Zamišljeno je da blog tajna.rs kao glavne teme ima zakon privlačenja (Tajna) i načine postizanja uspeha. Međutim, iako nisam nikakav stručnjak za psihologiju, moram da podelim sa vama neka razmišljanja o psihološkim temama koje utiču na postizanje uspeha i pravilno korišćenje zakona privlačenja. Pominjao sam do sada neke psihološke razloge koji nas sprečavaju da ostvarimo svoje pune potencijale. Strah je jedan od njih. A danas želim da pišem o jednoj pojavi koja je tako svojstvena svima nama, a nismo svesni koliko može da bude štetna. U pitanju je kritikovanje.

Većina nas kritikuje druge imajući najbolju nameru. Ne pričam o tome kada kritikujemo političare ili sportiste, nego o kritici koju upućujemo sebi bliskim ljudima, supružniku, deci, kolegama… Kada to radimo, najčešće mislimo da smo uputili konstruktivnu, dobronamernu kritiku, ali nisam siguran da je baš uvek tako. Često je naša “dobronamerna” kritika usmerena ka ličnosti, a ne ka delu koje je neka osoba nedovoljno dobro uradila. Kritikujući samu osobu, govoreći joj kako je glupa i nesposobna, možemo da postignemo trajne negativne posledice u njenom ponašanju. Ako se ta kritika dovoljno često ponavlja, podsvest kritikovane osobe će prihvatiti to kao činjenicu i počeće da se ponaša u skladu sa tim, postaće glupa i nesposobna.

Na primer, posmatram roditelje i babe i dede u parku, kako svojoj deci govore loše stvari bez ikakvog očiglednog razloga. Dete se saplete, oni mu odmah kažu da je šeprtlja. Dete čučne u blato, oni odmah kažu da se prlja kao svinja. Dete uzme tuđu igračku, roditelji mu odmah kažu da nije dobar. Dete počne da plače, oni mu kažu da je ružan kad plače i da ga niko neće voleti zbog toga. Zapazite da ne kritikuju to što je dete uradilo, već njega kao ličnost. Šta mislite, kako će to dete da misli o sebi nakon nekoliko godina ovakvog učenja? Misliće da je ružna, prljava svinja koju niko ne voli jer je smotana i nije dobra. Još ako znamo da deca nemaju sposobnost (ili manu) da kritički analiziraju sve što im se kaže i da im se sve izgovoreno direktno urezuje u podsvest, takve loše kritike imaju još veću težinu. Zar to nije strašno?

Nisu samo deca na meti ovakvih loših kritika. Read the rest of this entry »

Juče sam bio učesnik jednog sastanka u našoj poznatoj, velikoj, modernoj kompaniji. Sastanak je bio na prilično visokom nivou. Zato sam se sredio, obukao odelo i stavio kravatu. Delovao sam veoma važno sam sebi. Takođe, kada sam video sve one mlade, uspešne ljude koji jako predano rade svoj posao, bilo mi je veoma prijatno. Svi su bili nasmejani i veseli, ali ozbiljni u realizaciji posla i dogovora. Svi su pametni, elokventni, ambiciozni. Siguran sam da se razumeju u svoj posao i da mogu još dalje da doguraju.

Sastanak je počeo popodne, uz nekoliko odlaganja, sa dva sata zakašnjenja, a završio oko osam sati uveče. Međutim niko se nije uzbuđivao što radi tako kasno. Čak su naglašavali da još imaju da odrade deo posla nakon sastanka. Iznerviran zbog nepoštovanja mog vremena, počeo sam da potvrđujem stav koji imam već nekoliko meseci unazad. Svi su oni moderni robovi. Rade za gazdu do krajnjih granica. Iscrpljuju se. Izgaraju na poslu.

