Zlatne priče 2. deo

Objavljeno Autor: Bratislav i Nenad Kategorije: Tajna | 22 Komentara

Nastavak teksta Zlatne priče 1. deo

Realnost – Realno se samo nama čini. Realno nikada nije realno. U samoj reči realno, real je kralj, a kralj komanduje. Mi dajemo pravo tome što nam se čini realno da komanduje situacijom. Nečemu što je po svojoj prirodi neobojeno i neutralno, dajemo pravo da bude realno i glavno. Realnost svih vas koji ovo čitate je iskrivljena vašom paradigmom. Zato će svako od vas drugačije protumačiti redove koje čita.

Emocija – Emocije se ne mogu zanemariti, može se samo probuditi neka druga. Čovek kao biće može da probudi hiljade varijacija različitih emocija.

Mogućnosti – Sve mogućnosti su tu, ali ona u koju usvetlimo našu pažnju počinje da klija i da se jedina rađa dok ostale kolabiraju. Zato moramo uvek voditi računa u šta usmeravamo našu pažnju, jer ako gledamo nasilje, jednom, nekoliko puta, posle mesec dana mi ćemo prošetati ulicom u kojoj ćemo biti svedok (a možzda i učesnik) slične situacije. Vratiti misli uvek na lepo i onda ćemo uskoro biti svedok lepih ljudi, parkova, auta, predstava, ljubavi.

Teror barijera – Ona donosi sa sobom veliki bol usled naglih promena. Stara ekipa (stanje svesti) koja je prisutna u našoj podsvesti veliki broj godina, sada se suočava sa novim čovekom i njegovim željama. Otpori će biti veliki od straha do pojave fizičkih simptoma jer je stara ekipa mudra i koristi sve trikove samo da ostane da živi u nama. Serviraće i bolesti i napade panike samo da bi se vratili mi na staro. Moramo ovoga biti svesni, znati da je to proces koji mora da se prođe. Proces inicijacije. U starim društvima, dečaka silom odvedu u šumu, zavežu i ostave da prenoći. Kada se vrati, više nije dečak već čovek i kada on pogleda na svoje vršnjake primećuje da su neozbiljni. Teror barijera donosi muku, borbu jer se ostavlja sve što je čovek bio do tog trenutka. Kao u filmu Terminator kada junak ispada iz kapsule, bez odela i kreće iz početka.

Kad saznamo za odgovornost koju nosimo prestajemo da budemo dete jer više nismo figurant već akter. Više nismo pratilac već vođa. Tada pazimo na svoje misli i želje jer smo mi tvorac.

Šta sa onim što smo mislili pre toga? Nastavak teksta

Planeta Radio i Tajna.rs

Objavljeno Autor: Tajna Kategorije: Tajna | 22 Komentara

Dragi moji Tajnaši i slušaoci Planeta radija, danas nekako sijam od sreće jer sam čuo živu reč na radiju o našem sajtu. Čitali su se tekstovi sa sajta, više puta je pominjan sajt tajna.rs. Sve je bilo nekako lepo i veselo. Bar sam ja imao takav osećaj.

Ja nisam uticao na koncepciju emisije, ni na tesktove koji su se čitali i baš me je zanimalo kako će sve to da izgleda. Tekstovi koje su ljudi sa Planeta radija odabrali su starijeg datuma, od pre dve, skoro tri godine. Ali uverio sam se da su i dalje aktuelni i tačni. Dobro, malo su ih modifikovali i prilagodili širokoj grupi ljudi koji slušaju radio, ali to nije mnogo smetalo. Bitno je da se pozitivan i optimistički glas daleko čuje i da što više ljudi zahvatimo ovim pozitivnim talasom koji je krenuo.

Za sve koji nisu slušali emisiju, postavio sam youtube video klip sa zvučnim zapisom emisije. Skraćivao sam pesme koje su se emitovale između tekstova, tako da sve ukupno traje petnaestak minuta. I meni, a pogotovo ljudima sa Planeta radija, bi mnogo značilo kada biste ostavili komentar sa svojim utiscima i predlozima kako da sledeća emisija bude još bolja. Uživajte!

Promena: Emisija od 23.10.2012.

