Naš dragi prijatelj, Srce, mi je u SMS-u napisao da će biti veoma teško novom tekstu na blogu da bude zanimljiv, nakon Milinog sjajnog teksta od prošle nedelje. Zato sam i hteo da “žrtvujem” njegov tekst koji čeka na objavljivanje već neko vreme i da ga prepustim na milost i nemilost Tajnaša

Ali, neee… nisam ja takav. Spreman sam da preuzmem rizik na sebe. A Srcu nisam hteo ništa da odgovorim da bi shvatio kako je uputio jednu negativnu sugestiju, iako mu to nije bila namera. Nije dobro da se budući tekstovi unapred osude na nezanimljivost. Sada imam pritisak da moram da napišem sjajan tekst koji će moći da se nosi sa Milinim, a sve sa prihvaćenom sugestijom da neće biti dovoljno zanimljiv Sva sreća da sam naučio reviziju.

I mislim da sam upravo iz Milinog teksta uspeo da dobijem inspiraciju. Ovaj tekst neće imati tako pozitivnu vibraciju, čak šta više, možda ga neko shvati i kao negativan, ali to je nešto što mora da se kaže i što svima mora da bude na pameti. Naime, Milin tekst me je inspirisao na dva načina. Prvo, napisala je jednu izreku koju sam ja lično podebljao jer mislim da je ključna. Rekla je: “bila sam prava vrednica u svom umu”. A druga stvar su stavovi mnogih koje sam uspeo da saznam kroz komentare, a i na sastancima na kojima sam prisustvovao. Taj stav se uglavnom odnosi na to da ljudima prija pozitivna energija na sajtu i prija im sjaj tuđih uspeha i onda misle da je to što su srećni i pozitivni dovoljno da bi postigli svoje ciljeve.

E pa, ne može to tako!

Bez pravog i redovnog mentalnog rada nema uspeha. Nije dovoljno da samo upijate pozitivnu energiju iz tuđih uspeha, nije dovoljno da samo pozitivno mislite, nije dovoljno samo da budete srećni, nije dovoljno da gledate filmove i čitate knjige o Tajni i ličnom uspehu. Neophodno je da radite. Neophodno je da svoj um redovno punite slikama i osećanjima uspeha. I to tačno određenog uspeha koji ste još ranije odredili kao svoj cilj.

Naš um je uvek spreman da nas prevari i zavara. Read the rest of this entry »

DRAGI MOJI TAJNAŠI I SVI DIVNI LJUDI OVE PLANETE!

Uvek ukoliko kažete da ne može, biće vam tako sigurno. Drugim rečima, ako je vibracija pogrešna, možete da se nadate koliko hoćete, bez uspeha.

Imamo primere. Džaba je kukati, očajavati, ljutiti se, tražiti od drugih da vas poguraju, šta god slično tome, ukoliko i ne vibrirate sami pravilno. Na taj način od uspeha ništa. Ubrzo sve vaše želje onda izgube svoj smisao, verujte mi. Sve je to u redu i za ljude i ja vas odlično razumem, ali vaša lična pravilna konekcija sa drugima i univerzumom je ona koja vam omogućava taj uspeh i samo ta vibracija u vama stvara ono sto želite i samo ukoliko vibrirate na odgovarajući način.

Svi smo tu da učimo uvek i uvek i znam da mi dozvoljavate da se ovako obratim, kao što bih volela od svakog da mi iskreno kaže ono što misli.

