Razmišljam koliko rečca NE negativno utiče na naš život. Dosta je pisano u komentarima na sajtu, a i ja sam puno pisao o zauzimanju pozitivnog stava prema životu. Ali jedna stvar koja nam često promiče, a ako je ispravimo, može mnogo da nam pomogne u očuvanju tog pozitivnog stava je korišćenje rečce NE. Razmislite samo koliko puta u toku dana kažete NE, a da to nije odgovor na neko pitanje. Većina nas stalno govori i razmišlja na sledeći način: ne mogu, neću, nisam, ne razumem, ne znam, ne umem… Ovim tekstom bih želeo da sve nas zajedno motivišem da izbacimo tu kratku, ali nažalost moćnu reč i da zauzmemo DA stav.

Da li uopše može da se konstruiše rečenica koja sadrži NE, a koja ima neki pozitivan stav? Dok ovo pišem, nisam uspeo da smislim ni jednu. Nije dobro čak iako NE upotrebljavamo sa nekim negativnim glagolom da bismo dobili pozitivan kontekst. Na primer, “ne odustajem”, “nisam loše”, “ne gubim”… Fokus u tim rečenicama je na negativnom glagolu i njega naša podsvest uzima za dominantnu reč često zanemarujući NE. I Tajna nas uči da svoje misli treba da fokusiramo na pozitivan kontekst onoga što želimo, a ne da razmišljamo o onom što ne želimo. Umesto navedenih iskaza, uvek treba da govorimo u pozitivnom kontekstu: “guram napred”, “odlično sam”, “dobijam”…

NE stav nas tera da stalno pružamo otpor životu. Onda smo stalno u nekom odbrambenom stavu, žalimo se na sve i svašta, uvek su nam drugi krivi. Zato treba prihvatimo situaciju kakva god bila i da kažemo DA životu. Šta god da se loše dogodi, kakva god da je trenutna situacija, naš stav određuje kako ćemo se ponašati i osećati. Tada je vrlo važno da se zauzme stav DA umesto NE. U svakoj situaciji može da se pronađe mnogo toga pozitivnog. Ako ništa drugo, bar smo izvukli korisnu lekciju. Ipak, ne treba ići u suprotnu krajnost i koristiti DA da bismo ignorisali ono što nam se desilo i potiskivali svoje emocije.

Sve vreme dok pišem ovo imam u glavi neke teške životne situacije sa kojima moramo da se suočimo kao što su gubitak drage osobe, teška bolest i sl. Read the rest of this entry »

Pod utiskom provedenog vikenda sa porodicom u prirodi, želim da se i vi osetite kao da živite savršen dan kada čujete pesmu koju sam postavio ispod teksta. Sredina novembra, svi u kratkim rukavima, veseli, nasmejani, uživamo u zajedničkim trenucima i malim stvarima. Savršeno!!!

Ovih dana stvarno uživam u životu. Odatle i prethodni tekst o tome kako je život lep. Sve mi ide kako treba, vreme je fantastično, stižem na posao na vreme (što do sada nije bilo baš uobičajeno), uspevam da uradim sve zadatke sa spiska, imam dovoljno energije da se igram sa sinom nakon napornog dana, čitam zanimljivu knjigu… Život je stvarno lep kada ga gledamo na pravi način.

Nadam se da mi ne zamerate što se, pored ovog uživanja, novi tekstovi nekako sporo pojavljuju. Dobio sam desetak ideja o čemu bih pisao. Sve sam ih sačuvao kao radne verzije tekstova na blogu i sve što treba je da ih sastavim (sećate se kako su Miki Maus i ekipa sastavljali brod ). Bilo je i predloga od strane čitalaca o čemu da pišem i trudiću se da to ostvarim.

A sada, čak i ako izgleda da nije, učinite ovaj dan savršenim…

httpv://www.youtube.com/watch?v=nCymRC7cZTk

Život je lep kada shvatiš da imaš kontrolu nad njim.

