Napisao sam naslov u kome sam rekao sve što sam želeo, pa možda i ne moram dalje da pišem. Napisao sam ono što sam nedavno shvatio kao jednu veliku istinu. Srećan sam što sam shvatio da sam ceo život bio usmeravan raznoraznim okolnostima da se bavim poslom koji sada radim. A kada bi me neko pitao šta bih radio da nisam prinuđen da radim zbog egzistencije, taj posao bi bio veoma sličan sadašnjem.

Pišem ovaj tekst jer znam da među vama postoje mnogi koji ne vole svoj sadašnji posao, mrze svako jutro kada se probude da bi išli na maltretiranje od 8 i više sati. Pišem zbog svih vas koji znate da nešto u životu morate da promenite da biste se osećali bolje, da biste bili srećni. Pišem da bih vas ohrabrio da uzmete “život u svoje ruke” i “budete kapetan svog broda” kako vole da kažu popularni učitelji današnjice.

Ne, ja neću da vam kažem da treba sutra da bacite šefu u lice gomilu dokumenata i date otkaz (voleli biste to, zar ne?). Neću da vam kažem da istog trenutka potpuno napustite svoj sadašnji život, iako je to često dobro rešenje. Želim da vam kažem da je dobra ideja da polako pripremate teren za svoj novi život. Okrenite se ka svojoj strasti. Razmislite o tome šta volite da radite? Šta vas čini srećnim? Uvek može da se napravi neki posao od hobija ili strasti. Obožavate automobile? Što se postepeno ne uključite u auto biznis? Volite padobranstvo? Postanite instruktor. Volite pecanje…? Pa dobro, bar ćete imati šta da jedete

Read the rest of this entry »

Ako već niste, prvo pročitajte G u zemlji hipnoze – prvi deo.

Nestalo je svo ono opterećenje iz prošlosti, i konačno sam posle duuuugo vremena osetila olakšanje u glavi i tlo pod nogama. Osećaj je bio čudan, ali prihvatljiv i sjajan. Konačno sam bila u sadašnjosti. Tri dana od prve seanse je sve bilo ok… ali sve je nekako počelo “po starom” ali malo drugačije. Malo mi je bilo i smešno, iskreno rečeno . Ne, nisam brinula u vezi onoga ŠTO JE BILO, tu sam bila čista, shvatila sam da prošlost može da se menja – u našoj glavi, i promenila sam u svoju korist ono što je meni odgovaralo, ali jedno jutro nekoliko dana pre još jedne posete Tatjani, zabrinula sam se…” Ovo je sadašnjost. Vidi gde sam…” Brinula me sadašnjost – i budućnost… Bilo je i teško i smešno . Tri dana pred novu seansu provela sam jako teško, nisam mogla da se skoncentrišem ni na šta, da budem iskrena te sam otisla malo van svog mesta da malo razbistrim glavu i to mi je pomoglo – kao kad stavite hladnu vodu na užareno mesto.

Kod Tatjane sam bila opuštenija za razliku od prvog puta. Lak je bio i ulazak u hipnozu, i slike. Čak sam dobila pohvalu da je samnom lako raditi jer imam jako dobru vizuelizaciju. Od tada sam uvela mali ritual, kada uradim nešto dobro ja se potapšem po ramenu . S jedne strane to ima efekat pohvale, a s druge strane vas nasmeje naročito ako levom rukom potapšete levo rame – malo je komično . Osećala sam se jos čvršće nego ranije, ali tu je uvek i onaj mali strah, strah od promene… mislim da sam očekivala i mnogo više… od sebe… Ali ne. Dovoljno je bilo što mi je Tatjana dala titulu KAPETANA, ono što u stvari svakoj osobi pripada, da vozi svoj brod (naravno brinući se i o svojoj  posadi ). Read the rest of this entry »

Dragi prijatelji, red je da se i ja malo vratim pisanju. Prosto sam uživao u pauzi koju su mi omogućili drugi autori na blogu tako što su objavljivali svoje sjajne tekstove. Nadam se da ste se barem malo uželeli i nekog mog teksta.

