Često pišem o deci, odnosno o tome kako se ličnost ljudi formira u najranijem detinjstvu. Ne zamerite mi zbog toga. Dok sam u parku sa svojim sinom imam vremena i da posmatram njegovu interakciju sa drugom decom, ali i vremena da razmišljam. Tako je bilo i prošlog vikenda dok je bilo lepo vreme. Izašao sam sa svojim sinom u park i dobio inspiraciju za novi tekst za tajna.rs.

Kad god posmatram kako se deca ponašaju u međusobnom kontaktu, uvek vidim buduće ljude koji su svoj pristup izgradili još u detinjstvu. Ovo sve pišem kao laik, odnosno običan posmatrač, i siguran sam da psiholozi mogu da daju naučno zasnovana objašnjenja. Ali pokušaću da u ovom tekstu iznesem neka svoja razmišljanja.

Naime, posmatrao sam situacije u kojima su se neka deca igrala i uživala, a druga deca posmatrala tu igru sa distance. Čak i ako bi pokušala da se priključe igri, usledila bi najljubaznija upozorenja roditelja, na primer: “Ti si još mali…”, “To nije naše, ne smemo da diramo.”, “Nemoj tu, pašćeš.” i sl. Kada se takva upozorenja ponove više puta, šta dete iz njih može da zaključi? Jedino što može da zaključi je da igra nije baš za njega, nego za one koji su veliki, za one koji imaju igračke i za one koji su dovoljno spretni da ne padnu. I tako roditelji potpuno nesvesno stvaraju posmatrače. Kada ste posmatrač kao malo dete, ostaćete posmatrač do kraja života, osim ako sami nešto ne preduzmete da se taj status promeni.

Ko su posmatrači i šta rade?

Posmatrači su ljudi koji kroz život idu linijom manjeg otpora. Oni ne uživaju u životu jer misle da lep život nije za njih, da nisu zaslužili. Često izigravaju žrtve.

Nekada se čini da im je važnije šta se dešava u tuđim životima, pa stalno čitaju tračerske novine, gledaju rialiti emisije i sl.

Posmatrači smatraju da su uspeh, slava i novac namenjeni nekim drugim ljudima. Oni ne preduzimaju ništa da promene stanje u kom se nalaze jer ionako nema svrhe. Zašto da pokušavaju kad neće uspeti.

Ja sam bio posmatrač. Read the rest of this entry »

Pre tačno dve godine tajna.rs je ugledao svetlost dana. 29. novembra 2009. godine je objavljen prvi tekst na sajtu.

Šta se sve desilo za protekle dve godine? Da li sam napredovao ili i dalje stagniram? Šta je tajna.rs sajt postigao za dve godine? Želim da vam dam odgovore na ova pitanja u daljem tekstu, a na kraju očekujem od vas da napišete vaš napredak u poslednje dve godine ili od trenutka kada ste čuli za Tajnu, odnosno zakon privlačenja.

Hajde prvo da pišem o sajtu. U protekle dve godine tajna.rs je mnogo napredovao.

• Došli smo od 0 posetilaca do preko 12.000 različitih ljudi koji mesečno dođu na sajt. Svakodnevno sajt tajna.rs poseti od 550 do 800 ljudi. Detaljniju statistiku za prethodni mesec uvek možete da vidite na stranici za marketing.
• Prvi, ili među prvima, smo na Google-u za mnoge reči i fraze: tajna, film tajna, samopouzdanje, zakon privlacenja, afirmacije, podsvest, Silva metod…
• Objavljeno je 187 tekstova na blogu, što znači da je u proseku objavljivan jedan tekst na svaka 4 dana.
• Ponosan sam što je, pored mene, čak 14 različitih autora pisalo za blog.
• Aktuelnu statistiku foruma uvek možete da vidite na početnoj stranici foruma. Za sada imamo 360 registrovanih članova i preko 7300 poruka.
• Sajt je promenio izgled pre pola godine, a ako želite da se podsetite starog izgleda, pogledajte tekst Panta Rei
• Ipak, pored sve statistike, rekao bih da su najveća vrednost sajta njegovi aktivni korisnici koji uvek komentarišu, postavljaju pitanja, odgovaraju drugim članovima i napreduju zajedno sa sajtom.
• A najznačajniji rezultati sajta su stvaranje i očuvanje pozitivnosti kod ljudi, pokretanje motivacije, otvaranje vidika, prikazivanje drugačije perspektive, davanje nade… Da, to svako može, samo mora da odluči da hoće i da nešto preduzme.

O čemu se sve pisalo u proteklih godinu dana možete da vidite na stranici sa spiskom svih tekstova.

Read the rest of this entry »

Imam jednu želju….,…,… To je jače od mene. Ova naša družina, ovo naše druženje, da preraste u nešto veliko. U nešto mnogo veće od nas samih. Koliko smeju da budu velike i jake naše želje. Gde je njihova granica i na šta smemo da se fokusiramo, koji limit? Možda je to samo početak, ono što mislimo da je kraj!

