Šta je to što razlikuje olimpijskog šampiona od drugih takmičara? Šta je to što razlikuje najuspešnije kompanije od manje uspešnih? Šta je to što razlikuje najboljeg studenta od prosečnog? Da li je to talenat, sreća, sudbina…? Da, verovatno, možda… ali postoji jedna stvar o kojoj želim danas da pišem, a na koju svi mi možemo da utičemo kako bismo postigli vrhunske rezultate. U čemu je tajna?

Posmatram stalno svog uspešnog druga i njegovog još uspešnijeg oca, gledam kako se ponašaju, šta rade i zašto su uspešni. Ono što mi uvek zapadne za oko kao razlika između njih i drugih je u tome što su uvek aktivni. Čak i kad ne radi, taj moj drug uvek nešto sređuje, čisti, razvrstava, popravlja, osmišljava, planira… Toliku posvećenost poslu mislim da nisam nikad video. Posao je njegova preokupacija. Nemojte pogrešno da me razumete. Nije on zaluđeni radoholik kome je posao sve na svetu. Veoma je aktivan na svim ostalim planovima, druži se sa ljudima, putuje, ima suprugu… Ono što sam hteo da istaknem je da njega ne možete da zateknete kako gleda TV, a da ništa drugo ne sređuje. Ne možete da čujete kako je celo popodne proveo izležavajući se po kući. Ne možete sa njim da provedete celo jutro u kafiću. On ne gubi vreme.

Mislim da je neophodno da vam kažem i to da sam ja bio mnogo bolji đak od njega u školi. On se mogao svrstati čak i u lošije đake. Dakle, ne ističe se izuzetnom inteligencijom, marljivošću u učenju i sl. Ali radi ono što drugi ne rade i zato je uspešniji od svih nas, boljih đaka.

Veoma je tanka linija između vrhunskih i prosečnih dostignuća. Ona se nekad meri u minutima dnevne posvećenosti cilju. Read the rest of this entry »

Danas imam privilegiju da vas upoznam sa još jednom, novom, autorkom na sajtu tajna.rs. Leni mi je napisala email u kome je opisala svoj izuzetan podvig sa željom da svim čitaocima opiše kako je Tajna pomogla da ga ostvari. Ipak, ne očekujte u tekstu činjenice o tom uspehu. One će ostati prikrivene, ali verujte meni da je podvig ravan osvajanju olimpijske medalje. Leni, hvala na ovako divnom i inspirativnom tekstu… Tajna

Obožavam da letim balonom i to redovno radim. Svaki put kada se vinem gore pomislim na jednu planetu, odnosno na Mars i znam koliko je daleko, a put do njega dug i težak. To mi nije bila prepreka da redovno pratim doživljaje i utiske ljudi iz sveta koj su uspeli da dopru do njega.

I tako sam uživala u svojim letovima, pomalo povećavala visinu, ali Mars je Mars, tako moćan i divan, ali i nedostižan. Međutim nisam tugovala zato što je nedostižan, radosna sam što uopšte postoji i može da mi priušti sate i dane zadovoljstva dok ga gledam na slikama, čitam i saznajem o njemu, kao i planetama koje ga okružuju.

Jednoga dana sam još malo povećala svoj let u visinu i tom prilikom se našao neko gledajući me koliko to volim i rekao mi „Ti ćeš ići na Mars“. U zemlji u kojoj sam rođena i živim, gde je prosečna plata tek za 100 metara visinske razlike leta, neko mi to kaže!!! Dobila sam priliku da ostvarim nešto o čemu nisam ni sanjala, nešto što sam mislila da ne mogu, ne samo iz finansijskih razloga, već i da nisam sigurna da sam uopšte sposobna da dostignem baš dotle.

Read the rest of this entry »

Ovaj tekst nije potpuno završen, ali objavljujem ga u ovakvom, nedovršenom stanju da bih demonstrirao Paretov 80/20 princip. Na ovom blogu nisu teme samo primena Tajne, imaginacije, meditacija već i psihologija uspeha uopšte, čiji su deo i neke “realne” stvari kao što su postavljanje ciljeva, načini da se zaradi novac, obavljanje posla na drugačiji način. Upravo primena 80/20 principa govori o tome kako da uštedimo vreme obavljajući poslove, a da postignemo zadovoljavajuće rezultate.

