Novogodišnje raspoloženje me drži već nekoliko nedelja unazad. Ali, ovog puta novogodišnje praznike vidim u malo drugačijem svetlu. Naravno da se radujem svim “čarolijama”, poklonima i dedamrazovima koji stižu uz ovaj praznik. Sve to izgleda drugačije i lepše kada imate malo dete koje bezrezervno veruje u sve te bajke. Međutim, da li su to stvarno samo bajke?

Zar i mi ne verujemo u Deda Mraza? Nazovite ga kako želite: Tajna, zakon privlačenja, Univerzum, Bog, Deda Mraz… Princip je isti: ako dovoljmo jako nešto želimo, dobićemo. S tim što sada znamo da nije samo dovoljno da jako želimo, već to moramo da radimo na tačno određen način.

Tako sam i ja počeo o Novoj godini da razmišljam kao o prilici da mi Deda Mraz donese poklone koje želim. Moram da se pohvalim da je poklon stigao. Nije bio lepo upakovan, nije imao slatkiše  i nije stajao ispod jelke. Bio je u pocepanoj koverti, ali je izgledao savršeno. Sada, koristeći taj svoj poklon, mogu da kupim sve te igračke, slatkiše i druge poklone koji su mi potrebni. Zar to nije sjajno? Ostvarena novogodišnja želja čak i pre Nove godine.

Radujem se praznicima jer sam u prilici da se odmorim od svakodnevnog posla i da se više posvetim sebi i svojim mislima. Takođe se radujem tome što ću konačno završiti poslove na privatnom planu koji mi stoje na spisku već neko vreme, a nikako ne stižu na red za realizaciju. Radujem se i radu na novim idejama koje sam nedavno dobio. Radujem se igranju sa svojim sinom i svim tim novim igračkama koje će dobiti od Deda Mraza. Radujem se što ću, nakon nekoliko godina, konačno Novu godinu dočekati van kuće uz muziku i slavlje. Radujem se što sam ove godine toliko mnogo napredovao i stvorio mnogo bolju početnu poziciju za novu godinu.

Predlažem svima da uradite danas jednu opštu reviziju protekle godine. Read the rest of this entry »

Još kao klinca, svakodnevno su me učili da ne pokazujem preterano emocije i osećanja, “jer je to slabost”! Smiri hormone, spusti loptu, šta se pališ, šta se ložiš, olabavi i sl. Emocije i osećanja su bile nešto nepotrebno, nešto suvišno.

Jak je onaj muškarac koji se “prsa o prsa” odupire i bori u životu, a pokazivanje osećanja je bio znak slabosti u društvu. Odmah si se slabije kotirao, nisi bio na ceni.

Ja, sam oduvek duboko u sebi bio veliki emotivac. Otkad znam za sebe. Ali objektivan svet oko mene  i subjektivan svet u meni se nije slagao. A ja tada nisam nikad do kraja dozvolio emotivcu u meni da dođe sasvim do izražaja.

Emotivac, kada kažem mislim na osobu koja lako i otvoreno pokazuje svoja osećanja, naročito ona nežna, suptilna osećanja, kao i osećanja sreće, radosti i ushićenja.

I, kada nešto postigneš u životu, uspeš u nečemu, ubrzo splasne taj tvoj osećaj oduševljenja – istreniran si u fazonu; “Oladi, iskuliraj, jaka stvar i sl.” Geni, roditelji, društvo, nevažno zbog čega je to tako.

A o zahvalnosti da ne pričamo. Nije je bilo “previše”. A, znamo koliko je ona važna. Zahvalnost priziva novu zahvalnost, i to je začarani krug, unedogled.

Škrtarilo se na nekim dobrim osećanjima, plašiš se da se ne istroše, da ih više nema…?!!!

I, kada ti nešto dobro krene, bilo je u stilu: „To mora da nešto ne valja“. Koja glupost!