Neko reče UM je granica, a pošto je on beskrajan, vi prosudite sami kolike su velike naše ambicije.

Gde sam ono stao? A, da, ovo naše druženje… Na početku je bilo samo par ljudi koji su povremeno komentarisali, sa velikom zadrškom, kad-kad, a onda je počela da se pravi ekipa, tim, sve jači i čvršći. U vazduhu se oseća puno ljubavi, zadovoljstvo i zahvalnost, što smo deo ovako skladne zajednice. A ljudi koji su tu prisutni: Mau, Mila, Srce, 13Petak, Nenad, Tajna,…,…i ko sve ne još!!! Da li su to samo tek tamo neka imena ili… Osećanja koja nas ovde nose su jača od nas. Ekipa željna da se dokaže. Imamo velike ambicije. Da li se i ti tu nalaziš?!

Misliš da je ovo sve puka priča?!

U nama je energija za ceo svet. U nama je ljubav za ceo svet. Možeš li da osetiš jačinu i količinu osećanja i emocija koje kuljaju iz nas?!  Vrelina i snaga naše ljubavi vas prosto ostavi bez daha i obori s nogu.

Mi smo spremni za velika dela. I to ne samo figurativno. Isprobajte nas!

Da li želiš da nam se pridružiš i ti?! Imaš li snage i smelosti? Ako želiš sa nama, spremi se na nešto najveće i najače – suočavanje sa svojom istinskom suštinom.

“Ti si Mikelanđelo svog života. David koga vajaš si ti”

Read the rest of this entry »

Često razmišljam o tome zašto za nekoga primena svesnih mentalnih slika radi, a za nekoga ne radi. Ideje moraju biti naša opsesija. Jedina ideja u našem umu ka čijem razvitku ćemo da težimo.

Naš sadašnji trenutak je razvijen iz prošlosti i to nije novost. Jedan od najvećih problema je distrakcija naše pažnje. Možemo promeniti malo ili ništa jer nakon povratka iz budućnosti mi nastavljamo da se igramo u dnevnim obavezama. Ako bismo zamenili period pažnje u obrnutom smeru, promene u spoljašnjem svetu bi bile brzo i drastično vidljive. Samo mali broj ljudi je spreman da se odrekne trenutne realnosti i da uplovi u imaginaciju, a to je zbog dnevne navike, zbog nepoverenja i zbog lenjosti.

Bob Proctor je 26 godina proveo čitajući knjigu Misli i Obogati se (Napoleon Hil) da bi pronašao Tajnu koja je pomenuta preko 100 puta u toj knjizi. Ćitao je ponovo i ponovo da bi pronašao tu tajnu. Tajna je napisana tako uočljivo da niko ne obraća pažnju prilikom čitanja. Na 16. strani prevedene knjige priča se o susretu Edvard Barnsa i Edisona. “RAČUNALO SE ONO ŠTO JE MISLIO. KADA BI ZNAČAJ OVE IZJAVE MOGAO DA SE PRENESE SVAKOJ OSOBI KOJA JE PROČITA, NE BI BILO POTREBE ZA OSTATKOM KNJIGE”.

O čemu misite? O čemu mislite u toku dana dok se krećete u svom svetu? Gde su vaše misli? Read the rest of this entry »

U nedelju sam prisustvovao grupnom EFT tretmanu koji je vodila gospođa Jasmina Kovačev. Tretman je, u stvari, predstavljao grupno čišćenje uma od negativnih emocija. To je događaj koji sam najavljivao na sajtu i mogu da vam kažem da su mnogo propustili oni koji nisu bili. Stvarno sam bio oduševljen energijom koja se stvorila među ljudima, postignutim rezultatima, Jasminom, samom EFT tehnikom. Stekao sam nova saznanja i stavove o primeni Tajne i zakona privlačenja.

Idemo redom. Kao što nam je Jasmina još ranije objasnila, EFT se primenjuje da bismo se oslobodili negativnih emocija koje nas sputavaju da iskoristimo svoje potencijale. Ideja grupnog tretmana je bila da svako od prisutnih kaže jednu oblast, odnosno jedan strah ili loše uverenje koje bi hteo da eliminiše. Svi smo te svoje izazove ocenili ocenama od 1 – 10 i većina je davala svojim temama ocene od 7 – 10 što znači da su veoma jakog intenziteta.

