Hvala tebi, ljubavi moja

Objavljeno Autor: Tajna Kategorije: Lični stav | 8 Komentara

Juče sam svom sinu pomogao da nauči da vozi bicikl. Skinuli smo pomoćne točkove i vrlo brzo je uspeo da održi ravnotežu i sam vozi nekoliko desetina metara. Kako je samo bio ponosan. Kako je bio srećan. A ja sam ga stalno hvalio kako je veliki dečko i kako je lako i brzo naučio da vozi bicikl. U jednom trenutku mi je spontano rekao: “Tata, hvala ti što si tako dobar prema meni.” A ja sam se potpuno istopio od ljubavi. Zar je moguće da dete od 5 godina zna toliko da ceni pažnju koju mu posvećujemo, čak toliko da može da je iskaže rečima? Voleo bih da je zaista tako.

Prirodna je težnja roditelja da svojoj deci omoguće da rastu i da se razvijaju na najbolji mogući način. Ali, kao i većina roditelja, i ja se često pitam: “da li grešim?”, “da li mogu bolje i više?”, “da li je dovoljno?”, “da li ipak preterujem?”… I mislim da je to dobro. Sve dok sebi postavljam takva pitanja, to znači da razmišljam o podizanju svog deteta. Kada razmišljam, to znači da sam svestan i ne radim stvari po automatizmu kako sam naučio od svojih roditelja ili kako sam video od okoline.

Možda bi, umesto “podizanje deteta” trebalo reći “vaspitavanje”, ali to je tako ružna reč jer zvuči kao disciplinovanje i ukalupljavanje u prihvaćene norme ponašanja i gušenje njegove izvornosti i autentičnosti. Naravno, ako nauči pravila ponašanja, lakše će da se prilagodi raznim situacijama, a tako će lakše da postigne ono što želi u životu. Ipak, prilikom učenja pravila trebalo bi vodimo računa da u tim silnim pravilima dete ne izgubi sebe. Nastavak teksta

Poštujte leptire

Objavljeno Autor: Kaizen Kategorije: Tajna | 10 Komentara

Danas želim da predstavim novog autora na sajtu koji u ovoj kratkoj priči želi da nas podseti koliko je potrebno da cenimo život i sadašnji trenutak u njemu. Kaizen, hvala na ovoj poučnoj priči… Tajna

Bila je to hladna januarska noć. Pahulje su navirale sve jače, vetar ih je nosio na sve strane, kao da nije želeo da im dozvoli da prestanu da plešu, tako lagano, graciozno, u ritmu. Jarka svetlost je obasjavala nebo praćena zvukom pucnjeva; boje su postajale sve sjajnije. Nekada su isto tako posmatrali vatromet, srećni, nasmejani, otvorenih usta od uzbuđenja; seća se nisu disali, bile su to čarobne zimske noći, osetio se opet kao kada je bio nejaki dečak, bezbrižan, nevin, željan samo ljubavi.

Psssttt!!! Čujes li ih? Dolaze. Osećam ih.

Ko dolazi? Nema nikoga, sami smo…

Ma šlusaj bolje, evo ih… reče nasmejani momak i pogleda svog prijatelja pravo u oči. Prelepi su. Tako mali, tako nežni, a tako savršeni. Sletite na mene lepotani, ne bojte se.

Ma ko da sleti? Izdrži još malo molim te, znaš ko te čeka kod kuće, znaš ko će te zagrliti, ko će ti ime spomenuti prvi put, koga ćeš učiti da vozi biciklu…

Ohhhh, kako su lepi, nikada ih nisam video u ovolikom broju, nikada dosad nisam primetio kako savršeno plešu.

Ma ko pleše? Plašiš me.

Nastavak teksta

Emocije pod lupom

Objavljeno Autor: Tajna Kategorije: Tajna | 14 Komentara

Umesto da smo mi sposobni da kontrolišemo svoje emocije, najčešći slučaj je da emocije kontrolišu nas. Potpuno utiču na naš život, određuju na koji način ćemo posmatrati svet, da li ćemo život videti kao prijatno ili neprijatno iskustvo, da li ćemo biti puni energije i volje da radimo neki posao ili da preduzmemo neki poduhvat ili ćemo se povlačiti pred svakim izazovom, utiču na to kako ćemo posmatrati interakciju sa drugim osobama i sl

Naravno, ovo je situacija kod većine ljudi, ali postoje ljudi koji uspešno mogu da kontrolišu svoje emocije. Oni se ne uzbuđuju previše oko toga što osećaju. Oni prihvataju emociju koju osećaju, trude se da je zaista osete u izvornom obliku, posmatraju je, izvuku pouku i nastavljaju dalje. Oni ne prave dramu od emocije koju osećaju, ne idu od jednog do drugog sagovornika žaleći se na događaje koji izazivaju te emocije, ne prave spektakl od toga, ne traže tuđe sažaljenje ili pažnju. Oni znaju da su emocije naš životni kompas. Oni znaju da nam emocije govore šta je dobro, a šta nije dobro za nas, šta je u skladu sa našom životnom svrhom, a šta nije.

