Zamišljeno je da blog tajna.rs kao glavne teme ima zakon privlačenja (Tajna) i načine postizanja uspeha. Međutim, iako nisam nikakav stručnjak za psihologiju, moram da podelim sa vama neka razmišljanja o psihološkim temama koje utiču na postizanje uspeha i pravilno korišćenje zakona privlačenja. Pominjao sam do sada neke psihološke razloge koji nas sprečavaju da ostvarimo svoje pune potencijale. Strah je jedan od njih. A danas želim da pišem o jednoj pojavi koja je tako svojstvena svima nama, a nismo svesni koliko može da bude štetna. U pitanju je kritikovanje.

Većina nas kritikuje druge imajući najbolju nameru. Ne pričam o tome kada kritikujemo političare ili sportiste, nego o kritici koju upućujemo sebi bliskim ljudima, supružniku, deci, kolegama… Kada to radimo, najčešće mislimo da smo uputili konstruktivnu, dobronamernu kritiku, ali nisam siguran da je baš uvek tako. Često je naša “dobronamerna” kritika usmerena ka ličnosti, a ne ka delu koje je neka osoba nedovoljno dobro uradila. Kritikujući samu osobu, govoreći joj kako je glupa i nesposobna, možemo da postignemo trajne negativne posledice u njenom ponašanju. Ako se ta kritika dovoljno često ponavlja, podsvest kritikovane osobe će prihvatiti to kao činjenicu i počeće da se ponaša u skladu sa tim, postaće glupa i nesposobna.

Na primer, posmatram roditelje i babe i dede u parku, kako svojoj deci govore loše stvari bez ikakvog očiglednog razloga. Dete se saplete, oni mu odmah kažu da je šeprtlja. Dete čučne u blato, oni odmah kažu da se prlja kao svinja. Dete uzme tuđu igračku, roditelji mu odmah kažu da nije dobar. Dete počne da plače, oni mu kažu da je ružan kad plače i da ga niko neće voleti zbog toga. Zapazite da ne kritikuju to što je dete uradilo, već njega kao ličnost. Šta mislite, kako će to dete da misli o sebi nakon nekoliko godina ovakvog učenja? Misliće da je ružna, prljava svinja koju niko ne voli jer je smotana i nije dobra. Još ako znamo da deca nemaju sposobnost (ili manu) da kritički analiziraju sve što im se kaže i da im se sve izgovoreno direktno urezuje u podsvest, takve loše kritike imaju još veću težinu. Zar to nije strašno?

Nisu samo deca na meti ovakvih loših kritika. Read the rest of this entry »

Znate li šta se desilo? Juče je na moj devizni račun uplaćeno, ni manje ni više, 1000€!

A!?

Moram da napravim malu pauzu da svi stignete da kažete “vaaaaaau” pre nego što nastavite sa čitanjem

Za one kojima će ovaj tekst biti jedan od prvih koji čitaju na ovom blogu, moram da ponovim da sam još na početku rada bloga (pre nekih 9 meseci) sebi postavio kratkoročan cilj da privučem 1000€. Tek nedavno sam odustao od tog cilja jer sam shvatio da ne mogu samo da čekam da mi novac padne sa neba, nego moram nešto i da preduzmem, a to sam opisao u članku “Dok te ne pukne u glavu, nije to to!”. Novac koji sam dobio potiče od prodaje nekog parčeta zemlje daljeg rođaka od koje sam i ja dobio deo. I to baš tačno hiljadarku! Dakle, ipak može da padne s neba.

Eto, vidite da se neke želje ostvaruju i kada odustanete od njih. To je ona situacija kada npr. tražite posao i nikako ne možete da ga nađete. Nervirate se, imate negativne misli. Na kraju, ipak uspete nekako da nađete posao, a onda se odjednom stvori nekoliko dobrih prilika za posao koje nikako nisu dolazile dok su vam bile potrebne. Abraham navodi baš ovaj primer i objašnjava da se to dešava zato što se opustite i prestanete da generišete negativne misli i emocije, pa samim tim dopustite univerzumu da deluje u željenom pravcu. Verovatno se to i meni sada dogodilo.

