Ho’oponopono – isceljujuća moć ljubavi

Objavljeno Autor: Suzana Vemić Kategorije: Tajna | 23 Komentara

Božanstvo kaže: “Kada se ti pomeriš, JA se pomerim. Kada ti učiniš korak, JA učinim korak. Ali kada se ti prepustiš, JA čistim put ispred tebe, baš u tom trenutku – ni minut pre ni kasnije.“
Dr Hew Len

Odgovornost

Koliko ste već puta čuli da treba da preuzmete odgovornost za svoj život i onda će se mnogo toga promeniti? To savetuju psihoterapeuti, baš kao i duhovni učitelji. Većina nas veruje da prihvata odgovornost za svoj život, ali smo istovremeno spremni da se naljutimo na supružnika, prijatelja ili šefa, jer eto, oni to ne rade. Oni nisu odgovorni za svoj život, a ja za svoj jesam. Zamislimo se na trenutak: ti ljudi su deo našeg života, zar ne? Koncept lične odgovornosti je više od odgovornosti za ono što mi govorimo, radimo i mislimo. On uključuje i ono što drugi govore, rade i misle, a javlja se u našem životu. Kada ste u potpunosti odgovorni za sve što se javlja u vašem životu, znači da činjenica da se vaša prijateljica posvađala sa mužem, kada vam to ispriča, postaje i vaš problem. Drugim rečima, u vama takođe postoje programi koji su slični ili identični i koje na ovaj način imate priliku da iscelite. Ne krivite nikoga za stanje u svom životu, već preuzmite odgovornost i isceljujte.

Ho’oponopono je drevna havajska tehnika, koja je postala popularna nakon objavljivanja knjige “Nulte granice” Džo Vitali (Zero Limits – Joe Vitale). To je vrlo jednostavna i efikasna tehnika u čijoj je suštini upravo preuzimanje 100% odgovornosti za sve što se dešava u našem životu. Najčešće odgovornost mešamo sa osećanjem krivice, te je upravo zbog tog neželjenog osećanja i odbacujemo, braneći se. U stvari, osećanje krivice nema ničeg zajedničkog sa prihvatanjem potpune odgovornosti. Osećanje krivice nas blokira, tako da nam jedino važno postaje da se od njega nekako zaštitimo. To obično radimo, prebacujući krivicu na drugoga. S druge strane kada prihvatimo da smo mi stvorili sve oko sebe, odnosno da u našem životu nema ničega, ali baš ničega što nema veze sa nama, onda to može biti vrlo oslobađajuće. Jer, ako smo nešto kreirali, onda to znači da to možemo i promeniti ako nam se ne dopada.

“Stalno pokušavam da nešto promenim, ali ne uspeva mi, kako to?”, možemo se zapitati i to s pravom. Stvar je u tome što mi ne kreiramo samo svesno, već i nesvesno. A u našem nesvesnom su mnoge blokade, programi, odnosno podaci kako iz zovemo u ho’oponoponu.

Nastavak teksta

Shvatite da već jeste ono što želite da jeste

Objavljeno Autor: Tajna Kategorije: Tajna | 18 Komentara

Već sam pominjao da mi je u trenutno jedan od omiljenih autora Džo Vitali (Joe Vitale). On je autor velikog broja knjiga, audio materijala, raznih drugih programa, stručnjak za internet marketing, jedan od učesnika filma Tajna. Džo živi u skladu sa Tajnom i od beskućnika je stigao do multimilionera sa velikom kolekcijom luksuznih automobila, skupocenih gitara, retkih knjiga i svega ostalog što voli i što ga čini srećnim. Kao takav on je sebe postavio za uverljivog učitelja Tajne i čoveka čija reč ima poseban značaj.

Do sada sam kupio više njegovih knjiga i programa, pa želim sada sa vama da podelim neka od njegovih učenja. Danas pišem o intenzitetu različitih mentalnih akcija koje radimo ka ispunjenju želja.

Jedna od ključnih stvari koju često prvo naučimo kada počnemo da razmišljamo i učimo o uspehu je: postavljanje ciljeva. Više puta sam pisao o postavljanju ciljeva, a jedan značajan video klip o postavljanju ciljeva možete da vidite u tekstu od pre skoro dve godine. Brajan Trejsi je autor koji ima najviše referenci iz oblasti postavljanja ciljeva, uglavnom zahvaljujući knjizi: “Ciljevi”.