Što više trošimo dobre misli i dobra osećanja, sve ih je više, na njihovo mesto dolaze još bolje misli, i još bolja osećanja. Sve ih više dobijamo na trošenje, kao da se oštre, i tu su uvek kad nam zatrebaju. Read the rest of this entry »

U poslednje vreme mi se obraća sve više ljudi koji tvrde da sve rade kako treba, ali nemaju rezultate od primene Tajne, odnosno zakona privlačenja. U interakciji sa njima sam shvatio da verovatno očekuju da treba samo da pomisle na svoju želju i da će im se ona ostvariti. Mislim da su previše nestrpljivi. Ipak, u Tajni ima mnogo više od običnog pozitivnog razmišljanja i jednostavnog, kratkotrajnog zamišljanja ostvarenog cilja.

Ovaj tekst pišem kao podsetnik za sve koji su se možda preračunali i nakon odgledanog filma Tajna mislili da će tek tako lako da postignu sve što žele.

Većina ljudi kada se prvi put susretne sa zakonom privlačenja odluči da ga testira na manje važnim stvarima. Svi smo probali da tako pronađemo parking mesto, da stignemo na vreme negde iako je evidentno da kasnimo, da utičemo na policajca da nam ne napiše kaznu, kad se već nismo ranije setili da radimo na tome da nas uopšte ne zaustavi. A možda i nismo svi probali? Ako niste, probajte obavezno. Zapanjićete se kako efikasno deluje.

Dakle, uverili smo se da Tajna deluje na malim, manje važnim stvarima, ali kada su u pitanju novac, ljubav ili zdravlje, još uvek se stvari ne odvijaju kako zamišljamo. Zašto je to tako?

Odgovor je u našoj podsvesti.

Read the rest of this entry »

Dragi moji Tajnaši, danas vam predstavljam jednu iskrenu i pozitivnu životnu priču. Ovo je priča koja govori o tome šta i kako treba da radimo i kakav stav treba da zauzmemo kada stvari nisu onakve kakve bi trebalo da budu. Afroditi, ti si veliki borac i veliki čovek! Hvala što si podelila sa nama svoju priču… Tajna

Našu životnu priču, našu istinitu priču posvećujem svim roditeljima dece sa posebnim potrebama. Želja mi je da vas ohrabrim i podstaknem da ne odustajete od borbe za prava vaše dece. Naša deca nisu deca jednog nižeg BOGA, naša deca su Anđeli poslata da nam pokažu put istine i put ka svetlosti. Naša deca nam ukazuju na prave životne vrednosti i cilj našeg postojanja.

27.11.1998. Frankfurt N.M.

Nalazim se u društvu mojih dragih i retkih prijatelja, porodice Hrgović u jednom od naših omiljenih kafića koji je u blizini ginekoloske ordinacije Zlatka Hrgovića, mog prijatelja. Zlatko inače važi za jednog od veoma uspešnih ginekologa i hirurga. Moram navesti da sam predhodno bila u braku 16 godina i da nisam ostvarila svoj san da postanem majka. Isprobala sam sve moguće metode, ali nažalost bezuspešne za mene, tako da sam se u jednom trenutku pomirila sa sudbinom da nikada neću imati dece.

Tog Božanstvenog i za mene nezaboravnog dana 27.11.1998. Zlatko me je nagovarao da skoknemo do njegove ordinacije kako bi mi obavio rutinski ginekološki pregled i eventualno ponudio jednu od njegovih metoda koje su se pokazale dosta uspešnim kod njegovih pacijentkinja. Ja sam bila negativna što se toga tiče s obzirom da moje dotadašnje iskustvo i primene raznih metoda nisu dale kod mene pozitivne rezultate. Apropo toga on mi je i prijatelj pa me je bilo sramota da me baš on pregleda. Zlatko je toliko bio uporan da sam na na kraju popustila i tako smo krenuli do njegove ordinacije. Sa mnom je bio i moj tadašnji saputnik, a danas suprug. Prilikom pregleda Zlatko je bukvalno skočio sa svoje stolice i izgovorio za mene do tada nemoguće: Neno, ti si trudna!!!!!! Pogledala sam ga u neverici. Moj suprug je u trenutku pocrveneo od radosti. Momentalno smo odradili i ultra zvuk gde je naravno utvrđena trudnoća. Zlatko nam je dao sličicu, a mi kao opijeni izađosmo iz ordinacije uz obećanje da ćemo te noći proslaviti ovo predivno saznanje. To je bio momenat moje apsolutne sreće. Da vam ne dužim, trudnoća je protekla odlično bez ikakvih problema, a ja nestrpljivo čekala da uđem u 9-ti mesec kako bih što pre prigrlila to stvorenje u meni, mog sina.