Život kakav želim

Objavljeno Autor: Tajna Kategorije: Tajna | 33 Komentara

Mnogo volim kada dobijem jasan znak i odgovor podsvesti na pitanja koja postavljam. Sećam se da sam ranije pisao o jednom takvom odgovoru, a ista stvar se desila i pre tri dana. Naime, dobio sam preko imejla obaveštenje da je jedan audio program Brajana Trejsija na popustu, a pošto mi se naslov programa svideo, pogledao sam sadržaj i zaključio da je upravo to ono što mi treba. Poželeo sam da ga imam i odmah sam potražio cenu. Svi programi Brajana Trejsija su veoma vredni, a takva im je i cena, čak i na popustu. Šta da radim? Da li da odvojim toliko novca? Da li mogu sebi da priuštim taj program?

Odradio sam kompletan proces kupovine programa, sve dok nije trebalo da se klikne na dugme za potvrdu kupovine. I dalje sam se dvoumio da li da kliknem na to dugme, ali sam odlučio da sačekam nekoliko dana. Došao je i poslednji dan trajanja popusta. Znao sam da moram da donesem odluku. Postavio sam pitanje podsvesti i znao sam da će odgovor da dođe.

Tog jutra sam slušao jednog drugog velikana ličnog razvoja, Boba Proktora. I dok sam zadubljen upijao svaku njegovu rečenicu, odjednom je izgovorio odgovor na moje pitanje. Da, da, to je bio odgovor. Ne mislim, nego znam. A kako znam da je baš to bio odgovor na moje pitanje? Znam tako što sam apsolutno siguran u to, celim svojim bićem. To je onaj trenutak kada vam se velika istina ukaže pred očima i doživite “eureka” momenat. To je to, i ne može da bude drugačije.

Bob Proktor je pričao o tome da je prva stvar koju ljudi gledaju kada uđu u prodavnicu, etiketa sa cenom. Oni ne kupuju ono što žele, nego ono što misle da sebi mogu da priušte. A istina je da mogu da priušte sebi šta god žele, samo ne znaju kako. Naravno, ja sam shvatio da se ponašam upravo tako kako je Bob opisao i to je bio jasan odgovor na moje pitanje. Kupiću to što želim, bez obzira na cenu!

Principi zakona privlačenja su jasni: treba da živimo onako kako želimo da živimo i da se uvek osećamo dobro jer time šaljemo dobre vibracije i privlačimo nove, sjajne stvari koje su u skladu sa našom vibracijom. Ali kako da živimo prema svojim željama kada ne možemo sebi da priuštimo stvari koje su nam neophodne za takav život: novi auto, luksuzne kuće, fensi garderobu, najbolje obrazovanje za svoju decu, divna putovanja…?

Sebi sam dao težak zadatak da u ovom tekstu objasnim kako treba da se ponašamo kada želimo stvari koje trenutno sebi ne možemo da priuštimo. Kako da sebi kupujemo stvari koje želimo, a da se istovremeno ne uvalimo u dugove zbog toga i napravimo još goru situaciju? Ovde ću napisati svoja razmišljanja na ovu temu i očekujem da u komentarima razmenimo mišljenja.

Nastavak teksta

Mi smo posmatrači

Objavljeno Autor: Nenad Kategorije: Tajna | 14 Komentara

Sada mi je još jednom jasno zašto svako od autora kaže da gledamo film ili čitamo neku knjigu po nekoliko puta jer iz prvog puta naša svest je sužena i ne možemo da razumemo poruku koja nam se prenosi. Nakon mnogo ponavljanja, mi neprimetno širimo svoju svesnost i bolje vidimo ono što gledamo, čitamo, slušamo.

Upravo sam pogledao iznova scenu iz filma Matrix. Svi možete da je pogledate ako na youtube potražite: There is no spoon scene.

Tu scenu sam povezao sa double slit experimentom – Kada čestica primeti da je posmatraju, ona promeni ponašanje. Njeno ponašanje zavisi od oka posmatrača. Ovaj eksperiment možemo da povežemo sa pricom iz kvantnog domena o drvetu i šumi. Ako drvo padne u šumi i nikoga nema da to čuje, onda nema drveta, nema ni šume.