Danas bih želeo da opišem jedan univerzalni princip, slobodno mogu da kažem zakon, za koji sam još ranije saznao, ali mislim da ga do sada nisam pominjao na sajtu. Setim ga se često, a baš skoro sam ga uspešno i primenio. Reč je o Vakuumskom zakonu prosperiteta, kako ga naziva Bob Proktor (Bob Proctor). Naime, kada želimo nešto da dobijemo, kupimo, stvorimo, prvo moramo da napravimo mesta za to. Uzmimo na primer da vam se ne sviđa neki deo nameštaja u vašem stanu, na primer garnitura za sedenje. Želite da kupite novu, ali nikada nemate dovoljno novca, uvek je nešto preče da se kupi, a čak i kad biste imali novac, verovatno biste ga potrošili na nešto drugo. I tako svakog dana sedite na toj garnituri, nervirate se dok je gledate, razmišljate kako vam se ne sviđa i to je inicijalna kapisla za čitav tok negativnih misli koje slede. Ali činjenica je da sve dok ne napravite mesto za to što želite, teško će vam i doći.

Šta treba da se uradi? Vrlo je jednostavno. Dajte, poklonite nekome, Crvenom krstu, nekoj humanitarnoj organizaciji tu svoju garnituru i gledajte TV sedeći na podu. Stvorite vakuum. Univerzum uvek teži da taj vakuum popuni i vrlo brzo će na tom mestu stajati nova garnitura, baš onakva kakvu ste želeli. Kako ćete doći do nje? Na bilo koji mogući način! Od trenutka kada ste stvorili prazan prostor, nabavka nove garniture postaje vaš prioritet. Kad god sednete na pod setićete se kako treba da nabavite novu, lepu garnituru. Pričaćete svima svoj interesantan pristup, fokusiraćete se na svoju želju i ona će ubrzo biti ostvarena na ovaj ili onaj način.

U našem materijalnom svetu, mnogima je problem da se odreknu nekih stvari koje su svojevremeno skupo platili. Read the rest of this entry »

Nedavno se u diskusije na sajtu uključio i Nenad nudeći veoma korisne savete i predloge. Ovo je njegov prvi tekst na blogu tajna.rs, a ja sam siguran da će ih biti dosta. U ovom tekstu Nenad navodi svoje lične primere i uspehe u primeni zakona privlačenja, a u sledećem bi trebalo da objasni kako treba pravilno raditi imaginacije. Dobrodošao Nenade, hvala ti što želiš da pomogneš. Očekujem da od tebe naučimo mnogo… Tajna

Zovem se Nenad. Pre oko tri i po godine prvi put sam pogledao film Secret koji na mene tada nije ostavio utisak jer je više ličio na reklamu za deterdžent. Pre filma sam pročitao Moć Podsvesti. Nisam se tada zadržao na toj temi.

Pre dve i po godine javila mi se želja da odem kod rodbine u London da pokušam da nostrifikujem diplomu više škole. Radio sam svakakve poslove (u klubovima i kafićima) da bih preživeo za vreme boravka u Londonu i jednog dana sam upoznao čoveka iz Srbije, 40-ih godina, koji mi je pokazao ponovo film Secret, takođe i ispričao neke priče. Njegove priče su bile jako dobre, jako interesantne i odmah u startu sam video da je Secret površan i komercijalan iz jasnih razloga, jer je pravljen za američko tržište. I pored toga nije mi smetalo da ga pogledam oko 110 puta, tj. svaku noć pred spavanje.

A preko dana sam čitao druge knjige, tj. knjigu koja je bila preteča i Secreta i svih kasnijih izdanja posle 1910 godine, a bave se istom temom. Danima sam čitao, učio, pričao i vežbao imaginacije. I naravno, rezultati su bili odmah vidljivi. Ne preterano krupni, ali oni koje sam i tražio. Promena posla, sitniji novac, stvari… Kada sam se vratio u Beograd, posle 6 meseci vežbanja dobio sam novu knjigu od svog prijatelja, novog autora koji je stvarno majstor nad majstorima u ovoj oblasti. I počeo sam da učim i tek tada sam shvatio koliko je ova oblast duboka.