Znam, imaju velike plate. Ali zapitajte se da li je sve to tako divno kao što je meni izgledalo na prvi pogled. Da li ti ljudi uopšte imaju privatni život? Da li uspeju da se ikada vide sa prijateljima ili da prošetaju tokom radnog dana negde dok je još sunce? Pretpostavljam da im je vikendom više stalo da se odmore i odspavaju nego da izađu. Verovatno ima i onih koji izađu subotom, razvale se od alkohola, a onda se celu nedelju trezne i uveče spremaju za posao u ponedeljak.

Kako neko ko radi do osam uveče svakog dana uopšte može da ima decu? U stvari, kako može da im se posveti? Ja mislim da ne može nikako. Vikend nije dovoljan da bi dete shvatilo da ima oca, ili i oca i majku. Detetu treba mnogo više pažnje i zajedničkih trenutaka. Da li takvi prezaposleni ljudi imaju vremena za ljubav? Da li imaju snage za seks? Imam utisak da su oni “uspešni” samo u poslu, a zaostaju u ostalim aspektima svog života. Da li je to onda uopšte uspeh? Read the rest of this entry »

Kako da napišem bilo šta nakon prethodnog teksta? Šta god da napišem biće nevažno nakon činjenice da mi se ostvarila želja i namera da privučem 1000€. Pokazao sam sebi da zakon privlačenja radi. Tajna je otkrivena i savladana. Sad idemo dalje. Hvala svima na podršci i komentarima. Posećenost sajta je porasla za trećinu prethodnih dana nakon objavljenog ostvarnog cilja.

Razmišljao sam dugo o tome šta da napišem u prvom tekstu Nove ere. Na kraju sam rešio da pišem o nečemu što mi je mnogo pomoglo da ostanem fokusiran na cilj. A to je pisanje za blog.

Sajt tajna.rs sam pokrenuo ne razmišljajući previše o efektima koje može da proizvede. Jedan od glavnih ciljeva mi je bio da se javno obavežem da ću primenjivati tehnike koje vode ka uspehu. Znate ono, svako čudo za tri dana? E pa vrlo često je i kod mene tako, a pisanje za sajt me je upravo onemogućilo u tome. Odnosno, bolje je reći, obaveza prema vama, čitaocima, me je sprečila da odustanem i prepustim se uobičajenom toku života. Kada znam da ima dosta ljudi koji očekuju novi tekst, jednostavno ne smem da stanem i razočaram. Bilo bi veoma lepo kada bih mogao da osećam toliku obavezu prema sebi samom, bez ikakvog eksternog stimulansa. Tada bih sigurno mogao da istrajem u svakoj nameri, a ne da lako odustajem na prvim preprekama. Read the rest of this entry »

Već smo svi naučili da naša podsvest ne razlikuje da li nam se nešto dogodilo u stvarnom životu ili smo događaj zamislili dovoljno živo i uz prisustvo emocija. Zato ako stalno zamišljamo da smo bogati, podsvest će se ponašati kao da je to stvarno i uz pomoć zakona privlačenja, privućiće nam događaje, ljude i situacije koje će omogućiti da se to realizuje u stvarnom životu. To nije više tajna, jer svi to znamo. Ali nije loše da se s vremena na vreme podsetimo jer naša svest često ume da se vrati u stanje brige i straha koji nam privlače negativne događaje. Morao sam ovo da ponovim jer sam pomislio da će neko da se uplaši kada pročita naslov da će morati da poklanja iako nema šta da poklanja. Ne plašite se! Idealna stvar je što uvek možete da dajete mentalne poklone jer naša podsvest neće razlikovati takav od stvarnog poklona. Zato poklanjajte!

Zašto uopšte treba da poklanjamo? Ako ne znate odgovor na ovo pitanje, ponovo pročitajte prvi pasus. A ponovo pročitajte i naslov. Onaj ko nema ništa, neće moći ništa ni da pokloni. Pošto se mi svi (mi koji znamo Tajnu) trudimo da ubedimo našu podsvest da živimo u stanju blagostanja, jedan od dobrih načina da poboljšamo taj osećaj je da dajemo poklone. Najbolje je da dajemo one poklone koji su i nama potrebni. Ako je novac ono što nam nedostaje u stvarnom životu, treba da mentalno poklanjamo novac. Ako nam nedostaje zdravlje, treba da poklanjamo zdravlje, izlečenje, isceljenje. Ako nam treba ljubav, prvo moramo da pružimo ljubav drugima, moramo da je poklanjamo.

