Najpribližniji osećaj koji treba da imamo za ostvarenje želja i ciljeva…?! To je osećaj koji imamo kad se smejemo. I to ne suzdržano, odmereno, već naprotiv, „da pukneš od smeha“ osećaj, kada ne možeš da odoliš navali smeha. Odbaci „preterano ozbiljno sam shvatio samoga sebe“. Pusti da u tebi energija nesmetano teče. Opusti se, i kad te „strefi“ taj eksplozivni smeh, taj gromoglasni smeh, prepusti mu se potpuno.

Ako možemo da biramo osećaj koji uvek treba da evociramo, i da mu se vraćamo, birajmo taj osećaj „da pukneš od smeha“. On ruši sve inhibicije, sve kočnice, otvara put ka ostvarenju svega što ste zacrtali. Ulazite na velika vrata najveličanstvenijeg života koji sebi možete da priuštite. I naravno tehnika 3 prsta za pojačanje tog osećaja. I rezultati su tu!

Eksploatišite sjajna osećanja, ma samo ona najbolja, i očekujte svoja samo fantastična izdanja, uvek.

Uvek kada sam u životu najviše postizao, sve je uvek bilo začinjeno obilatom dozom smeha. Kada god je bezbedno, uvek preterujte sa smehom!

Osmeh i smejanje pojačavaju vaš najbolji osećaj i privlače nove događaje i iskustva koji vam pogoduju i imponuju. I to je začarani krug!

„Da li se smeješ što si srećan, ili si srećan što se smeješ…?!“

Osmehni se životu!

Read the rest of this entry »

Novogodišnje raspoloženje me drži već nekoliko nedelja unazad. Ali, ovog puta novogodišnje praznike vidim u malo drugačijem svetlu. Naravno da se radujem svim “čarolijama”, poklonima i dedamrazovima koji stižu uz ovaj praznik. Sve to izgleda drugačije i lepše kada imate malo dete koje bezrezervno veruje u sve te bajke. Međutim, da li su to stvarno samo bajke?

Zar i mi ne verujemo u Deda Mraza? Nazovite ga kako želite: Tajna, zakon privlačenja, Univerzum, Bog, Deda Mraz… Princip je isti: ako dovoljmo jako nešto želimo, dobićemo. S tim što sada znamo da nije samo dovoljno da jako želimo, već to moramo da radimo na tačno određen način.

Tako sam i ja počeo o Novoj godini da razmišljam kao o prilici da mi Deda Mraz donese poklone koje želim. Moram da se pohvalim da je poklon stigao. Nije bio lepo upakovan, nije imao slatkiše  i nije stajao ispod jelke. Bio je u pocepanoj koverti, ali je izgledao savršeno. Sada, koristeći taj svoj poklon, mogu da kupim sve te igračke, slatkiše i druge poklone koji su mi potrebni. Zar to nije sjajno? Ostvarena novogodišnja želja čak i pre Nove godine.

Radujem se praznicima jer sam u prilici da se odmorim od svakodnevnog posla i da se više posvetim sebi i svojim mislima. Takođe se radujem tome što ću konačno završiti poslove na privatnom planu koji mi stoje na spisku već neko vreme, a nikako ne stižu na red za realizaciju. Radujem se i radu na novim idejama koje sam nedavno dobio. Radujem se igranju sa svojim sinom i svim tim novim igračkama koje će dobiti od Deda Mraza. Radujem se što ću, nakon nekoliko godina, konačno Novu godinu dočekati van kuće uz muziku i slavlje. Radujem se što sam ove godine toliko mnogo napredovao i stvorio mnogo bolju početnu poziciju za novu godinu.

Predlažem svima da uradite danas jednu opštu reviziju protekle godine. Read the rest of this entry »

Još kao klinca, svakodnevno su me učili da ne pokazujem preterano emocije i osećanja, “jer je to slabost”! Smiri hormone, spusti loptu, šta se pališ, šta se ložiš, olabavi i sl. Emocije i osećanja su bile nešto nepotrebno, nešto suvišno.

Jak je onaj muškarac koji se “prsa o prsa” odupire i bori u životu, a pokazivanje osećanja je bio znak slabosti u društvu. Odmah si se slabije kotirao, nisi bio na ceni.

