Da li se i vama dešava da, kada više puta čitate istu knjigu ili tekst, svaki put na drugačiji način shvatite neki stav? Misao koju ste sto puta čuli do tada dobija potpuno novo značenje. Odjednom zasija u nekom novom svetlu, a vi doživite malo prosvetljenje. Kako je moguće da vas ta rečenica tek sad dotiče i da je tek sada shvatate na pravi način?

Tako je i mene na potpuno drugačiji način zatekla misao o kojoj želim da pišem danas. Ideja je poznata svima koji poznaju Tajnu, ali nije loše da se podsetite. Možda i neko od vas iznenada shvati nešto na šta nikada nije obraćao pažnju do sada.

Šta, a ne kako

Kada postavim sebi cilj, pa radim imaginacije zamišljajući ga kao da je već ostvaren, stalno imam potrebu da zamišljam kako sam ga realizovao. Na primer, ako želim da imam određenu sumu novca, kad god zamišljam situaciju u kojoj imam taj novac i kada se osećam sjajno, stalno me je vuklo da razmišljam o tome kako sam došao do tog novca. Tokom imaginacije mi se provlače razne moguće kombinacije koje bi mogle da me dovedu do opisane situacije. Ali, znate šta? Kada razmišljam o tome kako sam ostvario neki cilj, logički deo mog uma uvek pronalazi razloge zašto cilj ne može da se ostvari na taj način.

Ceo život smo trenirani da damo odgovore na pitanje kako nešto treba da ostvarimo. Read the rest of this entry »

Navika je najmoćnije oružje tog unutrašnjeg čoveka koga moramo da pobedimo u želji da promenimo svoj život. Svako od nas živi u nekom stanju svesti, a to stanje svesti se brani podmuklom navikom.

Navika se ponaša popout živog organizma unutar nas, koji se bori za svoj opstanak. Veoma je moćna, podmukla i oprezna. Stražari nad ulaznim vratima podsvesti i kontroliše sve informacije koje stižu putem percepcije, ali isto tako stražari i u samoj podsvesti. Bilo koja ideja da dođe iznutra, loša navika vešto pronalazi opravdanja protiv te ideje. Uspešna ideja bi značila promenu i uništenje loše navike.

Oružja navike jesu opravdanja i odugovlačenje. Koliko puta nešto pomislimo da uradimo, a onda nam odjednom padne na pamet nekoliko protivideja, naših pretpostavki da to nešto ne može da uspe. Opravdanja pokušavaju da nas zadrže u istom stanju svesti bez pokušaja neke promene. Neki ljudi čitav život ostanu u jednoj tački zbog ovih opravdanja.

Odugovlačenje još nazivamo mentalnom lenjošću. Kada god napravite plan, vi odugovlačite njegovo sprovođenje u delo. Često nam nije jasno zašto se to dešava, ali odgovor je jednostavan. Navika je moćna i ne želi da je promenite. Ona vas je smestila u komfornu zonu i može živeti ceo život u njoj. Odugovlačenje ima ogroman arsenal oružja.

Read the rest of this entry »

Uh, kako je lako deliti savete drugima da prate svoje srce. Čitao sam ovih dana puno o tome kako treba da u životu radimo ono što želimo. I svi autori su pisali o tome kako treba da se odmah napusti posao koji ne volimo i da krenemo u život pun avantura, ispunjenja, sreće, izazova i zadovoljstva.

Veoma je lako govoriti drugima da je samo potrebno da rade ono što žele i da će tako zaraditi novac, izgraditi samopoštovanje, živeti ispunjenim i srećnim životom. Lako je kada niste u tuđoj koži biti pametan i donositi teške odluke u tuđe ime. Zato sam dugo razmišljao o tekstu koji je pred vama.

Kako da napišem tekst o promovisanju ideje da svako treba da prati svoje snove, a da, sa druge strane, ne zvuči otrcano i licemerno? Kako nekome, ko se bori da obezbedi egzistenciju, reći da treba da napusti sve što mu ne odgovara i da počne da radi ono što voli?