Nestrpljiva kao uvek, nagovorila sam Zlatka da se ranije porodim carskim rezom i to samo zato što nisam mogla više izdržati da čekam još dve nedelje. Odlučili smo da taj dan bude 16.06.1999. kada je i njegovoj supruzi, mojoj dragoj Dubravci, rođendan pa smo u šali govorili da je to super jer ćemo slaviti oba rođendana svake godine zajedno. 16.06.1999. u 15:03 moj sin je rođen. Ne mogu vam opisati taj trenutak. To je za mene bio najsrećniji trenutak života. Osećaj biti majka i trenutak stvaranja jednog novog života je za mene neopisiv. APSOLUTNA SREĆA, TRENUTAK POSTOJANJA, TRENUTAK STVARANJA. Read the rest of this entry »

Često su mi posetioci tajna.rs sajta tražili da tema nekog teksta bude ljubav i zakon privlačenja. Ja o tome do sada nisam pisao zato što mi ljubav jednostavno nije preokupacija. Ne razmišljam o ljubavi jer je imam dovoljno i srećan sam zbog toga. Zato su mnogo češće teme na ovom blogu novac, samopouzdanje, motivacija, poslovni uspeh i sl. Ali u ovom tekstu želim da se malo posvetim i ljubavi jer shvatam da je mnogim čitaocima to karika koja nedostaje.

Setio sam se danas kako sam tokom gimnazijskih dana stalno razmišljao o ljubavi, uglavnom zbog toga što mi je nedostajala. Mislim, naravno na to što nisam tada mogao da budem sa devojkama koje sam želeo. Sada mi deluju smešno razlozi zbog kojih je to bilo tako, ali nedostatak samopouzdanja i uverenje da ja ne mogu da imam devojke koje sam idealizovao, su tada bile nepremostive prepreke. Eh da sam tada poznavao Tajnu na nivou na kom sam sada.

U tom periodu sam stalno vrteo razne scenarije u mislima u kojima sam ja bio omiljen u društvu, veliki zavodnik, sve devojke me žele, ali samo ta jedna posebna može da me ima. O tome sam mislio uvek kada mi misli nisu bile okupirane nekom drugom temom. To, naravno, nije bila ispravna primena metodologije o kojoj Tajna govori. To što sam tada radio je bilo obično maštanje jer nikada nisam očekivao da će se tako nešto i ostvariti. Međutim, sada kada razmišljam o tome, izgleda da je kvanitet tih misli potukao kvalitet, pa je moje maštanje o ljubavi rezultiralo time da nakon gimnazijskog perioda, uglavnom budem srećan u ljubavi. A na kraju tog putovanja (siguran sam da je kraj) sam „dobio“ ženu koja je ostvarenje svih onih mojih dečačkih snova. I volimo se, stvarno se volimo.

Nakon ove moje intimne ispovesti, želeo bih da svima kojima je to potrebno, napišem par saveta do kojih sam došao razmišljajući na temu ljubavi i Tajne.

