Čovek o kome se ovih dana najviše piše je Stiv Džobs (Steve Jobs), osnivač i donedavno prvi čovek najvrednije kompanije na svetu. Nakon njegove smrti, svi se utrkuju ko će da napiše tekst koji će što više da uzdigne lik i delo ovog briljantnog čoveka. Iako nikad nisam voleo da idem „kud i svi Turci“, ovog puta ću napraviti izuzetak jer Stiv Džobs to sigurno zaslužuje. On je bio tipičan primer čoveka koji živi Tajnu. Nažalost, Stiv je prerano preminuo usled bolesti, što će reći da nije bio u mogućnosti da podjednako uspešno primeni Tajnu u svim oblastima svog života. I pored toga, Stiv Džobs zaslužuje veliko poštovanje i priznanje koje želim da mu odam ovim tekstom.

Prekjuče sam odvojio sat vremena da pročitam njegovu biografiju i bio sam potpuno oduševljen. Ovde ću Vam izneti samo neke detalje, a sve će vam biti jasno kada odgledate jedan njegov fantastični motivacioni govor koji je održao diplomcima sa Stenford Univerziteta.

Stiv Džobs nije bio dete bogatih roditelja, nije išao u najprestižnije škole, nije stekao vrhunsko formalno obrazovanje i titule. Naprotiv, život mu je počeo teže nego većini. Bio je usvojen. Ljudi koji su ga usvojili, iako su se trudili, nisu mogli da mu obezbede vrhusku edukaciju. A i da su to nekako uspeli da mu obezbede, ništa ne bi vredelo jer je Stiv posle prvog semestra odustao od fakulteta. Shvatio je da to nije za njega. Imao je drugačije želje. U stvari, kada je napustio koledž, nije još uvek imao jasnu viziju. Eksperimentisao je sa svojim životom, čak je išao u Indiju tražeći prosvetljenje. Tamo je i prihvatio Budizam.

Kada se vratio iz Indije, nastavio je da honorarno radi posao u kompjuterskoj industriji koji je radio još kao srednjoškolac. Družio se sa Stivom Voznijakom (Steve Wozniak), genijalcem za elektroniku koji je napravio svoj prvi kompjuter. Stiv Džobs ga je nagovorio da zajedno otvore kompaniju. I tako je nastao sada čuveni Epl (Apple). U garaži su pravili kompjutere i prodavali ih, istovremeno usavšavajući nove i naprednije verzije kompjutera.

Read the rest of this entry »

Setite se samo kada ste imali izrazito jaku želju da ostvarite neki cilj i kada ste išli ka njegovom ispunjenju puni strasti. Tada se cilj prosto nametao, sve se lako i jednostavno odvijalo. Tada ste bili u stanju prirodnog toka. Budili ste se svako jutro znajući tačno šta treba da radite kako biste se približili cilju i bili ste srećni zbog toga. Uživali ste u svemu što vas približava cilju. Uveče ste išli na spavanje zamišljajući kako će se stvari promeniti kada ga budete ostvarili, kako ćete biti srećni i ponosni.

Sigurno ste imali neku takvu situaciju u životu. Na primer, ispit iz predmeta koji Vas je stvarno zanimao i koji ste učili sa zadovoljstvom; unapređenje koje ste toliko želeli i radili vredno da biste se izborili za njega; priprema venčanja; uživanje u radu kojim se iz hobija bavite. Meni su naročito bliske situacije u kojima sam imao sportski izazov pred sobom, kao što je predstojeća trka ili takmičenje. Predstojeća trka je mogla da me potpuno obuzme. O njoj sam mogao stalno da razmišljam, da zamišljam sebe kako trčim, postižem željeno vreme, kako sam srećan nakon trke. To je sve dolazilo spontano, bez dodatnog mentalnog napora. Jaka želja za postizanjem ciljanog rezultata je uticala na to da budem potpuno posvećen.

Ali, da li je sa svim željama tako? Da li možete da razvijete tako jaku želju za sve što želite? Da li posle inicijalnog oduševljenja, vaša želja slabi i polako posustajete? Priznajte sebi da je tako u većini slučajeva.

Odlična stvar je da mi možemo da utičemo na želje i strasti! Read the rest of this entry »

Pročitajte još jednom naslov ovog teksta. Dozvolite sebi da prvo malo razmislite o njemu pre nego što nastavite sa čitanjem.