A onda smo pristupili čišćenju. Redom su se menjali korisnici sa kojima je Jasmina direktno radila, a svi zajedno smo ponavljali njene reči i tako zajedničkom energijom pomagali ljudima da postignu olakšanje. Meni je kod EFT tehnike smetalo to što se tokom tapkanja po određenim akupresurnim tačkama glasno izgovara i potvrđuje trenutno stanje. Mislio sam da je to u suprotnosti sa Tajnom koja kaže da ćemo sve više privlačiti ono na šta se fokusiramo. A u EFT-u se baš fokusiramo na problem. Međutim, praksa pokazuje upravo suprotno. Dok tapkanjem stimulišemo energetske kanale u telu i fokusiramo se na to što nas muči, nekom magijom nestaju negativna osećanja i mi se osećamo rasterećeni i opušteni. Naravno, to nije nikakva magija, već dobro istražena i naučno potkovana tehnika, ali rezultati stvarno deluju kao da su delo čarobnog štapića.

Read the rest of this entry »

Dragi prijatelji, želim da vas obavestim da će se u nedelju, 16. oktobra, održati poslednji u seriji predavanja, seminara i tretmana pod nazivom “Okrugla duga” koje vodi gospođa Jasmina Kovačev. Naravno, ovo će biti poslednje okupljanje za ovu godinu, a očekujemo Jasminin dolazak sa dalekog Novog Zelanda i sledeće godine. Ovo okupljanje je u stvari grupni tretman čišćenja uma od negativnih emocija. Pročitajte više informacija preko ovog linka.

Da vas podsetim, Jasmina Kovačev je ekspert za tehniku emocionalne slobode (EFT) i sertifikovani trener. Nadam se da se sećate da smo nedavno imali intervju sa gospođom Jasminom koji je objavljen kroz dva teksta. U prvom tekstu nam je gospođa Kovačev približila svoj rad, a u drugom smo saznali dosta toga o tehnici emocionalne slobode.

Navešću deo teksta kojim Jasmina poziva na prisustvo na ovoj grupnoj terapiji:

Za one koje žele da se olakšaju bar dela tereta svoje prošlosti ostala je još prilika dva grupna tretmana, jednog u Zagrebu i jednog u Beogradu. Više informacija o ovom jesenjem čišćenju uma imate na donjim linkovima. Iskoristite priliku i ne dozvolite da vam čišćenje uma bude manje važno od pranja zuba i umivanja koje obavljamo svakodnevno. Um zaslužuje daleko veću pažnju. Koliko često vi čistite svoj um koji je najveći doprinosioc kreiranja vaše realnosti? Pruža vam se izuzetna prilika da krenete u celodnevno jesenje čišćenje vašeg uma.

Ja ću biti prisutan na skupu, pa ako dolazite, možemo da se upoznamo i družimo.

Zašto je u početku svima teško da imaju ono što zamisle?

Stavovi koje imamo u sebi ka spoljnjem svetu određuju taj naš svet. Ne znajući da smo sami kreatori onoga što nas okružuje upadamo u zabludu realnosti. Previše verujemo svojim čulima, tj. svakodnevnim događajima u kojima učestvujemo. Bez obzira što smo saznali za ovu moć koju imamo u sebi, slabo je primenjujemo. Previše smo napadnuti spoljnjim aktivnostima i malo vremena posvećujemo našem miru i razmišljanju. Ne znam kada ste poslednji put osetili tišinu i mir bez mobilnog telefona i uspešno se molili. Kada kažem molili, mislim na meditaciju, vaše maštanje koje je jednako stvarno kao ovaj svet. Reč je o dekoncentraciji. Živimo često po navici, i većini nas ova materija je došla u vidu male svetlosti. Ali pojave života mnogo jače deluju i ako ne umemo da štitimo ovo svetlo brzo se zrnce gasi i mi odustajemo. Sada pričam o svakoj pojedinačnoj želji. Koliko puta ste radili imaginacije po mesec ili dva meseca, a onda zaboravili i prestali? To ne znači da niste izazvali lavinu iz vaše mašte koja će vas sresti u nekom trenutku vremena, ali prekidajući rad na toj želji usporili ste njen proces prilaska. Dali ste prednost pojavama koje vam moraju ispuniti i vaše sutra. Definitivno je mnogo lakše poverovati u realnost nego u maštu jer realnost u kojoj živimo je jako i duboko oslikana u našoj podsvesti. U našoj podsvesti smo formirali stavove koje smo uneli preko svesti kao naše logične (realne) zaključke posmatranog događaja. Događaj se pretvara u iskustvo i formira obrazac po kome se kasnije ponašamo. Kada kasnije pristupamo nekoj želji mi joj pristupamo sa limitacijama mašte, pristupamo joj kao velikom psu od koga strepimo svakog trena da će nas ujesti. I onda povlačimo ruku i bežimo. A nismo svesni da se taj pas ponaša u skladu sa našom komandom. Ono što osećamo u sebi kao realno možemo lako ostvariti. Evo primera.