Mnogi od nas kada razmišljaju o ljubavi imaju jednu konkretnu osobu koja je personifikacija te ljubavi. Ta osoba je predmet svih želja, žudnje, ali i patnje. Čini nam se da bi se svi problemi rešili kada bismo bili sa tom osobom. Mnoga pitanja su bila i na forumu o tome da li treba da zamišljamo da smo sa tom osobom koju želimo ili ne bi trebalo da preciziramo s kim želimo da budemo. Meni je sada odgovor na ovo pitanje kristalno jasan. Read the rest of this entry »

U životu imamo razne obaveze svakodnevno. Naravno potrebne obaveze, a stvaramo i niz raznih drugih obaveza. I te obaveze zavise od nas samih od naših misli, priznali ili ne. Ja sam se nekada osećala da moram, jer pravila su takva, mora tako, jer se tako radi, tako kažu i pritiskala sam sebe protiv svoje volje, jako poslušno. Pa nije bontonski, nije kulturno, pa nema smisla da to ne bude tako i ja moram i moram, ali uvek sam osećala neki teret. Stalno sam pokušavala da menjam mnogo toga, jer sam pokušavala da napravim ravnotežu u svom životu, a sve više sam sebe zakopavala, nesvesno. Nekako sam uvek tražila šta je najbolje, šta mi može pomoci i tako sam razne stvari koristila kao pomoć i šta treba i najviše šta ne treba, a to toliko vremena i energije oduzme da više nema disanja, gušila sam se u tim mislima da moram i da pravila su to, a nisu mi se dopadala uvek. Toliko se obavezujemo u nekim bezveznim stvarima i hvatamo se za slamke sve u službi boljeg života, jer tako kažu novine, specialisti na tim poljima ili savetuje prijatelj, roditelji….stručnajci. Onda dođu opet razni prigovarači kako treba manje raditi, kako je sve stresno, kako treba ovako, kako paziti ovo, pa ono. Prosto ne stigneš da se raduješ jednom zalogaju hrane i jednoj čaši vode, jet svi znaju sve, samo ti treba da naučiš. Šta? Pravila, pravila…

Da li je stvarno to baš sve tako? Pa kada nismo sigurni i onda mislimo onako kako umemo, čas ovako, čas onako, znači nemamo dovoljno sigurnosti, vere i poverenja u sebe i svojim mislima i onda je sve tako, a mi stalno povećavamo strah u nama koji učini ono što ne bi trebalo. Ali on nas ne pita, jer mi smo mu dali dozvolu da šeta po našim životima. Ah taj strah, verujte može se bez njega.

Prenatrpani smo poznavanjem i informacijama i nismo više ni sigurni šta je zapravo dobro za nas, samo osećamo da nas pritiska i sve više se bavimo sa mislima da nam nešto smeta, škodi, da nam je teško i uporno ubeđujemo opet mi sami lične misli kako nam nije dobro. Gde je tu onda svo to naše znanje i poznavanje. To je isto kao kad prodavac zna kako da prodaje, učio je zna šta sve treba da radi, ali on jednostavno sedne u radnju i plače i tvrdi da ne zna, ne ume, ne može, nije za njega to ipak… Read the rest of this entry »

Juče sam bio sa sinom u igraonici i oduševljeno sam posmatrao kako se ponaša, šta radi, koliko je slobodan i nesputan, kako sklapa kontakte bez ikakvih dvoumljenja i predrasuda, kako je veseo i srećan. Bio sam ponosan i na sebe jer, bez lažne skromnosti, sebi dajem velike zasluge što je takav. On Tajnu primenjuje u svakom svom pokretu i gestu. On Tajnu oseća. A ja sebi dajem zadatak da je nikada ne zaboravi i da Tajna zauvek ostane sastavni deo njegovog života.

Da počnem od početka… Možda ste primetili moje odsustvo sa foruma u poslednjih nekoliko dana. Bio sam na putu, u jednoj prelepoj evropskoj prestonici. Taj put je došao kao rezultat mog vapaja za odmorom od neiscrpne energije koju moj sin poseduje, a sa kojom sam polako počinjao da gubim bitku. Pre puta sam bio umoran od njegovih stalnih zahteva za pažnjom, zahteva da ga ispratim u igri, da ga zapitkujem, presvlačim, da mu odgovaram… Kakva tužna situacija. Imam novi, srećan život pred svojim očima, a ja umoran da bih mu se potpuno posvetio. Više puta sam radio na ovom mom problemu koristeći imaginacije, vežbe za opuštanje, čak i EFT tehniku. Takođe, koristim i proizvode prijateljskog sajta www.podsvest.com. Međutim, njegovu dečiju energiju je veoma teško ispratiti ako ste odrastao čovek.

