Poziv za večeru!

Objavljeno Autor: Mau Kategorije: Lični primer | 16 Komentara

Nisam mogao da odolim da ne postavim čudo od teksta našeg čuda od “čoveka”. Mau je ovaj tekst objavila na forumu nakon svoje imaginacije, a ja sam morao da mu (tekstu) pružim svu podršku tako što ću ga preneti na blog da bi više ljudi moglo da ga pročita. Svi koji su ikada bili na sajtu tajna.rs videli su Mau i njene fanstastične, duhovite, produhovljene komentare i postove. Zato ne moram posebno da je predstavljam. Mau, jedno veliko HVALA… Tajna

Ah, kakav divan dan. Evo sedim za kompjuterom, mačka mi je u krilu (Srdelica, čudo od mačke, voli more!), a blagi povetarac mi prelazi preko još mokre kose i ostavlja nežni trag jeze. Ali kako sam još uvek sva pod utiskom od… divote koju sam malopre doživela, još jedan talas jeze mi samo prija, i produžava užitak.
E, prsti mi drhte još uvek, pa ako bude slovnih grešaka, ne zamerite :)

Probudila sam se rano, ranije nego obično. Brod se blago ljuljuškao, pa sam znala da je i more mirno, i da će biti predivan dan. Kroz prozor još uvek mrak, ali onaj bledi, istanjeni od umora, spreman da se povuče pred suncem zore. Ustala sam lako, umila se, spremila sebi svoj laki doručak, izvadila ribu da se “odmara” za kasnije, i izašla na palubu. Mmmm, predivno! Punim pluća svežinom, i pogledom grlim sve oko sebe: mirno more, uspavan gradić u daljini, brda u svim nijansama plave…

A more… Ma naravno da je voda super za kupanje, ulazim pa makar na dva minuta. Vadim svoju “sport bili” mrežu, sa perajima, maskom, disaljkom i prslukom sa malom bocom, prebacujem preko ograde i spuštam do same ivice vode. Gledam je kako se ljuljuska, kao da prstima proba kakva je voda, ali ja neću tako. Skok i divan, hladan, svileni zagrljaj tamnog mora, drugi dom koji se u času sklopio oko mene. Aaah, kako je divno! Voda je savršena! Sa svakim pokretom i sa svakim zaronom moje telo se budi i pozdravlja sa morem, a meni dođe da kličem, kao galeb, ili još bolje kao delfin. Ah, kako bi divno bilo biti delfin! Nastavak teksta

Lucidni snovi

Objavljeno Autor: Srđ Kategorije: Tajna | 41 Komentara

Sa pojavom četvrtog autora, blog tajna.rs polako postaje mnogo više od običnog bloga. Pogotovo kada imamo ovako briljantne tekstove, kao što je današnji u kome Srđ predstavlja i naučnu i iskustvenu stranu lucidnih snova. Ovako lepo obrađena tema bi bez problema mogla da se nađe na stranicama bilo koje enciklopedije, a siguran sam da će tekst vrlo brzo biti na prvom mestu na svim pretraživačima kada neko bude tražio lucidne snove. Hvala Srđ …Tajna

Nedavno smo na blogu tajna.rs dotakli temu lucidnih snova, i zamoljen sam da napišem nešto više o tome… Te evo:

Lucidni san je najprostije rečeno, san u kome je snevač svestan da sanja. Tokom lucidnog sna snevač može svesno učestvovati i/ili kontrolisati celokupni san. Iako ova pojava ima veoma dugu tradiciju, sa korenima u šamanističkoj praksi i tibetanskoj Milam jogi, zbog dužine teksta ću se zadržati na modernom dobu. Termin „lucidni san“ skovao je holandski psihijatar Frederik van Eeden, i njegovo značenje nije bukvalno, već označava mentalnu jasnoću koju snevač doživljava u takvom snu. Prvi čovek koji je eksperimentom uverio naučnu javnost u postojanje ovog fenomena je psihofiziolog Stephen LaBerge, osamdesetih godina, i od tad na ovamo praksa lucidnog snevanja postaje sve popularnija i široko dostupna. Što se fiziologije tiče evo kratkog objašnjenja šta se dešava u mozgu prilikom snevanja: Za vreme REM faze sna aktivan je limbički sistem, koji u san uvodi emocije, ovo se kombinuje sa pojačanim pristupom dugotrajnoj memoriji (vezujemo događaje i emocije) i istovremeno smanjenom aktivnošću radne memorije (koja je aktivna taman toliko da se ne zapitamo ko smo i gde smo). Moždane zone koje su zadužene za mentalne slike su takođe pojačano aktivne i one kreiraju simboličke strukture za sav ovaj sadržaj. Ukratko, san je potentna mešavina vizualno-emotivno-lingvističkih metafora koje se povezuju sa našim sećanjima i iskustvima. Kada san postane lucidan, tj. kada snevač shvati da sanja, beleži se pojačana aktivnost dorzolateralnog prefrontalnog korteksa 🙂 na srpskom: zadnjeg bočnog dela prednjeg režnja, odnosno mesta na kome je verovatno smeštena radna memorija.

