Dragi prijatelji, red je da se i ja malo vratim pisanju. Prosto sam uživao u pauzi koju su mi omogućili drugi autori na blogu tako što su objavljivali svoje sjajne tekstove. Nadam se da ste se barem malo uželeli i nekog mog teksta.

Danas bih želeo da opišem jedan univerzalni princip, slobodno mogu da kažem zakon, za koji sam još ranije saznao, ali mislim da ga do sada nisam pominjao na sajtu. Setim ga se često, a baš skoro sam ga uspešno i primenio. Reč je o Vakuumskom zakonu prosperiteta, kako ga naziva Bob Proktor (Bob Proctor). Naime, kada želimo nešto da dobijemo, kupimo, stvorimo, prvo moramo da napravimo mesta za to. Uzmimo na primer da vam se ne sviđa neki deo nameštaja u vašem stanu, na primer garnitura za sedenje. Želite da kupite novu, ali nikada nemate dovoljno novca, uvek je nešto preče da se kupi, a čak i kad biste imali novac, verovatno biste ga potrošili na nešto drugo. I tako svakog dana sedite na toj garnituri, nervirate se dok je gledate, razmišljate kako vam se ne sviđa i to je inicijalna kapisla za čitav tok negativnih misli koje slede. Ali činjenica je da sve dok ne napravite mesto za to što želite, teško će vam i doći.

Šta treba da se uradi? Vrlo je jednostavno. Dajte, poklonite nekome, Crvenom krstu, nekoj humanitarnoj organizaciji tu svoju garnituru i gledajte TV sedeći na podu. Stvorite vakuum. Univerzum uvek teži da taj vakuum popuni i vrlo brzo će na tom mestu stajati nova garnitura, baš onakva kakvu ste želeli. Kako ćete doći do nje? Na bilo koji mogući način! Od trenutka kada ste stvorili prazan prostor, nabavka nove garniture postaje vaš prioritet. Kad god sednete na pod setićete se kako treba da nabavite novu, lepu garnituru. Pričaćete svima svoj interesantan pristup, fokusiraćete se na svoju želju i ona će ubrzo biti ostvarena na ovaj ili onaj način.

U našem materijalnom svetu, mnogima je problem da se odreknu nekih stvari koje su svojevremeno skupo platili. Read the rest of this entry »

Da li ste ikada obratili pažnju na fraze i izraze kojima opisujete neku situaciju ili cilj pred sobom? Da li ste razmišljali o tome da male razlike u načinu izražavanja mogu da stvore velike razlike u stavu prema nekoj pojavi i da time mogu da odrede celokupan dalji ishod. Evo odmah ću da pojasnim na šta mislim… Toliko puta u govoru koristimo reči koje nas automatski onesposobljavaju i stavljaju u pasivan položaj. Govorimo, na primer, da je nešto “katastrofa”, “strašno”, “užas”. Govorimo “ne mogu”, “moram”, “nadam se da”… To su sve izrazi koji nas stavljaju u podređen položaj u odnosu na situaciju i predeterminišu naše dalje ponašanje. U ovom tekstu ću pisati o tome da kada umesto ovih fraza, koristimo izjave koje će nam dati moć da možemo da preokrenemo situaciju.

Jedan od najčešćih načina da opravdamo situaciju u kojoj smo se našli je da kažemo da nismo mi krivi za to što nam se desilo. “Nisam kriv zato što sam ostao bez posla”, “nisam kriv zato što nemam slobodnog vremena”… Prvo, suludo je u svakoj situaciji tražiti krivca. Ako se brzo pomirimo sa nastalom situacijom, imaćemo više vremena da se posvetimo njenom rešavanju. Zato kada se dogodi neka negativna situacija, umesto da se pravdate da niste krivi, preuzmite odgovornost i pristupite rešavanju. Kažite: “Ja sam odgovoran zato što sam ostao bez posla”, “Ja sam odgovoran zato što nemam vremena”. Time ste sa pozicije jadikovanja i kukanja prešli u poziciju kada tražite rešenje bez dodatnog otežavanja u vidu samosažaljenja.