Mi svojim mislima i emocijama možemo sve, pa tako možemo da privučemo dobitak na lotou, da se potpuno izlečimo od teške bolesti, da počnemo da zarađujemo puno novca od novog posla… Samo je pitanje da li smo na tom nivou ličnog razvoja da postignemo toliku moć svojih misli i emocija da bismo mogli na ovaj način da kreiramo svoj život.

Zato ja neću da vam kažem da treba isključivo da pratite svoje srce i raskrstite sa svim stvarima koje vam sada smetaju jer bi to bilo licemerno. Pa ja i dalje radim na “od 9 do 5 poslu” iako je moja namera da živim drugačije. Ali ono što sigurno mogu da vam kažem je da svako od nas može da priprema teren za vreme kada će moći da radi to što najviše voli i da bude materijalno obezbeđen. Ono što želim da postignem ovim tekstom je da sve vas ohrabrim da nikako ne odustajete od svojih snova, bez obzira što možda trenutno niste u stanju da im se potpuno posvetite. Read the rest of this entry »

Vikipedija kaže da je koučing (engl. coaching) praksa podržavanja pojedinca u procesu postizanja konkretnih ličnih ili profesionalnih rezultata. Ovim tekstom bih želeo da približim koučing svima koji se do sada nisu susretali sa ovom praksom. Takođe ću da opišem svoje iskustvo kao klijenta u ovom procesu.

Tekst o koučingu je logičan nastavak prethodnog teksta Odgovori su u Vama jer je koučing zasnovan na istom principu: navodi nas da sami u sebi pronađemo odgovore i najbolja rešenja za ostvarivanje ciljeva.

Iako bi verovatno mogla da se prevede, reč “koučing” se kod nas koristi u izvornom obliku uz čuveno “piši kao što govoriš”. Ali, uošte nije ni bitno kako se taj proces zove, sve dok daje odlične rezultate. Ako malo razmislite, videćete da je potpuno logično da se postižu bolji rezultati u bilo kojoj oblasti života ako imate nekoga da vas nadgleda, motiviše, usmerava i kontroliše.

Pošto sam skoro celog života imao sportske trenere (kouč-ove) koji su imali apsolutnu kontrolu u određivanju mojih treninga, planova, odmora, očekivao sam i da ovde kouč daje savete, usmerava, određuje šta je dobro, a šta nije i sl. Međutim, koučing se zasniva upravo na suprotnom. Kouč je osoba koja samo treba klijentu da pomogne da iz sebe izvuče sve odgovore, ciljeve i dalje planove. Kouč ne nameće svoja rešenja, već pomaže klijentu da usmeri svoje želje, potrebe, motivaciju i veštine ka cilju.

Mnogi vezuju koučing za Neuro Lingvističko Programiranje (NLP), ali koučing koristi različite tehnike i metode od kojih su samo neke deo NLP-a, a koriste se elementi hipnoze, EFT-a i drugih korisnih tehnika. Read the rest of this entry »

Valjda je početak svake godine vreme da se donose važne životne odluke. Verovatno mi se zbog toga preko kontakt forme na sajtu obratilo dosta ljudi sa pitanjima o tome šta da rade. Imali su veliku životnu dilemu, bili su na prekretnici, morali su da donesu odluku koja će da utiče na celokupan kasniji život. Biti ili ne biti?

I uvek sam se osećao polaskanim što mi se ljudi obraćaju sa tako važnim pitanjima. To znači da moje mišljenje ima neki značaj i da mi ljudi veruju. Ali, s druge strane, sam osećao veliku odgovornost. Ja nisam ni psiholog, ni psihijatar. Ko sam ja uopšte da druge savetujem o tako važnim pitanjima? Ipak, laknulo mi je kada sam shvatio da postoji jednostavan odgovor na sve te dileme i krupna pitanja. Odgovor je da rešenje jedino možemo da pronađemo unutar sebe.