Skoro je o mentalnim poklonima govorio gospodin Dragan Vujović, osnivač Silva metoda na našim prostorima. Read the rest of this entry »

Ljudi, ovih dana se osećam veoma srećno! Zato će ovaj tekst da bude malo drugačiji od ostalih na blogu. Biće nekako prirodniji i ličniji. Uostalom, zar ne bi trebalo da svi tekstovi na blogu budu takvi? Verovatno bi i trebalo, ali to bi moglo kada bih pisao o dnevno-političkim događajima. Ipak, ja sam ovde morao donekle i da edukujem ljude pišući informativne tekstove tako da zakon privlačenja i principi uspeha ne ostanu tajna. Uz pisanje tih formalnijih tekstova i sam sebe sam edukovao čitajući raznu literaturu i testirajući brojne tehnike i pristupe.

A da… ne rekoh zašto sam srećan… Srećan sam što sam konačno shvatio šta treba da radim. Konačno se skupilo svo znanje koje sam sticao ovih godinu i po, i iskristalisalo se. Znam da ću verovatno već sutra reći kako sam danas bio glup jer nešto nisam shvatio kako treba, ali to je normalno, tako i treba da bude. Čovek uči dok je živ, samo mnogi, nažalost, odustanu od bilo kog vida usavršavanja prilično rano.

Shvatio sam da moram nešto da uradim da bih ostvario ono što želim! Rećićete ironično da je to “velika mudrost”, pa svi su to znali. “Znao” sam i ja, čak sam pisao o tome nekoliko puta, ali ispostavilo se da nisam STVARNO znao, onako istinski, iz dubine duše. Nisam to osećao celim telom. Znao sam teorijski, ali ništa živo nisam uradio da bih stvari pokrenuo sa mrtve tačke. Čekao sam 1000€ da mi padne sa neba. Hteo sam, kao, da proverim da li zakon privlačenja radi ili ne. Kakva glupost! Pa zakon privlačenja je zakon! Zakon ne dozvoljava testiranja i probanja. Aj kao sada ćemo prvo da probamo, pa ćemo onda stvarno!

Sada osećam celim svojim telom da se krećem u pravom smeru. Ušao sam u stanje prirodnog toka! Evo i ovaj tekst pišem u takvom stanju, brzinski. Reči same izlaze i kako sam krenuo, napisaću čitav roman.

Dobio sam ideju za biznis koju sprovodim u delo. Read the rest of this entry »

Pisao sam o tome da sam bio na putu. Otišao, video šta je trebalo, odmorio se i vratio se. To putovanje se završilo. Ali moje duhovno putovanje, moj put ka znanju se verovatno nikada neće završiti. Pogotovo sada tako razmišljam jer mi se čini da sam zalutao u neku duboku pećinu iz koje ću teško da se izvučem. A sve se to desilo zbog knjige koju sam čitao, “Moć sadašnjeg trenutka” Ekarta Tola (Eckhart Tolle). Iz preporuka koje sam čuo za knjigu, razumeo sam da je glavna tema zakon privlačenja i njegova specifična primena, ali se ispostavilo da to uopšte nije tema knjige. Glavna ideja je kako da postignemo unutrašnju sreću i zadovoljstvo usredsređujući se na sadašnji trenutak. A sadašnji trenutak jedino može da se “uhvati” ako prestanemo da razmišljamo o prošlosti i budućnosti, odnosno ako potpuno prestanemo da razmišljamo i počnemo da osećamo sebe, svoju energiju i svoje Biće. Knjiga duboko zalazi u spiritualne principe objašnjavajući Boga, Izvor, Biće, objašnjavajući suštinu svih religija. Ta oblast mi se i dalje čini nekako stranom i dalekom, tako da bih je za sada ostavio po strani. U ovom tekstu bih pokušao da nađem neku paralelu između Sadašnjeg trenutka i zakona privlačenja.

