Kreativnost tokom vizuelizacije

Objavljeno Autor: Tajna Kategorije: Tajna | 19 Komentara

Kroz razgovor sa posetiocima sajta, odnosno sa našim dragim Tajnašima, shvatio sam da mnogi imaju problema da kvalitetno vizuelizuju željene slike, zvuke i osećaje. Zato želim da ovim tekstom pomognem svima da imaju jasnu vizuelizaciju kako bi mogli da što bolje iskoriste Tajnu za ostvarivanje svojih ciljeva.

Ni moje vizuelizacije ranije nisu bile kristalno jasne. Pokušavao sam da zamišljam neke scene i situacije, ali je sve bilo mutno i nejasno. Nisam čuo zvukove, nisam mogao da osetim dodir. Mešale su mi se druge misli. I to je tako sve traljavo išlo dok nisam upornom vežbom došao do nivoa kada su moje imaginacije jasne kao da se dešavaju sada ispred mene. A onda sam shvatio da postoje i tehnike koje su mogle da mi pomognu da mnogo brže stignem do jasnih imaginacija.

Nisu to neke teške tehnike koje se uče po kursevima i seminarima. To su vrlo jednostavne, ali efikasne tehnike koje svi mogu da koriste. Ključna stvar prilikom korišćenja tih tehnika je kreativnost.

Mnogi od nas zaboravljaju da umeju i da im je dopušteno da budu kreativni. Mnogi zaboravljaju da u svojim imaginacijama mogu da urade šta god požele. U imaginacijama nismo ni sa čim ograničeni, ni prirodnim zakonima, ni logikom, čak ni etikom. Možemo da letimo, možemo da se teleportujemo, da se smanjimo, povećamo, da isijavamo svetlost, da budemo nevidljivi, da se pretvorimo u šta god želimo, da koristimo čarobni štapić…

Kada znamo da sve te čudesne alate imamo na raspolaganju, onda vrlo lako možemo da rešimo bilo koju teškoću u vizuelizaciji. Nastavak teksta

Moj dan i imaginacija

Objavljeno Autor: Nenad Kategorije: Lični primer | 39 Komentara

Ustanem ujutru. Ne, prvo sam zaspao uveče. Zaspao sam, a pre nego što sam zaspao, uradio sam reviziju svih događaja. Kao što neko kaže, pregledam dan i ne osuđujem ga, izmenim događaje koji su se dogodili u harmoniji mojih želja i snova. Što više to radim, postaje mi rutina tj. navika poput pranja zuba. I ako jedno veče preskočim, osećam prazninu i nedostatak koji moram da popunim, revizijom naravno.

Ustanem ujutru, uradim uobičajene imaginacije (to su moje lične želje i snovi, neka životna putovanja). Nekada ostanem sat vremena u krevetu i “sanjarim”. Nekada gledam u slike zatvorenih očiju po nekoliko minuta i igram se s živim predmetima. Nekada to traje samo 5 minuta.

U danu, čitam svoju literaturu, jer sam uz pomoć finansija oslobodio robovske lance i okovratnik pa nisam na tuđem poslu već na svom. Moj posao je moj život. U toku dana srećem ljude, i učestvujem u razgovorima, ali ne kao pre. Ne osuđujem ljude već ih posmatram. Posmatram svoje okruženje i prizore i razmišljam o tome što upravo vidim. Pokušavam da nađem vezu između svojih unutrašnjih priča i spoljašnjih slika. U nekim stvarima je vidljiva, a u nekim ne mogu naći ni najmanju nit koja može povezati moja dva sveta, unutrašnji i spoljašnji. Prepravljam ono što vidim ako mi se ne dopada. Prepravljam u svojim mislima, jer su svi deo mog sveta i mog saznanja. Vidim prosjake na ulici, ali ih zamišljam lepo obučene i nasmejane. Vidih ih lepo i ne bežim od njih. Ne dajem im milostinju u vidu novca, kao pre, jer bih ih time još više zarobio u trenutnom stanju u kome su nalaze. Okrećem glavu ali sa sobom nosim lepše slike.

Nastavljam svoj dan konstantno pokušavajući da kontrolišem unutrašnji govor. Pokušavam da unutra pričam ono što ne vidim i što nije deo mog sveta i saznanja, a voleo bih da jeste.

U toku dana postoji period kada samo radim imaginacije. Tada sam nedostupan svima. Tada ostajem u imaginaciji od 30 minuta do 1h, nekada duže. I tu živim svoj život. Nastavak teksta

Posmatrač ili učesnik?

Objavljeno Autor: Tajna Kategorije: Lični stav | 19 Komentara

Često pišem o deci, odnosno o tome kako se ličnost ljudi formira u najranijem detinjstvu. Ne zamerite mi zbog toga. Dok sam u parku sa svojim sinom imam vremena i da posmatram njegovu interakciju sa drugom decom, ali i vremena da razmišljam. Tako je bilo i prošlog vikenda dok je bilo lepo vreme. Izašao sam sa svojim sinom u park i dobio inspiraciju za novi tekst za tajna.rs.