Sada mogu da se pravim pametan, pa da savetujem i vas. Read the rest of this entry »

Evo jednog kratkog, laganog saveta za nedeljno jutro. U knjizi “Moć podsvesti”, autor Džozef Marfi preporučuje kako da ubedimo podsvest da je naše pravo da steknemo novac i bogatstvo. Između mnogo drugih saveta, za oko mi je zapao baš ovaj kratak i jednostavan savet.

Naime, svake večeri, neposredno pred spavanje treba da ponavljate reč “bogatstvo“. Ta reč treba da vam služi kao uspavanka. Lagano i ubeđeno je ponavljajte u sebi sve dok ne zaspite. Džozef Marfi tvrdi da će bogatstvo uskoro početi da dolazi sa svih strana, na očekivane i neočekivane načine.

Ovo je još jedna od tehnika koje smo pominjali jer se koristi neposredno pre utonuća u san. Taj period je najefikasniji za pristup podsvesti jer tada koristimo presnosti alfa nivoa našeg mozga. Tada je svest nemoćna da se suprotstavi sugestijama i da ispolji svoju sposobnost kriticizma, ismevanja i neverice. Naravno, umesto reči bogatstvo, možete da ponavljate bilo koju kratku reč ili neku mantru ili kratko izrečenu želju. Uspavajte se sa tom reči u mislima i čuda će se dogoditi!

Već smo svi naučili da naša podsvest ne razlikuje da li nam se nešto dogodilo u stvarnom životu ili smo događaj zamislili dovoljno živo i uz prisustvo emocija. Zato ako stalno zamišljamo da smo bogati, podsvest će se ponašati kao da je to stvarno i uz pomoć zakona privlačenja, privućiće nam događaje, ljude i situacije koje će omogućiti da se to realizuje u stvarnom životu. To nije više tajna, jer svi to znamo. Ali nije loše da se s vremena na vreme podsetimo jer naša svest često ume da se vrati u stanje brige i straha koji nam privlače negativne događaje. Morao sam ovo da ponovim jer sam pomislio da će neko da se uplaši kada pročita naslov da će morati da poklanja iako nema šta da poklanja. Ne plašite se! Idealna stvar je što uvek možete da dajete mentalne poklone jer naša podsvest neće razlikovati takav od stvarnog poklona. Zato poklanjajte!

Zašto uopšte treba da poklanjamo? Ako ne znate odgovor na ovo pitanje, ponovo pročitajte prvi pasus. A ponovo pročitajte i naslov. Onaj ko nema ništa, neće moći ništa ni da pokloni. Pošto se mi svi (mi koji znamo Tajnu) trudimo da ubedimo našu podsvest da živimo u stanju blagostanja, jedan od dobrih načina da poboljšamo taj osećaj je da dajemo poklone. Najbolje je da dajemo one poklone koji su i nama potrebni. Ako je novac ono što nam nedostaje u stvarnom životu, treba da mentalno poklanjamo novac. Ako nam nedostaje zdravlje, treba da poklanjamo zdravlje, izlečenje, isceljenje. Ako nam treba ljubav, prvo moramo da pružimo ljubav drugima, moramo da je poklanjamo.

Skoro je o mentalnim poklonima govorio gospodin Dragan Vujović, osnivač Silva metoda na našim prostorima. Read the rest of this entry »

Ko samo izmisli ono dugme snooze na telefonu?! To je samo još jedan način da odložimo neodložno. Prekjuče sam opet pred utonuće u san poželeo da “dobijem” ideju za temu o kojoj bih pisao za blog ujutru čim se probudim. Ali ujutru sam nekoliko puta pritisnuo pomenuto dugme i tako odložio ustajanje do najkasnijeg trenutka, ali tako da ipak ima nade da stignem na posao na vreme. Bilo mi je jasno da nema ništa od pisanja za sajt, ali mi je poslednji pogled na natpis snooze doneo odgovor na traženu želju. Znao sam da moram da napišem nešto o ljudskoj potrebi da do poslednjeg trenutka odlažu stvari koje moraju da urade. Odlaganje, ili prokrastinacija je veliki protivnik uspeha.

