Po već uspostavljenoj tradiciji, želim da dam uvodnu reč za još jednog novog autora na blogu tajna.rs. Izuzetno sam počastvovan što je Mila imala želju i potrebu da napiše ovaj divan tekst i podeli ga sa nama. Milu svi poznajete sa foruma, a ako neko nije imao prilike da je upozna, rećiću samo da je ona osoba koja se svojom mentalnom snagom uspešno izborila sa najtežom situacijom koju je život mogao da joj donese. Mila sada širi zarazu pozitivne energije na ovom sajtu, i uči nas kako da posmatramo svu lepotu života. Ona je morala to da nauči na teži način, a ja joj se mnogo zahvaljujem što sve nas želi da uči svojim primerom da ne bismo i mi morali da učimo na teži način… Tajna

Izmamilo me lepo sunce i reših da prošetam. Ni manje ni više, nego u planine, jer tamo nema zime. Nisu mi baš bile namere, a možda i jesu, jer ja toliko volim sve oko sebe, da ponekad nisam ni svesna koliko zapravo volim. Da budem iskrena, sa prozora bolnice sam gledala u tu planinu i rekla sebi da ću da idem tamo, mada mi nije sada ni bilo prvi put, bila sam i ranije na toj planini, pre odlaska u bolnicu. Ja ovo i ne smatram nekim ekstra događajem, za mene su to lepe sitnice koje privlačim non stop. Znači privlačnost jeste JA. A krupni događaji, pa tu su oko mene, ispružila sam ruke, pipkam, osećam i smeškam se, o tome ćemo lako “TAJNO” pisati . Ovim što sam napisala želim da poručim, da imaginaciju nečega što vam je poznato je mnogo lakše raditi, nego se truditi da izmislite i kombinujete i naravno sa velikom sigurnošću i sa ogromnom verom u to. Znači što jasnije želje, lakše ide, a uvek ima neki jasniji vid nečega, samo ga treba iskopati, zato vam se preporučuju razne slike, pa i tu budite jasniji, da se ne nađete tamo ili u tome što nije baš ono pravo u vašim željama bilo, bacite se na posao. I o tome ću jednom objašnjavati kroz svoj primer.

Živim na takvom mestu (zemljina kugla) gde čovek uvek može da pronađe puno toga lepog. Pogledajte oko sebe, ima to i kod vas, svuda ima lepog, napravite selekcije samo. Zapao mi je za oko kaktus pored ograde jedne kuće na planini, krećući se ka cilju. Zapravo, primetila sam neverovatno puno stvari, iako sam ih i ranije primećivala (naravno sve su mi bile lepe). Šta to znači? Read the rest of this entry »

Želim sa vama da podelim jednu fantastičnu priču koju sam pronašao na internetu o ljudima koji rade za novac i ljudima za koje radi novac. Kao autor priče se navodi Burk Hedžis (Burke Hedges), ali nisam uspeo da saznam da li je on autor ili je odnekud preuzeo. A priča ide ovako…

Jednom davno u malom selu u Italiji živela su dva rođaka i prijatelja, Pablo i Bruno. Bili su veliki sanjari. Stalno su govorili o tome kako će jednog dana da postanu najbogatiji u selu. Obojica su bili vredni radnici i sve što im je trebalo je bila dobra prilika.

Jednog dana im se ukazala prilika. Selo je odlučilo da angažuje dvojicu ljudi da nose vodu iz obližnje reke u cisternu na gradskom trgu. Posao su dobili Pablo i Bruno. Zgrabili su po dve kofe i uputili se ka reci. Do kraja dana su napunili cisternu do vrha, a starešina sela im je platio po jedan peni za svaku kofu vode koju su doneli. “Ovo je ostvarenje sna” povikao je Bruno. “Ne mogu da verujem da smo imali toliko sreće”. Ali Pablo nije bio baš tako siguran u to. Bolela su ga leđa i dobio je žuljeve na rukama od nošenja teških kofa sa vodom. Užasavao se od pomisli da sutra mora ponovo da ustane rano i nastavi sa radom. Zakleo se da će smisliti bolji način da vodu dovede do sela.

“Bruno, imam plan” rekao je Pablo, “umesto da vucaram kofe tamo amo za nekoliko penija dnevno, hajde da napravimo cevovod od reke do sela.”