Kada sam se vratio iz Engleske imao sam 20 funti u džepu, bez posla, roditelji zaglavljeni s privatnim biznisom, blago rečeno jedno bezizlazno stanje. Međutim u Engleskoj sam upoznao druga kojeg sam sreo pod čudnim okolnostima, na ulici. A verujte, u tolikom gradu sresti nekoga koga si zadnji put video pre 12 godina nije slučajno i ja sam u tome prepoznao nešto. Read the rest of this entry »

Ljudi, imam jednu dilemu i zato želim da svojoj podsvesti uputim pitanje i molbu da mi razreši tu dilemu. Ipak, napisaću i ovaj kratak tekst na blogu iz dva razloga. Prvi razlog je da pojačam uticaj pitanja na svoju podsvest ne bi li mi što brže i jasnije odgovorila. Drugi razlog je što sam siguran da ću od vas, dragih prijatelja koji čitate ove redove, dobiti mudre i pametne savete.

U prethodnom tekstu smo se dotakli dubokih, uzvišenih tema. Zato se sad vraćamo na prizemne, ovozemaljske teme. Naime, želim da odem sa svojom porodicom na zimovanje. Želim ja, želi moja žena, a sin bi sigurno maksimalno uživao na snegu. Problem je što, obrni – okreni, bez 800€ ne možeš da prođeš. Hotel, ski pas, ski oprema, put… Nije to more da možeš da se zakrpiš sa 200€ u nekom apartmanu, pa jedeš paštete po ceo dan. Skupa je ovo zabava. Ali baš mi se ide na skijanje. Nisam bio odavno. Read the rest of this entry »

Želim sa vama da podelim jednu fantastičnu priču koju sam pronašao na internetu o ljudima koji rade za novac i ljudima za koje radi novac. Kao autor priče se navodi Burk Hedžis (Burke Hedges), ali nisam uspeo da saznam da li je on autor ili je odnekud preuzeo. A priča ide ovako…

Jednom davno u malom selu u Italiji živela su dva rođaka i prijatelja, Pablo i Bruno. Bili su veliki sanjari. Stalno su govorili o tome kako će jednog dana da postanu najbogatiji u selu. Obojica su bili vredni radnici i sve što im je trebalo je bila dobra prilika.

Jednog dana im se ukazala prilika. Selo je odlučilo da angažuje dvojicu ljudi da nose vodu iz obližnje reke u cisternu na gradskom trgu. Posao su dobili Pablo i Bruno. Zgrabili su po dve kofe i uputili se ka reci. Do kraja dana su napunili cisternu do vrha, a starešina sela im je platio po jedan peni za svaku kofu vode koju su doneli. “Ovo je ostvarenje sna” povikao je Bruno. “Ne mogu da verujem da smo imali toliko sreće”. Ali Pablo nije bio baš tako siguran u to. Bolela su ga leđa i dobio je žuljeve na rukama od nošenja teških kofa sa vodom. Užasavao se od pomisli da sutra mora ponovo da ustane rano i nastavi sa radom. Zakleo se da će smisliti bolji način da vodu dovede do sela.

“Bruno, imam plan” rekao je Pablo, “umesto da vucaram kofe tamo amo za nekoliko penija dnevno, hajde da napravimo cevovod od reke do sela.”

Bruno se ukopao u mestu. “Cevovod! Ko je još čuo za tako nešto?” povikao je Bruno. “Imamo odličan posao Pablo. Ja mogu da donesem 100 kofa dnevno. Ako dobijem peni za svaku kofu, to je dolar dnevno! Bogat sam! Do kraja nedelje mogu da kupim cipele. Do kraja meseca mogu da kupim kravu. Nakon šest meseci mogu da kupim novu kuću. Imamo najbolji posao u selu. Imamo slobodne vikende i dve nedelje plaćenog odmora godišnje. Obezbeđeni smo za ceo život! Pusti me sa tim tvojim cevovodom.”

Ali Pablo se nije dao lako obeshrabriti. Strpljivo je objasnio plan svom najboljem prijatelju. Pablo bi u jednom delu dana nosio kofe, a ostatak dana i vikendom bi gradio svoj cevovod. Znao je da će kopanje rupa u kamenitom tlu biti težak posao. Pošto je bio plaćen na osnovu broja kofa koje donese, znao je da će se njegov prihod smanjiti. Takođe je znao da može potrajati godinu ili dve pre nego što se njegov cevovod isplati. Ali Pablo je verovao u svoj san i prionuo je na posao. Read the rest of this entry »

Nešto prilično važno sam shvatio. Zato sam to i promenio u svojim tehnikama koje primenjujem da iskoristim zakon privlačenja. I naravno, već se osećam bolje i uspešnije i želim da to podelim sa svima.

