Uvek sve bude kako treba

Objavljeno Autor: Tajna Kategorije: Novac, Tajna | 19 Komentara

Nadam se da kod vas ima razumevanja za to što odavno nisam ništa pisao. Dođu tako razni periodi u životu, prioriteti se menjaju, motivacija nije uvek na istom nivou. Ali važno je da budemo uporni i istrajni i da ne odustajemo. Zato i ja sada ponovo pišem. Nisam odustao od bloga tajna.rs i neću odustati.

Danas bih pisao o novcu i strahu.

Gledajući i čitajući ovdašnje medije, čovek lako može da zaključi da je kod nas potpuni haos kada je egzistencija u pitanju. Sve je preskupo, nezaposlenost ogromna, onima koji su zaposleni ako i primaju platu ona traje do desetog u mesecu, svi imaju kredite koje ne mogu da vraćaju itd. Ali, kad pogledate realno, čak iako ima istine u tim vestima, opet ljudi žive, jedu svakog dana, prevoze se, kupuju odeću, idu na more, kupuju knjige za školu…

Dakle, imamo izbor na koji način ćemo da posmatramo stvari. Da bismo iskoristili Tajnu, odnosno zakon privlačenja, neophodno je da razmišljamo o pozitivnim aspektima, ma kako se mali činili u odnosu na “veliko i mračno crnilo nedostatka novca”.

Verovatno ste čitali za nemili finansijski “udar” koji sam doživeo. Taj događaj ima posledice na moj budžet svakog meseca i sada se dešava da bude prilično gusto dok ne stigne sledeća plata. To prirodno izaziva strah za egzistenciju. Počinjem da se brinem od čega ćemo živeti do sledeće plate. Troškovi izgledaju kao neosvojive planine, a opreme za planinarenje ni na vidiku. Po pravilu tada uleti neki rođendan za koji treba kupiti poklon ili neophodnost da se kupe nove patike za sina ili neki drugi neplanirani trošak. Sve to izaziva brigu, strah i ostale negativne emocije koje, znate i sami prema zakonu privlačenja, privlače još više takvih loših situacija o kojima razmišljam.

Zato u ovom tekstu želim da pišem o tome kako da prevaziđemo ovakve situacije i da iskoristimo Tajnu na najpozitivniji način. Nastavak teksta

Kap po kap čiste vode

Objavljeno Autor: Tajna Kategorije: Tajna | 6 Komentara

Dugo sam razmišljao o čemu bih pisao u novom tekstu za blog. Toliko toga mi se vrti po glavi i toliko toga sam čitao, naučio i saznao u proteklih mesec dana da bih mogao da napišem deset tekstova odjednom. A s druge strane, intelektualno nisam saznao ništa novo. Sve su to oni isti principi pozitivnog razmišljanja, zakona privlačenja i menjanja podsvesnih programa, da nikakvu novu informaciju ne bih mogao da podelim sa vama. Imam osećaj da sam o svemu već pisao. Ali, sada su mi informacije koje sam čitao i slušao mnogo dobro “legle” na emotivnom nivou. Zato i hoću sada da pišem o važnosti razumevanja Tajne na emotivnom nivou.

Od kada sam doživeo neprijatan događaj za koji sam mislio da će imati veliki uticaj na moje finansije, počeo sam intenzivno da čitam o Tajni i zakonu privlačenja i da slušam seminare i audio knjige, gledam video materijale. U ta dva teksta (Pozitivan mentalni stav i Pozitivan mentalni stav – 2. deo) sam pisao kako ne vidim šta dobro može da proistekne iz tog negativnog događaja. Ali očigledno je da je proisteklo nešto mnogo pozitivno. Proisteklo je to da sam dobio mnogo jaču i veću motivaciju da zaista primenim sve principe Tajne na način na koji je neophodno da budu primenjeni kako bih promenio svoju situaciju. Očigledno je da mi je bila potrebna jaka motivacija kako bih počeo da radim kako treba da se radi.