Kratkotrajno odvajanje je bilo sve što mi je potrebno. Sada sam napunio baterije za predstojeću prolećnu sezonu koju ćemo najčešće provoditi po parkovima, terenima, toboganima, livadama… A dok još lepo vreme nije došlo, bili smo u igraonici i dok sam uživao u svojoj trenutnoj slobodi, posmatrao sam ga kako se igra. Kakva je to jedna Tajna u malom! Čist i neiskvaren, neopterećen strahovima, nepreplašen neuspesima, neograničen predrasudama, nesputan kritikama… Čitava igraonica ključa od dece, njihove vriske i galame. Trče u raznim pravcima, svako za sebe, i odlično se snalaze u tom haosu. Veliki paze na male, mali znaju gde im je mesto. Jedino je tu poneki roditelj da naruši prirodan tok. Read the rest of this entry »

Poštovani prijatelji Tajne.rs,

već neko vreme se spremam da napišem tekst na ovu temu, ali bi me uvek nešto zaustavljalo, ili bi me neko u tome pretekao. Moguće je i da mi se tek sad čini da sam vas upoznao, vas virtuelne poznanike koji se kriju pod čudnim nadimcima na forumu, kao i one koje sam lično upoznao na zajedničkim druženjima ‘na kafi’. Ili sam tek sada osetio da nam je jedna stvar zajednička, a to je ljubav prema Tajni.rs. A ta ljubav je ona prava, aktivna, kada nastojimo da iz sebe izvučemo sve najbolje, i to da pomognemo jedni drugima.

Naučio sam da volim sebe i to bezuslovno, naučio sam voleti i druga ljudska bića takođe bezuslovno i prihvatio sam ih u potpunosti baš takve kakvi jesu. Oprostio sam sebi i drugima za sve što je bilo -shvatajući da svako ljudsko biće radi najbolje što ume u svakom trenutku u skladu sa svojim znanjem, nivoom svog razvoja i stepenom jačine starih programa. Shvatio sam da je uzrok stresa koji nosim, teret neopraštanja tj. osećanje griže savesti i okrivljavanja drugih za nešto što je već bilo.

Naučio sam i prihvatio da sve što se desilo jeste rezultat svih prethodnih trenutaka i da to ne mogu promeniti. Iz svega toga sam nešto naučio i odlučio da promenim u sebi sve što je potrebno da bih bio bolji. Postao sam velikodušan. Darujem (u svojim mislima, rečima, delima, osećanjima) svima oko sebe ono što mi tog trenutka najviše nedostaje. Time sam stvorio svest izobilja, bogatstva, ljubavi, poštovanja – upravo onoga što mi je najpotrebnije. Uspostavio sam vezu sa celokupnim životom. Negujem misli koje me održavaju u jedinstvu sa životom, misli razumevanja, podrške, saosećanja. Više ne upadam u klasične komunikacione greške ogovaranja, kritike, osuđivanja i okrivljavanja. Sagledao sam život, njegovo bogatstvo i harmoničnost kao jedinstvo postojećih suprotnosti, a ne kao sukobljenih suprotnosti. Bez noći ne bi bilo dana, bez leta ne bi bilo zime i to sam prihvatio “zdravo za gotovo”. Zauzeo sam stav u odnosima sa ljudima “nisam bolji od tebe, samo sam drugačiji”.

