Treći i poslednji deo intervjua sa Slavicom Squire iz NLP instituta u kome pričamo o tome kako NLP utiče na naše emocije i u kom su odnosu NLP i Tajna. U prvom delu smo pričali o Neuro lingvističkom programiranju u Srbiji, a u drugom o tome šta je NLP.

NLP i emocije

Kako NLP utiče na emocije?

Mi učimo ljude kako da usklade svoje svesne namere sa nesvesnim procesima u koje spadaju i emocije. Na primer, želite povišicu, ali nemate dovoljno samopouzdanja da je tražite. Dakle, vi svesno to želite, ali prosto se stidite da je tražite i očekujete da neko primeti kako se puno zalažete. Slično je ako imate tremu na javnim nastupima. Svesno želite da održite dobru prezentaciju, ali strah vas sputava da to uradite na pravi način. U ovim primerima svesna namera nije podržana od strane nesvesnih procesa. Mi ljude učimo kako da usklade nesvesne procese sa svesnim namerama i da u trenucima kada su im potrebne imaju emocije koje ih podržavaju u onome što žele. To radimo vrlo fokusirano. Mi ne kažemo da ljudi moraju po ceo dan da budu samo srećni, mada nije zabranjeno Ali ako želiš da održiš dobru prezentaciju, potrebno ti je da uzmeš nešto što se već u tebi nalazi, neko osećanje koje si već imao (na primer, prepričavao si sa puno samopouzdanja neki događaj svojim najbližim prijateljima), i da ga primeniš u situaciji koja ti je potrebna. NLP uči ljude kako da uvek bude onako kako treba da bude u pravom trenutku, a ne tek posle nekog događaja.

Ljudi su često loše rasploženi, mnogo brinu. Da li NLP nudi neko rešenje za to? Read the rest of this entry »

Sledi drugi deo intevjua sa Slavicom Squire, osnivačem NLP instituta u Beogradu. Ako još uvek niste, predlažem da prethodno pročitate prvi deo koji govori o počecima NLP u Srbiji.

Šta je NLP?

Kako biste ukratko objasnili šta je NLP?

Jedna od najboljih definicija koju sam čula je da je NLP nauka ličnog prosperiteta. Ona baš jasno i precizno opisuje suštinu Neuro lingvističkog programiranja. Malo opširnija definicija bi bila da je NLP metodologija koja se fokusirala na proučavanje razlike između uspešnih i prosečnih ljudi. Posmatranjem uspešnih ljudi se došlo do obrazaca njihovog ponašanja, načina na koji oni komuniciraju, načina na koji oni razmišljaju. Onda su takva zapažanja pretočena u metodologiju koja omogućava svima koji primenjuju iste principe da postignu uspeh na svim poljima svojih interesovanja.

Za šta može da se primeni NLP u svakodnevnom životu?

NLP može da se primeni, pre svega, za poboljšanje komunikacije. Čovek postaje veštiji, tolerantniji, opušteniji zato što razume strukturu ljudskog razmišljanja. On razume da postoje drugačije strukture od njegove, i zna kako da uklopi svoju sa drugačijim strukturama i time izbegne nesuglasice. Ljudi koji poznaju NLP principe postaju prijatniji drugima i drugi postaju njima prijatniji. U svakodnevnom životu mnogo toga zavisi od komunikacije i zato se primenom NLP-a postiže značajan uspeh.

Zatim, na NLP treningu polaznici nauče kako da postave svoje životne trase. Namerno kažem trase, umesto ciljevi, jer mi učimo ljude da postave nešto što je drugačije od onoga što većina ljudi smatra da su ciljevi. Na primer, većina smatra da je cilj da se kupi stan ili auto. Mi kažemo da je to zadatak koji treba da se obavi da bi se postigao neki cilj. Sama kupovina nije svrha, već je svrha da imamo taj stan ili auto, da živimo lepo i da se osećamo dobro. Mi učimo ljude da postave ciljeve po receptu najuspešnijih ljudi.