Naše paradigme, odnosno skup navika koje smo stekli, nas drže u stanju u kom smo i do sada bili. Eto, čisto iz navike. Tako da, bez obzira što znamo šta je potrebno da uradimo da bismo promenili situaciju, to preduzimamo veoma retko. Znate i sami kako ljudi tek nakon što se razbole počnu da razmišljaju o tome da prestanu da puše ili jedu masno ili tek nakon što dotaknu dno u finansijskom smislu, počnu da preduzimaju korake da se vrate. Naravno, uvek ima svetlih primera kojima nije potreban ovakav vid motivacije. Nastavak teksta

Drugari i uspeh

Objavljeno Autor: Mila Kategorije: Lični primer, Tajna | 12 Komentara

(odmah vam tvrdim, jeste malo dugačak tekst, ali pročitajte ga, ako tražite dokaze za Tajnu)

Dragi divni ljudi širom sveta, gde god da ste, prvo što ću vam reći je to da vas volim. Pre nekoliko godina sam mislila da je kraj, da se ceo svet ruši i da nema dalje, a danas evo stojim pred vama sa posebnim rečima POBEDE.

Prvo želim da pozdravim one moje prve najbolje drugare, koji ste me podržali, kada nisam baš bila najsigurnija, kada bi se ponekad spotakla o nekom svom MINUSU (negativnom u sebi), a vi bi me dizali. HVALA, HVALA, HVALA. Miloše tebi najviše hvala od srca na svemu.

Ovaj sajt posebno volim, jer mi je ulio najveću VERU i potvrdio da sam na pravom putu. Kada sam ovde došla, ja sam bila uveliko isceljena od kancera. Da, dobro ste čuli, a neki i znate to. Međutim, neki drugi su se i “plašili” mene (to jest bolesti raka i to bi se videlo iz njihovog obraćanja (a neki su i rekli), ali to je sve bilo podsvesno na liniji / relaciji obostranog podsvesnog straha, a ja bih ubrzo i uvek odlično kapirala i transformisala). Ali vidite da sam tu, kao najbolja verzija sebe. Mnogi su ipak i tada i prepoznali moju POBEDU i hvala im na tome. Ja sam bila istrajna i to se može videti i iz raznih tekstova ovde, jer uvek sam bila svoj PLUS, a ljude razumela, ali se nisam nikako slagala sa strahovima, ni njihovim ni mojim. Nisam se predavala MINUSU. Ništa me nije posebno poljuljalo, jer sam već imala i VELIKO SAMOISCELJENJE iza sebe, u to vreme. Jedino što sam nosila etiketu bivše bolesti, pa mi je tada i “trebalo” i razumevanja sa strane drugih. Međutim, ubrzo sam, ipak i shvatila da sam baš ja ta koja treba da razumem slabije ljude i njihove strahove i transformišem ja njih u hodu. Da, dobro ste čuli, ja njih. Nije lako slabom čoveku. A svako može biti ili slab, ili jak. Ja sam se odlučila za večnu jačinu. I tako je moje putovanje krenulo. Ne, nisam ja transformisala samo tuđe slabosti, već i svoje. Ovde se radi o bilo kom slabom čoveku, koji je u nama, kad ga bude (kad nam se zadesi). Duga je ta priča transformacije, zato sam i napisala knjigu o tome.

Nastavak teksta

Kuća života

Objavljeno Autor: Tajna Kategorije: Tajna | 6 Komentara

Da li ste ikada bili u kući straha? Ja jesam jednom. Bio sam dete koje je mnogo želelo da ispita svoje granice i da vidi da li je to stvarno toliko strašno kao što su pričali. Sa svojim ocem sam seo u neka minijaturna kolica na šinama i upustili smo se u besmislenu avanturu. Mislim, zašto bi iko imao želju da se uplaši?

Ali cele godine sam čekao Novogodišnji vašar da bih testirao svoju hrabrost i konačno sam dočekao taj trenutak. Kolica su krenula i ušli smo u mrkli mrak. Adrenalin mi je jurio kroz krv spreman da pomogne u intenzivnoj reakciji. Bori se ili beži. Ali ovde nije bilo moguće ni jedno ni drugo. Jedino je bilo moguće da vrištanjem dam otpust silnom adrenalinu.