Život je lep kada radiš ono što voliš.

Život je lep kada možeš da vidiš dalje od nosa i kasnije od sada.

Život je lep kada mama kaže da voli tatu.

Život je lep kada tata kaže da voli mamu.

Život je lep kada vidiš decu kako se smeju.

Život je lep kada voliš.

Život je lep kada tebe neko voli.

Život je lep kada shvatiš nešto što ranije nisi nikako mogao da razumeš. Read the rest of this entry »

Ja nikada nisam imao sreće u životu. Nisam ja te sreće. Eh da je sreće bilo…. Ovakve konstatacije govore o stanju čovekovog uma. Na ovom nivou stanja uma čovek ima negativne misli. Zato pozitivne misli mogu promeniti nivo stanja vašeg uma, a te pozitivne misli donose sreću. Sada se pitate šta je to sreća i koji je to nivo uma da bi čovek bio srećan. Neko će reći sreća je suprotno stanje od tuge. Složio bih se sa tim gledano sa filozofske strane. Isto kao što i Sunce izlazi na istoku, a zalazi na zapadu. Međutim, kada ste u univerzumu tamo nema izlazka niti zalaska, Sunce uvek sija.

Sreća je stanje čovekovog uma. Ako imate prijatne i vedre misli, onda ste srećni. Najprijatnija misao je da ste potrebni i važni da pomognete i doprinesete sreći nekog drugog ljudskog bića. Zato sreću treba doživljavati sada, a ne u budućnosti. Biću srećan kad zaradim puno novca… kad obavim nekakav posao… kad se oženim… kad mi se porodi supruga i rodi dete… kada pobedim… kada se zaposlim… kada kupim auto… Ovakvo razmišljanje je život na odloženo. Redovno i često ste razočarani jer nikako da stigne taj srećan trenutak. Zato treba imati mentalni stav i mentalnu naviku da ste srećni i tu naviku redovno primenjivati, negovati i razvijati u sadašnjosti. Vi ste srećni i tačka! Read the rest of this entry »

Duboka, iskrena želja većine ljudi je da se dopadnu drugima. Zbog toga često radimo glupe i besmislene stvari, a u stanju smo čak da radimo na svoju štetu kako bismo dobili naklonost voljene osobe, roditelja, prijatelja, šefa, publike, glasača… Ali nije poenta da se mi prilagođavamo drugima i radimo ono što mislimo da bi oni voleli da radimo. Tajna je u nama samima. Ako se promenimo iznutra i uspemo da budemo opušteni i iskreni, prirodno ćemo se dopadati drugima. Ljudi ne vole folirante i mogu lako da prepoznaju ko je iskren, a ko glumi.

U ovom tekstu prenosim 10 opštih saveta koji će učiniti baš ovo što sam naveo: da budete prirodni i opušteni i time pružite drugima šansu da vas vole onakve kakvi jeste. Savete sam skupio iz raznih izvora, uglavnom iz tekstova na internetu, a ima i nekih mojih ličnih zapažanja.

1. Osmeh. Smeh je prirodni magnet za ljude. Ali, velika je razlika da li se smejete samo usnama ili celim telom. Dobra stvar je što osmeh jednostavno možemo da izazovemo. Pisao sam ranije o tome da ako sebe naterate da se smejete, automatski popravljate raspoloženje. Vežbajte smejanje pred ogledalom. U početku će vam biti glupo da se smejete na silu, ali već posle nekoliko trenutaka, taj smeh prerasta u prirodan, iskren smeh u kome učestvuje celo vaše telo.
2. Samopouzdanje. Ljude privlače osobe koje deluju samouvereno i sabrano. Niko ne voli da bude u prisustvu nesigurnih ili nametljivih ljudi. Zato treba da unapređujete samopouzdanje. Na temu samopouzdanja sam napisao mini seriju od tri spojena teksta: Samopouzdanje i zakon privlačenja, Kako da steknete jako samopouzdanje prvi i drugi deo. Read the rest of this entry »

