Danas vam predstavljam još jedno sjajno pozitivno iskustvo novog autora. Eto, odgovorio sam odmah na pitanje iz naslova, ali nisam ništa pokvario jer svi mi odavno već znamo da je Tajna stvarnost i da radi. Dragane, hvala puno što deliš svoja znanja i iskustva sa nama… Tajna.

Želim da… obično tako sada počinje svako moje jutro…

Pre godinu dana je počela Promena, kao sasvim slučajno, ako uopšte postoji slučajno… Mada to nije bio prvi put da sam se susreo sa Velikim idejama Velikih mislilaca sveta. Slušao sam u svom poslovnom okruženju slične stvari, savete, životne discipline, psihologije uspeha… I verovao sam u njih “ali zamalo”… To je onaj trenutak kada znate da je to što čujete ili pročitate stvarno istina, ali vaš mozak samo pretrči preko toga, kao preko dnevnog vica, i zaboravite ga do večeri… Mnogi se ljudi sapletu o istinu, ali brzo ustanu, obrišu se i nastave kao da se ništa nije desilo

A, naravno, mnogo je neopravdanih razloga – sitnih ili krupnih, svejedno, nevažno – koji nas sprečavaju da se opustimo i resetujemo sistem vrednosti i verovanja. Ja sam bio jedan od zakletih realista i utilitarista… Ako ne mogu da opipam i praktično iskoristim što pre, i šta će mi uopšte to (znanje, veština, iskustvo…)! A i priroda profesije mi je smetala pomalo…

I možda to onda i nije bio incijalni momenat, već prepuna čaša ili zrelost trenutka, ali otprilike sam počeo da gledam drugačije… Sve! I stigla je ubrzo i knjiga o Kaluđeru koji je prodao svoj ferari, pa… da ne nabrajam. Svodi se na ovde ponavljanu izreku “Kad je učenik spreman, učitelj se pojavi sam!” Počeo sam da Verujem – Stvarno! Prestao sam da negativišem na svaku sitnicu, već sam to doživeo kao deo puta i lekcije. Kako je Jim Rohn govorio: “U životu, nakon godišnjeg doba Zime, uvek sledi Proleće!” Otvorio sam vrata i bujica je krenula! Ma možda već nakon par meseci.

Negde prošlog januara sam ponovo, po drugi put odgledao The Secret. Read the rest of this entry »

Baš me briga koju reč koristim…?!!! Sada još i na to treba da pazim…?!!! Nemam druga posla…?!!!

Da li je baš tako? Koliko su važne reči koje u svakodnevnom rečniku i žargonu koristimo?

Pričamo neke stvari, naročito one suvišne i nepotrebne, a izgovaramo se samom sebi u fazonu „Ma to je na nivou razbibrige“…?!!! E, nije baš tako! Naročito, na one reči i rečenice u koje se strastveno unesemo. A tih strastvenih unošenja u toku dana nije zanemarljiv broj. Mislimo u sebi, to nije važno šta pričamo, mnogo je važnije šta stvarno u dubini sebe mislimo. Jeste da misli i reči i dela treba da budu sinhronizovane, ali i sve ono što kažemo, mislimo i radimo, takođe se polako i sigurno akumilira duboko u nama i ima vrlo jak kumulativan uticaj.

Svakodnevno prisustvujemo događajima, situacijama i iskustvima u kojima aktivno ili pasivno sudelujemo. Želimo da napredujemo u pravcu naših želja i ciljeva. E, pa mora da postoji neka doslednost i neka zakonitost kojoj moramo da se povinujemo da bismo brže i lakše prešli taj put. Što bih rekao na svoj način: moramo da imamo „utegnute“ misli, a samim tim i osećanja. Svaka misao i reč koju odašiljemo, nosi u sebi svoju frekvenciju, koja ili nas koči ili ubrzava u životu.

Što kažu, reči koje koristimo pokazuju kako se osećamo i šta privlačimo. Prave reči menjaju naše unutrašnje misli i obrnuto. I, zato birajmo prave reči. Tempirajmo svoju sreću! Povećajmo kapacitet pozitivnosti u našem životu. Promenimo našu perspektivu.