Ovih dana imam priliku da slušam jednu audio knjigu Brajana Trejsija u kojoj govori o samodisciplini. Ako se sećate, i ja sam nedavno pisao o samodisciplini gde sam zaključio da je to jedna od najbitnijih stvari koja bi trebalo da se promeni kako bismo dobili mnogo bolje rezultate u životu. Isto to kaže i Brajan Trejsi i polako sebe uzdiže na mesto broj 1 mojih omiljenih autora. Njegovi saveti su veoma praktični, uverljivi, provereni i proverljivi, jasni.

U toj svojoj knjizi on navodi Geteovu izreku iz naslova ovog teksta koja me je pogodila kao grom, uzdrmala celo moje biće. Ponoviću je kako biste još jednom imali uvid u ovu veliku istinu: “Sve je teško pre nego što postane lako!” Nemam nameru da skrećem u negativnost i da govorim kako je sve crno, već imam nameru da vas podsetim na to da je svaka promena teška. Pisali smo o tome i ranje. Celo naše biće se opire promenama, ma koliko dobre one bile. Ali čim istrajemo dovoljno dugo primenjujući tu promenu u svom životu, ona će se ustaliti kao navika i odjednom će postati sastavni deo našeg života.

Ovo se odnosi na sve oblasti našeg života. Ljudi stalno imaju potrebu da sebi stvore zonu komfora u kojoj će sve biti jednostavno, lako i sigurno. Read the rest of this entry »

Šta je to što razlikuje olimpijskog šampiona od drugih takmičara? Šta je to što razlikuje najuspešnije kompanije od manje uspešnih? Šta je to što razlikuje najboljeg studenta od prosečnog? Da li je to talenat, sreća, sudbina…? Da, verovatno, možda… ali postoji jedna stvar o kojoj želim danas da pišem, a na koju svi mi možemo da utičemo kako bismo postigli vrhunske rezultate. U čemu je tajna?

Posmatram stalno svog uspešnog druga i njegovog još uspešnijeg oca, gledam kako se ponašaju, šta rade i zašto su uspešni. Ono što mi uvek zapadne za oko kao razlika između njih i drugih je u tome što su uvek aktivni. Čak i kad ne radi, taj moj drug uvek nešto sređuje, čisti, razvrstava, popravlja, osmišljava, planira… Toliku posvećenost poslu mislim da nisam nikad video. Posao je njegova preokupacija. Nemojte pogrešno da me razumete. Nije on zaluđeni radoholik kome je posao sve na svetu. Veoma je aktivan na svim ostalim planovima, druži se sa ljudima, putuje, ima suprugu… Ono što sam hteo da istaknem je da njega ne možete da zateknete kako gleda TV, a da ništa drugo ne sređuje. Ne možete da čujete kako je celo popodne proveo izležavajući se po kući. Ne možete sa njim da provedete celo jutro u kafiću. On ne gubi vreme.

Mislim da je neophodno da vam kažem i to da sam ja bio mnogo bolji đak od njega u školi. On se mogao svrstati čak i u lošije đake. Dakle, ne ističe se izuzetnom inteligencijom, marljivošću u učenju i sl. Ali radi ono što drugi ne rade i zato je uspešniji od svih nas, boljih đaka.

Veoma je tanka linija između vrhunskih i prosečnih dostignuća. Ona se nekad meri u minutima dnevne posvećenosti cilju. Read the rest of this entry »

Danas imam privilegiju da vas upoznam sa još jednom, novom, autorkom na sajtu tajna.rs. Leni mi je napisala email u kome je opisala svoj izuzetan podvig sa željom da svim čitaocima opiše kako je Tajna pomogla da ga ostvari. Ipak, ne očekujte u tekstu činjenice o tom uspehu. One će ostati prikrivene, ali verujte meni da je podvig ravan osvajanju olimpijske medalje. Leni, hvala na ovako divnom i inspirativnom tekstu… Tajna

Obožavam da letim balonom i to redovno radim. Svaki put kada se vinem gore pomislim na jednu planetu, odnosno na Mars i znam koliko je daleko, a put do njega dug i težak. To mi nije bila prepreka da redovno pratim doživljaje i utiske ljudi iz sveta koj su uspeli da dopru do njega.

I tako sam uživala u svojim letovima, pomalo povećavala visinu, ali Mars je Mars, tako moćan i divan, ali i nedostižan. Međutim nisam tugovala zato što je nedostižan, radosna sam što uopšte postoji i može da mi priušti sate i dane zadovoljstva dok ga gledam na slikama, čitam i saznajem o njemu, kao i planetama koje ga okružuju.