Ja, sam oduvek duboko u sebi bio veliki emotivac. Otkad znam za sebe. Ali objektivan svet oko mene  i subjektivan svet u meni se nije slagao. A ja tada nisam nikad do kraja dozvolio emotivcu u meni da dođe sasvim do izražaja.

Emotivac, kada kažem mislim na osobu koja lako i otvoreno pokazuje svoja osećanja, naročito ona nežna, suptilna osećanja, kao i osećanja sreće, radosti i ushićenja.

I, kada nešto postigneš u životu, uspeš u nečemu, ubrzo splasne taj tvoj osećaj oduševljenja – istreniran si u fazonu; “Oladi, iskuliraj, jaka stvar i sl.” Geni, roditelji, društvo, nevažno zbog čega je to tako.

A o zahvalnosti da ne pričamo. Nije je bilo “previše”. A, znamo koliko je ona važna. Zahvalnost priziva novu zahvalnost, i to je začarani krug, unedogled.

Škrtarilo se na nekim dobrim osećanjima, plašiš se da se ne istroše, da ih više nema…?!!!

I, kada ti nešto dobro krene, bilo je u stilu: „To mora da nešto ne valja“. Koja glupost!

Što više trošimo dobre misli i dobra osećanja, sve ih je više, na njihovo mesto dolaze još bolje misli, i još bolja osećanja. Sve ih više dobijamo na trošenje, kao da se oštre, i tu su uvek kad nam zatrebaju. Read the rest of this entry »

Ustanem ujutru. Ne, prvo sam zaspao uveče. Zaspao sam, a pre nego što sam zaspao, uradio sam reviziju svih događaja. Kao što neko kaže, pregledam dan i ne osuđujem ga, izmenim događaje koji su se dogodili u harmoniji mojih želja i snova. Što više to radim, postaje mi rutina tj. navika poput pranja zuba. I ako jedno veče preskočim, osećam prazninu i nedostatak koji moram da popunim, revizijom naravno.

Ustanem ujutru, uradim uobičajene imaginacije (to su moje lične želje i snovi, neka životna putovanja). Nekada ostanem sat vremena u krevetu i “sanjarim”. Nekada gledam u slike zatvorenih očiju po nekoliko minuta i igram se s živim predmetima. Nekada to traje samo 5 minuta.

U danu, čitam svoju literaturu, jer sam uz pomoć finansija oslobodio robovske lance i okovratnik pa nisam na tuđem poslu već na svom. Moj posao je moj život. U toku dana srećem ljude, i učestvujem u razgovorima, ali ne kao pre. Ne osuđujem ljude već ih posmatram. Posmatram svoje okruženje i prizore i razmišljam o tome što upravo vidim. Pokušavam da nađem vezu između svojih unutrašnjih priča i spoljašnjih slika. U nekim stvarima je vidljiva, a u nekim ne mogu naći ni najmanju nit koja može povezati moja dva sveta, unutrašnji i spoljašnji. Prepravljam ono što vidim ako mi se ne dopada. Prepravljam u svojim mislima, jer su svi deo mog sveta i mog saznanja. Vidim prosjake na ulici, ali ih zamišljam lepo obučene i nasmejane. Vidih ih lepo i ne bežim od njih. Ne dajem im milostinju u vidu novca, kao pre, jer bih ih time još više zarobio u trenutnom stanju u kome su nalaze. Okrećem glavu ali sa sobom nosim lepše slike.

Nastavljam svoj dan konstantno pokušavajući da kontrolišem unutrašnji govor. Pokušavam da unutra pričam ono što ne vidim i što nije deo mog sveta i saznanja, a voleo bih da jeste.

U toku dana postoji period kada samo radim imaginacije. Tada sam nedostupan svima. Tada ostajem u imaginaciji od 30 minuta do 1h, nekada duže. I tu živim svoj život. Read the rest of this entry »

Dragi moji Tajnaši, danas vam predstavljam jednu iskrenu i pozitivnu životnu priču. Ovo je priča koja govori o tome šta i kako treba da radimo i kakav stav treba da zauzmemo kada stvari nisu onakve kakve bi trebalo da budu. Afroditi, ti si veliki borac i veliki čovek! Hvala što si podelila sa nama svoju priču… Tajna

Našu životnu priču, našu istinitu priču posvećujem svim roditeljima dece sa posebnim potrebama. Želja mi je da vas ohrabrim i podstaknem da ne odustajete od borbe za prava vaše dece. Naša deca nisu deca jednog nižeg BOGA, naša deca su Anđeli poslata da nam pokažu put istine i put ka svetlosti. Naša deca nam ukazuju na prave životne vrednosti i cilj našeg postojanja.

