareni san ako niste poverovali da taj san živi. Razmišljanje da svakodnevno dišem, hodam, jedem, spavam, … navelo me na pitanje: „Šta bi bilo kad bi svaki put pre nego što udahnem vazduh, zastala i analizirala?“ Sve te svakodnevne radnje funkcionišu, bez problema!

Pomislim na ono – ostvari se, pomislim na ovo – neće! Zašto?! Jedna imaginacija – i hop – realizacija u naredna 24 sata. Druga – isto! Treća neće?! Znači, nešto ne radim kako treba! Analiziram…. I upali se lampica! E, tu sad ide ono STANJE PRE SVEGA!

Kada mi se upalila lampica, stanje mi je dalo odgovor: Read the rest of this entry »

Naredna dva pasusa su prepričana iz jedne knjige, a kasnije sledi analiza tog teksta.

Na našu žalost jedan od svetskih problema je da je vrlo mali broj nas u globalu razvio jasan lični život (duhovni lični razvoj). Sve u vezi sa nama izgleda drugorazredno u globalnom svetu – MAKROSVETU, čak i naše emocije. U mnogim slučajevima nas teraju da se oslonimo na drugorazredne informacije da bismo funkcionisali. Prihvatamo na reč ono što nam kaže lekar, naučnik, farmer, sveštenik… Mi ne volimo, ne želimo to, ali kažu da moramo da prihvatimo to, jer se veruje da oni imaju vitalno “znanje“ življenja koje mi ne poznajemo (ovo govori da za sve ipak moramo da postanemo nekako sve jedno lični lekari, lični naučnici, licni farmeri…).

Čak i kada nam u autogaraži saopšte „mane“ naših automobila mi se tako zalepimo za te reči i živimo u tom fazonu, kukamo, žalimo se, tako da realizujemo u našim imaginacijama slike izrečene od strane automehaničara, umesto da unapred vidimo naš auto kao najbolji i naj, naj auto, pre nego što će se uopšte i pokvariti (da dobro ste čuli, mašine „osećaju“). Šta time dobijamo?????? Odgovor je uvek samo jedan, zna se: sam svoj, u se i u svoje kljuse, pozitivno.
Bez ovakvih drugorazrednih informacija koje se tiču naših bubrega, efekta holestorola ili uzgoja pilića… i slično tome se može živeti, ali kada je u pitanju značaj, svrha i smrt, drugorazredne informacije nisu više dovoljne, iako je drugorazredni bog idealnost za prihvatanje i lako življenje u tralala fazonu (drugim rečima to su prihvatanja tuđe sugestije koja nije po našem ličnom ukusu). Ne može se ostati u takvim slučajevima sa drugorazrednom verom i drugorazrednim bogom (tuđim sugestijama, kao na primer da je kraj, da ništa ne valja, da je nemoguće…). Tu nastupa lična reč odnosno misao (borba), jedinstvena konfrontacija da bi se preživelo (važi za one koji shvate da samo jakom ličnom borbom možeš pobediti samog „trenutnog“ sebe).

Analiziranje gornjeg napisanog teksta: Read the rest of this entry »

Zašto je u početku svima teško da imaju ono što zamisle?

Stavovi koje imamo u sebi ka spoljnjem svetu određuju taj naš svet. Ne znajući da smo sami kreatori onoga što nas okružuje upadamo u zabludu realnosti. Previše verujemo svojim čulima, tj. svakodnevnim događajima u kojima učestvujemo. Bez obzira što smo saznali za ovu moć koju imamo u sebi, slabo je primenjujemo. Previše smo napadnuti spoljnjim aktivnostima i malo vremena posvećujemo našem miru i razmišljanju. Ne znam kada ste poslednji put osetili tišinu i mir bez mobilnog telefona i uspešno se molili. Kada kažem molili, mislim na meditaciju, vaše maštanje koje je jednako stvarno kao ovaj svet. Reč je o dekoncentraciji. Živimo često po navici, i većini nas ova materija je došla u vidu male svetlosti. Ali pojave života mnogo jače deluju i ako ne umemo da štitimo ovo svetlo brzo se zrnce gasi i mi odustajemo. Sada pričam o svakoj pojedinačnoj želji. Koliko puta ste radili imaginacije po mesec ili dva meseca, a onda zaboravili i prestali? To ne znači da niste izazvali lavinu iz vaše mašte koja će vas sresti u nekom trenutku vremena, ali prekidajući rad na toj želji usporili ste njen proces prilaska. Dali ste prednost pojavama koje vam moraju ispuniti i vaše sutra. Definitivno je mnogo lakše poverovati u realnost nego u maštu jer realnost u kojoj živimo je jako i duboko oslikana u našoj podsvesti. U našoj podsvesti smo formirali stavove koje smo uneli preko svesti kao naše logične (realne) zaključke posmatranog događaja. Događaj se pretvara u iskustvo i formira obrazac po kome se kasnije ponašamo. Kada kasnije pristupamo nekoj želji mi joj pristupamo sa limitacijama mašte, pristupamo joj kao velikom psu od koga strepimo svakog trena da će nas ujesti. I onda povlačimo ruku i bežimo. A nismo svesni da se taj pas ponaša u skladu sa našom komandom. Ono što osećamo u sebi kao realno možemo lako ostvariti. Evo primera.