Kad god posmatram kako se deca ponašaju u međusobnom kontaktu, uvek vidim buduće ljude koji su svoj pristup izgradili još u detinjstvu. Ovo sve pišem kao laik, odnosno običan posmatrač, i siguran sam da psiholozi mogu da daju naučno zasnovana objašnjenja. Ali pokušaću da u ovom tekstu iznesem neka svoja razmišljanja.

Naime, posmatrao sam situacije u kojima su se neka deca igrala i uživala, a druga deca posmatrala tu igru sa distance. Čak i ako bi pokušala da se priključe igri, usledila bi najljubaznija upozorenja roditelja, na primer: “Ti si još mali…”, “To nije naše, ne smemo da diramo.”, “Nemoj tu, pašćeš.” i sl. Kada se takva upozorenja ponove više puta, šta dete iz njih može da zaključi? Jedino što može da zaključi je da igra nije baš za njega, nego za one koji su veliki, za one koji imaju igračke i za one koji su dovoljno spretni da ne padnu. I tako roditelji potpuno nesvesno stvaraju posmatrače. Kada ste posmatrač kao malo dete, ostaćete posmatrač do kraja života, osim ako sami nešto ne preduzmete da se taj status promeni.

Ko su posmatrači i šta rade?

Posmatrači su ljudi koji kroz život idu linijom manjeg otpora. Oni ne uživaju u životu jer misle da lep život nije za njih, da nisu zaslužili. Često izigravaju žrtve.

Nekada se čini da im je važnije šta se dešava u tuđim životima, pa stalno čitaju tračerske novine, gledaju rialiti emisije i sl.

Posmatrači smatraju da su uspeh, slava i novac namenjeni nekim drugim ljudima. Oni ne preduzimaju ništa da promene stanje u kom se nalaze jer ionako nema svrhe. Zašto da pokušavaju kad neće uspeti.

Ja sam bio posmatrač. Nastavak teksta

Setite se budućnosti

Objavljeno Autor: Tajna Kategorije: Tajna | 1 Komentar

Svi znate osnovni princip za primenu Tajne, zar ne? Prvo treba da jasno odredite cilj, a onda da ga zamišljate kao da je već ostvaren. Treba da što jasnije, sa što više detalja zamislite ostvarenje svog cilja, posebno obraćajući pažnju na emocije koje takav događaj nosi sa sobom. Dakle, potrebno je da u svojoj imaginaciji oživite osećaj sreće, zadovoljstva, uzbuđenja, ponosa…

Meni je često bio problem da postignem upravo to radosno osećanje u svojim imaginacijama. Recimo, zamišljam novčani dobitak i u trenutku kada se on ostvari, ja treba da osećam veliku radost zbog toga. Često pokušavam na silu da osećam neko veliko uzbuđenje, preteranu radost, da skačem od sreće. Ali znam da je to veštački stvoren osećaj jer se sigurno ne bih tako osećao kada se to stvarno i dogodi. Stvaran osećaj bi bio više mirna reakcija zadovoljstva zbog postignutog cilja, ponos na sebe zbog uspeha, osećaj ostvarenja. Međutim, teško mi je da stvorim takav osećaj tokom imaginacije.

Nedavno sam saznao za tehniku koja omogućava postizanje i takvih, suptilnijih osećanja tokom imaginacije. Nastavak teksta

Imaginacija je realnost

Objavljeno Autor: Nenad Kategorije: Tajna | 12 Komentara

Strah je onaj koji nas godinama sve porobljava i u zavisnosti od teme, količina straha varira pa smo nekada optimisti, a nekada pesimisti. Jako je teško pružiti otpor realnosti i sama borba može biti psihički isrpljujuća jer dilema oko toga da li Tajna i Zakon privlačenja rade može da potraje i duže od godinu dana.

Ranije sam imao običaj da savetujem da probate sa malim stvarima, ali sam vremenom shvatio da koliko god malih manifestacija primetite nikada neće biti dovoljno jaka vera u stvar koju još ne vidite i ovo je najčešći razlog odustajanja posle nekog vremena. Sada savetujem da postavite sebi ”najveći” cilj ikada koji ste imali, najveći san koji sanjate. Uđite u stanje uma gde živite taj san. Živite ga svakog momenta, kada šapućete u sebi, kada pričate sa ljudima, radite instant revizije trenutnog događaja. Kako bi ste reagovali u nekoj situaciji da ste potpuno druga osoba, da ne radite za mesečne plate već da posedujete kompanije i da novac radi za vas. Testirajte imaginaciju do krajnjih granica svojih čula i najrealnije realnosti. Videćete zašto je tvrdnja da imaginacija nema limitacije istinita. Shvatićete kada doživite to izlečenje, tu nemoguću ljubav, taj nemogući loto ili nemoguće skupi auto. Mi smo ceo život navikli da se igramo u realnosti koju nam diktiraju naša čula, sada nas ne košta ništa da se igramo u nerealnosti.

Jedan sjajan čovek je pre 100 godina napisao odličnu knjigu koja je i meni bila temelj, ali se od samog početka nismo slagali u jednoj stvari. Nastavak teksta

« Prethodno   1 2 3 4 5 6