Verovatno ste gledali film What the bleep do we know. Basketball Scena kada žena stoji na košarkaskom terenu i učestvuje u posmatranju dečaka koji drži košarkasku loptu. Sve prilike su tu, ali mi sa suženim fokusom učinimo da sve one kolabiraju ispred nas i mi ih ne primećujemo. Svedu se samo na jednu mogućnost. Sigurno ste čuli mnogo puta ili čak vi bili u situaciji kada kažete: “ali ja ne vidim izlaz iz ove situacije”. Istina je da izlaza ima jako mnogo ali zbog naše svesti sve prilike kolabiraju i nestaju. Ostaje samo ona o kojoj najviše pričamo, koju našom pažnjom doživamo i oživljavamo.

Da se vratim na scenu iz Matrixa. Mali dečak kaze – nemoj pokušavati da saviješ kašiku jer je nemoguće. Ne savija se kašika već samo ti. I istina je da kašika ne postoji.

Sve je kristalno jasno.

Sve je u oku posmatrača. Nastavak teksta

Da li smo obični foliranti?

Objavljeno Autor: Tajna Kategorije: Tajna | 34 Komentara

Jedna od prvih informacija na koju smo naleteli kada smo tek saznali za Tajnu je verovatno bila da treba da razmišljamo i da se ponašamo kao da smo već ostvarili svoj cilj. To jeste tačno, ali mnogi imaju dilemu oko toga kako da “ignorišu realnost” i kako da se “pretvaraju da su nešto što još uvek nisu”. U ovom tekstu bih pokušao da otklonim te nedoumice i olakšam svima da sprovode zakon privlačenja tako da im bude od najveće koristi.

Često se postavlja pitanje kako da živimo svoje imaginacije kada nas “surova realnost” demantuje? Kako da se pravimo da smo bogati kada u realnosti ne možemo da priuštimo sebi ono što želimo? Kako da se osećamo zaljubljeno kada nove ljubavi nema ni na vidiku? Kako da mislimo da smo zdravi ako je realnost drugačija?

Ali, da li je realnost realna?

Koliko se samo puta dogodilo da sa suprugom odem u bioskop i kada posle projekcije razgovaramo o filmu, izgleda kao da smo gledali dva različita filma. Slike, zvuk i priču koji su objektivno dolazili sa ekrana je svako od nas shvatio na svoj način. Stavite dva identična blizanca u istu situaciju i opet ćete dobiti različite interpretacije objektivno emitovanog filma.

Ista stvar je i sa događajima u našem životu. Nastavak teksta

Najveličanstvenija verzija sebe

Objavljeno Autor: Srce Kategorije: Tajna | 15 Komentara

Šta te goni? Šta te pokreće? Šta te motiviše? Koja je to sila? Koja je to energija? Koje je to osećanje?

Meni je to osećanje zajedništva, pozitivnosti, deljenja sebe…!!!

Puštam da u mene uđe još jedan predivan dan. Još jedan silovit preobražaj. Još jedna silina u svakom udahu i izdahu i treptaju srca i duše!

Snaga preporoda me tera na nove poduhvate, na nove ideje, na nove ljude. Sam mogu toliko toga, ali sa pravim ljudima oko sebe mogu sve, i više od toga!

Nije važno što smo postigli i ostvarili neki cilj bilo koje prirode, naš uspeh i kvalitet je šta smo postali na putu ostvarenja tog cilja.

Važan je stepen naše fascinacije svetom i ljudima oko nas.

Što je veća ta fascinacija jača je naša unutrašnja snaga, izoštreniji naš fokus, obuzimaju nas bolja i lepša osećanja.

Po ko zna koji put utiskujemo u svoju podsvest radost novog uverenja i navike!

Ponekad se desi da dođemo u neku svoju indiferentnu fazu u kojoj se takoreći ništa ne dešava, ali onda kao iz vedra neba, prožmu nas jaka i duboka osećanja lepote i radosti života!

I ovaj tekst je napravljen posle jedne takve faze koja je kulminirala željom za kreativnošću i pisanjem.

Potrebno je zaista samo malo da otpustimo taj naš kreativni zanos i oprobamo se u onome što najbolje znamo i umemo!

Razlika između Uspeha i pokušaja je samo malo truda“

Istražujem umetnost sebičnog gutanja lepote življenja“ (Ester i Džeri Hicks)

Budite dobar osećaj koji se vidi svakog momenta!

Probudite u sebi ono Istinsko Ja, svoju Najveličanstveniju Verziju Sebe!

