Valjda je početak svake godine vreme da se donose važne životne odluke. Verovatno mi se zbog toga preko kontakt forme na sajtu obratilo dosta ljudi sa pitanjima o tome šta da rade. Imali su veliku životnu dilemu, bili su na prekretnici, morali su da donesu odluku koja će da utiče na celokupan kasniji život. Biti ili ne biti?

I uvek sam se osećao polaskanim što mi se ljudi obraćaju sa tako važnim pitanjima. To znači da moje mišljenje ima neki značaj i da mi ljudi veruju. Ali, s druge strane, sam osećao veliku odgovornost. Ja nisam ni psiholog, ni psihijatar. Ko sam ja uopšte da druge savetujem o tako važnim pitanjima? Ipak, laknulo mi je kada sam shvatio da postoji jednostavan odgovor na sve te dileme i krupna pitanja. Odgovor je da rešenje jedino možemo da pronađemo unutar sebe.

Da li mislite da je pametno da drugi donose odluke umesto vas, makar oni bili roditelji, najbolji prijatelji ili kojekakvi eksperti? Vi jedini imate kapaciteta da donesete ispravnu odluku. Možete da pitate razne ljude za mišljenje, možete da prikupite sve informacije o svojoj dilemi i od “Kurte i Murte”, ali odluka mora da bude vaša!

Često mislite da sami donosite odluku, a kasnije se ispostavi da ste poslušali ljude koji su sugerisali odluke vodeći se svojim interesima. Na primer, poslušali ste majku i upisali fakultet koji vas ne zanima, jer je ona htela da ima sina lekara. Read the rest of this entry »

Zar nije predivno!? Blog tajna.rs ima još jednog autora! I to kakvog… Oduševićete se sigurno serijom tekstova o ličnim iskustvima u vezi sa hipnozom koje nam maestralno opisuje G(Dži). Ja sam bio fasciniran lepotom opisa i duhovitošću naše G, i samo mogu da joj kažem jedno veeeeeliko HVALA… Tajna

Pritisnuta prošlošću, obavezama koje su čekale da budu ispunjene, kao zahtevima okoline da se konačno socijalizujem posle porodične tragedije, jednim malim delom koji je ipak ostao slobodan i probuđen, znala sam da je sve u mojoj moći, stvari se ne dešavaju same od sebe.

U naletima lepih trenutaka koji su takođe bili prošarani raznim pritiscima, krivila sam sve i svašta, bila besna, prvenstveno na sebe pa tek na sve OKO sebe.

Bilo je teško srušiti postavljeni zid, koji sam pomno gradila, ciglu po ciglu, da bi obezbedila sebi kutak tišine, koji me je nesvesno gutao.

Nije se desilo ono “jedno jutro sam ustala i rešila ŽELIM DA SE BORIM”… to se dešavalo u talasima, jer je uvek bio jači onaj mali đavo sa levog ramena čije je ime bilo “ALI”… I uvek postoji jedno ALI  što devojci sreću kvari  :-). Kao što jeste – STVAR JE U IZBORU. Ne možeš da izgubiš, možeš samo da dobiješ, i kad misliš da gubiš – ti dobijaš – u zavisnosti iz kog ugla gledaš .

Ako postavite flašu kečapa na sto, i nekoliko ljudi se skupi oko flaše, svako će videti kečap iz svog ugla, i svi će biti u pravu, na drugačiji način.

Jedna davna reklama kaže: “Traži, traži, pa ćeš naći”… U septembru ne znam šta sam tražila po netu. Mogu samo da mu dam ime REŠENJE. Read the rest of this entry »

Da li ste lenji da s namerom razmišljate o svojim ciljevima? Ja jesam, priznajem. To sam skoro shvatio i dobro je što sam shvatio jer sada znam na šta treba da se fokusiram da bih što bolje iskoristio Tajnu. Zato sam razmišljao kako da prevaziđem to stanje i sastavio sam nekoliko predloga.