Da li mislite da je pametno da drugi donose odluke umesto vas, makar oni bili roditelji, najbolji prijatelji ili kojekakvi eksperti? Vi jedini imate kapaciteta da donesete ispravnu odluku. Možete da pitate razne ljude za mišljenje, možete da prikupite sve informacije o svojoj dilemi i od “Kurte i Murte”, ali odluka mora da bude vaša!

Često mislite da sami donosite odluku, a kasnije se ispostavi da ste poslušali ljude koji su sugerisali odluke vodeći se svojim interesima. Na primer, poslušali ste majku i upisali fakultet koji vas ne zanima, jer je ona htela da ima sina lekara. Read the rest of this entry »

Već sam pominjao da mi je u trenutno jedan od omiljenih autora Džo Vitali (Joe Vitale). On je autor velikog broja knjiga, audio materijala, raznih drugih programa, stručnjak za internet marketing, jedan od učesnika filma Tajna. Džo živi u skladu sa Tajnom i od beskućnika je stigao do multimilionera sa velikom kolekcijom luksuznih automobila, skupocenih gitara, retkih knjiga i svega ostalog što voli i što ga čini srećnim. Kao takav on je sebe postavio za uverljivog učitelja Tajne i čoveka čija reč ima poseban značaj.

Do sada sam kupio više njegovih knjiga i programa, pa želim sada sa vama da podelim neka od njegovih učenja. Danas pišem o intenzitetu različitih mentalnih akcija koje radimo ka ispunjenju želja.

Jedna od ključnih stvari koju često prvo naučimo kada počnemo da razmišljamo i učimo o uspehu je: postavljanje ciljeva. Više puta sam pisao o postavljanju ciljeva, a jedan značajan video klip o postavljanju ciljeva možete da vidite u tekstu od pre skoro dve godine. Brajan Trejsi je autor koji ima najviše referenci iz oblasti postavljanja ciljeva, uglavnom zahvaljujući knjizi: “Ciljevi”.

Postavljanje ciljeva je veoma značajno jer su ciljevi naši putokazi, jasan znak u kom pravcu idemo. Samo mali procenat ljudi ima jasno određene, zapisane ciljeve. U više ponovljenih eksperimenata je utvrđeno da samo oko 3% ljudi zapisuje svoje ciljeve. Posmatrali su velike  grupe studenata, a nekoliko godina nakon završenih studija su zaključili da je tih 3% imalo preko 90% ukupne količine bogatstva koje su stekli svi iz tih eksperimentalnih grupa.

Dakle, postavljanje ciljeva je veoma važno, ali nije dovoljno. Kada postavimo cilj, on ostaje na svesnom nivou i ne ide dublje. Potrebno je da cilj nekako urežemo u svoju podsvest. To se postiže postavljanjem namere.

Read the rest of this entry »

Drugi dan Božića je, nedelja, 6 sati ujutru. Probudio sam se ovako rano s jasnom namerom da prekinem desetodnevnu lenjost koja je vladala nadamnom tokom novogodišnjih praznika. Odmarao sam se, dugo spavao, gledao filmove, previše jeo i toliko se ulenjio da nisam mogao ni da počnem da pišem tekst koji sam hteo. Čak sam bio obećao jednoj devojci koja me je kontaktirala da ću da napišem tekst koji bi nju zanimao, ali sam bio toliko lenj da uopšte sednem da ga pišem. Zato sada prvo ide jedan prelomni tekst o lenjosti, pa onda tek tekst koji sam želeo da napišem

U novogodišnjem tekstu sam napisao kako se radujem praznicima jer ću konačno uspeti da se odmorim i uživam u neaktivnosti. Bio mi je potreban odmor i s nestrpljenjem sam ga dočekao. Takođe sam rekao da ću konačno stići da uradim stvari za koje nisam imao vremena. Međutim, lenjost koja me je obuzela me je potpuno onemogućila da radim bilo šta. Zato u ovom tektu želim da vam prenesem zaključke i pouke koje sam izvukao nakon odmora i perioda lenstvovanja.