Voleo bih da toplo pozdravite i podržite prvi tekst trećeg autora na blogu tajna.rs. 13Petak je nesebično uložio sebe u ovaj članak i mislim da je doneo prijatno osveženje na sajt. Iako, na prvi pogled, Tajna i zakon privlačenja sa ovim tekstom nisu u uskoj vezi, ako pažljivo pročitate, pronaćićete brojne povezanosti. 13Petak, hvala na ovom tekstu… Tajna

“Nekoga volimo kada su nam njegove ili njezine potrebe podjednako važne kao i naše vlastite” – Gordon Livingston

Većina nas ulazi u brak u periodu zaljubljenosti. Naletimo na nekoga čiji nas fizički izgled i ličnost privuče i tako prodrma i pokrene naša ljubavna zvona. Bacamo se na upoznavanje te osobe. Krećemo sa izlascima po kafićima i restoranima mada nas uopšte ne interesuje ni piće ni hrana, mi u stvari tragamo za ljubavlju. Da li su ovi leptirići u stomaku ono pravo? Leptirići nekad nestanu i posle prvog sastanka i ne želimo sa njime više ni na kokice da izađemo. Međutim u drugim prilikama treperenje je sve jače i jače. Posle nekog perioda osetimo sve veći intezitet i hvatamo sebe kako priznajemo: “Mislim da sam se zaljubio” Ukoliko su osećanja obostrana počinjemo razgovarati o braku. Zajedno maštamo o bračnoj sreći, čežnja da budemo zajedno konstantno je prisutna, kada smo zajedno kao da smo u raju. Kada ste zaljubljeni ne primećujete nikakve mane kod vašeg partnera. Roditelji, prijatelji, svi vide da vaš partner i nije za vas, jedino vi to ne vidite. Ona je za vas savršena osoba i nije vas briga šta drugi misle. Dvoje zaljubljenih razmišljaju o odnosima u braku: “Mi se volimo”, “Biće nam prekrasno”, “Drugi se svađaju mi nikad nećemo”, “Uvek ćemo otvoreno razgovarati i biti spremni na ustupke”.

Nažalost nije baš tako. Ovo stanje zaljubljenosti ne traje večno i to je činjenica. Zaljubljenost traje nekoliko meseci pa ponekad i par godina. U tom periodu živimo u oblacima a nakon toga padamo na tlo, ulazimo u realnost. Budimo se i uviđamo nedostatke te osobe. “Njeno ponašanje počinje da mi smeta”, “Ide mi na živce”, “Nekad me povredi kad se razbesni, a nekad je i gruba”,”stalno se raspravljamo da li daska na WC šolji treba biti spuštena ili podignuta”, “ah te kapljice na dasci”, “opet si ostavio prljave čarape ispod kreveta”, “Sudopera je uvek puna”. Ponekad nađete kuvar na stolu i poruku “RUČAK TI JE NA 138 STRANICI”. Onda se pitate šta je sad ovo? Gde je ta zaljubljenost nestala? I tada shvatite da je to bila samo obmana, iluzija, prevara koja vas je naterala da stavite potpis na venčani list. Pa pošto ste prevareni imate pravo i da se ljutite. Da smo bili mudriji shvatili bi smo da zaljubljenost neće večno trajati. Zamislite da je ceo svet u tom stanju zaljubljenosti, pa sve bi propalo. Vlasnik velike firme se zaljubi u neku mladu devojku i firma propadne zato što jednostavno stalno misli o njoj. Student treba da izađe na ispit, ma koga briga kad ima još ispitnih rokova. Srednjoškolac treba da odgovara Istoriju, ma koga briga za nekakav rat iz 1758 godine, ona mu je non stop u glavi. Čovekovo razmišljanje u stanju zaljubljenosti nije neiskreno već nerealno, zato što ta euforija zaljubljenosti daje takav privid. Zato pamet u glavu i znajte da taj period prolazi, razlike počinju da isplivavaju na površinu, kao što su posebne želje, osećanja, razmišljanja i ponašanja. Read the rest of this entry »