Paretov 80/20 princip kaže da 80 procenata rezultata dolazi od 20 procenata uzroka. Predložio ga je Džozef Juran (Joseph Juran), a imenovao ga je prema italijanskom naučniku Vilfredu Paretu (Vilfredo Pareto) koji je primetio da 80% ukupne količine novca u Italiji poseduje samo 20% populacije. Ovakav odnos cifara može da se primeni u većini drugih životnih situacija. Na primer, 80% prihoda neke kompanije dolazi od samo 20% klijenata. Isto tako, samo 20% klijenata će vam napraviti 80% problema. 20% najčitanijih tekstova na ovom blogu privlači 80% posetilaca. Kada otpočnete vezu sa nekim, početnih 20% vremena koje provedete sa njim će vam otkriti 80% njegove ličnosti. Majkrosoft je primetio da kada isprave 20% najvećih grešaka u svom softveru, dobijaju efekat kao da je ukupno ispravljeno 80%. Kada krenete u teretanu, odmah posle nekoliko nedelja ćete videti rezultate na svom telu, ali onda dolazi period kada i dalje trenirate, a promene se ne vide. Dakle, sa 20% uloženog truda i vremena ste dobili 80% rezultata, a za ostatak morate dobro da se potrudite. Takođe ovaj princip može da se preslika i na primenu Tajne jer ćete najveće rezultate imati od prvih 20% primene.

Paretov princip se u naučnim krugovima smatra statističkim pravilom koje uvek samo sebe dokazuje kroz brojne primere u praksi. Ni odnos 80/20 nije strogo definisan. U nekim slučajevima će to biti 90/10, u nekim 70/30, ali bitno je da se sa manje truda postižu solidni rezultati.

E sad, zašto ja sve ovo pišem?  Read the rest of this entry »

Juče sam bio sa sinom u igraonici i oduševljeno sam posmatrao kako se ponaša, šta radi, koliko je slobodan i nesputan, kako sklapa kontakte bez ikakvih dvoumljenja i predrasuda, kako je veseo i srećan. Bio sam ponosan i na sebe jer, bez lažne skromnosti, sebi dajem velike zasluge što je takav. On Tajnu primenjuje u svakom svom pokretu i gestu. On Tajnu oseća. A ja sebi dajem zadatak da je nikada ne zaboravi i da Tajna zauvek ostane sastavni deo njegovog života.

Da počnem od početka… Možda ste primetili moje odsustvo sa foruma u poslednjih nekoliko dana. Bio sam na putu, u jednoj prelepoj evropskoj prestonici. Taj put je došao kao rezultat mog vapaja za odmorom od neiscrpne energije koju moj sin poseduje, a sa kojom sam polako počinjao da gubim bitku. Pre puta sam bio umoran od njegovih stalnih zahteva za pažnjom, zahteva da ga ispratim u igri, da ga zapitkujem, presvlačim, da mu odgovaram… Kakva tužna situacija. Imam novi, srećan život pred svojim očima, a ja umoran da bih mu se potpuno posvetio. Više puta sam radio na ovom mom problemu koristeći imaginacije, vežbe za opuštanje, čak i EFT tehniku. Takođe, koristim i proizvode prijateljskog sajta www.podsvest.com. Međutim, njegovu dečiju energiju je veoma teško ispratiti ako ste odrastao čovek.

Kratkotrajno odvajanje je bilo sve što mi je potrebno. Sada sam napunio baterije za predstojeću prolećnu sezonu koju ćemo najčešće provoditi po parkovima, terenima, toboganima, livadama… A dok još lepo vreme nije došlo, bili smo u igraonici i dok sam uživao u svojoj trenutnoj slobodi, posmatrao sam ga kako se igra. Kakva je to jedna Tajna u malom! Čist i neiskvaren, neopterećen strahovima, nepreplašen neuspesima, neograničen predrasudama, nesputan kritikama… Čitava igraonica ključa od dece, njihove vriske i galame. Trče u raznim pravcima, svako za sebe, i odlično se snalaze u tom haosu. Veliki paze na male, mali znaju gde im je mesto. Jedino je tu poneki roditelj da naruši prirodan tok. Read the rest of this entry »

Napisao sam naslov u kome sam rekao sve što sam želeo, pa možda i ne moram dalje da pišem. Napisao sam ono što sam nedavno shvatio kao jednu veliku istinu. Srećan sam što sam shvatio da sam ceo život bio usmeravan raznoraznim okolnostima da se bavim poslom koji sada radim. A kada bi me neko pitao šta bih radio da nisam prinuđen da radim zbog egzistencije, taj posao bi bio veoma sličan sadašnjem.