Kako se uopšte manifestuje ta moja mentalna lenjost? Probudim se ujutru, pa sam pospan da bih razmišljao o ciljevima. Odem na posao i nemam vremena da razmišljam o drugim stvarima osim o poslu. Dok se vraćam kući, previše sam umoran da namerno razmišljam o bilo čemu. Mnogo je lakše da se misli puste da teku same. Popodne se uvek nešto dešava što me sprečava da se smirim i usredsredim na ciljeve. Onda dođe veče, pravo vreme za razmišljanje, a ja sam toliko umoran da jedva čekam da legnem i zaspim.

Mentalna lenjost je ista kao i fizička lenjost. Treba uložiti napor, mentalni napor. Teško je sebe naterati da razmišljate namerno o nekom svom cilju ako vam taj cilj nije previše bitan. Ali ja imam bitne ciljeve koje sam sebi zacrtao, međutim i dalje ne mogu da se nateram da razmišljam o njima u dovoljnoj meri. Razmišljao sam o tome šta sve može da mi pomogne i došao sam do nekoliko koraka koje moram da preduzmem: Read the rest of this entry »

Opšte je poznato i više puta sam pisao da različite frekvencije na kojima naš mozak funkcioniše utiču na različita stanja uma. U tekstu o alfa stanju sam naveo sva stanja, ali nije loše da ovog puta prikažem malo drugačiju tabelu. Na sajtu lunarsight.com su navedena istraživanja o različitim frekvencijama i njihovim efektima. Tu se navode sledeći podaci o različitim stanjima mozga:

• Delta (1 – 3 Hz) Dubok san, lucidni san, pojačane funkcije imunog sistema…
• Teta (4 – 7 Hz) Duboka relaksacija,  meditacija, pojačano pamćenje, sanjanje…
• Alfa (8 – 12 Hz) Lagana relaksacija, “super učenje”, pozitivno razmišljanje…
• Beta (12 – 25 Hz) Normalno stanje budnosti, stres, anksioznost…

Postizanje različitih frekvencija je obično vezano za promenu stanja svesti. Dublja stanja možemo postići kada spavamo ili meditiramo. Ali postoje i drugi načini da se postignu dublji nivoi, a danas želim da pišem o jednom od njih. U pitanju su binauralni zvuci ili binauralni ritam.

Naučnici su još u 19. veku primetili da frekvencija mozga može da se izazove istom frekvencijom zvuka iz okoline. Međutim ljudsko uho, ili bolje reći, mozak, može da registruje frekvencije zvuka u opsegu 20 – 20.000 Hz i nije u mogućnosti da reaguje na niže frekvencije. 1839. godine, nemački naučnik H. W. Dove je otkrio da emitovanje dva koherentna zvuka slične frekvencije u svako uvo posebno može da izazove treći, “binauralni” zvuk čija je frekvencija upravo razlika između frekvencija dva emitovana zvuka. Na primer, zamislite da se jednom uhu emituje čist ton na frekvenciji 400 Hz, a drugom isti zvuk, ali na frekvenciji 410 Hz. Unutar glave se uočava razlika i stvara se treći, binauralni zvuk frekvencije 10 Hz koji utiče na frekvenciju mozga koja se prilagođava toj frekvenciji. Read the rest of this entry »

Nešto prilično važno sam shvatio. Zato sam to i promenio u svojim tehnikama koje primenjujem da iskoristim zakon privlačenja. I naravno, već se osećam bolje i uspešnije i želim da to podelim sa svima.