Međutim, ništa od toga nije bilo potrebno. Vozili smo se kroz mrak i onda se uključilo svetlo u nekoj, više smešnoj nego strašnoj, lutki pored nas. Dobro, to i nije bilo strašno. Da vidimo šta će se dalje desiti. Onda se osvetlio kostur, pa neka veštica, pa redom sve neke bezvezne pojave. Kada su nam se oči malo navikle na mrak, mogli smo da razaznamo gde se nalazi sledeća lutka koja će se osvetliti kada budemo došli blizu nje. Bilo je zaista providno i smešno. Ma kakva kuća straha. Ovo je više bila kuća “znam šta će se desiti i ne možete mi ništa”.

Izašao sam razočaran što se nisam ni malo uplašio, ali ipak srećan što iza sebe imam uspeh koji bi mogao da se stavi u CV: “bio u kući straha, preživeo i nije se ni malo uplašio”. Veliki uspeh zar ne? Nastavak teksta

Oprostite

Objavljeno Autor: Tajna Kategorije: Tajna | 29 Komentara

Oprostite, molim vas, da li ste oprostili svima iz svog okruženja sve ono za šta ih krivite?

Čitajući jednu knjigu, nedavno sam shvatio da ja baš i nisam svima sve oprostio. U stvari, mislio sam da i nemam šta da opraštam. Ni na koga nisam bio ljut. Ali kada sam čuo pojašnjenje, shvatio sam da ipak imam šta da opraštam.

Kako da znate kome i šta treba da oprostite?

Uočite neke obrasce dešavanja koja vam se ponavljaju u životu. Svi ih imamo. Setite se, na primer, kako se devojke često žale da naleću stalno na “kretene” i ne mogu da ostvare vezu sa nekim “normalnim”. Možda ste primetili da vas bolesti ne zaobilaze. Ili ste i dalje nesrećni i tužni bez obzira na spoljašnje okolnosti. Ili, bez obzira koliko novca zaradite, ne možete da uštedite ništa, nego se sve potroši. Ili ne možete da pronađete dovoljno slobodnog vremena.

Koji su vaši obrasci? Nastavak teksta

Od spolja ka unutra

Objavljeno Autor: Tajna Kategorije: Tajna | 2 Komentara

Do sada su se svi tekstovi na tajna.rs uglavnom odnosili na to da promena iznutra donosi promene u spoljašnjosti. Kada promenimo svoj unutrašnji svet, svoje poimanje realnosti, kada promenimo misli i emocije, te promene će se dogoditi i u spoljnom svetu. O tome govori i film Tajna, odnosno to su osnovni principi zakona privlačenja. Ali danas želim da malo okrenemo stvari i da pišem o tome kako promena u spoljašnjem svetu dovodi do pozitivne promene u unutrašnjem svetu.

Pisaću o nečemu što svi sigurno znaju, ali nam je s vremena na vreme potrebno podsećanje.

Pre nego što smo saznali za Tajnu, živeli smo kao što većina ljudi na ovom svetu živi i sada. Spontano smo se prepuštali da događaji iz spoljašnjeg sveta utiču na naše misli i emocije. Za ovo nam nije potreban nikakav napor, ni trud. Kada se nešto ružno desi u realnosti, mi smo tužni ili ljuti. Kada se desi nešto lepo, mi reagujemo pozitivnim mislima i osećanjima sreće i radosti.

A onda smo saznali za Tajnu, shvatili da naše misli i osećanja mogu da kreiraju događaje u spoljašnjosti. Tada shvatamo da ne postoji samo smer od spolja ka unutra, već važi i obrnuto. Kada u svom unutrašnjem svetu kreiramo događaj, kada postignemo emocije koje nas vode ka tom cilju, onda se to reflektuje na spoljašnjost i utiče na to da se upravo takav događaj desi.

Kada počnemo malo više da se bavimo zakonom privlačenja, obično to može da nas odvede u krajnost da počnemo da favorizujemo unutrašnji svet. Nastavak teksta

Motivacija za ostvarenje cilja

Objavljeno Autor: Tajna Kategorije: Tajna | 9 Komentara

Do malopre nisam imao ideju za novi tekst. Ali, pošto je već vreme da se objavi nešto novo na blogu, poželeo sam da veoma brzo dobijem dobru ideju. I naravno, ono što poželim, to i dobijem, tako da je pred vama pravi tekst u pravo vreme i za pravu osobu.