Bruno se ukopao u mestu. “Cevovod! Ko je još čuo za tako nešto?” povikao je Bruno. “Imamo odličan posao Pablo. Ja mogu da donesem 100 kofa dnevno. Ako dobijem peni za svaku kofu, to je dolar dnevno! Bogat sam! Do kraja nedelje mogu da kupim cipele. Do kraja meseca mogu da kupim kravu. Nakon šest meseci mogu da kupim novu kuću. Imamo najbolji posao u selu. Imamo slobodne vikende i dve nedelje plaćenog odmora godišnje. Obezbeđeni smo za ceo život! Pusti me sa tim tvojim cevovodom.”

Ali Pablo se nije dao lako obeshrabriti. Strpljivo je objasnio plan svom najboljem prijatelju. Pablo bi u jednom delu dana nosio kofe, a ostatak dana i vikendom bi gradio svoj cevovod. Znao je da će kopanje rupa u kamenitom tlu biti težak posao. Pošto je bio plaćen na osnovu broja kofa koje donese, znao je da će se njegov prihod smanjiti. Takođe je znao da može potrajati godinu ili dve pre nego što se njegov cevovod isplati. Ali Pablo je verovao u svoj san i prionuo je na posao. Read the rest of this entry »

Juče sam bio učesnik jednog sastanka u našoj poznatoj, velikoj, modernoj kompaniji. Sastanak je bio na prilično visokom nivou. Zato sam se sredio, obukao odelo i stavio kravatu. Delovao sam veoma važno sam sebi. Takođe, kada sam video sve one mlade, uspešne ljude koji jako predano rade svoj posao, bilo mi je veoma prijatno. Svi su bili nasmejani i veseli, ali ozbiljni u realizaciji posla i dogovora. Svi su pametni, elokventni, ambiciozni. Siguran sam da se razumeju u svoj posao i da mogu još dalje da doguraju.

Sastanak je počeo popodne, uz nekoliko odlaganja, sa dva sata zakašnjenja, a završio oko osam sati uveče. Međutim niko se nije uzbuđivao što radi tako kasno. Čak su naglašavali da još imaju da odrade deo posla nakon sastanka. Iznerviran zbog nepoštovanja mog vremena, počeo sam da potvrđujem stav koji imam već nekoliko meseci unazad. Svi su oni moderni robovi. Rade za gazdu do krajnjih granica. Iscrpljuju se. Izgaraju na poslu.

Znam, imaju velike plate. Ali zapitajte se da li je sve to tako divno kao što je meni izgledalo na prvi pogled. Da li ti ljudi uopšte imaju privatni život? Da li uspeju da se ikada vide sa prijateljima ili da prošetaju tokom radnog dana negde dok je još sunce? Pretpostavljam da im je vikendom više stalo da se odmore i odspavaju nego da izađu. Verovatno ima i onih koji izađu subotom, razvale se od alkohola, a onda se celu nedelju trezne i uveče spremaju za posao u ponedeljak.

Kako neko ko radi do osam uveče svakog dana uopšte može da ima decu? U stvari, kako može da im se posveti? Ja mislim da ne može nikako. Vikend nije dovoljan da bi dete shvatilo da ima oca, ili i oca i majku. Detetu treba mnogo više pažnje i zajedničkih trenutaka. Da li takvi prezaposleni ljudi imaju vremena za ljubav? Da li imaju snage za seks? Imam utisak da su oni “uspešni” samo u poslu, a zaostaju u ostalim aspektima svog života. Da li je to onda uopšte uspeh? Read the rest of this entry »

Evo jednog kratkog, laganog saveta za nedeljno jutro. U knjizi “Moć podsvesti”, autor Džozef Marfi preporučuje kako da ubedimo podsvest da je naše pravo da steknemo novac i bogatstvo. Između mnogo drugih saveta, za oko mi je zapao baš ovaj kratak i jednostavan savet.

Naime, svake večeri, neposredno pred spavanje treba da ponavljate reč “bogatstvo“. Ta reč treba da vam služi kao uspavanka. Lagano i ubeđeno je ponavljajte u sebi sve dok ne zaspite. Džozef Marfi tvrdi da će bogatstvo uskoro početi da dolazi sa svih strana, na očekivane i neočekivane načine.

Ovo je još jedna od tehnika koje smo pominjali jer se koristi neposredno pre utonuća u san. Taj period je najefikasniji za pristup podsvesti jer tada koristimo presnosti alfa nivoa našeg mozga. Tada je svest nemoćna da se suprotstavi sugestijama i da ispolji svoju sposobnost kriticizma, ismevanja i neverice. Naravno, umesto reči bogatstvo, možete da ponavljate bilo koju kratku reč ili neku mantru ili kratko izrečenu želju. Uspavajte se sa tom reči u mislima i čuda će se dogoditi!