Evo o čemu se radi. Svi znate da je cilj svih tehnika vizuelizacije i afirmacija da zamišljamo svoj cilj kao da je već ostvaren i da pritom oživimo osećanje koje ćemo imati kada se on stvarno bude i ostvario. Do sada sam to pokušavao da uradim tako što sam mentalno pričao o ostvarenom cilju sa suprugom ili najboljim drugom. Pokušavao sam da im sa oduševljenjem pričam o tome što je ostvareno, zamišljao sam kako su i oni iskreno srećni zbog ostvarenja cilja. Ali baš tu je i bio problem. Naime, kada sam objašnjavao supruzi npr. kako sam zaradio novac, njena prva reakcija je stvarno bila iskrena i pozitivna. Međutim, prvo njeno sledeće pitanje je bilo na šta ćemo da potrošimo novac. A ja bih se onda bacio u objašnjavanje kako ne treba odmah da trošimo novac, kako je bolje da ga uložimo i zaradimo još više novca, a onda ćemo moći da kupimo šta god želimo. I koliko god se trudio da ne razmišljam o tome i da samo proizvedem emociju sreće i unutrašnjeg zadovoljstva, naš razgovor uvek krene na tu stranu.

Slična stvar je i kada “razgovaram” sa svojim najboljim drugom. Na primer, njemu mentalno saopštim da sam dobio veliki novac i pokušavam da zamislim njegovo oduševljenje. Ali opet… Već mu na licu vidim da emocija nije potpuno iskrena. Drago je njemu zbog mene, ali se već javlja blagi osećaj ljubomore, razmišljanja o tome kako ćemo manje da se družimo jer sad više ne pripadamo istoj klasi ljudi po bogatstvu i sve tako neka glupa razmišljanja. Svestan sam da to sve moj um proizvodi i da su to sigurno neki podsvesni programi koji i dalje vladaju nadamnom, ali stvarno mi je teško da ih izbacim. Iako svesno mislim da bi se oboje stvarno i iskreno obradovali mom uspehu, prilikom vizuelizacije to ne mogu da postignem.

Zato mi je pala napamet jedna ideja koju sam odmah počeo da primenjujem i primetio sam značajno poboljšanje. Sećate se teksta o mom anđelu čuvaru? Tada sam primenio tehniku kojom sam uspeo da upoznam svog anđela čuvara. Ali nakon toga, možda sam još nekoliko puta razgovarao sa njim (u stvari njom) i onda je polako isčezla iz fokusa. Ali zar nije ovo idealna situacija da se uposli anđeo čuvar?

Read the rest of this entry »

Juče sam bio učesnik jednog sastanka u našoj poznatoj, velikoj, modernoj kompaniji. Sastanak je bio na prilično visokom nivou. Zato sam se sredio, obukao odelo i stavio kravatu. Delovao sam veoma važno sam sebi. Takođe, kada sam video sve one mlade, uspešne ljude koji jako predano rade svoj posao, bilo mi je veoma prijatno. Svi su bili nasmejani i veseli, ali ozbiljni u realizaciji posla i dogovora. Svi su pametni, elokventni, ambiciozni. Siguran sam da se razumeju u svoj posao i da mogu još dalje da doguraju.

Sastanak je počeo popodne, uz nekoliko odlaganja, sa dva sata zakašnjenja, a završio oko osam sati uveče. Međutim niko se nije uzbuđivao što radi tako kasno. Čak su naglašavali da još imaju da odrade deo posla nakon sastanka. Iznerviran zbog nepoštovanja mog vremena, počeo sam da potvrđujem stav koji imam već nekoliko meseci unazad. Svi su oni moderni robovi. Rade za gazdu do krajnjih granica. Iscrpljuju se. Izgaraju na poslu.