Postavljajte u svakom momentu sebi neka pitanja koja mogu da pomognu i podstaknu vaše putovanje i traganje za veličanstvenošću:

Koje je najbolje osećanje koje mogu da imam, a koje može najviše da prija i koristi, meni i svetu oko mene? Koja je najbolja misao koju mogu da imam, a koja može najviše da prija i koristi, meni i svetu oko mene?

Nastavak teksta

Dok muzika u meni svira, ja necu umreti

Objavljeno Autor: Afroditi Kategorije: Lični primer | 8 Komentara

Dragi moji,

Obecala sam da cu vam ispricati svoju pricu vezanu za nasa dosadasnja dostignuca. Kada kazem nasa mislim na svoja i mog supruga Zorana. Ovde su odlomci iz sadrzaja moje vec pripremljene knjige za izdavanje. Buduci da knjigu pisem na grckom jeziku nisam nocas bila lenja pa sam jedan deo prevela na srpski zbog vas. Ubacivala sam neka pojasnjenja, sto znaci da nije originalan tekst po redosledu iz moje knjige.

Bicu slobodna da parafraziram Donalda Shimoda:
“ZNANJE ZBOG KOJEG SMO ODABRALI DA SE RODIMO U OVOM ZIVOTU NACI CEMO NA ONOM PUTU KOJI NAS CINI SRECNIM”

JA SAM SRECNA!!!! A sada procitajte zasto:

Davne 1997 god. poslovno sam se nasla u Nemackoj. Taj period ranih 90-ih ja sam imala sopstvenu firmu koja se zvala YUGO-HELLAS Samo ime firme vam govori da sam i tada bila vodjenja mojim emocijama i osecanjima vezanih za svoju domovinu bila sam i ostala patriota. Grcka je za mene moja druga domovina i ponosna sam sto imam do danas grcko drzavljanstvo koje sam zasluzno dobila I prihvatila.

O Yugo-Hellasu cu preskociti sada da vam pisem, mozda jednom drugom prilikom zato sto bi onda trebala celu knjigu da vam prevedem, a ona ima 365 strana kao i dana u jednoj godini. Jedino sada mogu reci da je bila jedna od renomiranih I veoma uspesnih kompanija.

Da se vratim na 1997 god. Dakle nasla sam se u Nemackoj, konkretno u mestu Lipstad u blizini Podzdama (Istocna Nemacka), gde je trebalo da odrzim dva termina sa g-inom Rexrodt, tadasnjim Ministrom ekonomije Nemacke. Svrha tog termina je bila da obezbedim kreditnu liniju za Srbiju u cilju daljeg razvoja nase privrede, ali tada smo zbog embarga isli drugom linijom, sto ne bih sada da komentarisem I iznosim ovde. Samo vam mogu reci da sam bila jedna od konsultanata i koordinatora sa neophodnim ovlascenjima u izabranoj grupi sa zadatkom da se obezbedi kreditna linija radi obnove i razvoja nase privrede.

Tada sam bila veoma aktivna na programima dotacija EU za zemlje u razvoju.

Na tom putovanju me je docekao na Frankfurtskom aerodromu moj sadasnji muz. Tada je to bio samo moj veliki prijatelj iz mog napustenog grada. Zoki se kada je rat kod nas poceo odselio za Nemacku gde je vec godinama boravila njegova majka Postovana Dr. Dusanka Sevo-Kostic (Anesteziolog). Moj Zoran je tada vec oformio u Frankfurtu njegovu gradjevinsku kompaniju koja je brojala 150 radnika.

Nastavak teksta

Danas

Objavljeno Autor: Pele Kategorije: Tajna | 18 Komentara

Svakoga dana kada se probudite pomislite :

“DANAS SAM SREĆAN ZATO ŠTO SAM SE PROBUDIO. ŽIV SAM.
IMAM DRAGOCENI LJUDSKI ŽIVOT I NEĆU GA PROTRAĆITI.
SVE SVOJE ENERGIJE ISKORISTIĆU DA RAZVIJAM SEBE,
DA PROŠIRUJEM SVOJE SRCE KA DRUGIMA,
DA POSTIGNEM PROSVETLJENJE ZA DOBROBIT SVIH BIĆA.
IMAĆU SAMILOSNE MISLI PREMA DRUGIMA.
NEĆU POBESNETI, NITI MISLITI LOŠE O DRUGIMA.
RADIĆU ZA SVOJU I DOBROBIT DRUGIH KOLIKO GOD BUDEM MOGAO,
SVAKOGA DANA SVE BOLJE, BOLJE I BOLJE!!!”