A šta ako neko ne zna koje ciljeve ima pred sobom?

Read the rest of this entry »

Rastrzan između raznih poslova i želje da što više vremena provedem uživajući u ovom divnom proleću, nikako da stignem da pišem. I vi ste sigurno puno vremena provodili napolju, pa niste imali ni vremena da čitate, tako da nismo puno propustili.

Danas bih želeo da pišem o tome kako jednostavno možemo da poboljšamo svoje vizuelizacije i na najefikasniji način iskoristimo Tajnu. Naime, često je ljudima problem da imaju jasne imaginacije, da jasno vide, čuju i osete to što žele da vizuelizuju. Znate i sami da smo skloni da veoma lako odustanemo od nečega što nam nije uspelo iz prvog puta. Zato ja želim da vas sprečim u tome tako što ću da vam dam najbolji savet koji možete da dobijete u vezi sa kvalitetom imaginacija.

Ovo “najbolji savet” sam napisao malo pretenciozno, ali meni je mnogo pomogao da povratim sposobnost imaginacije. Kao tinejdžer sam imao izrazito jasne imaginacije, mogao sam potpuno da se saživim sa situacijom iz svojih misli. Imaginacije su bile toliko jasne da mi se ponekad dešavalo da ne znam da li sam neki događaj stvarno proživeo ili se odigrao samo u mojim mislima. Vremenom sam sebi sve ređe dozvoljavao takve maštarije jer sam mislio da moram da se uozbiljim i da živim realan život. Kakva greška!

Sada kada sam postao ozbiljan i realan, ne mogu tako lako da povratim sposobnost žive i jasne imaginacije. Sve mi je nešto bilo crno “pred očima”. Mogao sam da zamislim pojedine statične slike, ali ne i pokretne slike. Primenjivao sam razne tehnike koje sam usput saznavao i donekle sam uspeo da oživim svoje imaginacije. Ali kada sam počeo da primenjujem tajnu iz naslova ovog teksta, tada su sve imaginacije od jednom postale ponovo stvarne.

Dakle, tajna je u detaljima! Read the rest of this entry »

Da li nekada krivite sebe za svoje postupke? Da li ste se nekad zapitali gde ste pogrešili? Da li ste bili svesni te greške? Verujem da ste Vi kao i Ja, nekada odustali od cilja, svima se to desilo. Međutim, da li ste nekada analizirali gde ste pogrešili? Analiza će nam pomoći da greške ne ponavljamo i tada možemo sebi reći: “Sada kada znam gde grešim, izvućiću pouke i nikada više neću odustati”

Odustajanje od cilja zbog težine njegove ostvarivosti

Cilj se odabere smirenim i samouverenim stanjem uma. Um i emocije moraju biti u besprekornom jedinstvu. Ako mislite na cilj i letite na krilima sreće, znači da ste postigli to jedinstvo. U tom stanju vaša duša peva, a um zadovoljno trlja ruke. Međutim, kada je teško ostvarljiv cilj u pitanju, um je taj koji počinje da se razdvaja od čvrstog jedinstva sa emocijom. Zastaje, više ne leti, nije na krilima, a nije ni na čvrstom tlu, već u rupi svoga neznanja. Počinje “trezveno” da razmišlja, a to razmišljanje je zasnovano na uobičajenim stereotipima. “Trezveno” razmišljanje nikada nije u stanju da pronađe put koji bi doveo do teško ostvarivog cilja. Um je taj koji sve okreće naopako jer je “trezveno” razmišljanje samo skup uobičajenih i bezvrednih stereotipa. Kada se postavlja cilj, od uma se jedino traži da utvrdi da li je cilj ostvariv. Samo to i ništa više. Tu prestaje njegova misija. “Ah, pa kako će se ostvariti?” povikaće zdrav razum. E to više nije njegova briga. To se njega više ne tiče. Read the rest of this entry »