Moja priča

Moj suprug i ja smo radili projekte, uporedo dok sam ja primala kemioterapije. Podržavala sam muža sa iglom u venama i bez kose na glavi i kako god hoćete to zvati, isto je. Mogla bih danima da vam opisujem kako je bilo, ali iz svega želim reći da sam bila prava vrednica u svom umu, a i ovako isto. Međutim i nikada pre nisam ovako uživala. Ne pišem ovo zbog toga da se hvalim, niti da nekome prkosim, verujte mi, a niti da neko se zbog toga gadi, plaši ili strahuje. O tome da su bolesti normalna stvar, kada su nam se već dogodile, govori moja prošlost i ja sam pravi dokaz, jer ono sto se već desilo, desilo se. Na našu žalost mi nemamo moć ispravke prošlosti, osim moći revizije u kojoj ispravljamo umno događaj, jel tako? Naravno da svakome želim da mu sve ide od ruke, jer ja najbolje znam šta znači biti pod terapijama, povraćati, biti bez kose i tako dalje. No to je moja prošlost, koju sam davno već i popravila u reviziji. Ovo vam pišem zbog toga da vam bude jasnije kako to izgleda biti na dnu.

Ipak ono što želim podeliti sa vama, je to da sam već tada počela da učim kako da vladam sobom. Read the rest of this entry »

Veliko mi je zadovoljstvo što još jednom predstavljam novog autora na blogu tajna.rs. Ovog puta, pred vama je prvi tekst iz jednog praktičnog uputstva za življenje svakog dana. Ostale tekstove objavljujemo tokom ove nedelje. Bojo, hvala ti… Tajna

Dragi moji tajnaši, pred Vama je Serijal tekstova u okviru integralnog teksta pod nazivom Moja vizija tajne u realnom životu koji sam pripremio dugotrajnim izučavanjem svega onoga o čemu se ovde piše. Ovaj tekst sam podjelio u tri dijela:

1. Tajna i sunčano jutro
2. Tajna i efikasni dan
3. Ugodan san za novi sunčan dan.

Svako jutro – dobro jutro

Probudite se sat vremena prije izlaska sunca – vidi 10 razloga za rano ustajanje

Zahvalnost

Srećni dani počinju sa zahvalnošću

Nedavno je utvrđeno da vježbanjem zahvalnosti možete povećati sreću za čak 25%. Autor teksta, dr Robert Emons smatra da nije lako definisati pojam zahvalnost. U suštini, radi se o emociji, stavu, moralnoj vrlini, navici ili ličnoj osobini. Izvorna značenja iz latinskog jezika ukazuju na velikodušnost, odnosno ljepotu davanja i primanja. Vježbanje zahvalnosti svakog dana može povećati naš optimizam, vedar pogled na budućnost, želju da rješavamo probleme, odlučnost i preuzimanje odgovornosti. Evo i 5 sugestija kako to postići.

1. Zakunite se da ćete biti zahvalni. Obećajte sami sebi da ćete biti zahvalni. Vjerujte ovom pristupu jer su istraživanja pokazala da su ljudi pod zakletvom bili neuporedivo zahvalniji.
2. Navečer sumirajte svoj radni dan i zahvalite se na uspješnosti!
3. Nije loše prisjetiti se i loših stvari povremeno kako biste postali ponovo i više motivisani
4. Postavite sebi tri pitanja – Često smo dužnici ljudima iz svoje okoline, a da toga nismo ni svjesni. Dobar način da to otkrijete jeste da odgovorite na tri pitanja: šta sam dobio od XY osobe koju poznajem, šta sam toj osobi ja darovao i kakve sam joj nevolje napravio i popravite to! (Pročitaj knjigu Nulte granice koja se može preuzeti na internetu).
5. Molite se ujutru i budite zahvalani čak i svojim neprijateljima. To jeste najteže, ali donosi najviši mir i napredak. Ispišite njihova imena i poravnajte s njima račune misaono i to im saopštite jednom i zauvjek.

Afirmacije

Onako polubudni pročitajte 7 puta vaše pozitivne kratke i ubjedljive afirmacije i slušajte ih. Unutrašnji glasovi negativizma u nama koji smo poprimili na razne načine pružiće svoj otpor na početku, ali redovnim vježbanjem će nestati. Kao i u svakom treningu (npr. u basketu počnete da vježbate neki element to ide teško na početku – kako koji trening sve lakše i bolje ide). Evo nekoliko primjera: Read the rest of this entry »

Uh, kako je lako deliti savete drugima da prate svoje srce. Čitao sam ovih dana puno o tome kako treba da u životu radimo ono što želimo. I svi autori su pisali o tome kako treba da se odmah napusti posao koji ne volimo i da krenemo u život pun avantura, ispunjenja, sreće, izazova i zadovoljstva.