Lenjost je privlačna

Lenjost nas stalno mami. Zar ima nešto lepše nego da se izvališ ispred TV-a i gledaš neki film ili zabavnu emisiju? Ne treba ti nikakav napor, ni fizični ni mentalni. Samo legneš i prepustiš se.

E pa, ima nešto što je lepše od toga. Lepši je osećaj ispunjenosti i ponosa kada ostvarite cilj koji ste odredili. Kada ostvarite cilj, lako zaboravite na stvari koje ste naporno radili a koje su vas dovele do cilja. Važan je samo rezultat. Lenjost ne proizvodi korisne rezultate. Kada ste lenji, nema ostvarenih ciljeva.

Kao i na sve ostalo, na lenjost utiče zakon privlačenja. Lenjost privlači lenjost. Što smo više lenji i što više svoje misli usmeravamo na to kako da izdangubimo, to nam se stalno i dešava. Što smo više lenji, sve nam je teže da se pokrenemo.

Pošto se trudim da iz svake situacije izvučem pozitivnu pouku, tako sam razmišljao i o svom periodu neaktivnosti i želeo bih da svoje zaključke i preporuke podelim sa vama.

Read the rest of this entry »

Novogodišnje raspoloženje me drži već nekoliko nedelja unazad. Ali, ovog puta novogodišnje praznike vidim u malo drugačijem svetlu. Naravno da se radujem svim “čarolijama”, poklonima i dedamrazovima koji stižu uz ovaj praznik. Sve to izgleda drugačije i lepše kada imate malo dete koje bezrezervno veruje u sve te bajke. Međutim, da li su to stvarno samo bajke?

Zar i mi ne verujemo u Deda Mraza? Nazovite ga kako želite: Tajna, zakon privlačenja, Univerzum, Bog, Deda Mraz… Princip je isti: ako dovoljmo jako nešto želimo, dobićemo. S tim što sada znamo da nije samo dovoljno da jako želimo, već to moramo da radimo na tačno određen način.

Tako sam i ja počeo o Novoj godini da razmišljam kao o prilici da mi Deda Mraz donese poklone koje želim. Moram da se pohvalim da je poklon stigao. Nije bio lepo upakovan, nije imao slatkiše  i nije stajao ispod jelke. Bio je u pocepanoj koverti, ali je izgledao savršeno. Sada, koristeći taj svoj poklon, mogu da kupim sve te igračke, slatkiše i druge poklone koji su mi potrebni. Zar to nije sjajno? Ostvarena novogodišnja želja čak i pre Nove godine.

Radujem se praznicima jer sam u prilici da se odmorim od svakodnevnog posla i da se više posvetim sebi i svojim mislima. Takođe se radujem tome što ću konačno završiti poslove na privatnom planu koji mi stoje na spisku već neko vreme, a nikako ne stižu na red za realizaciju. Radujem se i radu na novim idejama koje sam nedavno dobio. Radujem se igranju sa svojim sinom i svim tim novim igračkama koje će dobiti od Deda Mraza. Radujem se što ću, nakon nekoliko godina, konačno Novu godinu dočekati van kuće uz muziku i slavlje. Radujem se što sam ove godine toliko mnogo napredovao i stvorio mnogo bolju početnu poziciju za novu godinu.

Predlažem svima da uradite danas jednu opštu reviziju protekle godine. Read the rest of this entry »

Kroz razgovor sa posetiocima sajta, odnosno sa našim dragim Tajnašima, shvatio sam da mnogi imaju problema da kvalitetno vizuelizuju željene slike, zvuke i osećaje. Zato želim da ovim tekstom pomognem svima da imaju jasnu vizuelizaciju kako bi mogli da što bolje iskoriste Tajnu za ostvarivanje svojih ciljeva.