Prokrastinacija ne mora uvek da bude loša. Moja razmišljanja idu u pravcu da moramo da shvatimo kako se osećamo kada odlažemo neku obavezu. Ako osećamo grižu savesti što neki posao nikako da završimo, odnosno ako se stvarno osećamo loše zbog toga, onda bi ipak trebalo sebe da nateramo da ga uradimo. Ali ima i situacija kada se ni malo ne osećamo loše zbog nekog odlaganja, već bismo se, naprotiv, osećali loše ako bismo radili taj posao. To je onda znak da postoje jači razlozi zašto ne uradimo to što neko očekuje od nas. Tada nas naša podsvest, odnosno naše unutrašnje, više JA odvlači od zadatka koji nije dobar za nas i koji bi svakako trebalo da izbegnemo.

Upravo sam se setio da sam pre nekoliko meseci imao jednu ideju za sajt preko koga bih mogao da zarađujem novac. Ideja mi se u prvom trenutku činila sjajnom, proveo sam nekoliko dana tražeći idealno ime domena za sajt, kupio sam domen, ali sam onda stao i ništa se nije dešavalo. U nekoliko navrata sam pokušavao da nateram sebe da krenem sa realizacijom, ali nisam stigao dalje od laganog pretraživanja potrebnih informacija na internetu. Na kraju sam shvatio da nije trenutak da krenem u realizaciju te ideje i odustao. Sada kada razmislim, ni jednog trenutka se nisam osetio loše zbog odustajanja. Siguran sam da mi je zakon privlačenja na posredan način rekao da ne bih na taj način uspeo da zaradim novac.

Evo nekoliko jednostavnih načina kako možemo da sprečimo našu potrebu da odlažemo neodložno. Read the rest of this entry »

Mom sinu nije nikakav problem da, kada vidi neko dete da jede u parku, priđe i otvori usta očekujući ono što želi. A zašto je tada meni neprijatno i odvlačim ga na drugu stranu? Neprijatno mi je jer ne znam kako će da odreaguje roditelj tog deteta. Iako velika većina roditelja smatra taj gest mog sina veoma simpatičnim i nemaju ništa protiv da deca podele hranu, meni je i dalje neprijatno. To je neka glupa moralna prepreka koja mi je sigurno usađena u glavu dok sam bio mali. Ja se sada trudim koliko god mogu da ne razvijam nikakve strahove i prepreke u glavici svog sina, ali da bih to uradio moram prvo da se oslobodim svojih strahova. Strahovi nas sprečavaju da ispoljimo svoje pune potencijale!

Razmislite o tome čega se sve plašite! Evo ja ću prvi… Plašim se kako će moja okolina komentarisati moje postupke. Plašim se da potpuno slobodno stupim u komunikaciju sa nepoznatom osobom. Plašim se da uložim novac u bilo šta što nije sto posto sigurno. Plašim se da ostanem bez zagarantovanih prihoda u vidu plate. Plašim se da priđem najzgodnijoj devojci i pitam je da izađemo (i veoma mi je drago što više ne moram (i ne smem) to da radim). Plašim se da pričam sa ljudima koji mi predstavljaju autoritete.

Ali ne, nisam ni toliko stidljiva, ni povučena osoba. Nemojte da pomislite da zbog toga što sam naveo, ne stupam u komunikaciju sa drugima ili da živim zatvoren u stanu. Naveo sam samo strahove koje sam primetio da imam i koji me sprečavaju da postignem ono što želim u svim situacijama. Jednom mi je jedan poznanik, kome više ni imena ne mogu da se setim, rekao: “Stidljive osobe nisu ni svesne šta sve propuštaju u životu!” Ta rečenica mi se urezala u pamćenje i često je se setim. U stvari, setim je se kad god shvatim da u meni progovara onaj mračni strah koji kaže da je bolje da ćutim i ne talasam, nego da priđem, pitam, kažem svoje mišljenje, tražim, dobijem, saznam, vidim, uspem.