Kada dovedete sebe u situaciju da emocije osećate u izvornom obliku, bez nepotrebne drame, one su zaista savršen kompas. One mogu nepogrešivo da vas vode kroz život bojeći svaki naredni korak zelenom ili crvenom bojom. Zelena je kada o nekom predstojećem potezu imate pozitivan osećaj, usptrepereli ste i nestrpljivi da ga sprovedete u delo. A crveno će se javiti kada, i za naizgled super stvar, imate negativnu emociju i osećaj da ne bi trebalo to da radite. Emocije su tada uvek u pravu. Emocije su naša veza sa sveznajućim Univerzumom koji uvek zna šta je bilo i šta će biti i samim tim zna kakav je ishod tog našeg poduhvata. Taj poduhvat se samo za nas nalazi u budućnosti, ali Univerzum poznaje samo sadašnjost.

U prethodnom tekstu, Velika iluzija našeg uma, sam pisao o tome kako treba da posmatramo događaje u svom životu kao da se odigravaju na bioskopskom platnu. Nastavak teksta

Velika iluzija našeg uma

Objavljeno Autor: Tajna Kategorije: Tajna | 14 Komentara

Mislim da je zanimljivo da ovu našu “realnost” posmatramo na malo drugačiji način. “Očigledno” je da je sve oko nas stvarno i da sve što nam se dešava ima realan uticaj na nas i da je teško da vidimo bilo šta drugačije od stvari koje opažamo svojim čulima, ali pokušajte da kroz ovaj tekst malo promenite perspektivu.

Mnogo je filmova snimljeno na ovu temu, a verovatno najpoznatiji i nabolji među njima je Matriks iz 1999. godine. Ako ga niste gledali, mislim da je to “must see” za svakoga ko se interesuje za potencijale ljudskog uma. Za one koji ne znaju engleski, “must see” znači da obavezno treba da se pogleda, a ja preporučujem da ga gledate i više puta. Ja sam tek tokom trećeg gledanja shvatio neke stvari koje se lako propuste u prvom gledanju. Verovatno ni sada nisam još sve shvatio, pa planiram da bar još jednom odgledam film u skorije vreme.

U ovom tekstu ću, uz citate iz filma Matriks, pokušati da vam malo promenim pogled na svet. Matriks, u stvari predstavlja svet koji doživljavamo svojim čulima i za koji smo uvereni da je stvaran, a to je zapravo samo kompjuterski program i varka za naš um.

“Da li si ikada sanjao san, Neo, za koji si bio toliko siguran da je stvaran? Šta ako ne bi mogao da se probudiš iz tog sna? Kako bi mogao da znaš razliku između sveta snova i stvarnog sveta?”

Mi svet oko sebe doživljavamo preko svojih pet čula i zato mislimo da je to što vidimo, čujemo i osetimo ono što se stvarno dešava. Pri tom, ne razmišljamo mnogo zbog čega se te sve stvari dešavaju i kako možemo da promenimo to što se dešava oko nas.

Sigurno ste do sada gledali velike svetske mađioničare i iluzioniste. Nastavak teksta

Emocionalni obrasci ponašanja – 2. deo

Objavljeno Autor: Tajna Kategorije: Tajna | 13 Komentara

U prvom delu teksta “Emocionalni obrasci ponašanja” sam pisao o tome kako još u najranijem detinjstvu formiramo šablone prema kojima se ponašamo kasnije. U drugom delu teksta pišem o nekim primerima tih šablona, a navešću i neke metode da se spreči takvo ponašanje.

U knjizi Celestinsko proročanstvo (The Celestine Prophecy – James Redfield) Džejms Redfild navodi 4 “lične drame”, odnosno uloge koje mi preuzimamo kako bismo dobili energiju. Kao energetska bića, mi smo stalno u potrazi za izvorima energije, a jedan od najčešćih načina je da je uzmemo od drugih ljudi. Tako iz međusobne komunikacije neko izađe kao pobednik sa više energije, a neko kao energetski ispražnjen, umoran i “pobeđen”.