Postavljanje ciljeva je veoma značajno jer su ciljevi naši putokazi, jasan znak u kom pravcu idemo. Samo mali procenat ljudi ima jasno određene, zapisane ciljeve. U više ponovljenih eksperimenata je utvrđeno da samo oko 3% ljudi zapisuje svoje ciljeve. Posmatrali su velike  grupe studenata, a nekoliko godina nakon završenih studija su zaključili da je tih 3% imalo preko 90% ukupne količine bogatstva koje su stekli svi iz tih eksperimentalnih grupa.

Dakle, postavljanje ciljeva je veoma važno, ali nije dovoljno. Kada postavimo cilj, on ostaje na svesnom nivou i ne ide dublje. Potrebno je da cilj nekako urežemo u svoju podsvest. To se postiže postavljanjem namere.

Nastavak teksta

Setite se budućnosti

Objavljeno Autor: Tajna Kategorije: Tajna | 1 Komentar

Svi znate osnovni princip za primenu Tajne, zar ne? Prvo treba da jasno odredite cilj, a onda da ga zamišljate kao da je već ostvaren. Treba da što jasnije, sa što više detalja zamislite ostvarenje svog cilja, posebno obraćajući pažnju na emocije koje takav događaj nosi sa sobom. Dakle, potrebno je da u svojoj imaginaciji oživite osećaj sreće, zadovoljstva, uzbuđenja, ponosa…

Meni je često bio problem da postignem upravo to radosno osećanje u svojim imaginacijama. Recimo, zamišljam novčani dobitak i u trenutku kada se on ostvari, ja treba da osećam veliku radost zbog toga. Često pokušavam na silu da osećam neko veliko uzbuđenje, preteranu radost, da skačem od sreće. Ali znam da je to veštački stvoren osećaj jer se sigurno ne bih tako osećao kada se to stvarno i dogodi. Stvaran osećaj bi bio više mirna reakcija zadovoljstva zbog postignutog cilja, ponos na sebe zbog uspeha, osećaj ostvarenja. Međutim, teško mi je da stvorim takav osećaj tokom imaginacije.

Nedavno sam saznao za tehniku koja omogućava postizanje i takvih, suptilnijih osećanja tokom imaginacije. Nastavak teksta

Film Tajna – the Secret

Objavljeno Autor: Tajna Kategorije: Lični stav, Tajna | 40 Komentara

Mislio sam da će članak o filmu Tajna (The Secret) da bude jedan od prvih na mom blogu. Čak se i sam sajt zove po filmu. Međutim, Tajna nikako da stigne na red. Uvek je bilo nešto preče o čemu sam želeo da pišem, nešto novo što sam saznao ili naučio. Evo sada je došao red da i ja kažem nešto o filmu. Juče sam ga ponovo odgledao. Bilo mi je potrebno malo motivacije i svakako sam dobio to što sam želeo.

Sjajni su ti Amerikanci. Oni od svega mogu da naprave šou. Od svake priče mogu da naprave spektakl. U ovom slučaju, autorka Ronda Brn (Rhonda Byrne) nije amerikanka nego australijanka, ali efekat je isti. Zato je i moje mišljenje u vezi sa Tajnom oprečno. S jedne strane, film ima veoma jaku pokretačku i motivacionu ulogu. Veoma je moćan. Uvek imam fantastičan osećaj nakon odgledanog filma. To je onaj osećaj “ja to mogu”, “ja sve mogu”, “sa’ću da ga pokidam”, da ne kažem onaj izraz u kom se spominje ženski roditelj. To je ono kada smo kao klinci, posle gledanja Rokija, izlazili iz bioskopa sa rukama u gardu, udarali se međusobno i bili sigurni da ćemo i mi jednog dana tako da uspemo. Od luzera do zvezda. Klasičan američki san.

U filmu se preteruje sa nekom, po meni nepotrebnom, dramatikom. Tajna počinje tako što autorka, Rhonda Byrne, otkriva neki stari zapis koji se vekovima prenosio sa kolena na koleno i koji se čuvao kao stroga tajna, a svi su hteli da dođu do njega. Tu tajnu je čuvao samo mali krug ljudi, a oni su, zato što su je znali, vladali svetom. Sve je predstavljeno kao neka zavera. Evo, uverite se i sami ako niste gledali film, pogledajte bar trejler ispod. Nakon tog dramatičnog uvoda kreće dokumentarac u kome mnogi opisuju šta je to tajna i kako radi. Među ljudima koji učestvuju u filmu, najpoznatiji su Bob Proctor, Esther Hicks, Joe Vitale, Michael Beckwith, Jack Canfield, Bob Doyle, Fred Alan Wolf… Odmah na početku se kaže: “Tajna je zakon privlačenja!” i nakon toga svi nastavljaju da objašnjavaju zakon privlačenja. Nastavak teksta