Insistirajte, dajte akcenat i težište na rečima tipa: Sjajno, fantastično, sreća, radost ,ljubav, volim, volim te, uspeh, oduševljenje, obožavam, dobitak, uspeh, boljitak, preporod, izvanredno, predivno, prelepo, hvala, zaslužio si, bravo, za svaku pohvalu, moćno, najbolje, najbolji si, to mi reci, mir, sloga, balans, uravnoteženo, zdravlje, pobeda, pobednički duh, poštovanje, lepota, život, divota, milina,… i sl. Varijacije na temu. Read the rest of this entry »

Kroz razgovor sa posetiocima sajta, odnosno sa našim dragim Tajnašima, shvatio sam da mnogi imaju problema da kvalitetno vizuelizuju željene slike, zvuke i osećaje. Zato želim da ovim tekstom pomognem svima da imaju jasnu vizuelizaciju kako bi mogli da što bolje iskoriste Tajnu za ostvarivanje svojih ciljeva.

Ni moje vizuelizacije ranije nisu bile kristalno jasne. Pokušavao sam da zamišljam neke scene i situacije, ali je sve bilo mutno i nejasno. Nisam čuo zvukove, nisam mogao da osetim dodir. Mešale su mi se druge misli. I to je tako sve traljavo išlo dok nisam upornom vežbom došao do nivoa kada su moje imaginacije jasne kao da se dešavaju sada ispred mene. A onda sam shvatio da postoje i tehnike koje su mogle da mi pomognu da mnogo brže stignem do jasnih imaginacija.

Nisu to neke teške tehnike koje se uče po kursevima i seminarima. To su vrlo jednostavne, ali efikasne tehnike koje svi mogu da koriste. Ključna stvar prilikom korišćenja tih tehnika je kreativnost.

Mnogi od nas zaboravljaju da umeju i da im je dopušteno da budu kreativni. Mnogi zaboravljaju da u svojim imaginacijama mogu da urade šta god požele. U imaginacijama nismo ni sa čim ograničeni, ni prirodnim zakonima, ni logikom, čak ni etikom. Možemo da letimo, možemo da se teleportujemo, da se smanjimo, povećamo, da isijavamo svetlost, da budemo nevidljivi, da se pretvorimo u šta god želimo, da koristimo čarobni štapić…

Kada znamo da sve te čudesne alate imamo na raspolaganju, onda vrlo lako možemo da rešimo bilo koju teškoću u vizuelizaciji. Read the rest of this entry »

Još kao klinca, svakodnevno su me učili da ne pokazujem preterano emocije i osećanja, “jer je to slabost”! Smiri hormone, spusti loptu, šta se pališ, šta se ložiš, olabavi i sl. Emocije i osećanja su bile nešto nepotrebno, nešto suvišno.

Jak je onaj muškarac koji se “prsa o prsa” odupire i bori u životu, a pokazivanje osećanja je bio znak slabosti u društvu. Odmah si se slabije kotirao, nisi bio na ceni.

Ja, sam oduvek duboko u sebi bio veliki emotivac. Otkad znam za sebe. Ali objektivan svet oko mene  i subjektivan svet u meni se nije slagao. A ja tada nisam nikad do kraja dozvolio emotivcu u meni da dođe sasvim do izražaja.

Emotivac, kada kažem mislim na osobu koja lako i otvoreno pokazuje svoja osećanja, naročito ona nežna, suptilna osećanja, kao i osećanja sreće, radosti i ushićenja.

I, kada nešto postigneš u životu, uspeš u nečemu, ubrzo splasne taj tvoj osećaj oduševljenja – istreniran si u fazonu; “Oladi, iskuliraj, jaka stvar i sl.” Geni, roditelji, društvo, nevažno zbog čega je to tako.

A o zahvalnosti da ne pričamo. Nije je bilo “previše”. A, znamo koliko je ona važna. Zahvalnost priziva novu zahvalnost, i to je začarani krug, unedogled.

Škrtarilo se na nekim dobrim osećanjima, plašiš se da se ne istroše, da ih više nema…?!!!