Read the rest of this entry »

Danas imam privilegiju da vas upoznam sa još jednom, novom, autorkom na sajtu tajna.rs. Leni mi je napisala email u kome je opisala svoj izuzetan podvig sa željom da svim čitaocima opiše kako je Tajna pomogla da ga ostvari. Ipak, ne očekujte u tekstu činjenice o tom uspehu. One će ostati prikrivene, ali verujte meni da je podvig ravan osvajanju olimpijske medalje. Leni, hvala na ovako divnom i inspirativnom tekstu… Tajna

Obožavam da letim balonom i to redovno radim. Svaki put kada se vinem gore pomislim na jednu planetu, odnosno na Mars i znam koliko je daleko, a put do njega dug i težak. To mi nije bila prepreka da redovno pratim doživljaje i utiske ljudi iz sveta koj su uspeli da dopru do njega.

I tako sam uživala u svojim letovima, pomalo povećavala visinu, ali Mars je Mars, tako moćan i divan, ali i nedostižan. Međutim nisam tugovala zato što je nedostižan, radosna sam što uopšte postoji i može da mi priušti sate i dane zadovoljstva dok ga gledam na slikama, čitam i saznajem o njemu, kao i planetama koje ga okružuju.

Jednoga dana sam još malo povećala svoj let u visinu i tom prilikom se našao neko gledajući me koliko to volim i rekao mi „Ti ćeš ići na Mars“. U zemlji u kojoj sam rođena i živim, gde je prosečna plata tek za 100 metara visinske razlike leta, neko mi to kaže!!! Dobila sam priliku da ostvarim nešto o čemu nisam ni sanjala, nešto što sam mislila da ne mogu, ne samo iz finansijskih razloga, već i da nisam sigurna da sam uopšte sposobna da dostignem baš dotle.

Read the rest of this entry »

Ja ti od srca čestitam što čitaš ovaj tekst!

Ako si stigao na ovaj sajt, a to nikako nije slučajno, znači da si svestan. To znači da si jedan od retkih ko zna da može bolje. Jedan si od retkih ko zna da ima kontrolu nad sopstvenim životom. Jedan si od retkih ko se ne predaje. Jedan si od retkih koji se ne miri sa situacijom.

Da li znaš da je više onih koji će da tuguju nad svojom “zlom sudbinom” nego onih koji će nešto konkretno da preduzmu? Zato treba da budeš srećan i ponosan što čitaš ove reči. Budi srećan što želiš da uspeš. Budi srećan što hoćeš da istraješ. Budi srećan što ne odustaješ!

Nisam nikad video muvu bez glave, ali Read the rest of this entry »

Međuljudski odnosi su jedna neiscrpna tema na koju nikad ne može da se stavi tačka. Uvek ima različitih situacija o kojima može da se raspravlja, uvek će biti nekih novih pitanja o kojima će drugarice do besvesti raspredati uz kafu. U ovom tekstu nećete dobiti odgovore na pitanja o bilo kojoj konkretnoj situaciji, već, nadam se, savet u vezi sa sveukupnim poboljšanjem odnosa sa drugim ljudima.

U čemu je tajna međuljudskih odnosa? Kao i uvek, tajna je u jednostavnom rešenju problema za koje mislimo da su komplikovani. Ljudi su posebno osetljivi na interakciju sa drugima, pa zato veoma lako potpadaju pod uticaj misli koje imaju o njima. A te misli o drugima su najvažnija stvar koja određuje da li će u nekom odnosu vladati sklad ili nesklad. Znate i sami kako ste skloni da o nekome formirate mišljenje čim ga upoznate samo na osnovu toga da li vam liči na nekog poznatog ili na osnovu toga kako se obukao ili da li ima čiste cipele. Naše misli i naš stav imaju presudan uticaj.

Ono što je najvažnije da shvatite iz ovog teksta je da smo sami odgovorni za stvaranje odnosa onakvih kakvi su sada. Zaboravite optužbe na račun drugih da su oni krivi što ih mi ne poštujemo ili ne volimo ili da partner uvek prvi započinje svađu ili da je šef previše strog ili da drugarica misli samo na sebe… Koliko god je ovo što sam rekao teško da prihvatimo, toliko je i olakšavajuća okolnost jer ako smo sami odgovorni, to znači da sami možemo da promenimo situaciju. Menjati druge je nekad nemoguća misija i zato je pravo olakšanje kada znamo da nema potrebe da menjamo bilo koga osim sebe. Read the rest of this entry »