Pišem ovaj tekst jer znam da među vama postoje mnogi koji ne vole svoj sadašnji posao, mrze svako jutro kada se probude da bi išli na maltretiranje od 8 i više sati. Pišem zbog svih vas koji znate da nešto u životu morate da promenite da biste se osećali bolje, da biste bili srećni. Pišem da bih vas ohrabrio da uzmete “život u svoje ruke” i “budete kapetan svog broda” kako vole da kažu popularni učitelji današnjice.

Ne, ja neću da vam kažem da treba sutra da bacite šefu u lice gomilu dokumenata i date otkaz (voleli biste to, zar ne?). Neću da vam kažem da istog trenutka potpuno napustite svoj sadašnji život, iako je to često dobro rešenje. Želim da vam kažem da je dobra ideja da polako pripremate teren za svoj novi život. Okrenite se ka svojoj strasti. Razmislite o tome šta volite da radite? Šta vas čini srećnim? Uvek može da se napravi neki posao od hobija ili strasti. Obožavate automobile? Što se postepeno ne uključite u auto biznis? Volite padobranstvo? Postanite instruktor. Volite pecanje…? Pa dobro, bar ćete imati šta da jedete

Read the rest of this entry »

Ako već niste, prvo pročitajte G u zemlji hipnoze – prvi deo.

Nestalo je svo ono opterećenje iz prošlosti, i konačno sam posle duuuugo vremena osetila olakšanje u glavi i tlo pod nogama. Osećaj je bio čudan, ali prihvatljiv i sjajan. Konačno sam bila u sadašnjosti. Tri dana od prve seanse je sve bilo ok… ali sve je nekako počelo “po starom” ali malo drugačije. Malo mi je bilo i smešno, iskreno rečeno . Ne, nisam brinula u vezi onoga ŠTO JE BILO, tu sam bila čista, shvatila sam da prošlost može da se menja – u našoj glavi, i promenila sam u svoju korist ono što je meni odgovaralo, ali jedno jutro nekoliko dana pre još jedne posete Tatjani, zabrinula sam se…” Ovo je sadašnjost. Vidi gde sam…” Brinula me sadašnjost – i budućnost… Bilo je i teško i smešno . Tri dana pred novu seansu provela sam jako teško, nisam mogla da se skoncentrišem ni na šta, da budem iskrena te sam otisla malo van svog mesta da malo razbistrim glavu i to mi je pomoglo – kao kad stavite hladnu vodu na užareno mesto.

Kod Tatjane sam bila opuštenija za razliku od prvog puta. Lak je bio i ulazak u hipnozu, i slike. Čak sam dobila pohvalu da je samnom lako raditi jer imam jako dobru vizuelizaciju. Od tada sam uvela mali ritual, kada uradim nešto dobro ja se potapšem po ramenu . S jedne strane to ima efekat pohvale, a s druge strane vas nasmeje naročito ako levom rukom potapšete levo rame – malo je komično . Osećala sam se jos čvršće nego ranije, ali tu je uvek i onaj mali strah, strah od promene… mislim da sam očekivala i mnogo više… od sebe… Ali ne. Dovoljno je bilo što mi je Tatjana dala titulu KAPETANA, ono što u stvari svakoj osobi pripada, da vozi svoj brod (naravno brinući se i o svojoj  posadi ). Read the rest of this entry »

Dragi prijatelji, red je da se i ja malo vratim pisanju. Prosto sam uživao u pauzi koju su mi omogućili drugi autori na blogu tako što su objavljivali svoje sjajne tekstove. Nadam se da ste se barem malo uželeli i nekog mog teksta.