Jednoga dana sam još malo povećala svoj let u visinu i tom prilikom se našao neko gledajući me koliko to volim i rekao mi „Ti ćeš ići na Mars“. U zemlji u kojoj sam rođena i živim, gde je prosečna plata tek za 100 metara visinske razlike leta, neko mi to kaže!!! Dobila sam priliku da ostvarim nešto o čemu nisam ni sanjala, nešto što sam mislila da ne mogu, ne samo iz finansijskih razloga, već i da nisam sigurna da sam uopšte sposobna da dostignem baš dotle.

Read the rest of this entry »

Sledi drugi deo intevjua sa Slavicom Squire, osnivačem NLP instituta u Beogradu. Ako još uvek niste, predlažem da prethodno pročitate prvi deo koji govori o počecima NLP u Srbiji.

Šta je NLP?

Kako biste ukratko objasnili šta je NLP?

Jedna od najboljih definicija koju sam čula je da je NLP nauka ličnog prosperiteta. Ona baš jasno i precizno opisuje suštinu Neuro lingvističkog programiranja. Malo opširnija definicija bi bila da je NLP metodologija koja se fokusirala na proučavanje razlike između uspešnih i prosečnih ljudi. Posmatranjem uspešnih ljudi se došlo do obrazaca njihovog ponašanja, načina na koji oni komuniciraju, načina na koji oni razmišljaju. Onda su takva zapažanja pretočena u metodologiju koja omogućava svima koji primenjuju iste principe da postignu uspeh na svim poljima svojih interesovanja.

Za šta može da se primeni NLP u svakodnevnom životu?

NLP može da se primeni, pre svega, za poboljšanje komunikacije. Čovek postaje veštiji, tolerantniji, opušteniji zato što razume strukturu ljudskog razmišljanja. On razume da postoje drugačije strukture od njegove, i zna kako da uklopi svoju sa drugačijim strukturama i time izbegne nesuglasice. Ljudi koji poznaju NLP principe postaju prijatniji drugima i drugi postaju njima prijatniji. U svakodnevnom životu mnogo toga zavisi od komunikacije i zato se primenom NLP-a postiže značajan uspeh.

Zatim, na NLP treningu polaznici nauče kako da postave svoje životne trase. Namerno kažem trase, umesto ciljevi, jer mi učimo ljude da postave nešto što je drugačije od onoga što većina ljudi smatra da su ciljevi. Na primer, većina smatra da je cilj da se kupi stan ili auto. Mi kažemo da je to zadatak koji treba da se obavi da bi se postigao neki cilj. Sama kupovina nije svrha, već je svrha da imamo taj stan ili auto, da živimo lepo i da se osećamo dobro. Mi učimo ljude da postave ciljeve po receptu najuspešnijih ljudi.

A šta ako neko ne zna koje ciljeve ima pred sobom?

Read the rest of this entry »

Ja ti od srca čestitam što čitaš ovaj tekst!

Ako si stigao na ovaj sajt, a to nikako nije slučajno, znači da si svestan. To znači da si jedan od retkih ko zna da može bolje. Jedan si od retkih ko zna da ima kontrolu nad sopstvenim životom. Jedan si od retkih ko se ne predaje. Jedan si od retkih koji se ne miri sa situacijom.

Da li znaš da je više onih koji će da tuguju nad svojom “zlom sudbinom” nego onih koji će nešto konkretno da preduzmu? Zato treba da budeš srećan i ponosan što čitaš ove reči. Budi srećan što želiš da uspeš. Budi srećan što hoćeš da istraješ. Budi srećan što ne odustaješ!

Nisam nikad video muvu bez glave, ali Read the rest of this entry »

Kao i svi u Srbiji, poslednjih meseci sam oduševljen mentalnom snagom i samopouzdanjem čoveka koji jednostavno ne zna za granice. Naravno, reč je o Novaku Đokoviću koji iznova dokazuje da ljudski um ima ključnu ulogu u postizanju uspeha. Ne želim da zapostavim njegovo tenisko umeće ni fizičku pripremljenost, ali i sam Novak je rekao da je samopouzdanje ključ njegovog uspeha. Čovek jednostavno zrači sigurnošću. To se vidi iz svakog njegovog udarca, naročito iz onih rizičnih koji najčešće pogađaju ciljanu ivicu terena.

Koliko samo puta sam ja pomislio da neće moći da se izvuče iz neke rezultatski negativne situacije, ali on je ubedljivo pobeđivao već izgubljene gemove i setove. Stvarno mi je fascinantna njegova sposobnost da ne podlegne trenutnoj situaciji u meču, već da svaki poen odigra maksimalnim intenzitetom, kao da je jedini. Jako mi se svidela njegova izjava u kojoj kaže da uvek razmišlja samo o sledećem poenu.