Evo o čemu se radi. Svi znate da je cilj svih tehnika vizuelizacije i afirmacija da zamišljamo svoj cilj kao da je već ostvaren i da pritom oživimo osećanje koje ćemo imati kada se on stvarno bude i ostvario. Do sada sam to pokušavao da uradim tako što sam mentalno pričao o ostvarenom cilju sa suprugom ili najboljim drugom. Pokušavao sam da im sa oduševljenjem pričam o tome što je ostvareno, zamišljao sam kako su i oni iskreno srećni zbog ostvarenja cilja. Ali baš tu je i bio problem. Naime, kada sam objašnjavao supruzi npr. kako sam zaradio novac, njena prva reakcija je stvarno bila iskrena i pozitivna. Međutim, prvo njeno sledeće pitanje je bilo na šta ćemo da potrošimo novac. A ja bih se onda bacio u objašnjavanje kako ne treba odmah da trošimo novac, kako je bolje da ga uložimo i zaradimo još više novca, a onda ćemo moći da kupimo šta god želimo. I koliko god se trudio da ne razmišljam o tome i da samo proizvedem emociju sreće i unutrašnjeg zadovoljstva, naš razgovor uvek krene na tu stranu.

Slična stvar je i kada “razgovaram” sa svojim najboljim drugom. Na primer, njemu mentalno saopštim da sam dobio veliki novac i pokušavam da zamislim njegovo oduševljenje. Ali opet… Već mu na licu vidim da emocija nije potpuno iskrena. Drago je njemu zbog mene, ali se već javlja blagi osećaj ljubomore, razmišljanja o tome kako ćemo manje da se družimo jer sad više ne pripadamo istoj klasi ljudi po bogatstvu i sve tako neka glupa razmišljanja. Svestan sam da to sve moj um proizvodi i da su to sigurno neki podsvesni programi koji i dalje vladaju nadamnom, ali stvarno mi je teško da ih izbacim. Iako svesno mislim da bi se oboje stvarno i iskreno obradovali mom uspehu, prilikom vizuelizacije to ne mogu da postignem.

Zato mi je pala napamet jedna ideja koju sam odmah počeo da primenjujem i primetio sam značajno poboljšanje. Sećate se teksta o mom anđelu čuvaru? Tada sam primenio tehniku kojom sam uspeo da upoznam svog anđela čuvara. Ali nakon toga, možda sam još nekoliko puta razgovarao sa njim (u stvari njom) i onda je polako isčezla iz fokusa. Ali zar nije ovo idealna situacija da se uposli anđeo čuvar?

Read the rest of this entry »

Već nekoliko dana pokušavam da napišem tekst o jednoj temi, ali stalno me nešto ometa. Dešavaju se “slučajne” stvari o kojima sam pisao u prošlom članku koje mi govore da sada nije pravo vreme za takav tekst. Pretpostavljam da još treba da proučavam temu o kojoj sam hteo da pišem. Isto tako, “slučajnosti” me sa svih strana bombarduju informacijama o tome kako moram da otkrijem svrhu svog postojanja. Zato ću danas pisati o tome da je jedna od najvažnijih stvari za zakon privlačenja zapravo da otkrijemo koji je glavni cilj našeg života, odnosno za šta smo stvoreni.

Zašto smo ovde? Zašto smo uopšte rođeni u datim istorijskim okolnostima? Zašto smo rođeni u sopstvenoj porodici a ne u nekoj drugoj? Ova pitanja možda zvuče previše filozofski i ja ne želim da ovim tekstom odgovorim na večito pitanje o smislu života. Svrha života je nešto drugo. Možemo da je protumačimo kao osnovni cilj koji treba da postignemo u životu. Kada znamo svrhu, onda znamo za šta smo predodređeni, i čemu treba da stremimo. Ako to ne znamo i idemo kroz život kao muve bez glave, nećemo nikad ništa postići. Nećemo živeti, nego ćemo samo preživljavati. Ako ipak imamo zacrtane ciljeve pred sobom, ali oni nisu u skladu sa našom svrhom, onda ćemo se mučiti da ih ostvarimo, biće nam teško, osećaćemo se loše. Ali ako smo shvatili našu svrhu, “Božji plan” za nas, onda je sve lakše, lepše, svrsishodno, smisleno. Svrha je kao kompas koji nas vodi kroz život.