4 lične drame su:

  • Zastrašitelj (Intimidator)
  • Jadan ja (Poor me)
  • Ispitivač (Interrogator)
  • Povučen (Aloof)

Kada zastrašitelj nastupa kako bi dobio energiju, on viče na sagovornike, plaši ih, zastrašuje. Sagovornici se obično povlače u sebe i time zastrašitelj crpi energiju od njih. On odlazi napunjen, a sagovornici ostaju iscrpljeni i uplašeni. Svi znamo ko su zastrašitelji i imali smo prilike da ih sretnemo u svom okruženju. To je besan roditelj koji više na svoju decu, ljutit šef koji preti svojim radnicima, pa i mi sami, verovatno, kada smo u nekoj svađi ili raspravi, pa počnemo da gubimo argumente, ali zato višim tonom pokušavamo da pobedimo u toj borbi za energiju. Zar je uopšte bitno ko je u pravu i zar je bitno da to uvek budemo mi?

Nastavak teksta

Najbolji pogled na svet

Objavljeno Autor: Srce Kategorije: Tajna | 4 Komentara

Ovog puta sam želeo da tekst bude sastavljen od niza pitanja na koja nisam želeo da dam direktan odgovor, već sam želeo da te odgovore sami date i sami potražite u vašem životu! Ovo je kanonada pitanja, a vi se potrudite da date prave odgovore. Nekada baš prava pitanja daju najbolje odgovore u životu!

Gde ste danas postavili sebe? Koji je vaš način posmatranja stvari?

Kako ste danas započeli dan? Koja je vaša perspektiva?

„Ne postoji problem, postoji samo tačka gledišta u kojoj smo zaglavljeni“

Šta je u vašoj perspektivi?

Gde ste našli sebe?

Koja je vaša perspektiva na kojoj istrajavate?

Koji su vaši motivatori?

Mislite da putujete „vrlo brzo“?

Ili pak ste „vrlo spori“?

Da li imate prave alate za vaše putovanje?

Da li prosto čekate da se nešto desi ili ste mislima i osećanjima već „tamo“? Nastavak teksta

Naslova BEZ

Objavljeno Autor: Katarina Kategorije: Tajna | 5 Komentara

Zdravo dragi Tajnaši, nadam se da vas život služi podjednako dobro kao i mene.

Tekst je s razlogom “naslova BEZ”. Ne želim vas ograničiti svojim mislima i pogledima, stoga neka moj tekst nosi vaš naslov shodno pouci koju na kraju izvučete.

Mada, da budem iskrena, imala sam dobru početnu ideju: “Manama do uspeha”. Tu bih vam rekla da zamislite jedan štap/polugu koja na jednoj strani ima veliko M (znak za mane) a na drugoj V (tj vrline). NE ZABORAVITE DA SU TO DVE STRANE JEDNOG ŠTAPA! Takođe bih vam rekla da je čovekovo biće/postojanje na sredini tog istog štapa – tj u balansu. Međutim da li je to slučaj u praksi?? Paaaa…. i ne baš uvek.

Ukoliko i dalje u glavi držite “sliku o motki sa dve strane označene sa M & V i sa malim čovečuljkom na sredini”, primetićete da štap preteže na desnu stranu – tj. ka manama.

Mnogi se ugledaju na uspešne ljude kojima “sve polazi za rukom”, idealizujući ih i smatrajući ih “modernim mini bogovima” koji su: rođeni pod srećnom zvezdom, žive život o kome drugi sanjaju,  rade prave stvari u pravo vreme, nemaju mane koje ih mentalno hendikepiraju, i nekako kao feniksi se iznova dižu posle neuspeha – odakle im sva ta snaga i sreća dolaze?? Možda bismo i mi to mogli, ali eto – pa slede izgovori…”

Nastavak teksta

Meditacija – moja iskustva

Objavljeno Autor: Tajna Kategorije: Tajna | 22 Komentara

Ponovo sam počeo da praktikujem meditaciju. Trenutno sam prestao da radim imaginacije, vizuelizacije ostvarenog cilja, već jednostavno sednem mirmo, opustim se i trudim se da umirim um. Shvatio sam da bez osnove, nema ni napretka. Ne možete da igrate vaterpolo ako ne znate da plivate. Ne možete da budete dobar fudbaler ako nemate dobru kondiciju i ne možete da trčite duže od par minuta. Ne možete da dobro radite posao, ako niste u stanju da se skoncentrišete. Ne možete da radite kvalitetne vizuelizacije ako ne umete da umirite um. A upravo je meditacija prava vežba da se umiri um i način da se dođe do mnogo dobrobiti u životu. Meditacija pomaže da budemo efektivniji u svakodnevnom životu tako što povećava naše intelektualne kapacitete, koncentraciju, percepciju, pamćenje, samokontrolu, empatiju, samopouzdanje, umanjuje stres… bar tako kažu istraživanja o meditaciji koja su objavljena na wikipediji. I ne treba da meditirate po ceo dan na vrhu planine kao budistički monasi. Dovoljno je petnaestak minuta dnevno u svom stanu ili bilo kom mestu gde možete da se opustite i izbegnete spoljašnje stimulanse.