Veoma je lako govoriti drugima da je samo potrebno da rade ono što žele i da će tako zaraditi novac, izgraditi samopoštovanje, živeti ispunjenim i srećnim životom. Lako je kada niste u tuđoj koži biti pametan i donositi teške odluke u tuđe ime. Zato sam dugo razmišljao o tekstu koji je pred vama.

Kako da napišem tekst o promovisanju ideje da svako treba da prati svoje snove, a da, sa druge strane, ne zvuči otrcano i licemerno? Kako nekome, ko se bori da obezbedi egzistenciju, reći da treba da napusti sve što mu ne odgovara i da počne da radi ono što voli?

Mi svojim mislima i emocijama možemo sve, pa tako možemo da privučemo dobitak na lotou, da se potpuno izlečimo od teške bolesti, da počnemo da zarađujemo puno novca od novog posla… Samo je pitanje da li smo na tom nivou ličnog razvoja da postignemo toliku moć svojih misli i emocija da bismo mogli na ovaj način da kreiramo svoj život.

Zato ja neću da vam kažem da treba isključivo da pratite svoje srce i raskrstite sa svim stvarima koje vam sada smetaju jer bi to bilo licemerno. Pa ja i dalje radim na “od 9 do 5 poslu” iako je moja namera da živim drugačije. Ali ono što sigurno mogu da vam kažem je da svako od nas može da priprema teren za vreme kada će moći da radi to što najviše voli i da bude materijalno obezbeđen. Ono što želim da postignem ovim tekstom je da sve vas ohrabrim da nikako ne odustajete od svojih snova, bez obzira što možda trenutno niste u stanju da im se potpuno posvetite. Read the rest of this entry »

Evo jednog pravog primera kako se koristi Tajna na pravi način. Radoš se potrudio da nam opiše svoj uspeh, a obećao mi je da će u sledećem tekstu, koji će takođe da bude primer primene Tajne, da opiše i KAKO postiže tako uspešne imaginacije. Radoše, hvala… Tajna

Na početku da se razumemo, nisam ja materijalista. Naravno da postoji nešto bitnije od novca, a to je izgled naše unutrašnjosti. Ovo je deo moje Tajne koju želim da podelim s vama, jer sam uveren da će nekome značiti kao što meni znače vaši tekstovi.

Januar, 2005. godine. Moj brat, student muzičke akademije u Novom Sadu, dolazi kući da provede novogodišnje praznike sa porodicom. Daje mi knjigu „Moć pozitivnog mišljenja“, pisac – Norman Vinsten Pil. Krećem detaljno čitanje, upoznajem se sa nekim pojmovima koji mi nisu baš jasni.

Uporedo Državna Lutrija Srbije kreće sa starom, nama poznatom igrom, Loto. Gledavši nekoliko prvih izvlačenja pomislio sam da su to “dobre srpske nameštaljke”. Ali čitajući knjigu primećujem da pisac objašnjava da sve što iskreno želimo to i možemo, ali potrebno je to primeniti na pravi način. Nepokoleban krećem u Strategiju Uspeha. Postavio sam cilj, želju ili kako god ga nazvali, ja jednostavno želim loto sedmicu! Da, ni manje, ni više, ja želim tu sedmicu.

Krećem paralelno primenjivanje onoga što pročitam na moju želju. U knjizi se nigde ne spominje Tajna ali je usko povezana s njom. Tada nisam ni čuo za Tajnu ali sam kasnije shvatio da je ova knjiga bazirana na toj Tajni.