Kada sam razmišljao o strahu, javila mi se slika u mislima kako pokušavam da plivam sa tegovima. Read the rest of this entry »

Baveći se zakonom Privlačenja, tehnikama koje predlažu vodeći učitelji i mentori, komunicirajući s ljudima, čitajući knjige svakim danom postaje mi jasnije kako sve oko mene deluje. Odlučila sam da, još jednom,  napišem tekst koji može nekima malo kristalnije da pokaže šta i kako činiti, kako razmišljati. Najveći deo teksta će biti moja interpretacija knjige Moć podsvesti, Džozefa Marfija, tačnije njegov treći nastavak, Moć bogaćenja, pa ko voli nek izvoli.

Veoma mi je drago svaki put kad vidim da nova osoba prigrli svesnost o zakonu Privlačenja, Umeću dopuštanja i počne da pretvara svoje želje u ciljeve, ciljeve u plan i kreće u akciju ostvarenja svojih snova. Međutim, mnogo ljudi shvati Zakon i prihvati ga, ali ubrzo potom postaje zbunjena u vezi toga ŠTA SAD? Meditacije, vizualizacije, ploče sa slikama cilja, afirmacije, metode postizanja ciljeva…šta je najbolje, najlakše i najbrže, šta donosi najbolje rezultate? Da bih vam ovo malo približila ispričaću vam dve priče.

Čuli ste i videli da postoje milioneri, milijarderi, uspešni muzičari, glumci, sportisti. Koje tehnike oni koriste? Koje su tehnike oni koristili da bi postali ono što jesu, bilo u prošlosti ili sadašnjosti? Sada kada se zapitate ovo, jasnije vam je da su retki i znali za zakon Privlačenja, a da je veoma mali broj koristio ove metode o kojima mi razgovaramo. Znači, ostvarili su svoje želje i postali su uspešni u svom životu, a da nikad nisu meditirali, afirmisali se i sl.

Drugo, zamislite da neko danas prvi put otkriva mobilni telefon. Čuo je da to može da posluži. Pre nego što pozove prvi broj poželi da otkrije kako sve to funkčioniše pa pročita sve knjige o magnetnom polju, elektromagnetnom polju, elektricitetu, frekvencijama itd… Dok nauči sve o tome kako funkcioniše mobilni telefon, satelit i kako se prima signal proći će i 3 i više godina. Za to vreme neko drugi jednostavno uzme telefon i nazove, postigne neki svoj cilj u životu. Ako velika većina ljudi koji su postigli svoje ciljeve ne zna ništa o Tajni i zakonu Privlačenja, i svim propratnim tehnikama i knjigama, filozofskim raspravama i grupama to jednostavno znači da postoji nešto sasvim drugo što je mnogo veći ključ uspeha nego bilo šta što je ikad napisano.

To je Vera. Read the rest of this entry »

Zadirući sve više u duhovne principe i proučavajući sve više suštinu nekih religija, postavio sam sebi pitanje da li je uopšte ispravno želeti novac. Svi znate već da se moje želje prvenstveno odnose na materijalne stvari, odnosno da želim novac, bogatsvo, kuću sa bazenom i naravno da sa svojom porodicom i prijateljima uživam u tom blagostanju i da budem srećan. Ali ono što sam čitao, a čak i komentari nekih čitalaca ovog bloga (prepoznaće se sami ) sugerišu da je loše želeti novac. Zato bih ovim tekstom želeo da kažem svoje viđenje te teme.

Siguran sam da je potpuno ispravno želeti novac i to prvenstveno iz dva razloga:

• bez novca ne možemo da u potpunosti iskoristimo svoje potencijale
• drugim ljudima (siromašnim) najbolje možemo da pomognemo ako se obogatimo.