Zar nije krajnja svrha života da budemo potpuno srećni? Ta potpuna, bezuslovna sreća ne može da dođe spolja, nekim spoljnjim događajem, na primer uspehom ili bogatstvom. Takvi događaji sami po sebi ne mogu doneti sreću ako mi iznutra to ne osećamo. Poznati su brojni primeri bogatih, a duboko nesrećnih ljudi. Pomislite na silna samoubistva bogatih i poznatih ličnosti koji više nisu mogli da trpe svoju nesreću. Novac njima nije doneo to što su od njega očekivali. Sa te strane gledano, knjiga o sadašnjem trenutku je suštinski u pravu. Cilj je postanemo srećni bez obzira na spoljašnje okolnosti koje nas okružuju. I to je osnovno, to je elementarno.

Gledajući na taj način, moj cilj da postanem uspešan i bogat deluje prilično glupo. Čak i da ga postignem, pitanje je da li bih postigao suštinski cilj, odnosno da li bih bio srećan. Međutim, živeći u ovom materijalistički nastrojenom svetu, svestan sam da nikako ne bih mogao da budem srećan ako, na primer, svom detetu ne mogu da obezbedim neke osnovne, ali i neke luksuznije stvari. Zar bih mogao da budem srećan ako nemam novca da dete pošaljem sa društvom na more ili ako ne mogu svojoj porodici da obezbedim komotan životni prostor? Zato ja i dalje ostajem pri svojim materijalističkim ciljevima.

Moć sadašnjeg trenutka objašnjava jednu veliku istinu koja mi je otvorila oči. Read the rest of this entry »

Mislim da sam odabrao savršen trenutak da čitam knjigu Ekarta Tola “Moć sadašnjeg trenutka”. Naravno, zakon privlačenja mi je poslao jednu gospođu koja je, dok sam u knjižari birao knjigu koju ću čitati na letovanju, objašnjavala svojoj drugarici kako on piše savršene knjige, sve jasno i jednostavno objašnjava i kako ona obožava da ga čita. Pre toga sam imao nameru da kupim knjigu “Tajna magneta srca”, ali mi nije delovala kao da nudi neko novo znanje. Sličnog je formata kao i Tajna i čini mi se da ponavlja njene ideje. Mislim da bih takvu knjigu sada mogao i ja da napišem koristeći znanje koje imam.

Kako god bilo, sada, na odmoru čitam knjigu koja objašnjava koliko je sadašnji trenutak bitan. Oduševljen sam nekim konceptima, ali ima stvari koje još uvek ne shvatam. Kada je budem pročitao do kraja, nadam se da će i te nejasne stvari postati jasne. Već posle nekoliko pročitanih strana sam naučio da cenim ono što se dešava sada. Rekao sam da sam izabrao savršen trenutak za čitanje baš zato što sam na letovanju koje obiluje trenucima za uživanje. Plavo more, plavo nebo, palme, tišina, cvrkut ptica, zarazan smeh mog sina dok se zajedno igramo u moru, opuštena atmosfera… Ima toliko prilika za uživanje, uostalom kao i svaki put kada sam na letovanju. Ali imam utisak da ove godine mnogo više cenim trenutke uživanja nego ranije.

Nadam se da znate o kakvim savršenim trenucima želim da pišem. To je ono kada ostanete zatečeni lepotom prizora koji doživljavate. To je ono kada zastanete, opazite šta osećaju sva čula, kada i misli ostanu zatečene lepotom savršene scene i zato prekinu svoj tok. A kada se tok misli povrati od silne lepote, prva će biti nešto kao: „Bože, kako je lepo!“.