Živim u skladu sa narodnom izrekom “kakva setva, takva žetva” i time sam preuzeo odgovornost nad svojim životom. Read the rest of this entry »

Napisao sam naslov u kome sam rekao sve što sam želeo, pa možda i ne moram dalje da pišem. Napisao sam ono što sam nedavno shvatio kao jednu veliku istinu. Srećan sam što sam shvatio da sam ceo život bio usmeravan raznoraznim okolnostima da se bavim poslom koji sada radim. A kada bi me neko pitao šta bih radio da nisam prinuđen da radim zbog egzistencije, taj posao bi bio veoma sličan sadašnjem.

Pišem ovaj tekst jer znam da među vama postoje mnogi koji ne vole svoj sadašnji posao, mrze svako jutro kada se probude da bi išli na maltretiranje od 8 i više sati. Pišem zbog svih vas koji znate da nešto u životu morate da promenite da biste se osećali bolje, da biste bili srećni. Pišem da bih vas ohrabrio da uzmete “život u svoje ruke” i “budete kapetan svog broda” kako vole da kažu popularni učitelji današnjice.

Ne, ja neću da vam kažem da treba sutra da bacite šefu u lice gomilu dokumenata i date otkaz (voleli biste to, zar ne?). Neću da vam kažem da istog trenutka potpuno napustite svoj sadašnji život, iako je to često dobro rešenje. Želim da vam kažem da je dobra ideja da polako pripremate teren za svoj novi život. Okrenite se ka svojoj strasti. Razmislite o tome šta volite da radite? Šta vas čini srećnim? Uvek može da se napravi neki posao od hobija ili strasti. Obožavate automobile? Što se postepeno ne uključite u auto biznis? Volite padobranstvo? Postanite instruktor. Volite pecanje…? Pa dobro, bar ćete imati šta da jedete

Read the rest of this entry »

Nisam mogao da odolim da ne postavim čudo od teksta našeg čuda od “čoveka”. Mau je ovaj tekst objavila na forumu nakon svoje imaginacije, a ja sam morao da mu (tekstu) pružim svu podršku tako što ću ga preneti na blog da bi više ljudi moglo da ga pročita. Svi koji su ikada bili na sajtu tajna.rs videli su Mau i njene fanstastične, duhovite, produhovljene komentare i postove. Zato ne moram posebno da je predstavljam. Mau, jedno veliko HVALA… Tajna

Ah, kakav divan dan. Evo sedim za kompjuterom, mačka mi je u krilu (Srdelica, čudo od mačke, voli more!), a blagi povetarac mi prelazi preko još mokre kose i ostavlja nežni trag jeze. Ali kako sam još uvek sva pod utiskom od… divote koju sam malopre doživela, još jedan talas jeze mi samo prija, i produžava užitak.
E, prsti mi drhte još uvek, pa ako bude slovnih grešaka, ne zamerite 

Probudila sam se rano, ranije nego obično. Brod se blago ljuljuškao, pa sam znala da je i more mirno, i da će biti predivan dan. Kroz prozor još uvek mrak, ali onaj bledi, istanjeni od umora, spreman da se povuče pred suncem zore. Ustala sam lako, umila se, spremila sebi svoj laki doručak, izvadila ribu da se “odmara” za kasnije, i izašla na palubu. Mmmm, predivno! Punim pluća svežinom, i pogledom grlim sve oko sebe: mirno more, uspavan gradić u daljini, brda u svim nijansama plave…

A more… Ma naravno da je voda super za kupanje, ulazim pa makar na dva minuta. Vadim svoju “sport bili” mrežu, sa perajima, maskom, disaljkom i prslukom sa malom bocom, prebacujem preko ograde i spuštam do same ivice vode. Gledam je kako se ljuljuska, kao da prstima proba kakva je voda, ali ja neću tako. Skok i divan, hladan, svileni zagrljaj tamnog mora, drugi dom koji se u času sklopio oko mene. Aaah, kako je divno! Voda je savršena! Sa svakim pokretom i sa svakim zaronom moje telo se budi i pozdravlja sa morem, a meni dođe da kličem, kao galeb, ili još bolje kao delfin. Ah, kako bi divno bilo biti delfin! Read the rest of this entry »