Često u svakodnevnom govoru koristimo fraze kao što su “ne mogu” ili “moram”. Na primer, “ne mogu da se danas vidim sa tobom jer…” ili “moram da odem na rođendan na koji mi se ne ide jer će se prijatelji naljutiti na mene ako ne dođem”. Nemojte da koristite ove izraze jer oni jednostavno nisu tačni! Nije tačno da ne možete da se vidite sa prijateljem, nego je to vaš izbor da se ne vidite. Zamislite da taj prijatelj treba da vam donese sto hiljada evra. Da li i tada ne biste mogli da se vidite sa njim? Read the rest of this entry »

Duboka, iskrena želja većine ljudi je da se dopadnu drugima. Zbog toga često radimo glupe i besmislene stvari, a u stanju smo čak da radimo na svoju štetu kako bismo dobili naklonost voljene osobe, roditelja, prijatelja, šefa, publike, glasača… Ali nije poenta da se mi prilagođavamo drugima i radimo ono što mislimo da bi oni voleli da radimo. Tajna je u nama samima. Ako se promenimo iznutra i uspemo da budemo opušteni i iskreni, prirodno ćemo se dopadati drugima. Ljudi ne vole folirante i mogu lako da prepoznaju ko je iskren, a ko glumi.

U ovom tekstu prenosim 10 opštih saveta koji će učiniti baš ovo što sam naveo: da budete prirodni i opušteni i time pružite drugima šansu da vas vole onakve kakvi jeste. Savete sam skupio iz raznih izvora, uglavnom iz tekstova na internetu, a ima i nekih mojih ličnih zapažanja.

1. Osmeh. Smeh je prirodni magnet za ljude. Ali, velika je razlika da li se smejete samo usnama ili celim telom. Dobra stvar je što osmeh jednostavno možemo da izazovemo. Pisao sam ranije o tome da ako sebe naterate da se smejete, automatski popravljate raspoloženje. Vežbajte smejanje pred ogledalom. U početku će vam biti glupo da se smejete na silu, ali već posle nekoliko trenutaka, taj smeh prerasta u prirodan, iskren smeh u kome učestvuje celo vaše telo.
2. Samopouzdanje. Ljude privlače osobe koje deluju samouvereno i sabrano. Niko ne voli da bude u prisustvu nesigurnih ili nametljivih ljudi. Zato treba da unapređujete samopouzdanje. Na temu samopouzdanja sam napisao mini seriju od tri spojena teksta: Samopouzdanje i zakon privlačenja, Kako da steknete jako samopouzdanje prvi i drugi deo. Read the rest of this entry »

Da se odmah razumemo… ja ne podržavam upotrebu alkohola ni opojnih droga. Ali sada želim da pišem o jednom pozitivnom aspektu koji oni izazivaju, a što bi bilo izuzetno dobro da možemo da postignemo potpuno trezni. Isto želim da kažem na početku teksta da ovo pišem kao potpuni laik, bez ikakvog uvida u stručnu literaturu. Nisam čak ni malo istraživao na internetu, a u ovom tekstu ću da pišem samo o svojim ličnim zapažanjima.

Bio sam na svadbi ovog vikenda. Odlično sam se proveo, bilo je stvarno opušteno i veselo. Popio sam taman toliko alkohola da budem potpuno opušten i slobodan. Naravno, daleko sam bio od one faze da se teturam i ne kontrolišem svoje postupke. Zato je i bilo super. A sada baš želim da pišem o tome kako nam takve opojne supstance pružaju emocije kao što su sigurnost, opuštenost, bezbrižnost. Da li je to lažno stanje ili smo to “pravi mi” bez nametnutih strahova i ograničenja?