I, kada ti nešto dobro krene, bilo je u stilu: „To mora da nešto ne valja“. Koja glupost!

Što više trošimo dobre misli i dobra osećanja, sve ih je više, na njihovo mesto dolaze još bolje misli, i još bolja osećanja. Sve ih više dobijamo na trošenje, kao da se oštre, i tu su uvek kad nam zatrebaju. Read the rest of this entry »

Svi znate osnovni princip za primenu Tajne, zar ne? Prvo treba da jasno odredite cilj, a onda da ga zamišljate kao da je već ostvaren. Treba da što jasnije, sa što više detalja zamislite ostvarenje svog cilja, posebno obraćajući pažnju na emocije koje takav događaj nosi sa sobom. Dakle, potrebno je da u svojoj imaginaciji oživite osećaj sreće, zadovoljstva, uzbuđenja, ponosa…

Meni je često bio problem da postignem upravo to radosno osećanje u svojim imaginacijama. Recimo, zamišljam novčani dobitak i u trenutku kada se on ostvari, ja treba da osećam veliku radost zbog toga. Često pokušavam na silu da osećam neko veliko uzbuđenje, preteranu radost, da skačem od sreće. Ali znam da je to veštački stvoren osećaj jer se sigurno ne bih tako osećao kada se to stvarno i dogodi. Stvaran osećaj bi bio više mirna reakcija zadovoljstva zbog postignutog cilja, ponos na sebe zbog uspeha, osećaj ostvarenja. Međutim, teško mi je da stvorim takav osećaj tokom imaginacije.

Nedavno sam saznao za tehniku koja omogućava postizanje i takvih, suptilnijih osećanja tokom imaginacije. Read the rest of this entry »

U poslednje vreme mi se obraća sve više ljudi koji tvrde da sve rade kako treba, ali nemaju rezultate od primene Tajne, odnosno zakona privlačenja. U interakciji sa njima sam shvatio da verovatno očekuju da treba samo da pomisle na svoju želju i da će im se ona ostvariti. Mislim da su previše nestrpljivi. Ipak, u Tajni ima mnogo više od običnog pozitivnog razmišljanja i jednostavnog, kratkotrajnog zamišljanja ostvarenog cilja.

Ovaj tekst pišem kao podsetnik za sve koji su se možda preračunali i nakon odgledanog filma Tajna mislili da će tek tako lako da postignu sve što žele.

Većina ljudi kada se prvi put susretne sa zakonom privlačenja odluči da ga testira na manje važnim stvarima. Svi smo probali da tako pronađemo parking mesto, da stignemo na vreme negde iako je evidentno da kasnimo, da utičemo na policajca da nam ne napiše kaznu, kad se već nismo ranije setili da radimo na tome da nas uopšte ne zaustavi. A možda i nismo svi probali? Ako niste, probajte obavezno. Zapanjićete se kako efikasno deluje.

Dakle, uverili smo se da Tajna deluje na malim, manje važnim stvarima, ali kada su u pitanju novac, ljubav ili zdravlje, još uvek se stvari ne odvijaju kako zamišljamo. Zašto je to tako?

Odgovor je u našoj podsvesti.

Read the rest of this entry »

Danas sam novi čovek.

Volim ceo svet oko mene.

Ne postoji više opiranje, postoji samo moje odobravanje univerzalnog duha lepote, iskrenosti, dobrote, izobilja i bogatstva.

Univerzum zna šta ovog trenutka meni prija i iz petnih žila se trudi da mi udovolji.

Uživam u prirodi Univerzalnog duha.

Moje poverenje u Univerzalni duh je neograničeno.

Stapam se sa Univerzumom.

Visoki spektar najlepših, najtananijih i najraznovrsnijih osećanja prožima moje telo.

Trnci mi prolaze kroz kičmu, kao sastavni deo sveukupne prirode ustalasanog života.

Život mi daje neprestani dokaz svoje snage, energije, izobilja i bogatstva.

Ja sam vulkan strasti života u svim njegovim najiskonskijim vidovima.

Hvala na sveukupnom dokazu postojanosti života.

Klanjam se životu.