Savršen trenutak je nešto što nikome ne može rečima da se opiše. U tom trenu nema problema, nema brige o novcu, o računima, nema problema na poslu, nema zdravstvenih problema, nema bola, nema misli, nema ničega, osim vas i vašeg savršenog trenutka. Tada smo u skladu sa celim univerzumom oko sebe, i što je možda bitnije, u skladu sa samim sobom. Read the rest of this entry »

Mnogo volim kada zakon privlačenja pokaže tako jasne rezultate kao danas. Bio sam u parku sa svojim dvogodišnjim sinom i dok se on igrao, ja sam razmišljao o prirodnom toku. Deca su se igrala na nekoj uzanoj platformi, a meni se TAJNA još jedom dokazala, odnosno privukao sam primer onoga o čemu sam u tom trenutku razmišljao. Naime, deca su napravila veliku gužvu na tom malom prostoru. Svi su išli za nekim svojim ciljem. Moj sin, pošto je tu bio najmanji i najsporiji ih je sve zadržavao. Ali on uopšte nije obraćao pažnju na to što su oko njega veća deca, što mogu da ga gurnu ili udare. On se ponašao kao da je sam, išao je svojim putem bez obzira što nije mogao da prođe kroz gužvu. Za trenutak sam hteo da priđem i sklonim ga. Međutim, tada sam primetio kako se iz tog haosa, iz te gužve, sve raščišćava onako kako je najbolje za sve. Jedno dete ga je preskočilo, drugo se pomerilo, treće ga je sačekalo da prođe i na kraju su svi otišli svojim tokom. Niko se tu nije uzbuđivao, nervirao ili ljutio. Jednostavno su svi prihvatili situaciju kakva jeste, sačekali da se ona razreši, a onda nastavili svako ka svom cilju.

Shvatio sam da deca žive svoj život u skladu sa prirodnim tokom. Mnogo učim od svog sina. Pogotovo kada je u parku sa drugom decom i kada mogu da vidim kako se igraju i kakav međusobni odnos imaju. Poučno je posmatrati i odnos drugih roditelja prema svojoj deci. Neverovatno je koliko ih neki roditelji sputavaju, uče ih da se plaše svega, po sto puta im pričaju “polako”, “pašćeš”, “pazi”, “smotan si”, “ne možeš tu”… A ako uzmu tuđu igračku: “vrati”, “to nije tvoje”, “ne smeš to da diraš”. Treba da shvatimo da deca žive u izobilju. Uzimaju sve što im se sviđa u tom trenutku, zar je bitno čije je. Čak i ako se neko dete pobuni jer mu je uzeta igračka, ako roditelji ne naprave dramu oko toga, dete će vrlo brzo da se okrene drugoj zanimaciji. Deca su stvarno veliki učitelji dok ih ne pokvarimo. Read the rest of this entry »

Prekjuče sam sanjao zanimljiv san, ali sećam se samo jedne rečenice. Ipak, ta jedna rečenica je uspela da mi promeni čitav dan. Pitanje u snu za neku nepoznatu ženu je bilo: “Da li si ti ikada bolesna?”, a ona odgovara: “Ne. Kada treba da se probudim bolesna, ja se jednostavno probudim drugačija!“.

To je bio prvi radni dan posle praznika kada je psihički najteže da se preorijentišemo na posao, skoro da nije svanulo koliko je bilo tmurno i oblačno, prskala je neka sitna kiša. Sve u svemu, najgora kombinacija za lepo raspoloženje odmah nakon buđenja. Ali ja sam se probudio drugačiji! U ušima mi je odzvanjala pomenuta rečenica i naterala me je da još jednom sebi potvrdim da je moje raspoloženje stvar izbora. Tajna lepog raspoloženja i pozitivnog pogleda na svet je da svesno odlučim da budem takav. Jednostavno, probudiš se i budeš pozitivan.

