Pisao sam o tome da sam bio na putu. Otišao, video šta je trebalo, odmorio se i vratio se. To putovanje se završilo. Ali moje duhovno putovanje, moj put ka znanju se verovatno nikada neće završiti. Pogotovo sada tako razmišljam jer mi se čini da sam zalutao u neku duboku pećinu iz koje ću teško da se izvučem. A sve se to desilo zbog knjige koju sam čitao, “Moć sadašnjeg trenutka” Ekarta Tola (Eckhart Tolle). Iz preporuka koje sam čuo za knjigu, razumeo sam da je glavna tema zakon privlačenja i njegova specifična primena, ali se ispostavilo da to uopšte nije tema knjige. Glavna ideja je kako da postignemo unutrašnju sreću i zadovoljstvo usredsređujući se na sadašnji trenutak. A sadašnji trenutak jedino može da se “uhvati” ako prestanemo da razmišljamo o prošlosti i budućnosti, odnosno ako potpuno prestanemo da razmišljamo i počnemo da osećamo sebe, svoju energiju i svoje Biće. Knjiga duboko zalazi u spiritualne principe objašnjavajući Boga, Izvor, Biće, objašnjavajući suštinu svih religija. Ta oblast mi se i dalje čini nekako stranom i dalekom, tako da bih je za sada ostavio po strani. U ovom tekstu bih pokušao da nađem neku paralelu između Sadašnjeg trenutka i zakona privlačenja.

Zar nije krajnja svrha života da budemo potpuno srećni? Ta potpuna, bezuslovna sreća ne može da dođe spolja, nekim spoljnjim događajem, na primer uspehom ili bogatstvom. Takvi događaji sami po sebi ne mogu doneti sreću ako mi iznutra to ne osećamo. Poznati su brojni primeri bogatih, a duboko nesrećnih ljudi. Pomislite na silna samoubistva bogatih i poznatih ličnosti koji više nisu mogli da trpe svoju nesreću. Novac njima nije doneo to što su od njega očekivali. Sa te strane gledano, knjiga o sadašnjem trenutku je suštinski u pravu. Cilj je postanemo srećni bez obzira na spoljašnje okolnosti koje nas okružuju. I to je osnovno, to je elementarno.

Gledajući na taj način, moj cilj da postanem uspešan i bogat deluje prilično glupo. Čak i da ga postignem, pitanje je da li bih postigao suštinski cilj, odnosno da li bih bio srećan. Međutim, živeći u ovom materijalistički nastrojenom svetu, svestan sam da nikako ne bih mogao da budem srećan ako, na primer, svom detetu ne mogu da obezbedim neke osnovne, ali i neke luksuznije stvari. Zar bih mogao da budem srećan ako nemam novca da dete pošaljem sa društvom na more ili ako ne mogu svojoj porodici da obezbedim komotan životni prostor? Zato ja i dalje ostajem pri svojim materijalističkim ciljevima.

Moć sadašnjeg trenutka objašnjava jednu veliku istinu koja mi je otvorila oči. Read the rest of this entry »