Zar nije mnogo lepo kada ste potpuno opušteni i oslobođeni strahova tipa “šta će okolina da komentariše” ili “šta da kažem kada priđem tom i tom”? Manje količine alkohola postižu baš takav efekat. Tada me više nije briga što ne igram baš savršeno ili što mi se košulja malo izvukla iz pantalona. Tada nisam stegnut i ukrućen, već naprotiv, potpuno opušten i usredsređen na uživanje u muzici, igri, razgovoru. Tada nije nikakav problem prići nekoj važnoj osobi ili devojci. Nema strahova od toga šta ću reći, da li ću se izblamirati. Reči izlaze same, spontano. Tada sam duhovit i zanimljiv. Naravno, ovo sve se odnosi samo na situaciju kada se ne pretera sa pićem.

Da neko ne bi pomislio da ja propagiram alkohol, moram da kažem da mi je ideja da u ovom članku istaknem kako smatram da isto ovakvo stanje sigurno možemo da postignemo i bez psihoaktivnih supstanci. Read the rest of this entry »

Zamišljeno je da blog tajna.rs kao glavne teme ima zakon privlačenja (Tajna) i načine postizanja uspeha. Međutim, iako nisam nikakav stručnjak za psihologiju, moram da podelim sa vama neka razmišljanja o psihološkim temama koje utiču na postizanje uspeha i pravilno korišćenje zakona privlačenja. Pominjao sam do sada neke psihološke razloge koji nas sprečavaju da ostvarimo svoje pune potencijale. Strah je jedan od njih. A danas želim da pišem o jednoj pojavi koja je tako svojstvena svima nama, a nismo svesni koliko može da bude štetna. U pitanju je kritikovanje.

Većina nas kritikuje druge imajući najbolju nameru. Ne pričam o tome kada kritikujemo političare ili sportiste, nego o kritici koju upućujemo sebi bliskim ljudima, supružniku, deci, kolegama… Kada to radimo, najčešće mislimo da smo uputili konstruktivnu, dobronamernu kritiku, ali nisam siguran da je baš uvek tako. Često je naša “dobronamerna” kritika usmerena ka ličnosti, a ne ka delu koje je neka osoba nedovoljno dobro uradila. Kritikujući samu osobu, govoreći joj kako je glupa i nesposobna, možemo da postignemo trajne negativne posledice u njenom ponašanju. Ako se ta kritika dovoljno često ponavlja, podsvest kritikovane osobe će prihvatiti to kao činjenicu i počeće da se ponaša u skladu sa tim, postaće glupa i nesposobna.

Na primer, posmatram roditelje i babe i dede u parku, kako svojoj deci govore loše stvari bez ikakvog očiglednog razloga. Dete se saplete, oni mu odmah kažu da je šeprtlja. Dete čučne u blato, oni odmah kažu da se prlja kao svinja. Dete uzme tuđu igračku, roditelji mu odmah kažu da nije dobar. Dete počne da plače, oni mu kažu da je ružan kad plače i da ga niko neće voleti zbog toga. Zapazite da ne kritikuju to što je dete uradilo, već njega kao ličnost. Šta mislite, kako će to dete da misli o sebi nakon nekoliko godina ovakvog učenja? Misliće da je ružna, prljava svinja koju niko ne voli jer je smotana i nije dobra. Još ako znamo da deca nemaju sposobnost (ili manu) da kritički analiziraju sve što im se kaže i da im se sve izgovoreno direktno urezuje u podsvest, takve loše kritike imaju još veću težinu. Zar to nije strašno?

Nisu samo deca na meti ovakvih loših kritika. Read the rest of this entry »

U jednoj od svojih odličnih knjiga, Brajan Trejsi (Brian Tracy) navodi jednostavnu formulu po kojoj može da se predstavi koliki će uspeh neko postići u životu. Brajan Trejsi je inače najzvučnije ime u oblasti popularne psihologije uspeha. Osim toga što je Tajna jedna od njegovih tema, piše i predaje i o ostalim neophodnim stvarima koje treba da se znaju ukoliko želite uspeh: postavljanje ciljeva, komunikacija, odlučivanje, upravljanje vremenom… Formula koju danas navodim nije ništa novo što ćete čuti ako ste i ranije upoznali zakon privlačenja, ali daje jedan slikovit i vrlo realan prikaz ključnih faktora uspeha. Jednačina glasi:

Stepen pojedinačne uspešnosti = (Urođene sposobnosti + Stečene sposobnosti) x Stav

Urođene sposobnosti su sve ono sa čime se rađamo. Tu spada koeficijent inteligencije, temperament, neke karakteristike ličnosti. Na njih tek neznatno možemo da utičemo. Velika je šteta što mnogi smatraju da uspeh isključivo zavisi od urođenih sposobnosti, pa se predaju još u startu govoreći kako nisu predodređeni za uspeh.