Dovoljno je bilo uvoda, pređimo na stvar. Read the rest of this entry »

Najpribližniji osećaj koji treba da imamo za ostvarenje želja i ciljeva…?! To je osećaj koji imamo kad se smejemo. I to ne suzdržano, odmereno, već naprotiv, „da pukneš od smeha“ osećaj, kada ne možeš da odoliš navali smeha. Odbaci „preterano ozbiljno sam shvatio samoga sebe“. Pusti da u tebi energija nesmetano teče. Opusti se, i kad te „strefi“ taj eksplozivni smeh, taj gromoglasni smeh, prepusti mu se potpuno.

Ako možemo da biramo osećaj koji uvek treba da evociramo, i da mu se vraćamo, birajmo taj osećaj „da pukneš od smeha“. On ruši sve inhibicije, sve kočnice, otvara put ka ostvarenju svega što ste zacrtali. Ulazite na velika vrata najveličanstvenijeg života koji sebi možete da priuštite. I naravno tehnika 3 prsta za pojačanje tog osećaja. I rezultati su tu!

Eksploatišite sjajna osećanja, ma samo ona najbolja, i očekujte svoja samo fantastična izdanja, uvek.

Uvek kada sam u životu najviše postizao, sve je uvek bilo začinjeno obilatom dozom smeha. Kada god je bezbedno, uvek preterujte sa smehom!

Osmeh i smejanje pojačavaju vaš najbolji osećaj i privlače nove događaje i iskustva koji vam pogoduju i imponuju. I to je začarani krug!

„Da li se smeješ što si srećan, ili si srećan što se smeješ…?!“

Osmehni se životu!

Read the rest of this entry »

Novogodišnje raspoloženje me drži već nekoliko nedelja unazad. Ali, ovog puta novogodišnje praznike vidim u malo drugačijem svetlu. Naravno da se radujem svim “čarolijama”, poklonima i dedamrazovima koji stižu uz ovaj praznik. Sve to izgleda drugačije i lepše kada imate malo dete koje bezrezervno veruje u sve te bajke. Međutim, da li su to stvarno samo bajke?

Zar i mi ne verujemo u Deda Mraza? Nazovite ga kako želite: Tajna, zakon privlačenja, Univerzum, Bog, Deda Mraz… Princip je isti: ako dovoljmo jako nešto želimo, dobićemo. S tim što sada znamo da nije samo dovoljno da jako želimo, već to moramo da radimo na tačno određen način.

Tako sam i ja počeo o Novoj godini da razmišljam kao o prilici da mi Deda Mraz donese poklone koje želim. Moram da se pohvalim da je poklon stigao. Nije bio lepo upakovan, nije imao slatkiše  i nije stajao ispod jelke. Bio je u pocepanoj koverti, ali je izgledao savršeno. Sada, koristeći taj svoj poklon, mogu da kupim sve te igračke, slatkiše i druge poklone koji su mi potrebni. Zar to nije sjajno? Ostvarena novogodišnja želja čak i pre Nove godine.

Radujem se praznicima jer sam u prilici da se odmorim od svakodnevnog posla i da se više posvetim sebi i svojim mislima. Takođe se radujem tome što ću konačno završiti poslove na privatnom planu koji mi stoje na spisku već neko vreme, a nikako ne stižu na red za realizaciju. Radujem se i radu na novim idejama koje sam nedavno dobio. Radujem se igranju sa svojim sinom i svim tim novim igračkama koje će dobiti od Deda Mraza. Radujem se što ću, nakon nekoliko godina, konačno Novu godinu dočekati van kuće uz muziku i slavlje. Radujem se što sam ove godine toliko mnogo napredovao i stvorio mnogo bolju početnu poziciju za novu godinu.

Predlažem svima da uradite danas jednu opštu reviziju protekle godine. Read the rest of this entry »

Još kao klinca, svakodnevno su me učili da ne pokazujem preterano emocije i osećanja, “jer je to slabost”! Smiri hormone, spusti loptu, šta se pališ, šta se ložiš, olabavi i sl. Emocije i osećanja su bile nešto nepotrebno, nešto suvišno.