Već smo svi naučili da naša podsvest ne razlikuje da li nam se nešto dogodilo u stvarnom životu ili smo događaj zamislili dovoljno živo i uz prisustvo emocija. Zato ako stalno zamišljamo da smo bogati, podsvest će se ponašati kao da je to stvarno i uz pomoć zakona privlačenja, privućiće nam događaje, ljude i situacije koje će omogućiti da se to realizuje u stvarnom životu. To nije više tajna, jer svi to znamo. Ali nije loše da se s vremena na vreme podsetimo jer naša svest često ume da se vrati u stanje brige i straha koji nam privlače negativne događaje. Morao sam ovo da ponovim jer sam pomislio da će neko da se uplaši kada pročita naslov da će morati da poklanja iako nema šta da poklanja. Ne plašite se! Idealna stvar je što uvek možete da dajete mentalne poklone jer naša podsvest neće razlikovati takav od stvarnog poklona. Zato poklanjajte!

Zašto uopšte treba da poklanjamo? Ako ne znate odgovor na ovo pitanje, ponovo pročitajte prvi pasus. A ponovo pročitajte i naslov. Onaj ko nema ništa, neće moći ništa ni da pokloni. Pošto se mi svi (mi koji znamo Tajnu) trudimo da ubedimo našu podsvest da živimo u stanju blagostanja, jedan od dobrih načina da poboljšamo taj osećaj je da dajemo poklone. Najbolje je da dajemo one poklone koji su i nama potrebni. Ako je novac ono što nam nedostaje u stvarnom životu, treba da mentalno poklanjamo novac. Ako nam nedostaje zdravlje, treba da poklanjamo zdravlje, izlečenje, isceljenje. Ako nam treba ljubav, prvo moramo da pružimo ljubav drugima, moramo da je poklanjamo.

Skoro je o mentalnim poklonima govorio gospodin Dragan Vujović, osnivač Silva metoda na našim prostorima. Read the rest of this entry »

Ljudi, ovih dana se osećam veoma srećno! Zato će ovaj tekst da bude malo drugačiji od ostalih na blogu. Biće nekako prirodniji i ličniji. Uostalom, zar ne bi trebalo da svi tekstovi na blogu budu takvi? Verovatno bi i trebalo, ali to bi moglo kada bih pisao o dnevno-političkim događajima. Ipak, ja sam ovde morao donekle i da edukujem ljude pišući informativne tekstove tako da zakon privlačenja i principi uspeha ne ostanu tajna. Uz pisanje tih formalnijih tekstova i sam sebe sam edukovao čitajući raznu literaturu i testirajući brojne tehnike i pristupe.

A da… ne rekoh zašto sam srećan… Srećan sam što sam konačno shvatio šta treba da radim. Konačno se skupilo svo znanje koje sam sticao ovih godinu i po, i iskristalisalo se. Znam da ću verovatno već sutra reći kako sam danas bio glup jer nešto nisam shvatio kako treba, ali to je normalno, tako i treba da bude. Čovek uči dok je živ, samo mnogi, nažalost, odustanu od bilo kog vida usavršavanja prilično rano.

Shvatio sam da moram nešto da uradim da bih ostvario ono što želim! Rećićete ironično da je to “velika mudrost”, pa svi su to znali. “Znao” sam i ja, čak sam pisao o tome nekoliko puta, ali ispostavilo se da nisam STVARNO znao, onako istinski, iz dubine duše. Nisam to osećao celim telom. Znao sam teorijski, ali ništa živo nisam uradio da bih stvari pokrenuo sa mrtve tačke. Čekao sam 1000€ da mi padne sa neba. Hteo sam, kao, da proverim da li zakon privlačenja radi ili ne. Kakva glupost! Pa zakon privlačenja je zakon! Zakon ne dozvoljava testiranja i probanja. Aj kao sada ćemo prvo da probamo, pa ćemo onda stvarno!

Sada osećam celim svojim telom da se krećem u pravom smeru. Ušao sam u stanje prirodnog toka! Evo i ovaj tekst pišem u takvom stanju, brzinski. Reči same izlaze i kako sam krenuo, napisaću čitav roman.

Dobio sam ideju za biznis koju sprovodim u delo. Read the rest of this entry »

Jel ima nekoga ko poznaje zakon privlačenja, a da nije čuo za Napoleona Hila (Napoleon Hill)? Sigurno ste čuli za njegovo najpoznatije delo “Misli i obogati se” (Think and Grow Rich). Ipak, ako ima nekoga da nije čuo za ovog čoveka i njegovo delo, tekst koji upravo čitate će dati kratak pregled njegove biografije i 6 koraka koje je predložio da bi se došlo do novca koji želimo.