27.11.1998. Frankfurt N.M.

Nalazim se u društvu mojih dragih i retkih prijatelja, porodice Hrgović u jednom od naših omiljenih kafića koji je u blizini ginekoloske ordinacije Zlatka Hrgovića, mog prijatelja. Zlatko inače važi za jednog od veoma uspešnih ginekologa i hirurga. Moram navesti da sam predhodno bila u braku 16 godina i da nisam ostvarila svoj san da postanem majka. Isprobala sam sve moguće metode, ali nažalost bezuspešne za mene, tako da sam se u jednom trenutku pomirila sa sudbinom da nikada neću imati dece.

Tog Božanstvenog i za mene nezaboravnog dana 27.11.1998. Zlatko me je nagovarao da skoknemo do njegove ordinacije kako bi mi obavio rutinski ginekološki pregled i eventualno ponudio jednu od njegovih metoda koje su se pokazale dosta uspešnim kod njegovih pacijentkinja. Ja sam bila negativna što se toga tiče s obzirom da moje dotadašnje iskustvo i primene raznih metoda nisu dale kod mene pozitivne rezultate. Apropo toga on mi je i prijatelj pa me je bilo sramota da me baš on pregleda. Zlatko je toliko bio uporan da sam na na kraju popustila i tako smo krenuli do njegove ordinacije. Sa mnom je bio i moj tadašnji saputnik, a danas suprug. Prilikom pregleda Zlatko je bukvalno skočio sa svoje stolice i izgovorio za mene do tada nemoguće: Neno, ti si trudna!!!!!! Pogledala sam ga u neverici. Moj suprug je u trenutku pocrveneo od radosti. Momentalno smo odradili i ultra zvuk gde je naravno utvrđena trudnoća. Zlatko nam je dao sličicu, a mi kao opijeni izađosmo iz ordinacije uz obećanje da ćemo te noći proslaviti ovo predivno saznanje. To je bio momenat moje apsolutne sreće. Da vam ne dužim, trudnoća je protekla odlično bez ikakvih problema, a ja nestrpljivo čekala da uđem u 9-ti mesec kako bih što pre prigrlila to stvorenje u meni, mog sina.

Nestrpljiva kao uvek, nagovorila sam Zlatka da se ranije porodim carskim rezom i to samo zato što nisam mogla više izdržati da čekam još dve nedelje. Odlučili smo da taj dan bude 16.06.1999. kada je i njegovoj supruzi, mojoj dragoj Dubravci, rođendan pa smo u šali govorili da je to super jer ćemo slaviti oba rođendana svake godine zajedno. 16.06.1999. u 15:03 moj sin je rođen. Ne mogu vam opisati taj trenutak. To je za mene bio najsrećniji trenutak života. Osećaj biti majka i trenutak stvaranja jednog novog života je za mene neopisiv. APSOLUTNA SREĆA, TRENUTAK POSTOJANJA, TRENUTAK STVARANJA. Read the rest of this entry »

Treći i poslednji deo intervjua sa Slavicom Squire iz NLP instituta u kome pričamo o tome kako NLP utiče na naše emocije i u kom su odnosu NLP i Tajna. U prvom delu smo pričali o Neuro lingvističkom programiranju u Srbiji, a u drugom o tome šta je NLP.

NLP i emocije

Kako NLP utiče na emocije?

Mi učimo ljude kako da usklade svoje svesne namere sa nesvesnim procesima u koje spadaju i emocije. Na primer, želite povišicu, ali nemate dovoljno samopouzdanja da je tražite. Dakle, vi svesno to želite, ali prosto se stidite da je tražite i očekujete da neko primeti kako se puno zalažete. Slično je ako imate tremu na javnim nastupima. Svesno želite da održite dobru prezentaciju, ali strah vas sputava da to uradite na pravi način. U ovim primerima svesna namera nije podržana od strane nesvesnih procesa. Mi ljude učimo kako da usklade nesvesne procese sa svesnim namerama i da u trenucima kada su im potrebne imaju emocije koje ih podržavaju u onome što žele. To radimo vrlo fokusirano. Mi ne kažemo da ljudi moraju po ceo dan da budu samo srećni, mada nije zabranjeno Ali ako želiš da održiš dobru prezentaciju, potrebno ti je da uzmeš nešto što se već u tebi nalazi, neko osećanje koje si već imao (na primer, prepričavao si sa puno samopouzdanja neki događaj svojim najbližim prijateljima), i da ga primeniš u situaciji koja ti je potrebna. NLP uči ljude kako da uvek bude onako kako treba da bude u pravom trenutku, a ne tek posle nekog događaja.