Jak je onaj muškarac koji se “prsa o prsa” odupire i bori u životu, a pokazivanje osećanja je bio znak slabosti u društvu. Odmah si se slabije kotirao, nisi bio na ceni.

Ja, sam oduvek duboko u sebi bio veliki emotivac. Otkad znam za sebe. Ali objektivan svet oko mene  i subjektivan svet u meni se nije slagao. A ja tada nisam nikad do kraja dozvolio emotivcu u meni da dođe sasvim do izražaja.

Emotivac, kada kažem mislim na osobu koja lako i otvoreno pokazuje svoja osećanja, naročito ona nežna, suptilna osećanja, kao i osećanja sreće, radosti i ushićenja.

I, kada nešto postigneš u životu, uspeš u nečemu, ubrzo splasne taj tvoj osećaj oduševljenja – istreniran si u fazonu; “Oladi, iskuliraj, jaka stvar i sl.” Geni, roditelji, društvo, nevažno zbog čega je to tako.

A o zahvalnosti da ne pričamo. Nije je bilo “previše”. A, znamo koliko je ona važna. Zahvalnost priziva novu zahvalnost, i to je začarani krug, unedogled.

Škrtarilo se na nekim dobrim osećanjima, plašiš se da se ne istroše, da ih više nema…?!!!

I, kada ti nešto dobro krene, bilo je u stilu: „To mora da nešto ne valja“. Koja glupost!

Što više trošimo dobre misli i dobra osećanja, sve ih je više, na njihovo mesto dolaze još bolje misli, i još bolja osećanja. Sve ih više dobijamo na trošenje, kao da se oštre, i tu su uvek kad nam zatrebaju. Read the rest of this entry »

Ustanem ujutru. Ne, prvo sam zaspao uveče. Zaspao sam, a pre nego što sam zaspao, uradio sam reviziju svih događaja. Kao što neko kaže, pregledam dan i ne osuđujem ga, izmenim događaje koji su se dogodili u harmoniji mojih želja i snova. Što više to radim, postaje mi rutina tj. navika poput pranja zuba. I ako jedno veče preskočim, osećam prazninu i nedostatak koji moram da popunim, revizijom naravno.

Ustanem ujutru, uradim uobičajene imaginacije (to su moje lične želje i snovi, neka životna putovanja). Nekada ostanem sat vremena u krevetu i “sanjarim”. Nekada gledam u slike zatvorenih očiju po nekoliko minuta i igram se s živim predmetima. Nekada to traje samo 5 minuta.

U danu, čitam svoju literaturu, jer sam uz pomoć finansija oslobodio robovske lance i okovratnik pa nisam na tuđem poslu već na svom. Moj posao je moj život. U toku dana srećem ljude, i učestvujem u razgovorima, ali ne kao pre. Ne osuđujem ljude već ih posmatram. Posmatram svoje okruženje i prizore i razmišljam o tome što upravo vidim. Pokušavam da nađem vezu između svojih unutrašnjih priča i spoljašnjih slika. U nekim stvarima je vidljiva, a u nekim ne mogu naći ni najmanju nit koja može povezati moja dva sveta, unutrašnji i spoljašnji. Prepravljam ono što vidim ako mi se ne dopada. Prepravljam u svojim mislima, jer su svi deo mog sveta i mog saznanja. Vidim prosjake na ulici, ali ih zamišljam lepo obučene i nasmejane. Vidih ih lepo i ne bežim od njih. Ne dajem im milostinju u vidu novca, kao pre, jer bih ih time još više zarobio u trenutnom stanju u kome su nalaze. Okrećem glavu ali sa sobom nosim lepše slike.

Nastavljam svoj dan konstantno pokušavajući da kontrolišem unutrašnji govor. Pokušavam da unutra pričam ono što ne vidim i što nije deo mog sveta i saznanja, a voleo bih da jeste.