Znam, imaju velike plate. Ali zapitajte se da li je sve to tako divno kao što je meni izgledalo na prvi pogled. Da li ti ljudi uopšte imaju privatni život? Da li uspeju da se ikada vide sa prijateljima ili da prošetaju tokom radnog dana negde dok je još sunce? Pretpostavljam da im je vikendom više stalo da se odmore i odspavaju nego da izađu. Verovatno ima i onih koji izađu subotom, razvale se od alkohola, a onda se celu nedelju trezne i uveče spremaju za posao u ponedeljak.

Kako neko ko radi do osam uveče svakog dana uopšte može da ima decu? U stvari, kako može da im se posveti? Ja mislim da ne može nikako. Vikend nije dovoljan da bi dete shvatilo da ima oca, ili i oca i majku. Detetu treba mnogo više pažnje i zajedničkih trenutaka. Da li takvi prezaposleni ljudi imaju vremena za ljubav? Da li imaju snage za seks? Imam utisak da su oni “uspešni” samo u poslu, a zaostaju u ostalim aspektima svog života. Da li je to onda uopšte uspeh? Read the rest of this entry »

Kako da napišem bilo šta nakon prethodnog teksta? Šta god da napišem biće nevažno nakon činjenice da mi se ostvarila želja i namera da privučem 1000€. Pokazao sam sebi da zakon privlačenja radi. Tajna je otkrivena i savladana. Sad idemo dalje. Hvala svima na podršci i komentarima. Posećenost sajta je porasla za trećinu prethodnih dana nakon objavljenog ostvarnog cilja.

Razmišljao sam dugo o tome šta da napišem u prvom tekstu Nove ere. Na kraju sam rešio da pišem o nečemu što mi je mnogo pomoglo da ostanem fokusiran na cilj. A to je pisanje za blog.

Sajt tajna.rs sam pokrenuo ne razmišljajući previše o efektima koje može da proizvede. Jedan od glavnih ciljeva mi je bio da se javno obavežem da ću primenjivati tehnike koje vode ka uspehu. Znate ono, svako čudo za tri dana? E pa vrlo često je i kod mene tako, a pisanje za sajt me je upravo onemogućilo u tome. Odnosno, bolje je reći, obaveza prema vama, čitaocima, me je sprečila da odustanem i prepustim se uobičajenom toku života. Kada znam da ima dosta ljudi koji očekuju novi tekst, jednostavno ne smem da stanem i razočaram. Bilo bi veoma lepo kada bih mogao da osećam toliku obavezu prema sebi samom, bez ikakvog eksternog stimulansa. Tada bih sigurno mogao da istrajem u svakoj nameri, a ne da lako odustajem na prvim preprekama. Read the rest of this entry »

Znate li šta se desilo? Juče je na moj devizni račun uplaćeno, ni manje ni više, 1000€!

A!?

Moram da napravim malu pauzu da svi stignete da kažete “vaaaaaau” pre nego što nastavite sa čitanjem

Za one kojima će ovaj tekst biti jedan od prvih koji čitaju na ovom blogu, moram da ponovim da sam još na početku rada bloga (pre nekih 9 meseci) sebi postavio kratkoročan cilj da privučem 1000€. Tek nedavno sam odustao od tog cilja jer sam shvatio da ne mogu samo da čekam da mi novac padne sa neba, nego moram nešto i da preduzmem, a to sam opisao u članku “Dok te ne pukne u glavu, nije to to!”. Novac koji sam dobio potiče od prodaje nekog parčeta zemlje daljeg rođaka od koje sam i ja dobio deo. I to baš tačno hiljadarku! Dakle, ipak može da padne s neba.

Eto, vidite da se neke želje ostvaruju i kada odustanete od njih. To je ona situacija kada npr. tražite posao i nikako ne možete da ga nađete. Nervirate se, imate negativne misli. Na kraju, ipak uspete nekako da nađete posao, a onda se odjednom stvori nekoliko dobrih prilika za posao koje nikako nisu dolazile dok su vam bile potrebne. Abraham navodi baš ovaj primer i objašnjava da se to dešava zato što se opustite i prestanete da generišete negativne misli i emocije, pa samim tim dopustite univerzumu da deluje u željenom pravcu. Verovatno se to i meni sada dogodilo.

Sada mogu da se pravim pametan, pa da savetujem i vas. Read the rest of this entry »