Stiven Spilberg je izjavio da je još ranije otkrio da je njegova svrha da postane pripovedač i to je postao tako što je režirao mnoge filmove. Džejmi Oliver je mislio da je njegova svrha da postane vrhunski kuvar, ali kako je sam rekao, shvatio je da je to bilo samo usputna stanica i da je njegova stvarna želja da edukuje ljude kako treba da se hrane. Naravno, svrha ljudskog života ne mora uopšte da bude toliko značajna, ne mora da promeni svet. Zar nije sjajna svrha života da budete najbolji otac svom detetu i izvedete ga na pravi put? Zar nije dobra svrha da gajite voćnjak i uživate u prirodi?

Jedan od učitelja Tajne, čovek koji je na mene ostavio najjači utisak u filmu “Beyond the Secret”, Les Braun (Les Brown) je rekao da svako ima dva najvažnija dana u životu. Prvi je dan kada smo se rodili, a drugi je dan kada smo otkrili zašto smo se rodili.

Kako da utvrdimo svoju svrhu u ovom životu? Read the rest of this entry »

Da li vam se ikada dešavalo da pomislite na nekoga koga niste videli ni čuli godinama, a onda ga sretnete u gradu? Da li vam se dešavalo da pozovete nekoga telefonom i ne uspete ni da čujete signal jer je ta osoba istog trenutka pozvala vas? Da li vam se desilo da nekim čudnim spletom događaja dođete do odgovora na pitanje koje vas muči neko vreme? Meni su se takve stvari dešavale, a siguran sam da se svima dešavaju. Neki ljudi ih primećuju i pridaju im značaj, a neki ih jednostavno nazovu slučajnostima, ispričaju kao zanimljivu priču i zaborave na njih. Verujem da većina ljudi koji posećuju ovaj blog o tajni deli moje mišljenje da slučajnosti nisu slučajne.

Karl Jung je dao do sada najreferenciraniju definiciju slučajnosti ili sinhroniciteta, kako je nazivao ovu pojavu. On kaže da je to “princip povezivanja bez uzroka” koji povezuje um i materiju i koja se manifestuje kroz slučajnosti koje imaju određen smisao i značenje, ali se ne mogu objasniti uzročno – posledičnom vezom. Prema njegovoj teoriji, takve slučajnosti se dešavaju kada u psihi pojedinca nastane jaka potreba. Kasnije je opisao tri tipa ovih sinhronih događaja:

• sinhronost misli ili osećanja sa spoljnim događajem,
• san, vizija ili slutnja nečega što će se desiti u budućnosti,
• san ili vizija događaja koji se odvija na udaljenom mestu.

Takve slučajnosti se dešavaju u spoljnom svetu, protivno veoma maloj verovatnoći da se dogode. Ali ako ih posmatramo kao posledicu naših razmišljanja, želja i stremljenja, onda takve slučajnosti poprimaju jedno dublje značenje. One predstavljaju odgovor Univerzuma na naše misli. One nam predstavljaju dokaz da postoji nešto što nauka još uvek ne može da dokaže i pitanje je da li će ikada moći da dokaže metodama kojima danas raspolaže.

A evo jedne slučajnosti koja se baš jutros dogodila. Read the rest of this entry »

Metod kontrole uma!? Ko to nama hoće da kontroliše um? Hoće da nam isperu mozak pa da upravljaju nama kao da smo lutke! NEEEE, naravno!

“Kontrola uma” – taj pomalo nesrećno izabran slogan je bio i meta većine napada “pravovernika” i “čestitih” i “ispravnih” i svakakvih. Neće tu niko drugi da vam kontroliše um, kontrolisaćete ga sami! Silva metod je metod kontrole sopstvenog uma.