U toku dana postoji period kada samo radim imaginacije. Tada sam nedostupan svima. Tada ostajem u imaginaciji od 30 minuta do 1h, nekada duže. I tu živim svoj život. Read the rest of this entry »

Dragi moji Tajnaši, danas vam predstavljam jednu iskrenu i pozitivnu životnu priču. Ovo je priča koja govori o tome šta i kako treba da radimo i kakav stav treba da zauzmemo kada stvari nisu onakve kakve bi trebalo da budu. Afroditi, ti si veliki borac i veliki čovek! Hvala što si podelila sa nama svoju priču… Tajna

Našu životnu priču, našu istinitu priču posvećujem svim roditeljima dece sa posebnim potrebama. Želja mi je da vas ohrabrim i podstaknem da ne odustajete od borbe za prava vaše dece. Naša deca nisu deca jednog nižeg BOGA, naša deca su Anđeli poslata da nam pokažu put istine i put ka svetlosti. Naša deca nam ukazuju na prave životne vrednosti i cilj našeg postojanja.

27.11.1998. Frankfurt N.M.

Nalazim se u društvu mojih dragih i retkih prijatelja, porodice Hrgović u jednom od naših omiljenih kafića koji je u blizini ginekoloske ordinacije Zlatka Hrgovića, mog prijatelja. Zlatko inače važi za jednog od veoma uspešnih ginekologa i hirurga. Moram navesti da sam predhodno bila u braku 16 godina i da nisam ostvarila svoj san da postanem majka. Isprobala sam sve moguće metode, ali nažalost bezuspešne za mene, tako da sam se u jednom trenutku pomirila sa sudbinom da nikada neću imati dece.

Tog Božanstvenog i za mene nezaboravnog dana 27.11.1998. Zlatko me je nagovarao da skoknemo do njegove ordinacije kako bi mi obavio rutinski ginekološki pregled i eventualno ponudio jednu od njegovih metoda koje su se pokazale dosta uspešnim kod njegovih pacijentkinja. Ja sam bila negativna što se toga tiče s obzirom da moje dotadašnje iskustvo i primene raznih metoda nisu dale kod mene pozitivne rezultate. Apropo toga on mi je i prijatelj pa me je bilo sramota da me baš on pregleda. Zlatko je toliko bio uporan da sam na na kraju popustila i tako smo krenuli do njegove ordinacije. Sa mnom je bio i moj tadašnji saputnik, a danas suprug. Prilikom pregleda Zlatko je bukvalno skočio sa svoje stolice i izgovorio za mene do tada nemoguće: Neno, ti si trudna!!!!!! Pogledala sam ga u neverici. Moj suprug je u trenutku pocrveneo od radosti. Momentalno smo odradili i ultra zvuk gde je naravno utvrđena trudnoća. Zlatko nam je dao sličicu, a mi kao opijeni izađosmo iz ordinacije uz obećanje da ćemo te noći proslaviti ovo predivno saznanje. To je bio momenat moje apsolutne sreće. Da vam ne dužim, trudnoća je protekla odlično bez ikakvih problema, a ja nestrpljivo čekala da uđem u 9-ti mesec kako bih što pre prigrlila to stvorenje u meni, mog sina.

Nestrpljiva kao uvek, nagovorila sam Zlatka da se ranije porodim carskim rezom i to samo zato što nisam mogla više izdržati da čekam još dve nedelje. Odlučili smo da taj dan bude 16.06.1999. kada je i njegovoj supruzi, mojoj dragoj Dubravci, rođendan pa smo u šali govorili da je to super jer ćemo slaviti oba rođendana svake godine zajedno. 16.06.1999. u 15:03 moj sin je rođen. Ne mogu vam opisati taj trenutak. To je za mene bio najsrećniji trenutak života. Osećaj biti majka i trenutak stvaranja jednog novog života je za mene neopisiv. APSOLUTNA SREĆA, TRENUTAK POSTOJANJA, TRENUTAK STVARANJA. Read the rest of this entry »