Da li ste se iznenadili ovom promenom izgleda sajta? Možda vam se sviđa, možda vam se ne sviđa, možda ste se navikli na stari dizajn sajta. Ali bitno je da se nešto menja. Ne smemo da se uspavljujemo u svojim komfornim zonama i da ne talasamo. Zato sam još ranije odlučio da menjam izgled sajta, a Verin komentar na prethodni tekst me je samo ubrzao u toj nameri. Za sve one kojima je teško da prežale stari izgled, evo vam jedna slika da uvek možete da ga se sećate.

tajna.rs - stari dizajn sajta

Danas želim da pišem o promenama. Svi smo svesni da sve što ne valja treba menjati. A da li smo stvarno spremni na te promene?

Tipična situacija je kad tačno znamo šta treba da uradimo, ali nismo spremni da žrtvujemo ono što je potrebno. Sećate se kako nam je Nenad govorio da moramo da ignorišemo sve ometače, makar dolazili u obliku roditelja ili supružnika, kako moramo da uradimo po 100 i više imaginacija dnevno kako bismo manifestovali željene rezultate. A koliko nas je spremno da uradi tako nešto? Nedavno sam pročitao izjavu jednog od najuspešnijih sportista svih vremena, Marka Špica, koji kaže: “Svi mi volimo da pobeđujemo, ali koliko ljudi voli da trenira?” Preslikano na našu oblast, ovo bi glasilo: Svi mi volimo da budemo uspešni, ali koliko ljudi je spremno da preduzme ono što je potrebno da bi to i postali? Read the rest of this entry »

Kad god razmišljam o tome koji su razlozi koji me još uvek drže ovde gde sam sada, a ne guraju tamo gde bi trebalo da budem, nekako uvek ispliva reč: samodisciplina! Reč možda i nije u duhu našeg jezika i zvuči čudno, ali ako je disciplina ponašanje po pravilima koje nam drugi postavljaju, onda je samodisciplina ponašanje prema pravilima koje sami sebi postavljamo.

Vrlo često je teže ponašati se samodisciplinovano nego disciplinovano. Deluje paradoksalno da nam je lakše da se ponašamo po tuđim pravilima, ali to je nešto što nam je usađeno još od detinjstva. Prvo smo morali da se ponašamo u skladu sa pravilima roditelja, pa vaspitačica, učitelja, profesora, šefova, države… Tačno znamo koje su kazne ako ne poštujemo pravila: batine, ćošak, loša ocena, smanjenje plate, zatvor…

Kod samodiscipline je stvar drugačija. Pravila koja namećemo sebi često nemaju jasno izdefinisan opis. Često nemamo jasan plan ni cilj pred sobom. Možda želimo da smršamo desetak kilograma, pa odlučno sebi kažemo da nećemo više da jedemo slatkiše. I? Koliko ljudi znate da tako nešto ispoštuje duže od nedelju dana? Ili želite da počnete sa nekom fizičkom aktivnošću, npr. trčanjem. Koliko ljudi znate da su odustali nakon prvog ili drugog trčanja? Read the rest of this entry »

U životu imamo razne obaveze svakodnevno. Naravno potrebne obaveze, a stvaramo i niz raznih drugih obaveza. I te obaveze zavise od nas samih od naših misli, priznali ili ne. Ja sam se nekada osećala da moram, jer pravila su takva, mora tako, jer se tako radi, tako kažu i pritiskala sam sebe protiv svoje volje, jako poslušno. Pa nije bontonski, nije kulturno, pa nema smisla da to ne bude tako i ja moram i moram, ali uvek sam osećala neki teret. Stalno sam pokušavala da menjam mnogo toga, jer sam pokušavala da napravim ravnotežu u svom životu, a sve više sam sebe zakopavala, nesvesno. Nekako sam uvek tražila šta je najbolje, šta mi može pomoci i tako sam razne stvari koristila kao pomoć i šta treba i najviše šta ne treba, a to toliko vremena i energije oduzme da više nema disanja, gušila sam se u tim mislima da moram i da pravila su to, a nisu mi se dopadala uvek. Toliko se obavezujemo u nekim bezveznim stvarima i hvatamo se za slamke sve u službi boljeg života, jer tako kažu novine, specialisti na tim poljima ili savetuje prijatelj, roditelji….stručnajci. Onda dođu opet razni prigovarači kako treba manje raditi, kako je sve stresno, kako treba ovako, kako paziti ovo, pa ono. Prosto ne stigneš da se raduješ jednom zalogaju hrane i jednoj čaši vode, jet svi znaju sve, samo ti treba da naučiš. Šta? Pravila, pravila…