Ni moje vizuelizacije ranije nisu bile kristalno jasne. Pokušavao sam da zamišljam neke scene i situacije, ali je sve bilo mutno i nejasno. Nisam čuo zvukove, nisam mogao da osetim dodir. Mešale su mi se druge misli. I to je tako sve traljavo išlo dok nisam upornom vežbom došao do nivoa kada su moje imaginacije jasne kao da se dešavaju sada ispred mene. A onda sam shvatio da postoje i tehnike koje su mogle da mi pomognu da mnogo brže stignem do jasnih imaginacija.

Nisu to neke teške tehnike koje se uče po kursevima i seminarima. To su vrlo jednostavne, ali efikasne tehnike koje svi mogu da koriste. Ključna stvar prilikom korišćenja tih tehnika je kreativnost.

Mnogi od nas zaboravljaju da umeju i da im je dopušteno da budu kreativni. Mnogi zaboravljaju da u svojim imaginacijama mogu da urade šta god požele. U imaginacijama nismo ni sa čim ograničeni, ni prirodnim zakonima, ni logikom, čak ni etikom. Možemo da letimo, možemo da se teleportujemo, da se smanjimo, povećamo, da isijavamo svetlost, da budemo nevidljivi, da se pretvorimo u šta god želimo, da koristimo čarobni štapić…

Kada znamo da sve te čudesne alate imamo na raspolaganju, onda vrlo lako možemo da rešimo bilo koju teškoću u vizuelizaciji. Read the rest of this entry »

Ustanem ujutru. Ne, prvo sam zaspao uveče. Zaspao sam, a pre nego što sam zaspao, uradio sam reviziju svih događaja. Kao što neko kaže, pregledam dan i ne osuđujem ga, izmenim događaje koji su se dogodili u harmoniji mojih želja i snova. Što više to radim, postaje mi rutina tj. navika poput pranja zuba. I ako jedno veče preskočim, osećam prazninu i nedostatak koji moram da popunim, revizijom naravno.

Ustanem ujutru, uradim uobičajene imaginacije (to su moje lične želje i snovi, neka životna putovanja). Nekada ostanem sat vremena u krevetu i “sanjarim”. Nekada gledam u slike zatvorenih očiju po nekoliko minuta i igram se s živim predmetima. Nekada to traje samo 5 minuta.

U danu, čitam svoju literaturu, jer sam uz pomoć finansija oslobodio robovske lance i okovratnik pa nisam na tuđem poslu već na svom. Moj posao je moj život. U toku dana srećem ljude, i učestvujem u razgovorima, ali ne kao pre. Ne osuđujem ljude već ih posmatram. Posmatram svoje okruženje i prizore i razmišljam o tome što upravo vidim. Pokušavam da nađem vezu između svojih unutrašnjih priča i spoljašnjih slika. U nekim stvarima je vidljiva, a u nekim ne mogu naći ni najmanju nit koja može povezati moja dva sveta, unutrašnji i spoljašnji. Prepravljam ono što vidim ako mi se ne dopada. Prepravljam u svojim mislima, jer su svi deo mog sveta i mog saznanja. Vidim prosjake na ulici, ali ih zamišljam lepo obučene i nasmejane. Vidih ih lepo i ne bežim od njih. Ne dajem im milostinju u vidu novca, kao pre, jer bih ih time još više zarobio u trenutnom stanju u kome su nalaze. Okrećem glavu ali sa sobom nosim lepše slike.

Nastavljam svoj dan konstantno pokušavajući da kontrolišem unutrašnji govor. Pokušavam da unutra pričam ono što ne vidim i što nije deo mog sveta i saznanja, a voleo bih da jeste.

U toku dana postoji period kada samo radim imaginacije. Tada sam nedostupan svima. Tada ostajem u imaginaciji od 30 minuta do 1h, nekada duže. I tu živim svoj život. Read the rest of this entry »