Stečene sposobnosti su sve ono što tokom života steknemo u obliku formalnog i neformalnog obrazovanja, čitanja, saznavanja, komunikacije sa porodicom, vršnjacima… Na ovaj faktor možete da utičete, ali to je spor i naporan proces, a njegovim poboljšanjem nećete neminovno postići uspeh. Na primer, neko može da provede godine i godine na školovanju, a da završi kao osrednji doktor koji je pored toga i u dugovima.

Iz jednačine se vidi da Stav ubedljivo najviše utiče na uspeh.  Read the rest of this entry »

Mom sinu nije nikakav problem da, kada vidi neko dete da jede u parku, priđe i otvori usta očekujući ono što želi. A zašto je tada meni neprijatno i odvlačim ga na drugu stranu? Neprijatno mi je jer ne znam kako će da odreaguje roditelj tog deteta. Iako velika većina roditelja smatra taj gest mog sina veoma simpatičnim i nemaju ništa protiv da deca podele hranu, meni je i dalje neprijatno. To je neka glupa moralna prepreka koja mi je sigurno usađena u glavu dok sam bio mali. Ja se sada trudim koliko god mogu da ne razvijam nikakve strahove i prepreke u glavici svog sina, ali da bih to uradio moram prvo da se oslobodim svojih strahova. Strahovi nas sprečavaju da ispoljimo svoje pune potencijale!

Razmislite o tome čega se sve plašite! Evo ja ću prvi… Plašim se kako će moja okolina komentarisati moje postupke. Plašim se da potpuno slobodno stupim u komunikaciju sa nepoznatom osobom. Plašim se da uložim novac u bilo šta što nije sto posto sigurno. Plašim se da ostanem bez zagarantovanih prihoda u vidu plate. Plašim se da priđem najzgodnijoj devojci i pitam je da izađemo (i veoma mi je drago što više ne moram (i ne smem) to da radim). Plašim se da pričam sa ljudima koji mi predstavljaju autoritete.

Ali ne, nisam ni toliko stidljiva, ni povučena osoba. Nemojte da pomislite da zbog toga što sam naveo, ne stupam u komunikaciju sa drugima ili da živim zatvoren u stanu. Naveo sam samo strahove koje sam primetio da imam i koji me sprečavaju da postignem ono što želim u svim situacijama. Jednom mi je jedan poznanik, kome više ni imena ne mogu da se setim, rekao: “Stidljive osobe nisu ni svesne šta sve propuštaju u životu!” Ta rečenica mi se urezala u pamćenje i često je se setim. U stvari, setim je se kad god shvatim da u meni progovara onaj mračni strah koji kaže da je bolje da ćutim i ne talasam, nego da priđem, pitam, kažem svoje mišljenje, tražim, dobijem, saznam, vidim, uspem.

Kada sam razmišljao o strahu, javila mi se slika u mislima kako pokušavam da plivam sa tegovima. Read the rest of this entry »

Ovo je nastavak prethodnog članka u kome sam opisao osnovnu tehniku za poboljšanje samopouzdanja koje nam je neophodno da bismo iskoristili zakon privlačenja. Kao što sam napisao, tajna poboljšanja sampozdanja je da imaginacijom stvorimo naviku. Onda samopouzdanje dolazi iznutra, prirodno.

Da podsetim, osnovna tehnika podrazumeva da zamišljamo sebe kao potpuno sampouzdane i sigurne, a onda da u tim trenucima stvorimo okidač koji će nam omogućiti da iskoristimo uslovni refleks kad god nam zatreba samopouzdanje. Sve tri tehnike koje ću opisati u ovom tekstu su modifikacija te osnovne tehnike.