Kada sam stigao na posao, sve kolege su bile vesele i lepo raspoložene. Čak i tradicionalno “mrzim život” raspoložena koleginica je bila vesela. Atmosfera je bila fantastična, a mislim da sam ja svojim drugačijim buđenjem sigurno tome doprineo jer sam privukao sebi lepo raspoloženje, a time automatski i svom okruženju.

A šta je to što možemo da uradimo da bismo sebi ulepšali dan? Read the rest of this entry »

Jednu zanimljivu priču sam specijalno čuvao za 1. april. Reč je o Stivenu Bredberiju (Steven Bradbury), australijskom reprezentativcu u brzom klizanju na kratkim stazama koji je tokom olimpijskih igara u Solt Lejk Sitiju 2002. godine izazvao veliku pažnju i postao heroj publike. Naime, on je bio svestan da više nije bio u rangu najboljih takmičara, pa je klizajući na začelju grupe čekao svoju šansu. I uspeo je da iskoristi tu šansu, videćete na koji način. Neki bi to nazvali slučajnost, neki sreća, ali ja mislim da je njegova tajna u zakonu privlačenja, odnosno u mogućnosti da svojom velikom željom oblikuje stvarnost. Želja mu se ispunila na veoma zanimljiv način.

To su bile četvrte zimske olimpijske igre na kojima je Stiven učestvovao. Do tada je samo u okviru štafeta uspeo da pokaže značajnije rezultate, ali ne i u pojedinačnoj konkurenciji. Na takmičenje je došao posle raznih povreda, ali i temeljnih priprema.

Samo ukratko da objasnim propozicije takmičenja da biste mogli lakše da ispratite događaje. Kliza se u grupi od obično 5 takmičara. Dvojica prvoplasiranih se automatski kvalifikuju za sledeći krug takmičenja. A sada pogledajte scenario koji je Stivenu Bredberiju doneo neverovatan uspeh:

• Stiven je pobedio u svojoj kvalifikacionoj trci i plasirao se u četvrtfinale.
• U četvrtfinalu je klizao na začelju grupe. U poslednjem krugu jedan takmičar ispred njega je pao, pa je Stiven stigao treći na cilj. Međutim, jedan takmičar koji je stigao pre njega je bio naknadno diskvalifikovan, tako da je Stiven prošao u polufinale.
• Već u polufinalu je znao da nije po svojoj formi dorastao ostalim takmičarima, tako da je opet sve vreme klizao na začelju. U poslednjem krugu, pala su trojica takmičara ispred njega, pa je Stiven stigao drugi i ušao u finale.
• A u finalu je opet klizao na začelju i… pogledajte sami šta se dogodilo.

I šta uopšte može da se kaže nakon ovakve priče, osim da je u životu sve moguće! Nikada se ne treba unapred predavati i očajavati. Samo mislite pozitivno i imajte velike želje, a onda je moguće da se sve zvezde poklope i da nam Univerzum na najčudnije načine ispuni želju!

Ova priča nosi još jednu značajnu poruku koju potencira i sam Stiven u svojim motivacionim predavanjima koja sada drži po celom svetu. Bitno je da sebe dovedemo u situaciju da nam Univerzum pomogne. Nije Stiven direktno iz svog kreveta došao na olimpijske igre. Tome su prethodile godine i godine ozbiljnog treninga. Ali kada je jednom doveo sebe u okruženje gde je sve moguće, ostalo je uradio zakon privlačenja. Dakle, iako znamo za TAJNU i zakon privlačenja, od nas se očekuje akcija! Sedeći u sobi i misleći pozitivno ništa nećemo uraditi.

Ovom pobedom, Stiven Bredberi je postao prvi čovek sa južne hemisfere koji je na zimskim olimpijskim igrama osvojio zlatnu medalju. A ja sam odmah nakon prvog gledanja ove priče, stekao uzora čiji primer će mi sigurno pomoći u raznim životnim bitkama koje me čekaju.