Do sada nisam puno pisao o meditaciji na blogu, zato što je nikada ozbiljno nisam ni radio. Pisao sam jednom o meditaciji, ali taj tekst je bio više moja želja da se približim meditaciji jer je tada nisam praktikovao. U ovom tekstu želim da pišem o svom doživljaju meditacije, a ne o teoriji meditacije ili o tome koje sve vrste meditacije postoje. Tekst bih mogao da nazovem i “Meditacija za početnike“.

Nedavno sam shvatio da bi moje vizuelizacije bile mnogo bolje i delotvornije kada bih mogao da održim bolji fokus, a ne da mi tokom vizuelizacije stalno misli beže. U stvari, dok sam radio neke zanimljive i nove vizuelizacije ostvarenog cilja, na njih sam uspešno mogao da se koncentrišem. Ali to me je držalo nekoliko dana, pa mi onda dosadi ta scena i um kreće da luta. Um kreće da luduje, da razmišlja o svakodnevnim obavezama, o nečemu što je bilo pre 20 godina ili o nečemu što se možda nikada neće ni dogoditi. Kada uhvatim sebe da sam odlutao, vraćam misli na svoju vizuelizaciju, ali to je obično kratkotrajno i opet kreće razmišljanje o nečemu sasvim desetom.

Takve stvari se dešavaju i u budnom stanju, na primer tokom posla. Nastavak teksta

Snaga sadašnjosti

Objavljeno Autor: Srce Kategorije: Tajna | 10 Komentara

Zagrlite vašu voljenu osobu pored sebe, bilo da je to supruga, devojka…

Izgarajte u ljubavi. Nemilice volite!

Štedite novac u banci, a ne ljubav. Dozvolite sebi da volite i dopustite da vas vole. Prepustite se tom poletnom i lepršavom osećanju lakoće i dubokom osećanju svrhe i radosti života i življenja.

Vaše srce kaže: „Ako ne ti, ko? Ako ne sad, kad?!“

Uzvratite na njegov poziv ljubavi i radosti.

Dajte snagu nekim novim okolnostima, ljudima, stvarima i događajima u vašem životu. Budite fleksibilni. Otvorite se za nešto novo!

Dajte sebi šansu da napredujete u nekom novom pravcu, u nekoj novoj ljubavi, nekom novom poslu… Nastavak teksta

Džonov dijamant

Objavljeno Autor: Tajna Kategorije: Tajna | 20 Komentara

Džon je želeo mnogo toga u životu. Želeo je lepe i svetlucave stvari. Verovatno se zato bavio pronalaženjem dijamanata. Želeo je da pronađe onaj čuveni, jedan jedini, najsjajniji dijamant o kom su svi pričali. Mislio je: “Kada ga budem pronašao, svi moji problemi biće rešeni. Zameniću ga za najveće bogatstvo ovoga sveta i živeću srećan do kraja života. Neću više morati da tražim dijamante.”

Traženje dijamanata je bio težak i mukotrpan posao. Trebalo je kopati duboko, vrlo duboko. Ponekad bi u tim dubokim rupama nalazio razne ostatke prošlih vremena. Iako su nekada bili vrlo duboko, imali su mnogo uticaja na današnji život. Nekada su ti ostaci pravili dijamante, ali mnogo češće su zagađivali reke, puštali otrove u plodnu zemlju, gušili životinje, pa čak i ljude. Kada su jednom bili otkopani, konačno bi mogli biti izneti na površinu i iskorišćeni na pravi način, nekada hvaljeni, nekada uništavani.

Svaka rupa i svaki pronađeni dijamant su ostavili svoj trag. Ali Džon je želeo samo taj jedan dijamant. Zato je tražio i tražio. Pronalazio je manje i veće dijamante. Bio je zadovoljan kada bi ih prodao. Tada je mogao neko vreme da se prehrani i da ne misli na to šta će sutra da jede. Ali bilo je i perioda kada dijamanata nije bilo nigde. Tada bi se družio sa ostalim tragaocima koji su isto bili razočarani kao i on. Pričali bi tužne priče, govorili o slavnim vremenima kada je dijamanata bilo na svakom koraku. Samo malo zagrebeš zemlju i pojavi se.

Džon nije voleo ta druženja. Nastavak teksta