Ljudi su često loše rasploženi, mnogo brinu. Da li NLP nudi neko rešenje za to? Read the rest of this entry »

Sledi drugi deo intevjua sa Slavicom Squire, osnivačem NLP instituta u Beogradu. Ako još uvek niste, predlažem da prethodno pročitate prvi deo koji govori o počecima NLP u Srbiji.

Šta je NLP?

Kako biste ukratko objasnili šta je NLP?

Jedna od najboljih definicija koju sam čula je da je NLP nauka ličnog prosperiteta. Ona baš jasno i precizno opisuje suštinu Neuro lingvističkog programiranja. Malo opširnija definicija bi bila da je NLP metodologija koja se fokusirala na proučavanje razlike između uspešnih i prosečnih ljudi. Posmatranjem uspešnih ljudi se došlo do obrazaca njihovog ponašanja, načina na koji oni komuniciraju, načina na koji oni razmišljaju. Onda su takva zapažanja pretočena u metodologiju koja omogućava svima koji primenjuju iste principe da postignu uspeh na svim poljima svojih interesovanja.

Za šta može da se primeni NLP u svakodnevnom životu?

NLP može da se primeni, pre svega, za poboljšanje komunikacije. Čovek postaje veštiji, tolerantniji, opušteniji zato što razume strukturu ljudskog razmišljanja. On razume da postoje drugačije strukture od njegove, i zna kako da uklopi svoju sa drugačijim strukturama i time izbegne nesuglasice. Ljudi koji poznaju NLP principe postaju prijatniji drugima i drugi postaju njima prijatniji. U svakodnevnom životu mnogo toga zavisi od komunikacije i zato se primenom NLP-a postiže značajan uspeh.

Zatim, na NLP treningu polaznici nauče kako da postave svoje životne trase. Namerno kažem trase, umesto ciljevi, jer mi učimo ljude da postave nešto što je drugačije od onoga što većina ljudi smatra da su ciljevi. Na primer, većina smatra da je cilj da se kupi stan ili auto. Mi kažemo da je to zadatak koji treba da se obavi da bi se postigao neki cilj. Sama kupovina nije svrha, već je svrha da imamo taj stan ili auto, da živimo lepo i da se osećamo dobro. Mi učimo ljude da postave ciljeve po receptu najuspešnijih ljudi.

A šta ako neko ne zna koje ciljeve ima pred sobom?

Read the rest of this entry »

Ja ti od srca čestitam što čitaš ovaj tekst!

Ako si stigao na ovaj sajt, a to nikako nije slučajno, znači da si svestan. To znači da si jedan od retkih ko zna da može bolje. Jedan si od retkih ko zna da ima kontrolu nad sopstvenim životom. Jedan si od retkih ko se ne predaje. Jedan si od retkih koji se ne miri sa situacijom.

Da li znaš da je više onih koji će da tuguju nad svojom “zlom sudbinom” nego onih koji će nešto konkretno da preduzmu? Zato treba da budeš srećan i ponosan što čitaš ove reči. Budi srećan što želiš da uspeš. Budi srećan što hoćeš da istraješ. Budi srećan što ne odustaješ!

Nisam nikad video muvu bez glave, ali Read the rest of this entry »

Juče sam bio sa sinom u igraonici i oduševljeno sam posmatrao kako se ponaša, šta radi, koliko je slobodan i nesputan, kako sklapa kontakte bez ikakvih dvoumljenja i predrasuda, kako je veseo i srećan. Bio sam ponosan i na sebe jer, bez lažne skromnosti, sebi dajem velike zasluge što je takav. On Tajnu primenjuje u svakom svom pokretu i gestu. On Tajnu oseća. A ja sebi dajem zadatak da je nikada ne zaboravi i da Tajna zauvek ostane sastavni deo njegovog života.