Juče sam se video sa Zoranom (www.komunikacionevestine.com), mojim prijateljem i koučom. Sećate se da sam ranije pisao o koučing sesijama koje sam imao sa njim. Nismo se baš dugo videli i imali smo mnogo tema za razgovor. Pitao me je kako sam i pošto sam znao da očekuje realan odgovor, preskočio sam govore savršenog tajnaša i ispričao sam kako se zaista osećam u ovom periodu.

Tako pričajući, došao sam do zaključka da sam puno stvari otpočeo u proteklih nekoliko godina, pa su mi dosadile i onda sam odustajao od toga. To je počelo da se ponavlja kao neki utvrđeni obrazac ponašanja gde sam na početku potpuno okupiran idejom, oduševljeno radim na njenom ostvarivanju, a onda, kada prođe neko vreme ili kada naiđem na neke prepreke, vrlo lako se ohladim i odustanem. Možda se u međuvremenu pojavi i neka nova ideja koja deluje mnogo interesantnije i utiče na to da se brzo prebacim na novu stvar. Ali, kao po pravilu i od te ideje odustanem.

Pričajući o tome Zoranu, do svesti mi je dolazilo da se zaista tako ponašam i da je potrebno da rešavam tu situaciju koju imam.

A onda mi je danas stigao mejl preko mejling liste Boba Proktora u kome piše baš o tome. Bob Proktor piše o tome da je jedna od najbitnih karakteristika uspešnih ljudi to što na početku nekog poduhvata čvrsto odluče da će da ga sprovedu do kraja i onda nikako ne odustaju. I o tome sam pisao ranije.

Njegov savet je da na početku svakog poduhvata čvrsto odlučimo da ćemo ga završiti do kraja, bez obzira na sve okolnosti.

Kada mi je stigao mejl od Boba Proktora sa ovom temom, znao sam da je to i tema mog sledećeg posta na blogu. Ovde ću sumirati neke tehnike koje bi mogle da koriste vama, a i meni svakako da prekinem ovaj ciklus započinjanja i odustajanja kada mi dosadi. Nastavak teksta

Perfekcionizam

Objavljeno Autor: Tajna Kategorije: Podsvest | 5 Komentara

Često čujem kako mnogi sa ponosom za sebe tvrde kako su perfekcionisti. Oni navodno, za sve što rade, teže da bude savršeno, kvalitetno, najbolje što je moguće. Međutim, perfekcionizam je opasna zamka koja može da nas neprimetno uvuče u negativne emocije, u depresiju, u osećanje nesklada, u permanentnu težnju za nečim što nikada neće biti ostvareno.

Normalno i poželjno je težiti da ono što radite bude kvalitetno urađeno. Ali, da li umete da sebe pohvalite i cenite kada uradite nešto kvalitetno. Da li sebi odate priznanje? Da li ste ponosni? Ili možda mislite kako ni to što ste uradili nije dovoljno dobro? Da li mislite da može još bolje? Da li sebe kritikujete kada ne uradite nešto savršeno dobro?

“Nije dovoljno dobro”, to je fraza koja možda najbolje opisuje perfekcionizam. Koliko god dobro bilo to što ste uradili, ako prema tome imate negativan stav i mislite kako to ipak nije dovoljno i može još bolje, onda zaista treba da menjate stvari kod sebe. Shvatite da perfekcionizam nije dobar i da vas uvlači u začarani krug u kome nikada nećete biti zadovoljni, jer šta god da uradite i koliko god nešto dobro uradite, nikada neće biti dovoljno dobro.