Napoleon Hil je američki autor koji je najviše stvarao početkom 20. veka. On je jedan od osnivača modernog pravca literature o ličnom uspehu, a knjiga “Misli i obogati se” je jedna od najprodavanijih knjiga svih vremena.

Zanimljiva je i Napoleonova životna priča. Rodio se u siromašnoj porodici, a majka mu je rano umrla. Još kao tinejdžer počeo je da piše za lokalne novine. Prelomni trenutak se dogodio kada je, dok je radio na svojoj seriji članaka o ličnom uspehu, intervijuisao jednog od najbogatijih i najuticajnijih ljudi tog vremena, Endrjua Karnegija (Andrew Carnegie). Pošto je bio impresioniran Hilom, Karnegi ga je ubedio da istraži i organizuje prvu svetsku filozofiju ličnog dostignuća. Projekat je trajao 20 godina, a Hil je intervijuisao više od 500 najbogatijih i najuspešnijih ljudi sveta. Nakon istraživanja objavljeno je nekoliko studija i knjiga, a knjiga “Think and Grow Rich” je nastala kao kruna svih tih istraživanja u kojoj se objavljuje svojevrsna formula po kojoj svako može da se obogati. Knjiga je prvi put objavljena 1937. godine i odmah je bila rasprodata, kao i njena kasnija izdanja.

Knjiga “Misli i obogati se” je postala neizbežna literatura za sva kasnija učenja zakona privlačenja, za film Tajna, i uopšte za sve New Thought mislioce. Bob Proktor kaže da svoj uspeh duguje ovoj knjizi i mnoga svoja predavanja temelji na njoj. Upravo me je on motivisao da objavim tekst o Napoleonu Hilu jer u predavanjima na koje sam naišao opisuje 6 koraka koje treba da preduzme svako ko želi da dođe do novca. Ti koraci su, naravno, preuzeti iz Hilove najpoznatije knjige. Read the rest of this entry »

Ovo je prvi tekst na blogu tajna.rs čiji autor nisam ja. Veoma sam ponosan zbog toga jer se sajt iz “pametovanja” jednog čoveka polako pretvara u pravu malu zajednicu ljudi koji razmišljaju na sličan način, a žele da nauče još mnogo novih stvari. Zahvaljujem se Zdenki, odnosno Lalooni, na ovom odličnom tekstu. Nema boljeg saveta nego kada dolazi iz ličnog iskustva. Siguran sam da će ovako dobrih tekstova biti i ubuduće jer Zdenka sigurno ima mnogo toga pametnog da kaže i podeli sa drugima. Uživajte… Tajna.

Pre nego išta napišem, odmah da kažem: ovaj tekst sadrži priču o tome kako se obogatiti u Srbiji na legalan i pošten način. Namenjen je svima koji vole bogatstvo i poštuju i žele blagostanje koje donosi novac. Svi koji misle da novac nije vazan, da je posedovanje istog loše i dolazi od nekog zla, mogu odmah da prestanu da čitaju, da ne gube vreme. Misli koje opisujem nisu moje lične, potiču iz mnoštva knjiga koje su napisali bogati ljudi.

Ja sam po prirodi praktičar. Nikada ne savetujem ljudima nešto što nisam probala, nikada ne komentarišem nešto u vezi čega nemam iskustva.

Harv Eker, autor knjige “Kako razmišljaju milioneri” navodi da je jedna od najvećih grešaka koji ljudi rade ta što kada razgovaraju o novcu ili investicijama, ne traže tuđe profesionalno znanje nego MIŠLJENJE prvih ljudi oko sebe, ljudi koji imaju neku bitnu ulogu u njegovom životu. Iz prakse sam videla da većina ljudi koja želi da započne biznis kao prvo nema pojma ni o definiciji reči koja podrazumeva biznis. Tako npr. kada pričaju o sopstvenom biznisu pričaju o pekari, butiku, automehaničarskoj radionici, frizerskom salonu, gajenju malina na pet ari i sl. Svi ekonomisti znaju da tu nije reč o biznisu nego o običnom samozaposlenju.