Neću da kažem da baš niko bez novca ne može da ostvari svoje pune potencijale. Na primer, Isus je bez novca postigao da bude učitelj i vođa mnogih, čak i 2000 godina kasnije. Ali uzmimo primere iz sadašnjosti. Ako neko želi da svira klavir i da doprinese da drugi uživaju u odličnoj muzici, taj neko mora da ima novca da kupi klavir. Ako neki klinac ima potencijala da postane vrhunski teniser, njegovi roditelji moraju da imaju mnogo novca da finansiraju sva njegova putovanja na turnire, dobre trenere, kvalitetnu opremu, vrhunsku zdravstvenu zaštitu… Bez toga je jako teško da neko postane vrhunski igrač. Ajde da ostavimo sport, on možda nije toliko važan. Uzmimo studiranje. Najbolje škole se najviše plaćaju. Ako neko želi da iskoristi svoje potencijale i postane naučnik koji će da doprinese razvoju sveta u kome živimo, mora da uloži dosta novca u svoje znanje. Svako naučno istraživanje zahteva novac. Svako putovanje, novo iskustvo zahteva ulaganje novca. Pa i banalne stvari, kao što je kupovina knjiga, zahteva da imamo više nego što nam je neophodno. Read the rest of this entry »

Dok spemam jedan lep tekst o tome kako trenutno uzivam na moru, pogledajte jos jedan video o namagnetisavanju, odnosno punjenju pozitivnom energijom. Mozete da se podsetite i ranije objavljene pesme. Lepo je kad nekoliko puta za redom pustite ovako neku pesmicu, pa je pevusite ceo dan. Onda vam njen tekst polako ali sigurno ulazi u podsvest, ali mozda je bitnije od toga da podize trenutno raspolozenje. Uzivajte!

Moj novčanik je star više od petnaest godina. Skoro se potpuno raspao, ali još uvek čuva jednu stvar na koju sam skoro potpuno zaboravio. U najzabačenijoj pregradi se nalazi nekoliko papirića koje sam ispisao i sačuvao jedne nezaboravne večeri. Oni su pravo značenje imali tada i tek sada, nakon više od deset godina. Evo o čemu se radi…

1999. godina, jesen. Tek nekoliko meseci je prošlo od onog nesrećnog bombardovanja, taman da se vratimo svojim životima, ali i da shvatimo koliko je sve propalo i beznadežno. Bila su to baš siromašna vremena kada su neke osnovne životne potrepštine bile luksuz. Ja student sa željom da uspem u životu. Bio sam pozvan na žurku u novu kuću svog druga iz gimnazije. Znao sam da su njegovi dobrostojeći, ali nikako nisam očekivao da vidim ono što sam video i da doživim ono što sam doživeo.

Kuća se nalazila u strogom centru grada. Ulazim kroz kapiju i vidim samo segment dvorišta, a u njemu fontana. Voda se sa vrha zida sliva preko kamenja u bazenčić. Oko fontane engleska travica. Ispred kuće fantastično sređena terasa, prilagođena za uživanje sa društvom. Ulazim u kuću, i zastaje mi dah. Tako nešto sam retko viđao i po filmovima. Izuzetno ukusno, i veoma luksuzno uređen prostor. Tu su kamin, kožna garnitura, puno velikih slika po zidovima, luksuzan parket, mermerni šank… Bio sam potpuno oduševljen. U ono vreme da neko ima takvu kuću, a da pouzdano znam da nije kriminalac, to je za mene bila novost. Toliko sam bio ukalupljen tih godina da sam mislio da samo kriminalci mogu sebi da priušte takav životni prostor.

Ali sve to nije ni toliko važno. Najvažnije je ono šta mi se desilo tokom povratka kući. Naravno, bio sam pijan jer su se tada sve žurke tako provodile. Išao sam peške i sećam se samo dela kada sam ostao sam, odnosno kada su svi drugovi otišli na svoju stranu. Odnekud se pored mene stvorio pas koji me je pratio sve vreme. A ja sam pričao o svom oduševljenju. Ne znam više ni da li sam pričao naglas ili u sebi, ali mislim da nikada u životu nisam osetio intenzivniju i jasniju emociju. Sećam se da sam stalno ponavljao da hoću i ja tako, da hoću takav život. Nisam bio nimalo ljubomoran, naprotiv, bilo mi je izuzetno drago što moj drug ima tako nešto. Read the rest of this entry »