Da se odmah razumemo… ja ne podržavam upotrebu alkohola ni opojnih droga. Ali sada želim da pišem o jednom pozitivnom aspektu koji oni izazivaju, a što bi bilo izuzetno dobro da možemo da postignemo potpuno trezni. Isto želim da kažem na početku teksta da ovo pišem kao potpuni laik, bez ikakvog uvida u stručnu literaturu. Nisam čak ni malo istraživao na internetu, a u ovom tekstu ću da pišem samo o svojim ličnim zapažanjima.

Bio sam na svadbi ovog vikenda. Odlično sam se proveo, bilo je stvarno opušteno i veselo. Popio sam taman toliko alkohola da budem potpuno opušten i slobodan. Naravno, daleko sam bio od one faze da se teturam i ne kontrolišem svoje postupke. Zato je i bilo super. A sada baš želim da pišem o tome kako nam takve opojne supstance pružaju emocije kao što su sigurnost, opuštenost, bezbrižnost. Da li je to lažno stanje ili smo to “pravi mi” bez nametnutih strahova i ograničenja?

Zar nije mnogo lepo kada ste potpuno opušteni i oslobođeni strahova tipa “šta će okolina da komentariše” ili “šta da kažem kada priđem tom i tom”? Manje količine alkohola postižu baš takav efekat. Tada me više nije briga što ne igram baš savršeno ili što mi se košulja malo izvukla iz pantalona. Tada nisam stegnut i ukrućen, već naprotiv, potpuno opušten i usredsređen na uživanje u muzici, igri, razgovoru. Tada nije nikakav problem prići nekoj važnoj osobi ili devojci. Nema strahova od toga šta ću reći, da li ću se izblamirati. Reči izlaze same, spontano. Tada sam duhovit i zanimljiv. Naravno, ovo sve se odnosi samo na situaciju kada se ne pretera sa pićem.

Da neko ne bi pomislio da ja propagiram alkohol, moram da kažem da mi je ideja da u ovom članku istaknem kako smatram da isto ovakvo stanje sigurno možemo da postignemo i bez psihoaktivnih supstanci. Read the rest of this entry »

Pod utiskom sam jedne izreke koju sam jutros pročitao na nekom bilbordu i želim da je podelim sa vama. Ponedeljak je ujutru, pa možete cele nedelje da razmišljate o njoj.

“Većina ljudi bi radije bili sigurni da su nesrećni,
nego da rizikuju da budu srećni.”
Robert Entoni

I u originalu:

“Most people would rather be certain they’re miserable,
than risk being happy.”
Robert Anthony

Mislite o tome…

Pre neki dan sam se osećao loše. Imao sam razloga za to jer se desio jedan neprijatan događaj. Pogotovo mi je bilo neprijatno zato što sam mislio da se takve stvari više meni ne događaju jer sam naučio Tajnu i primenjujem je već neko vreme. Pitao sam se kako sam uspeo da privučem takav događaj, kako sam to negativno razmišljao. Ipak, pokušao sam da promenim raspoloženje, da se opet osećam lepo i prijatno, međutim nisam nikako mogao da se oslobodim misli o tom incidentu. Onda sam shvatio da je neophodno da se prvo suočim sa situacijom, da je izbistrim u svojoj glavi, a tek onda mogu da pristupim promeni raspoloženja.

Zato što nas Tajna, odnosno zakon privlačenja, uči da privlačimo onakve događaje kakve su nam misli, neophodno je da se što pre oslobodimo negativnih misli i negativnog raspoloženja kako bismo sprečili takve događaje u budućnosti. U ovom tekstu navodim nekoliko najefikasnijih načina da veoma brzo promenimo raspoloženje kada se osećamo negativno, pod stresom ili smo ljuti. Ali to sve možemo da uradimo tek kada se “obračunamo” sa razlogom nastanka emocija, odnosno kada prihvatimo situaciju koja je nastala.