Da li je stvarno to baš sve tako? Pa kada nismo sigurni i onda mislimo onako kako umemo, čas ovako, čas onako, znači nemamo dovoljno sigurnosti, vere i poverenja u sebe i svojim mislima i onda je sve tako, a mi stalno povećavamo strah u nama koji učini ono što ne bi trebalo. Ali on nas ne pita, jer mi smo mu dali dozvolu da šeta po našim životima. Ah taj strah, verujte može se bez njega.

Prenatrpani smo poznavanjem i informacijama i nismo više ni sigurni šta je zapravo dobro za nas, samo osećamo da nas pritiska i sve više se bavimo sa mislima da nam nešto smeta, škodi, da nam je teško i uporno ubeđujemo opet mi sami lične misli kako nam nije dobro. Gde je tu onda svo to naše znanje i poznavanje. To je isto kao kad prodavac zna kako da prodaje, učio je zna šta sve treba da radi, ali on jednostavno sedne u radnju i plače i tvrdi da ne zna, ne ume, ne može, nije za njega to ipak… Read the rest of this entry »

Od ometača se nije bilo lako odbraniti jer oni sačinjavaju 99% našeg vremena kada ne spavamo.

Ja sam u početku imao jednu audio knjigu koja traje oko 3 sata. U pitanju je specijalno izdanje ”Misli i obogati se” sa prelepom uvodnom muzikom, sa autentičnim govorima autora. Dnevno bih slušao po dva puta taj CD. Kada nisam slušao onda sam čitao po ceo dan drugog autora. Ostalo svoje vreme koristio sam tako što sam pokušavao da ne upadam u zamke. Ovo se postiže sa razvitkom svesnosti koliko su ometači opasni. Opasni su jer ako reagujemo emotivno na sadržaj koji vidimo i osećamo, mi kreiramo još tog sadržaja i samim tim usporavamo imaginacije i želje za naše sutra.

Misli su konstantno upaljene, spremne za kreiranje našeg života. Ako šetate ulicom i vidite natpis na zidu i u momentu ako vam se po inerciji asocijacije javlja u glavi sadržaj vezan za tu sliku koju ste videli, vi ste tog trenutka napadnuti od strane ometača jer vam je uzeta pažnja. Živeti imaginacije, živeti tajnu podrazumeva neumorno življenje scena u mislima koje su predmet vaših želja.

Primer. Vozite automobil i na semaforu pešak prelazi na crveno svetlo gde ste prinuđeni da ukočite. Ako se tog trena iznervirate, reagujete, (u sebi opsujete), kreirali ste još takvih scena ili scena gde će biti prinuđena ista takva emotivna reakcija da se oslobodi iz vas. Prisustvovali ste ometačima. Ako ste odali impulse energije, zamislite da ste takvom snagom kreirali pozitivnu želju, a ometače ignorisali. Onda bi sve vaše želje stizale u roku od jednog zemaljskog dana i živeli biste kao u bajci.