Danas bih želeo da opišem jedan univerzalni princip, slobodno mogu da kažem zakon, za koji sam još ranije saznao, ali mislim da ga do sada nisam pominjao na sajtu. Setim ga se često, a baš skoro sam ga uspešno i primenio. Reč je o Vakuumskom zakonu prosperiteta, kako ga naziva Bob Proktor (Bob Proctor). Naime, kada želimo nešto da dobijemo, kupimo, stvorimo, prvo moramo da napravimo mesta za to. Uzmimo na primer da vam se ne sviđa neki deo nameštaja u vašem stanu, na primer garnitura za sedenje. Želite da kupite novu, ali nikada nemate dovoljno novca, uvek je nešto preče da se kupi, a čak i kad biste imali novac, verovatno biste ga potrošili na nešto drugo. I tako svakog dana sedite na toj garnituri, nervirate se dok je gledate, razmišljate kako vam se ne sviđa i to je inicijalna kapisla za čitav tok negativnih misli koje slede. Ali činjenica je da sve dok ne napravite mesto za to što želite, teško će vam i doći.

Šta treba da se uradi? Vrlo je jednostavno. Dajte, poklonite nekome, Crvenom krstu, nekoj humanitarnoj organizaciji tu svoju garnituru i gledajte TV sedeći na podu. Stvorite vakuum. Univerzum uvek teži da taj vakuum popuni i vrlo brzo će na tom mestu stajati nova garnitura, baš onakva kakvu ste želeli. Kako ćete doći do nje? Na bilo koji mogući način! Od trenutka kada ste stvorili prazan prostor, nabavka nove garniture postaje vaš prioritet. Kad god sednete na pod setićete se kako treba da nabavite novu, lepu garnituru. Pričaćete svima svoj interesantan pristup, fokusiraćete se na svoju želju i ona će ubrzo biti ostvarena na ovaj ili onaj način.

U našem materijalnom svetu, mnogima je problem da se odreknu nekih stvari koje su svojevremeno skupo platili. Read the rest of this entry »

Nedavno se u diskusije na sajtu uključio i Nenad nudeći veoma korisne savete i predloge. Ovo je njegov prvi tekst na blogu tajna.rs, a ja sam siguran da će ih biti dosta. U ovom tekstu Nenad navodi svoje lične primere i uspehe u primeni zakona privlačenja, a u sledećem bi trebalo da objasni kako treba pravilno raditi imaginacije. Dobrodošao Nenade, hvala ti što želiš da pomogneš. Očekujem da od tebe naučimo mnogo… Tajna

Zovem se Nenad. Pre oko tri i po godine prvi put sam pogledao film Secret koji na mene tada nije ostavio utisak jer je više ličio na reklamu za deterdžent. Pre filma sam pročitao Moć Podsvesti. Nisam se tada zadržao na toj temi.

Pre dve i po godine javila mi se želja da odem kod rodbine u London da pokušam da nostrifikujem diplomu više škole. Radio sam svakakve poslove (u klubovima i kafićima) da bih preživeo za vreme boravka u Londonu i jednog dana sam upoznao čoveka iz Srbije, 40-ih godina, koji mi je pokazao ponovo film Secret, takođe i ispričao neke priče. Njegove priče su bile jako dobre, jako interesantne i odmah u startu sam video da je Secret površan i komercijalan iz jasnih razloga, jer je pravljen za američko tržište. I pored toga nije mi smetalo da ga pogledam oko 110 puta, tj. svaku noć pred spavanje.

A preko dana sam čitao druge knjige, tj. knjigu koja je bila preteča i Secreta i svih kasnijih izdanja posle 1910 godine, a bave se istom temom. Danima sam čitao, učio, pričao i vežbao imaginacije. I naravno, rezultati su bili odmah vidljivi. Ne preterano krupni, ali oni koje sam i tražio. Promena posla, sitniji novac, stvari… Kada sam se vratio u Beograd, posle 6 meseci vežbanja dobio sam novu knjigu od svog prijatelja, novog autora koji je stvarno majstor nad majstorima u ovoj oblasti. I počeo sam da učim i tek tada sam shvatio koliko je ova oblast duboka.