Read the rest of this entry »

Setite se samo kada ste imali izrazito jaku želju da ostvarite neki cilj i kada ste išli ka njegovom ispunjenju puni strasti. Tada se cilj prosto nametao, sve se lako i jednostavno odvijalo. Tada ste bili u stanju prirodnog toka. Budili ste se svako jutro znajući tačno šta treba da radite kako biste se približili cilju i bili ste srećni zbog toga. Uživali ste u svemu što vas približava cilju. Uveče ste išli na spavanje zamišljajući kako će se stvari promeniti kada ga budete ostvarili, kako ćete biti srećni i ponosni.

Sigurno ste imali neku takvu situaciju u životu. Na primer, ispit iz predmeta koji Vas je stvarno zanimao i koji ste učili sa zadovoljstvom; unapređenje koje ste toliko želeli i radili vredno da biste se izborili za njega; priprema venčanja; uživanje u radu kojim se iz hobija bavite. Meni su naročito bliske situacije u kojima sam imao sportski izazov pred sobom, kao što je predstojeća trka ili takmičenje. Predstojeća trka je mogla da me potpuno obuzme. O njoj sam mogao stalno da razmišljam, da zamišljam sebe kako trčim, postižem željeno vreme, kako sam srećan nakon trke. To je sve dolazilo spontano, bez dodatnog mentalnog napora. Jaka želja za postizanjem ciljanog rezultata je uticala na to da budem potpuno posvećen.

Ali, da li je sa svim željama tako? Da li možete da razvijete tako jaku želju za sve što želite? Da li posle inicijalnog oduševljenja, vaša želja slabi i polako posustajete? Priznajte sebi da je tako u većini slučajeva.

Odlična stvar je da mi možemo da utičemo na želje i strasti! Read the rest of this entry »

Pročitajte još jednom naslov ovog teksta. Dozvolite sebi da prvo malo razmislite o njemu pre nego što nastavite sa čitanjem.

Ovih dana imam priliku da slušam jednu audio knjigu Brajana Trejsija u kojoj govori o samodisciplini. Ako se sećate, i ja sam nedavno pisao o samodisciplini gde sam zaključio da je to jedna od najbitnijih stvari koja bi trebalo da se promeni kako bismo dobili mnogo bolje rezultate u životu. Isto to kaže i Brajan Trejsi i polako sebe uzdiže na mesto broj 1 mojih omiljenih autora. Njegovi saveti su veoma praktični, uverljivi, provereni i proverljivi, jasni.

U toj svojoj knjizi on navodi Geteovu izreku iz naslova ovog teksta koja me je pogodila kao grom, uzdrmala celo moje biće. Ponoviću je kako biste još jednom imali uvid u ovu veliku istinu: “Sve je teško pre nego što postane lako!” Nemam nameru da skrećem u negativnost i da govorim kako je sve crno, već imam nameru da vas podsetim na to da je svaka promena teška. Pisali smo o tome i ranje. Celo naše biće se opire promenama, ma koliko dobre one bile. Ali čim istrajemo dovoljno dugo primenjujući tu promenu u svom životu, ona će se ustaliti kao navika i odjednom će postati sastavni deo našeg života.

Ovo se odnosi na sve oblasti našeg života. Ljudi stalno imaju potrebu da sebi stvore zonu komfora u kojoj će sve biti jednostavno, lako i sigurno. Read the rest of this entry »

Uvek se radujem kada imam priliku da napišem uvodni tekst za novog autora na sajtu. Danas mi je zadovoljstvo da predstavim našeg starog člana sa kojim već duže vremena uspešno sarađujem. Uspeo sam da ga uverim da trebe da napiše tekst iako je neko vreme pružao odbojnost. Ali on je izašao iz svoje zone komfora i uradio to. Zapitajte se da li i Vi to radite? A tebi, što se predstavljaš pod pseudonimom Srce, hvala na svemu … Tajna

Da pričamo malo o izrekama, mislima i aforizmima koji su deo naše stvarnosti. Ima ih svuda, i na bilbordima, i u reklamama i na mestima gde ih ni najmanje ne očekujete, ali su tu, itekako prisutne u našem svakodnevnom životu! Koliko ima različitih ljudi, toliko ima i različitih misli i izreka koje utiču na njihov život. Svako uzima ono što njemu prija.

Od 2003. godine ja sam počeo više da se interesujem za izreke. Zašto baš te godine?! Zato što su mi tada u svim medijima bile i više nego dostupne aktuelne misli i izreke preminulog gospodina Đinđića. A onda su i drugi poznati želeli da ostave svoj trag u medijima sa nekim svojim mislima. Sve te misli mene posebno, a verujem ni druge nisu mogle da ostave ravnodušnim.

Počeo sam onda da se interesujem za uticaj i moć koje misli, izreke i aforizmi mogu da imaju!

A onda je to postalo kao reka, kao bujica, pokrenulo je nešto u meni. Read the rest of this entry »