Read the rest of this entry »

Nisam mogao da odolim da ne postavim čudo od teksta našeg čuda od “čoveka”. Mau je ovaj tekst objavila na forumu nakon svoje imaginacije, a ja sam morao da mu (tekstu) pružim svu podršku tako što ću ga preneti na blog da bi više ljudi moglo da ga pročita. Svi koji su ikada bili na sajtu tajna.rs videli su Mau i njene fanstastične, duhovite, produhovljene komentare i postove. Zato ne moram posebno da je predstavljam. Mau, jedno veliko HVALA… Tajna

Ah, kakav divan dan. Evo sedim za kompjuterom, mačka mi je u krilu (Srdelica, čudo od mačke, voli more!), a blagi povetarac mi prelazi preko još mokre kose i ostavlja nežni trag jeze. Ali kako sam još uvek sva pod utiskom od… divote koju sam malopre doživela, još jedan talas jeze mi samo prija, i produžava užitak.
E, prsti mi drhte još uvek, pa ako bude slovnih grešaka, ne zamerite 

Probudila sam se rano, ranije nego obično. Brod se blago ljuljuškao, pa sam znala da je i more mirno, i da će biti predivan dan. Kroz prozor još uvek mrak, ali onaj bledi, istanjeni od umora, spreman da se povuče pred suncem zore. Ustala sam lako, umila se, spremila sebi svoj laki doručak, izvadila ribu da se “odmara” za kasnije, i izašla na palubu. Mmmm, predivno! Punim pluća svežinom, i pogledom grlim sve oko sebe: mirno more, uspavan gradić u daljini, brda u svim nijansama plave…

A more… Ma naravno da je voda super za kupanje, ulazim pa makar na dva minuta. Vadim svoju “sport bili” mrežu, sa perajima, maskom, disaljkom i prslukom sa malom bocom, prebacujem preko ograde i spuštam do same ivice vode. Gledam je kako se ljuljuska, kao da prstima proba kakva je voda, ali ja neću tako. Skok i divan, hladan, svileni zagrljaj tamnog mora, drugi dom koji se u času sklopio oko mene. Aaah, kako je divno! Voda je savršena! Sa svakim pokretom i sa svakim zaronom moje telo se budi i pozdravlja sa morem, a meni dođe da kličem, kao galeb, ili još bolje kao delfin. Ah, kako bi divno bilo biti delfin! Read the rest of this entry »

Zar nije predivno!? Blog tajna.rs ima još jednog autora! I to kakvog… Oduševićete se sigurno serijom tekstova o ličnim iskustvima u vezi sa hipnozom koje nam maestralno opisuje G(Dži). Ja sam bio fasciniran lepotom opisa i duhovitošću naše G, i samo mogu da joj kažem jedno veeeeeliko HVALA… Tajna

Pritisnuta prošlošću, obavezama koje su čekale da budu ispunjene, kao zahtevima okoline da se konačno socijalizujem posle porodične tragedije, jednim malim delom koji je ipak ostao slobodan i probuđen, znala sam da je sve u mojoj moći, stvari se ne dešavaju same od sebe.

U naletima lepih trenutaka koji su takođe bili prošarani raznim pritiscima, krivila sam sve i svašta, bila besna, prvenstveno na sebe pa tek na sve OKO sebe.

Bilo je teško srušiti postavljeni zid, koji sam pomno gradila, ciglu po ciglu, da bi obezbedila sebi kutak tišine, koji me je nesvesno gutao.

Nije se desilo ono “jedno jutro sam ustala i rešila ŽELIM DA SE BORIM”… to se dešavalo u talasima, jer je uvek bio jači onaj mali đavo sa levog ramena čije je ime bilo “ALI”… I uvek postoji jedno ALI  što devojci sreću kvari  :-). Kao što jeste – STVAR JE U IZBORU. Ne možeš da izgubiš, možeš samo da dobiješ, i kad misliš da gubiš – ti dobijaš – u zavisnosti iz kog ugla gledaš .

Ako postavite flašu kečapa na sto, i nekoliko ljudi se skupi oko flaše, svako će videti kečap iz svog ugla, i svi će biti u pravu, na drugačiji način.

Jedna davna reklama kaže: “Traži, traži, pa ćeš naći”… U septembru ne znam šta sam tražila po netu. Mogu samo da mu dam ime REŠENJE. Read the rest of this entry »