Sada kada smo završili sa naukom možemo se vratiti glavnoj priči, a to je iskustvo lucidnog sna. Zamislite da možete da letite. Zamislite da držite koncert pred 10000 ljudi. Zamislite da vam je izlečena ruka koju ste slomili prošle nedelje. Zamislite da niste nervozni kada vam priđe žena za kojom ste ludi. Zamislite da ste prevazišli strah od vožnje liftom. Lucidni san može biti zaista fantastično iskustvo. Samo zamislite kako bi bilo ispunjujuće da radite šta god želite u bezbednoj sredini vaših snova, bez straha od posledica! Sve to možete uraditi u lucidnom snu. Pored ispunjenja najluđih fantazija, lucidni snovi imaju i veliku psihološku i spiritualnu vrednost. Nije tako jednostavno govoriti o svim potencijalima primenjivanja lucidnog snevanja, ali iz izveštaja iskusnih snevača se izdvaja nekoliko tema: Nastavak teksta

San koji daje odgovore na pitanja

Objavljeno Autor: Tajna Kategorije: Lični primer | 19 Komentara

Snovi su veoma ozbiljna tema da bih mogao da pišem o njima bez ikakve pripreme kao što sam krenuo da pišem ovaj tekst. Ipak, moram da vam ispričam svoje iskustvo od noćas. Sinoć sam legao da spavam sa mislima o svom novom poslu koji pokrećem, a takođe mi se provlačila misao o tome kako nisam napisao tekst za blog. Zato sam neposredno pre nego što sam zaspao poželeo da dobijem jasnu sliku o tome gde me život trenutno vodi i da dobijem inspiraciju za novi tekst. I dobio sam oba odgovora.

Obično ne sanjam noću, ili bar ne mogu da se setim snova. Pretpostavljam da je tako jer sam tokom radne nedelje previše umoran, tako da mozak ne stigne da se odmori tokom pet, šest sati koliko mu omogućavam, pa ne stigne da izađe iz svoje duboke faze odmora. Tek vikendom, kada sam odmorniji, mogu da zapamtim neki san. Međutim, noćašnjeg sna se sećam vrlo jasno. Ja vozim auto i zaustavlja me policajac. Čekam da završi posao sa ljudima iz automobila koji je prethodno zaustavio i kada je to uradio, okrenuo se prema meni i počeo zadovoljno da trlja ruke. Pošto nisam napravio nikakav prekršaj, pokušavao je da mi nađe nešto što ne valja, merio je šaru na gumama, kontrolisao svetla, ispitivao me šta po zakonu sve spada u obaveznu opremu automobila. A ja sam posle početne želje da mu odgovorim na sva pitanja postajao sve nervozniji, ali nekako sam se ipak pomirio sa tim da on mora da odradi svoje, bez obzira koliko naporno i bespotrebno to bilo. Svim silama sam se trudio da nabrojim sve delove obavezne opreme, pa sam se setio i dizalice, fluorescentnog prsluka, rezervnih sijalica i oznake njihovog modela i ko zna čega još. Sve to je trajalo prilično dugo, imao sam osećaj da je ispitivanje trajalo nekoliko sati. Na kraju, kada je video da sam uporan i istrajan, odustao je od daljeg maltretiranja i pustio me je. A onda sam se ja narogušio, počeo sam da mu se smejem u lice jer je došlo mojih pet minuta. Pretio sam mu da će sutra svi saznati za ovakvo njegovo ponašanje preko B92 i Blica. Kezio sam mu se u lice pobednički, ali sam u sebi znao da neću da preduzmem nikakvu osvetničku akciju, nego je dovoljno da ga samo malo mučim da oseti kakav je bio prema meni.

I onda sam se jutros probudio sa jasnim sećanjem sna, kao i jasnom idejom šta taj san predstavlja. Dobio sam odgovor i bio sam prezadovoljan. Nastavak teksta