Da počnem od početka… Možda ste primetili moje odsustvo sa foruma u poslednjih nekoliko dana. Bio sam na putu, u jednoj prelepoj evropskoj prestonici. Taj put je došao kao rezultat mog vapaja za odmorom od neiscrpne energije koju moj sin poseduje, a sa kojom sam polako počinjao da gubim bitku. Pre puta sam bio umoran od njegovih stalnih zahteva za pažnjom, zahteva da ga ispratim u igri, da ga zapitkujem, presvlačim, da mu odgovaram… Kakva tužna situacija. Imam novi, srećan život pred svojim očima, a ja umoran da bih mu se potpuno posvetio. Više puta sam radio na ovom mom problemu koristeći imaginacije, vežbe za opuštanje, čak i EFT tehniku. Takođe, koristim i proizvode prijateljskog sajta www.podsvest.com. Međutim, njegovu dečiju energiju je veoma teško ispratiti ako ste odrastao čovek.

Kratkotrajno odvajanje je bilo sve što mi je potrebno. Sada sam napunio baterije za predstojeću prolećnu sezonu koju ćemo najčešće provoditi po parkovima, terenima, toboganima, livadama… A dok još lepo vreme nije došlo, bili smo u igraonici i dok sam uživao u svojoj trenutnoj slobodi, posmatrao sam ga kako se igra. Kakva je to jedna Tajna u malom! Čist i neiskvaren, neopterećen strahovima, nepreplašen neuspesima, neograničen predrasudama, nesputan kritikama… Čitava igraonica ključa od dece, njihove vriske i galame. Trče u raznim pravcima, svako za sebe, i odlično se snalaze u tom haosu. Veliki paze na male, mali znaju gde im je mesto. Jedino je tu poneki roditelj da naruši prirodan tok. Read the rest of this entry »

već neko vreme se spremam da napišem tekst na ovu temu, ali bi me uvek nešto zaustavljalo, ili bi me neko u tome pretekao. Moguće je i da mi se tek sad čini da sam vas upoznao, vas virtuelne poznanike koji se kriju pod čudnim nadimcima na forumu, kao i one koje sam lično upoznao na zajedničkim druženjima ‘na kafi’. Ili sam tek sada osetio da nam je jedna stvar zajednička, a to je ljubav prema Tajni.rs. A ta ljubav je ona prava, aktivna, kada nastojimo da iz sebe izvučemo sve najbolje, i to da pomognemo jedni drugima.

Naučio sam da volim sebe i to bezuslovno, naučio sam voleti i druga ljudska bića takođe bezuslovno i prihvatio sam ih u potpunosti baš takve kakvi jesu. Oprostio sam sebi i drugima za sve što je bilo -shvatajući da svako ljudsko biće radi najbolje što ume u svakom trenutku u skladu sa svojim znanjem, nivoom svog razvoja i stepenom jačine starih programa. Shvatio sam da je uzrok stresa koji nosim, teret neopraštanja tj. osećanje griže savesti i okrivljavanja drugih za nešto što je već bilo.

Naučio sam i prihvatio da sve što se desilo jeste rezultat svih prethodnih trenutaka i da to ne mogu promeniti. Iz svega toga sam nešto naučio i odlučio da promenim u sebi sve što je potrebno da bih bio bolji. Postao sam velikodušan. Darujem (u svojim mislima, rečima, delima, osećanjima) svima oko sebe ono što mi tog trenutka najviše nedostaje. Time sam stvorio svest izobilja, bogatstva, ljubavi, poštovanja – upravo onoga što mi je najpotrebnije. Uspostavio sam vezu sa celokupnim životom. Negujem misli koje me održavaju u jedinstvu sa životom, misli razumevanja, podrške, saosećanja. Više ne upadam u klasične komunikacione greške ogovaranja, kritike, osuđivanja i okrivljavanja. Sagledao sam život, njegovo bogatstvo i harmoničnost kao jedinstvo postojećih suprotnosti, a ne kao sukobljenih suprotnosti. Bez noći ne bi bilo dana, bez leta ne bi bilo zime i to sam prihvatio “zdravo za gotovo”. Zauzeo sam stav u odnosima sa ljudima “nisam bolji od tebe, samo sam drugačiji”.

Živim u skladu sa narodnom izrekom “kakva setva, takva žetva” i time sam preuzeo odgovornost nad svojim životom. Read the rest of this entry »