Često razmišljam o tome kako većina ljudi nije spremna da prihvati činjenicu da su sami odgovorni za sve što im se dešava u životu. Iako su čitali knjigu Tajna, ili gledali film, iako uveravaju sebe da veruju u zakon privlačenja, i dalje su u stanju da se žale na neke više sile koje im ne dozvoljavaju da napreduju u životu.

Ranije nisam ni primećivao to stalno kukanje. Nekako mi je bilo normalno da ljudi kukaju i da se žale kada im nešto nije po volji. Ali sada, kada sam spoznao drugačiji način razmišljanja, strahovito mi smeta kada se neko žali. Naučio sam i da ne privlačim često takve situacije, ali desi se ponekad da i meni nepoznata osoba iz čista mira priđe i krene da kuka na svoju zlu sudbinu. Vaspitan sam tako da budem ljubazan prema svima i mislim da to zaista jeste vrlina. Ali u ovakvim situacijama ne postoji ljubazan način da prekinete tužnu priču, a da ne ispadnete bezosećajni, surovi, loši.

Nedavno se jedan dekica u čekaonici kod lekara zaleteo ka meni da me pita nešto. Nije mu smetalo što ga pre toga nisam ni pogledao, ni to što imam slušalice u ušima. Ljubazno sam se nasmešio i skinuo slušalice očekujući pitanje. Postavio je najopštije moguće pitanje, kao uvod u svoju tužnu priču. Odmah je nastavio sa istorijom svoje bolesti i šta mu je lekar rekao, pa šta je onda on njemu odgovorio, pa kako mora da kupi lekove, a ne može da ih dobije na recept i da mu je penzija 16.000 dinara. Kada je došao do penzije, rešio sam da prekinem razgovor i slagao sam kako ga ja potpuno razumem iako ja imam platu od 200.000 dinara i kako preko interneta zarađujem još toliko. On se zbunio, kiselo se nasmejao, rekao “svaka čast” i okrenuo na drugu stranu.

Koliko god vama sada izgledalo surovo i bezosećajno, ja nisam smeo sebi da dozvolim ometača u vidu dekice koji traži sažaljenje. Svi mi moramo da se okrenemo pozitivnim stvarima i pozitivnim primerima. Moramo da pronađemo način da ne završimo isto kao pomenuti dekica.

Da li možete da prihvatite činjenicu da ste sami odgovorni za sve što Vam se dešava? Baš sve! Read the rest of this entry »

Dragi moji Tajnaši, danas vam predstavljam jednu iskrenu i pozitivnu životnu priču. Ovo je priča koja govori o tome šta i kako treba da radimo i kakav stav treba da zauzmemo kada stvari nisu onakve kakve bi trebalo da budu. Afroditi, ti si veliki borac i veliki čovek! Hvala što si podelila sa nama svoju priču… Tajna

Našu životnu priču, našu istinitu priču posvećujem svim roditeljima dece sa posebnim potrebama. Želja mi je da vas ohrabrim i podstaknem da ne odustajete od borbe za prava vaše dece. Naša deca nisu deca jednog nižeg BOGA, naša deca su Anđeli poslata da nam pokažu put istine i put ka svetlosti. Naša deca nam ukazuju na prave životne vrednosti i cilj našeg postojanja.

27.11.1998. Frankfurt N.M.

Nalazim se u društvu mojih dragih i retkih prijatelja, porodice Hrgović u jednom od naših omiljenih kafića koji je u blizini ginekoloske ordinacije Zlatka Hrgovića, mog prijatelja. Zlatko inače važi za jednog od veoma uspešnih ginekologa i hirurga. Moram navesti da sam predhodno bila u braku 16 godina i da nisam ostvarila svoj san da postanem majka. Isprobala sam sve moguće metode, ali nažalost bezuspešne za mene, tako da sam se u jednom trenutku pomirila sa sudbinom da nikada neću imati dece.