Naslušao sam se sličnih priča u ovom našem zatucanom društvu gde sve što nije uobičajeno, odmah je protiv države (partije) i života. Sada ću da kažem svima koji još uvek sumnjaju u Silva metod: ljudi tu nema ničeg opasnog! Sve je to normalno i bezopasno, nema ničeg religioznog, niti nečega što ugrožava pravoslavlje ili bilo koju drugu religiju. Završio sam osnovni kurs pre 15 godina i još sam živ! Nisu me uvukli u svoje redove da prosim za njih

Silva metod je nastao još šezdesetih godina prošlog veka. Stvorio ga je Hoze Silva, elektroničar i vizionar. Sam je od svog elektroničarskog biznisa finansirao dugogodišnja istraživanja na polju delovanja moždanih talasa na kojima funkcionišemo, podsvesti, snazi uma, vančulnog opažanja itd. On je bio prvi koji je dokazao da možemo naučiti da svesno funkcionišemo na alfa i teta moždanim frekvencijama. Dokazao je da svako od nas ima “vidovnjačke sposobnosti” samo ih treba uvežbati. Nakon godina istraživanja, razvio je osnovni seminar na kome ljudi mogu da nauče da kontrolišu svoj um tako da osete brojne benefite po svoj život.

Silva metod je zasnovan na primeni dinamičke meditacije. Šta to znači? Read the rest of this entry »

Kako najlakše da promenimo svoje vibracije prema spoljnom svetu da bismo privoleli zakon privlačenja da deluje u našu korist? Tajna je u delovanju na alfa nivou svesti. Naime, naučno je dokazano da kada naš mozak emituje alfa moždane talase, tada imamo otvoren pristup podsvesti da menjamo njene programe, rešavamo kreativne izazove, jača nam je intuicija, bolje učimo i pamtimo itd.

Obećao sam da ću pisati o Silva metodu, a članak o alfa stanju uma je prirodan uvod u tekstove o Silvi. Silva metod je uspešan zbog toga što je uveo metod za svesno ulaženje u alfa stanje, a da smo i dalje budni, a tada imamo pristup neograničenim kapacitetima našeg uma. U ovom članku pišem o tome šta su alfa moždani talasi, koje prednosti nam donose i kako možemo da ih izazovemo.

Ćelije našeg mozga koriste elektricitet da bi međusobno komunicirale. Posmatrajući skup elektriciteta svih ćelija, uočava se šablon po kome ceo mozak emituje impulse ciklične, talasaste prirode, tj. električne talase. Moždani talasi se mogu izmeriti uređajem koji se zove EEG (elektroencefalograf). U zavisnosti od frekvencije na kojoj pulsiraju talasi, izdvojeno je pet kategorija talasa od kojih svaka sa sobom nosi specifične karakteristike na naš um i telo:

• Gama talasi (40Hz – 70Hz) – stanje potpune fokusiranosti. U ovom stanju imamo punu koncentraciju i tada pružamo maksimum svojih intelektualnih kapaciteta.
• Beta talasi (13Hz – 40Hz) – stanje u kome smo kada obavljamo svesne radnje, dok smo budni i aktivni. Ovo stanje je većini odraslih ljudi dominantno tokom dana.
• Alfa talasi (8Hz – 12Hz) – stanje opuštenosti. Alfa stanje se obično postiže kada zatvorimo oči, kada meditiramo, maštamo, sanjarimo, sanjamo, pred utonuće u san, pre prirodnog buđenja.
• Teta talasi (4Hz – 7Hz) – dublje stanje opuštenosti. Ima slične prednosti kao alfa nivo, ali je teško da se fokusiramo na neku stvar dok smo u ovom stanju jer je pažnja rasuta. Takođe je teže da ostanemo svesni.
• Delta talasi (1Hz – 4Hz) – stanje dubokog sna i kome. Nije poznato (bar meni) da je neko svesno uspeo da postigne delta moždane talase.

Da se vratim na alfa nivo jer je on najzanimljiviji za primenu TAJNE. Read the rest of this entry »