Brajan Trejsi tvrdi da živimo u eri informacija u kojoj nikada nije bilo lakše da se čovek obogati, da razvije biznis. On kaže u knjizi “Zlatna pravila uspeha”, da je danas lakše nego ikad da steknemo znanja i veštine iz bilo koje oblasti koja nas zanima. Nakon što sam ovo pročitala, počela sam da razmišljam sasvim drugačije. To znači da, ako danas odlučim da postanem najbolji poslastičar u gradu, bukvalno imam mnogo knjiga, seminara, kurseva čak i preko interneta, ne postoji nikakva barijera da steknem savršeno znanje i kasnije to znanje dobro naplatim i izgradim sistem oko njega. Trejsi kaže, da se samo 2 procenta ljudi pokrenu u pravcu onoga sto žele. Savet je: kada vam treba znanje iz određenih oblasti, da pogledate ljude koje želite da kopirate, a zatim radite sve što oni rade i na način na koji rade. Međutim, da li je to tako? Read the rest of this entry »

Zadirući sve više u duhovne principe i proučavajući sve više suštinu nekih religija, postavio sam sebi pitanje da li je uopšte ispravno želeti novac. Svi znate već da se moje želje prvenstveno odnose na materijalne stvari, odnosno da želim novac, bogatsvo, kuću sa bazenom i naravno da sa svojom porodicom i prijateljima uživam u tom blagostanju i da budem srećan. Ali ono što sam čitao, a čak i komentari nekih čitalaca ovog bloga (prepoznaće se sami ) sugerišu da je loše želeti novac. Zato bih ovim tekstom želeo da kažem svoje viđenje te teme.

Siguran sam da je potpuno ispravno želeti novac i to prvenstveno iz dva razloga:

• bez novca ne možemo da u potpunosti iskoristimo svoje potencijale
• drugim ljudima (siromašnim) najbolje možemo da pomognemo ako se obogatimo.

Neću da kažem da baš niko bez novca ne može da ostvari svoje pune potencijale. Na primer, Isus je bez novca postigao da bude učitelj i vođa mnogih, čak i 2000 godina kasnije. Ali uzmimo primere iz sadašnjosti. Ako neko želi da svira klavir i da doprinese da drugi uživaju u odličnoj muzici, taj neko mora da ima novca da kupi klavir. Ako neki klinac ima potencijala da postane vrhunski teniser, njegovi roditelji moraju da imaju mnogo novca da finansiraju sva njegova putovanja na turnire, dobre trenere, kvalitetnu opremu, vrhunsku zdravstvenu zaštitu… Bez toga je jako teško da neko postane vrhunski igrač. Ajde da ostavimo sport, on možda nije toliko važan. Uzmimo studiranje. Najbolje škole se najviše plaćaju. Ako neko želi da iskoristi svoje potencijale i postane naučnik koji će da doprinese razvoju sveta u kome živimo, mora da uloži dosta novca u svoje znanje. Svako naučno istraživanje zahteva novac. Svako putovanje, novo iskustvo zahteva ulaganje novca. Pa i banalne stvari, kao što je kupovina knjiga, zahteva da imamo više nego što nam je neophodno. Read the rest of this entry »

Koliko puta mi se samo desilo da imam fantastičnu ideju, a ne realizujem je iz ko zna kojih razloga: mrzi me, nađem neko bezveze opravdanje, navike mi nadjačaju volju… Ne mora to čak ni da bude ideja za nešto novo. Ova mentalna lenjost može da se pronađe i u ostalim akcijama za koje nam je neophodna snaga volje. Znate i sami koliko je teško da se redovno trenira ako nemate neki jak motiv, koliko je teško da se poštuje režim umerene ishrane ili bilo šta drugo što ide protiv naše navike da uvek radimo onako kako nam je lakše, a ne kako je bolje za nas.

Pisao sam već o tome kako je za zakon privlačenja, odnosno korišćenje njegovih prednosti, bitna akcija. Samo sedenjem u sobi i primenjivanjem ma kakvih mentalnih tehnika, tj. samo zamišljanjem ostvarenog cilja, sigurno ga nećemo ostvariti. Ali često je problem baš u toj akciji, odnosno u tome što smo lenji ili uplašeni da preduzmemo potrebne korake. Skoro sam na internetu našao preporuku kako da se prevaziđe ta mentalna lenjost ili kako bi moglo u žargonu da se kaže, “slab karakter”. Počeo sam da primenjujem taj savet i stvarno sam primetio bolje rezultate. Savet je usmeren ka tome da poveća našu motivaciju za obavljanjem poslova koji nisu uvek prijatni ili koji zahtevaju od nas da izađemo iz komforne zone.

Postavite sebi pitanje šta može da vas motiviše da odradite neki posao? Da li je to novac? Da li na poslu obavljate neke poslove koje baš i ne volite, ali ih radite zato što ste plaćeni za to? Da li biste radili neki dodatni posao ako biste bili dobro plaćeni? Koliko biste se tada trudili? Da li je novac dovoljna motivacija da uradite ono što se očekuje od vas? Read the rest of this entry »