Kada sam se vratio iz Engleske imao sam 20 funti u džepu, bez posla, roditelji zaglavljeni s privatnim biznisom, blago rečeno jedno bezizlazno stanje. Međutim u Engleskoj sam upoznao druga kojeg sam sreo pod čudnim okolnostima, na ulici. A verujte, u tolikom gradu sresti nekoga koga si zadnji put video pre 12 godina nije slučajno i ja sam u tome prepoznao nešto. Read the rest of this entry »

Ljudi, imam jednu dilemu i zato želim da svojoj podsvesti uputim pitanje i molbu da mi razreši tu dilemu. Ipak, napisaću i ovaj kratak tekst na blogu iz dva razloga. Prvi razlog je da pojačam uticaj pitanja na svoju podsvest ne bi li mi što brže i jasnije odgovorila. Drugi razlog je što sam siguran da ću od vas, dragih prijatelja koji čitate ove redove, dobiti mudre i pametne savete.

U prethodnom tekstu smo se dotakli dubokih, uzvišenih tema. Zato se sad vraćamo na prizemne, ovozemaljske teme. Naime, želim da odem sa svojom porodicom na zimovanje. Želim ja, želi moja žena, a sin bi sigurno maksimalno uživao na snegu. Problem je što, obrni – okreni, bez 800€ ne možeš da prođeš. Hotel, ski pas, ski oprema, put… Nije to more da možeš da se zakrpiš sa 200€ u nekom apartmanu, pa jedeš paštete po ceo dan. Skupa je ovo zabava. Ali baš mi se ide na skijanje. Nisam bio odavno. Read the rest of this entry »

Želim sa vama da podelim jednu fantastičnu priču koju sam pronašao na internetu o ljudima koji rade za novac i ljudima za koje radi novac. Kao autor priče se navodi Burk Hedžis (Burke Hedges), ali nisam uspeo da saznam da li je on autor ili je odnekud preuzeo. A priča ide ovako…

Jednom davno u malom selu u Italiji živela su dva rođaka i prijatelja, Pablo i Bruno. Bili su veliki sanjari. Stalno su govorili o tome kako će jednog dana da postanu najbogatiji u selu. Obojica su bili vredni radnici i sve što im je trebalo je bila dobra prilika.

Jednog dana im se ukazala prilika. Selo je odlučilo da angažuje dvojicu ljudi da nose vodu iz obližnje reke u cisternu na gradskom trgu. Posao su dobili Pablo i Bruno. Zgrabili su po dve kofe i uputili se ka reci. Do kraja dana su napunili cisternu do vrha, a starešina sela im je platio po jedan peni za svaku kofu vode koju su doneli. “Ovo je ostvarenje sna” povikao je Bruno. “Ne mogu da verujem da smo imali toliko sreće”. Ali Pablo nije bio baš tako siguran u to. Bolela su ga leđa i dobio je žuljeve na rukama od nošenja teških kofa sa vodom. Užasavao se od pomisli da sutra mora ponovo da ustane rano i nastavi sa radom. Zakleo se da će smisliti bolji način da vodu dovede do sela.

“Bruno, imam plan” rekao je Pablo, “umesto da vucaram kofe tamo amo za nekoliko penija dnevno, hajde da napravimo cevovod od reke do sela.”

Bruno se ukopao u mestu. “Cevovod! Ko je još čuo za tako nešto?” povikao je Bruno. “Imamo odličan posao Pablo. Ja mogu da donesem 100 kofa dnevno. Ako dobijem peni za svaku kofu, to je dolar dnevno! Bogat sam! Do kraja nedelje mogu da kupim cipele. Do kraja meseca mogu da kupim kravu. Nakon šest meseci mogu da kupim novu kuću. Imamo najbolji posao u selu. Imamo slobodne vikende i dve nedelje plaćenog odmora godišnje. Obezbeđeni smo za ceo život! Pusti me sa tim tvojim cevovodom.”

Ali Pablo se nije dao lako obeshrabriti. Strpljivo je objasnio plan svom najboljem prijatelju. Pablo bi u jednom delu dana nosio kofe, a ostatak dana i vikendom bi gradio svoj cevovod. Znao je da će kopanje rupa u kamenitom tlu biti težak posao. Pošto je bio plaćen na osnovu broja kofa koje donese, znao je da će se njegov prihod smanjiti. Takođe je znao da može potrajati godinu ili dve pre nego što se njegov cevovod isplati. Ali Pablo je verovao u svoj san i prionuo je na posao. Read the rest of this entry »