Veoma bih voleo da lično od Novaka dobijem odgovore na nekoliko pitanja o tome kako postiže to svoje samopouzdanje. Potrudiću se da u ime svih nas kontaktiram njegove kolege sa zvaničnog sajta i da ih zamolim za intervju sa Novakom, bilo preko Skajpa, bilo preko emaila ili na bilo koji drugi način. Znam koliko je ovo izazovan zadatak, ali verujem da ćemo zajedničkim pozitivnim stavom da utičemo na to da od najboljeg dobijemo nekoliko saveta.

Kada već govorimo o samopouzdanju, želeo bih da sa vama podelim nekoliko krajnje praktičnih saveta koji mogu da pozitivno utiču na podizanje samopouzdanja. Read the rest of this entry »

Ovaj tekst nije potpuno završen, ali objavljujem ga u ovakvom, nedovršenom stanju da bih demonstrirao Paretov 80/20 princip. Na ovom blogu nisu teme samo primena Tajne, imaginacije, meditacija već i psihologija uspeha uopšte, čiji su deo i neke “realne” stvari kao što su postavljanje ciljeva, načini da se zaradi novac, obavljanje posla na drugačiji način. Upravo primena 80/20 principa govori o tome kako da uštedimo vreme obavljajući poslove, a da postignemo zadovoljavajuće rezultate.

Paretov 80/20 princip kaže da 80 procenata rezultata dolazi od 20 procenata uzroka. Predložio ga je Džozef Juran (Joseph Juran), a imenovao ga je prema italijanskom naučniku Vilfredu Paretu (Vilfredo Pareto) koji je primetio da 80% ukupne količine novca u Italiji poseduje samo 20% populacije. Ovakav odnos cifara može da se primeni u većini drugih životnih situacija. Na primer, 80% prihoda neke kompanije dolazi od samo 20% klijenata. Isto tako, samo 20% klijenata će vam napraviti 80% problema. 20% najčitanijih tekstova na ovom blogu privlači 80% posetilaca. Kada otpočnete vezu sa nekim, početnih 20% vremena koje provedete sa njim će vam otkriti 80% njegove ličnosti. Majkrosoft je primetio da kada isprave 20% najvećih grešaka u svom softveru, dobijaju efekat kao da je ukupno ispravljeno 80%. Kada krenete u teretanu, odmah posle nekoliko nedelja ćete videti rezultate na svom telu, ali onda dolazi period kada i dalje trenirate, a promene se ne vide. Dakle, sa 20% uloženog truda i vremena ste dobili 80% rezultata, a za ostatak morate dobro da se potrudite. Takođe ovaj princip može da se preslika i na primenu Tajne jer ćete najveće rezultate imati od prvih 20% primene.

Paretov princip se u naučnim krugovima smatra statističkim pravilom koje uvek samo sebe dokazuje kroz brojne primere u praksi. Ni odnos 80/20 nije strogo definisan. U nekim slučajevima će to biti 90/10, u nekim 70/30, ali bitno je da se sa manje truda postižu solidni rezultati.

E sad, zašto ja sve ovo pišem?  Read the rest of this entry »

Da li ste se iznenadili ovom promenom izgleda sajta? Možda vam se sviđa, možda vam se ne sviđa, možda ste se navikli na stari dizajn sajta. Ali bitno je da se nešto menja. Ne smemo da se uspavljujemo u svojim komfornim zonama i da ne talasamo. Zato sam još ranije odlučio da menjam izgled sajta, a Verin komentar na prethodni tekst me je samo ubrzao u toj nameri. Za sve one kojima je teško da prežale stari izgled, evo vam jedna slika da uvek možete da ga se sećate.

tajna.rs - stari dizajn sajta

Danas želim da pišem o promenama. Svi smo svesni da sve što ne valja treba menjati. A da li smo stvarno spremni na te promene?

Tipična situacija je kad tačno znamo šta treba da uradimo, ali nismo spremni da žrtvujemo ono što je potrebno. Sećate se kako nam je Nenad govorio da moramo da ignorišemo sve ometače, makar dolazili u obliku roditelja ili supružnika, kako moramo da uradimo po 100 i više imaginacija dnevno kako bismo manifestovali željene rezultate. A koliko nas je spremno da uradi tako nešto? Nedavno sam pročitao izjavu jednog od najuspešnijih sportista svih vremena, Marka Špica, koji kaže: “Svi mi volimo da pobeđujemo, ali koliko ljudi voli da trenira?” Preslikano na našu oblast, ovo bi glasilo: Svi mi volimo da budemo uspešni, ali koliko ljudi je spremno da preduzme ono što je potrebno da bi to i postali? Read the rest of this entry »