1. Prvi predlog je da dišete duboko desetak puta. Zatim pokušajte da pročistite svoj um od bilo kakvih misli. Loše raspoloženje često nastaje zbog toga što imamo jednu lošu misao koju nebrojeno puta ponavljamo. Zato je potrebno da oslobodimo mozak takvih misli. Ali meni je uvek bilo teško da se koncentrišem na to da ne mislim ni o čemu. Ovaj način promene raspoloženja zahteva određeni trening i mentalnu disciplinu, ali je vrlo efikasan. Može da vam pomogne ako se koncentrišete na udisaje i izdisaje i ne mislite ni na šta drugo. Takođe, možete da zamislite sveću i pokušate da se koncentrišete na plamen.
2. Ono što je kod mene uvek bilo delotvorno za poboljšanje raspoloženja je fizička vežba. Najviše mi je u tome pomagalo aerobno vežbanje (trčanje ili plivanje). Jednostavno, kada se izmorim fizički, nemam energije da je trošim na uzaludno razmišljanje o lošim stvarima. Mozak tada nekako uspori i razmišlja samo o onome što je neophodno, a sa tim ide i promena raspoloženja nabolje. A da ne pominjem endorfin, hormon koji se luči usled fizičke vežbe, a koji utiče na to da osetimo zadovoljstvo. Read the rest of this entry »

Zamišljeno je da blog tajna.rs kao glavne teme ima zakon privlačenja (Tajna) i načine postizanja uspeha. Međutim, iako nisam nikakav stručnjak za psihologiju, moram da podelim sa vama neka razmišljanja o psihološkim temama koje utiču na postizanje uspeha i pravilno korišćenje zakona privlačenja. Pominjao sam do sada neke psihološke razloge koji nas sprečavaju da ostvarimo svoje pune potencijale. Strah je jedan od njih. A danas želim da pišem o jednoj pojavi koja je tako svojstvena svima nama, a nismo svesni koliko može da bude štetna. U pitanju je kritikovanje.

Većina nas kritikuje druge imajući najbolju nameru. Ne pričam o tome kada kritikujemo političare ili sportiste, nego o kritici koju upućujemo sebi bliskim ljudima, supružniku, deci, kolegama… Kada to radimo, najčešće mislimo da smo uputili konstruktivnu, dobronamernu kritiku, ali nisam siguran da je baš uvek tako. Često je naša “dobronamerna” kritika usmerena ka ličnosti, a ne ka delu koje je neka osoba nedovoljno dobro uradila. Kritikujući samu osobu, govoreći joj kako je glupa i nesposobna, možemo da postignemo trajne negativne posledice u njenom ponašanju. Ako se ta kritika dovoljno često ponavlja, podsvest kritikovane osobe će prihvatiti to kao činjenicu i počeće da se ponaša u skladu sa tim, postaće glupa i nesposobna.

Na primer, posmatram roditelje i babe i dede u parku, kako svojoj deci govore loše stvari bez ikakvog očiglednog razloga. Dete se saplete, oni mu odmah kažu da je šeprtlja. Dete čučne u blato, oni odmah kažu da se prlja kao svinja. Dete uzme tuđu igračku, roditelji mu odmah kažu da nije dobar. Dete počne da plače, oni mu kažu da je ružan kad plače i da ga niko neće voleti zbog toga. Zapazite da ne kritikuju to što je dete uradilo, već njega kao ličnost. Šta mislite, kako će to dete da misli o sebi nakon nekoliko godina ovakvog učenja? Misliće da je ružna, prljava svinja koju niko ne voli jer je smotana i nije dobra. Još ako znamo da deca nemaju sposobnost (ili manu) da kritički analiziraju sve što im se kaže i da im se sve izgovoreno direktno urezuje u podsvest, takve loše kritike imaju još veću težinu. Zar to nije strašno?

Nisu samo deca na meti ovakvih loših kritika. Read the rest of this entry »