Prva tehnika koju želim danas da navedem se primenjuje tako što treba da zamislite nekoga ko vas ceni i poštuje, nekoga ko vas voli takve kakvi jeste. Zamislite kako ulazite u telo te osobe, a onda posmatrajte sebe njenim očima. Pokušajte da shvatite šta je to što ta osoba ceni kod vas, zašto vas voli. Šta je to što ona vidi u vama, a vi ste možda potcenili tu osobinu. Shvatite zašto vas neko voli i shvatićete da vrlo lako možete i sami sebe da volite. Kada ste završili eksterni pogled na sebe, izađite iz te druge osobe i zahvalite joj se.

Sledeća tehnika se radi tako što treba da stanete ispred ogledala i prisetite se kada vam je neko uputio kompliment. Read the rest of this entry »

Nakon prethodnog članka u kome sam pisao o tome da je za uspešnu primenu zakona privlačenja neophodno da imamo jako samopouzdanje, sada bih hteo da pišem o nekim tehnikama koje su meni pomogle da budem sigurniji u sebe. Dobra stvar je što samopouzdanje može da se popravi i to veoma brzo. Osnovni princip na kome se zasniva poboljšanje je sličan onome što i Tajna predlaže: stvorite osećaj kako ste potpuno sigurni u sebe. I radite to često.

Eto, ja sam u dve rečenice rekao šta treba da se radi, a u ovom tekstu ću da opišem jednu, osnovnu, tehniku koja opisuje kako to treba da se radi. U narednom članku ću navesti još nekoliko tehnika koje takođe doprinose jačanju samopouzdanja. Tehnike sam naučio od Pola Mekene koga sam pominjao i u ranijim člancima.

Treba da shvatimo da su navike i imaginacija mnogo jače od snage volje. To će vam biti jasno ako ste ikada pokušali da držite dijetu. Tada ste snagom volje pokušali da se oduprete nekoj hrani, ali ta grozna navika da uveče grickate uz TV ili pomisao na sočno parče torte je bila mnogo jača od volje. Isto je i sa samopouzdanjem. Ne možete sebi narediti da vladate nekom situacijom. Znate i sami da ne možete snagom volje sprečiti da se zacrvenite u licu u nekoj neprijatnoj situaciji. Što više pokušavate da se oduprete tome, rumenilo je sve jače. Zato je rešenje da samopouzdanje pretvorimo u naviku i to pomoću imaginacije. Read the rest of this entry »

Posle više puta odgledanog filma Tajna, pročitanih mnogih knjiga i članaka koje opisuju zakon privlačenja, mislim da je jedna tema ostala u zapećku, a izuzetno je važna. U pitanju je samopouzdanje koje može da bude odskočna daska, ali i nepremostiva prepreka za sve nas. Mislim da je samopouzdanje jedna od najbitnijih stvari koje mogu uticati na to da svesno počnemo da primenjujemo zakon privlačenja.

Samopouzdanje, ili vera u sebe i sopstvene mogućnosti, nije samo bitno da bismo aktivirali zakon privlačenja. Ono je bitno u mnogim, ako ne i u svim aspektima života. Bez samopouzdanja ćemo verovatno život proživeti tako da se što manje ističemo, da ne talasamo, govorićemo da je dobro i ovako kako jeste i nikada nećemo pokušati da ostvarimo ono što bismo stvarno želeli. Ako imamo dovoljno vere u sebe i u ono što radimo, nama i ne treba zakon privlačenja. Sami ćemo tako stvoriti sve što poželimo, a zakon privlačenja je nešto što će ispratiti tu našu želju i rad na njenom ostvarenju.

U ovom tekstu bih želeo samo da donekle povežem, ako ne i poistovetim samopouzdanje i zakon privlačenja, a onda ću u sledećem tekstu da opišem nekoliko tehnika kojima možemo izgraditi veoma jako samopouzdanje. Read the rest of this entry »