Perfekcionizam najčešće vuče korene od kritičnih roditelja koji su, želeći najbolje za svoje dete, uvek imali neku zamerku i sugestiju na sve što je dete nacrtalo, napravilo od kockica, reklo, smislilo, uradilo. Nastavak teksta

Hvala tebi, ljubavi moja

Objavljeno Autor: Tajna Kategorije: Lični stav | 8 Komentara

Juče sam svom sinu pomogao da nauči da vozi bicikl. Skinuli smo pomoćne točkove i vrlo brzo je uspeo da održi ravnotežu i sam vozi nekoliko desetina metara. Kako je samo bio ponosan. Kako je bio srećan. A ja sam ga stalno hvalio kako je veliki dečko i kako je lako i brzo naučio da vozi bicikl. U jednom trenutku mi je spontano rekao: “Tata, hvala ti što si tako dobar prema meni.” A ja sam se potpuno istopio od ljubavi. Zar je moguće da dete od 5 godina zna toliko da ceni pažnju koju mu posvećujemo, čak toliko da može da je iskaže rečima? Voleo bih da je zaista tako.

Prirodna je težnja roditelja da svojoj deci omoguće da rastu i da se razvijaju na najbolji mogući način. Ali, kao i većina roditelja, i ja se često pitam: “da li grešim?”, “da li mogu bolje i više?”, “da li je dovoljno?”, “da li ipak preterujem?”… I mislim da je to dobro. Sve dok sebi postavljam takva pitanja, to znači da razmišljam o podizanju svog deteta. Kada razmišljam, to znači da sam svestan i ne radim stvari po automatizmu kako sam naučio od svojih roditelja ili kako sam video od okoline.

Možda bi, umesto “podizanje deteta” trebalo reći “vaspitavanje”, ali to je tako ružna reč jer zvuči kao disciplinovanje i ukalupljavanje u prihvaćene norme ponašanja i gušenje njegove izvornosti i autentičnosti. Naravno, ako nauči pravila ponašanja, lakše će da se prilagodi raznim situacijama, a tako će lakše da postigne ono što želi u životu. Ipak, prilikom učenja pravila trebalo bi vodimo računa da u tim silnim pravilima dete ne izgubi sebe. Nastavak teksta

Emocije pod lupom

Objavljeno Autor: Tajna Kategorije: Tajna | 14 Komentara

Umesto da smo mi sposobni da kontrolišemo svoje emocije, najčešći slučaj je da emocije kontrolišu nas. Potpuno utiču na naš život, određuju na koji način ćemo posmatrati svet, da li ćemo život videti kao prijatno ili neprijatno iskustvo, da li ćemo biti puni energije i volje da radimo neki posao ili da preduzmemo neki poduhvat ili ćemo se povlačiti pred svakim izazovom, utiču na to kako ćemo posmatrati interakciju sa drugim osobama i sl

Naravno, ovo je situacija kod većine ljudi, ali postoje ljudi koji uspešno mogu da kontrolišu svoje emocije. Oni se ne uzbuđuju previše oko toga što osećaju. Oni prihvataju emociju koju osećaju, trude se da je zaista osete u izvornom obliku, posmatraju je, izvuku pouku i nastavljaju dalje. Oni ne prave dramu od emocije koju osećaju, ne idu od jednog do drugog sagovornika žaleći se na događaje koji izazivaju te emocije, ne prave spektakl od toga, ne traže tuđe sažaljenje ili pažnju. Oni znaju da su emocije naš životni kompas. Oni znaju da nam emocije govore šta je dobro, a šta nije dobro za nas, šta je u skladu sa našom životnom svrhom, a šta nije.

Kada dovedete sebe u situaciju da emocije osećate u izvornom obliku, bez nepotrebne drame, one su zaista savršen kompas. One mogu nepogrešivo da vas vode kroz život bojeći svaki naredni korak zelenom ili crvenom bojom. Zelena je kada o nekom predstojećem potezu imate pozitivan osećaj, usptrepereli ste i nestrpljivi da ga sprovedete u delo. A crveno će se javiti kada, i za naizgled super stvar, imate negativnu emociju i osećaj da ne bi trebalo to da radite. Emocije su tada uvek u pravu. Emocije su naša veza sa sveznajućim Univerzumom koji uvek zna šta je bilo i šta će biti i samim tim zna kakav je ishod tog našeg poduhvata. Taj poduhvat se samo za nas nalazi u budućnosti, ali Univerzum poznaje samo sadašnjost.

U prethodnom tekstu, Velika iluzija našeg uma, sam pisao o tome kako treba da posmatramo događaje u svom životu kao da se odigravaju na bioskopskom platnu. Nastavak teksta