Tog Božanstvenog i za mene nezaboravnog dana 27.11.1998. Zlatko me je nagovarao da skoknemo do njegove ordinacije kako bi mi obavio rutinski ginekološki pregled i eventualno ponudio jednu od njegovih metoda koje su se pokazale dosta uspešnim kod njegovih pacijentkinja. Ja sam bila negativna što se toga tiče s obzirom da moje dotadašnje iskustvo i primene raznih metoda nisu dale kod mene pozitivne rezultate. Apropo toga on mi je i prijatelj pa me je bilo sramota da me baš on pregleda. Zlatko je toliko bio uporan da sam na na kraju popustila i tako smo krenuli do njegove ordinacije. Sa mnom je bio i moj tadašnji saputnik, a danas suprug. Prilikom pregleda Zlatko je bukvalno skočio sa svoje stolice i izgovorio za mene do tada nemoguće: Neno, ti si trudna!!!!!! Pogledala sam ga u neverici. Moj suprug je u trenutku pocrveneo od radosti. Momentalno smo odradili i ultra zvuk gde je naravno utvrđena trudnoća. Zlatko nam je dao sličicu, a mi kao opijeni izađosmo iz ordinacije uz obećanje da ćemo te noći proslaviti ovo predivno saznanje. To je bio momenat moje apsolutne sreće. Da vam ne dužim, trudnoća je protekla odlično bez ikakvih problema, a ja nestrpljivo čekala da uđem u 9-ti mesec kako bih što pre prigrlila to stvorenje u meni, mog sina.

Nestrpljiva kao uvek, nagovorila sam Zlatka da se ranije porodim carskim rezom i to samo zato što nisam mogla više izdržati da čekam još dve nedelje. Odlučili smo da taj dan bude 16.06.1999. kada je i njegovoj supruzi, mojoj dragoj Dubravci, rođendan pa smo u šali govorili da je to super jer ćemo slaviti oba rođendana svake godine zajedno. 16.06.1999. u 15:03 moj sin je rođen. Ne mogu vam opisati taj trenutak. To je za mene bio najsrećniji trenutak života. Osećaj biti majka i trenutak stvaranja jednog novog života je za mene neopisiv. APSOLUTNA SREĆA, TRENUTAK POSTOJANJA, TRENUTAK STVARANJA. Read the rest of this entry »

U nedelju sam prisustvovao grupnom EFT tretmanu koji je vodila gospođa Jasmina Kovačev. Tretman je, u stvari, predstavljao grupno čišćenje uma od negativnih emocija. To je događaj koji sam najavljivao na sajtu i mogu da vam kažem da su mnogo propustili oni koji nisu bili. Stvarno sam bio oduševljen energijom koja se stvorila među ljudima, postignutim rezultatima, Jasminom, samom EFT tehnikom. Stekao sam nova saznanja i stavove o primeni Tajne i zakona privlačenja.

Idemo redom. Kao što nam je Jasmina još ranije objasnila, EFT se primenjuje da bismo se oslobodili negativnih emocija koje nas sputavaju da iskoristimo svoje potencijale. Ideja grupnog tretmana je bila da svako od prisutnih kaže jednu oblast, odnosno jedan strah ili loše uverenje koje bi hteo da eliminiše. Svi smo te svoje izazove ocenili ocenama od 1 – 10 i većina je davala svojim temama ocene od 7 – 10 što znači da su veoma jakog intenziteta.

A onda smo pristupili čišćenju. Redom su se menjali korisnici sa kojima je Jasmina direktno radila, a svi zajedno smo ponavljali njene reči i tako zajedničkom energijom pomagali ljudima da postignu olakšanje. Meni je kod EFT tehnike smetalo to što se tokom tapkanja po određenim akupresurnim tačkama glasno izgovara i potvrđuje trenutno stanje. Mislio sam da je to u suprotnosti sa Tajnom koja kaže da ćemo sve više privlačiti ono na šta se fokusiramo. A u EFT-u se baš fokusiramo na problem. Međutim, praksa pokazuje upravo suprotno. Dok tapkanjem stimulišemo energetske kanale u telu i fokusiramo se na to što nas muči, nekom magijom nestaju negativna osećanja i mi se osećamo rasterećeni i opušteni. Naravno, to nije nikakva magija, već dobro istražena i naučno potkovana tehnika, ali rezultati stvarno deluju kao da su delo čarobnog štapića.

Read the rest of this entry »