Istinska moć je u darovanju i služenju drugima.

Darovanje (davanje)

Kada darujete Ljubav, Veru, Nadu, Radost drugima – vi koristite svoje najveće moći
koje ste primili od Boga, Izvora, Univerzuma (zovite kako vam je volja). Sam čin
darovanja je direktni kontakt sa svojim Bićem. Darovanjem ispunjavate sebe i u svoj
život unosite sve više Radosti, podižete svoju vibraciju na sve viši nivo, u neslućene
dubine Univerzuma. U biti, vi se vraćate nazad, nazad u svoj “dom”. Nazad u ponovno
sjedinjenje sa svojim Bićem i Bogom. Ono je unutar vas, nije nigde izvan, ne treba tragati dalje, ići na drugi kontinent da biste pronašli Sebe.

Tu je, stalno je tu – vaš Unutrašni glas, vaš Anđeo čuvar, vaše Više Ja, vaš Unutrašnji kompas, vaša Božanska iskra, vaše Biće – vaša Duša. Ona ima sve te atribute jer je to Njen način kako vas vodi kroz ovaj život. Vaše je da prepoznate kad vam se oglasi i sprovedete to u Delo u datom trenutku.

Nastavak teksta

Anđeli

Objavljeno Autor: Mila Kategorije: Tajna | 36 Komentara

Devojčica: pričaj mi o Anđelima malo.

Mudrac: Anđeli su posebna bića, nisu vidljiva za svakoga i ne svraćaju svuda, ne svraćaju kod bilo koga i ne snalaze se u situacijama tuge, bola i nesreća. Oni imaju samo moć kroz Boga i samo na Božiji način razumeju svet i druže se samo sa Božijim svetom.

Devojčica: Ali zašto su tako ravnodušni i ne primećuju tugu ljudi koji su toliko tužni i toliko boli nose u sebi?

Mudrac: Anđeli nisu za takve stvari Bogom dati. Anđeli su dati da bi pomogli ljudima u dobrim namerama, kroz dobre smerove samo. Oni su Božiji radnici i u njima postoji samo smer Boga, pa ono drugo što zovemo đavolom ili demonom nije prisutno kod Anđela i zato i ne mogu da se pridruže delu sveta koji tuguje, stahuje, boluje. Bog čuva Anđele od demona i đavola kroz svoju ogromnu ljubav.

Čovek je taj koji treba prvi da napravi korak ka Anđelima. Čovek mora da poželi i poveruje da je moguće. Čovek je taj koji ima moć izbora i samo na jedan način može da bira Anđele.

To je način ljubavi.

Nastavak teksta

Srce

Objavljeno Autor: Gagablue Kategorije: Lični primer | 26 Komentara

Jak zvuk telefona prekinuo je tišinu u sobi. Pogledala sam na sat, bilo je pola dvanaest noću. Neka zebnja se uvukla u mene, ko može da zove tako kasno. Bilo je hladno novembarsko veče, u drugoj sobi je moja ćerka spremala ispit. Ustala sam i javila se na telefon.

– “Halo majko, jel spavaš”, čula sam zabrinuti glas mog sina.

– “Ne, ne spavam, šta se desilo?”

– “Evo me u bolnici, ocu je pozlilo, imao je jak infarkt, doktori se bore za njegov život, teško da će dočekati jutro.”

Zanemela sam. Šta uraditi u tom trenutku, šta reći? S jedne strane to je otac moje dece, s druge strane to je čovek od koga sam se razvela pre par meseci. Promrmljala sam nešto kao “ne brini” ili “biće sve u redu” i spustila slušalicu.

Šta učiniti u ovakvoj situaciji? Da li se treba uopšte mešati jer u pitanju je neko ko je izašao iz mog života? Da li je izašao, nas vezuju deca. Ego je radio svoje, ne obaziri se na to, šta te briga, da li bi on bilo šta uradio za tebe da je situacija obrnuta… hiljadu pitanja je postavljeno. A onda je moje srce reklo: Nastavak teksta