Uspeh

Objavljeno Autor: Anee Kategorije: Lični primer, Tajna | 5 Komentara

Ovo je nastavak prvog dela teksta: Uspeh – početak puta

Tako zvuči siže mog romana i pretpostavljam da vam je već sada interesantno.

Tako sam i ja mislila 2010. godine kada sam poslala materijal na literarni konkurs za neafirmisane pisce, koji je raspisala Laguna. Doduše, tada sam mislila da je to najbolji roman na svetu i da sam ja najbolji krimi pisac, ali to nije bilo tako. Par meseci od raspisivanja konkursa stigao mi je povratni mail da je moj roman odbijen uz podrobno obrazloženje zbog čega. Ono što je pisalo u pismu govorilo mi je da su se urednici zaista potrudili da ga pročitaju i da mi ukažu na mane koje je imala ta verzija romana.

Dakle, desio se peh.

Isprva, bila sam ljuta na urednike, pa sam onda bila ljuta na sebe, pa mi je na kraju ceo svet bio kriv za neuspeh. Danima sam se nervirala plakala, a onda sam shvatila da u stvari niko nije kriv jer sam ja sama napisala roman, a ako sam ga sama napisala to je značilo da mogu i sama da popravim, i da krenem od nule.

Spoznaja tog osećaja digla me je u visine, ali ne u one egoistične koje sam imala ranije – mada, ta lekcija je dobra za svakog mladog čoveka. Ono što mi je tada preostajalo je da opet sednem i prepišem ceo roman, da poradim na svim manama, na stilu i da mu dam na kvalitetu. I krenula sam…

Nastavak teksta

Tajna: tema za razmišljanje

Objavljeno Autor: Tajna Kategorije: Lični stav | 19 Komentara

Danas je pred vama jedan tekst koji je više pitanje za razmišljanje i diskusiju nego klasičan članak. Naravno da čvrsto verujem u Tajnu jer se potvrdila do sada stotinama, pa i hiljadama puta. Ali, pogotovo u poslednje vreme, neke stvari se tako brzo manifestuju, da se zapitam da li je to što se dogodilo stvarno moguće da bude posledica mojih misli.

Moje pitanje glasi: da li su događaji posledica naših misli ili su naše misli posledica, odnosno neko predosećanje, budućeg događaja?

Ili je moguće i jedno i drugo?

Neke stvari su se toliko brzo manifestovale, čak u roku od nekoliko sati, i bilo mi je teško da poverujem u tako brzu manifestaciju. To su češće bili neki, ne baš srećni događaji. Daću primer. Vozim se kolima sa kolegom i on mi priča kako je glupo i skupo što ja plaćam kasko osiguranje za svoj auto. Ja njemu objašnjavam kako bi bilo koja popravka nakon čak i malog sudara koštala više nego što ja godišnje plaćam. Međutim, on ostaje pri stavu da njemu ne može da se dogodi nikakav sudar i kako je to bacanje para. Rekao sam mu: “Dobro, daj Bože da se autu ništa ne desi, ali…”, ne sećam se da li sam završio rečenicu ili nisam, ali znam da sam pomislio kako će auto kad tad dobiti neki udarac ili ogrebotinu i tada bi kasko osiguranje bilo od velike koristi. Razgovor je odmah nastavljen, tako da nisam stigao ni da poništim ovu negativnu misao. Izašao sam iz auta pet minuta kasnije. Za 15 minuta me je pozvao telefonom i ispričao kako je imao sudar. Sve je bilo u redu, niko nije povređen. Naravno, on nije ni malo bio kriv, nego je drugi vozač napravio neverovatan prekršaj i izazvao udarac. Ni auto nije mnogo stradao, ali sasvim dovoljno da popravka bude skuplja od godišnje cene kasko osiguranja koje bi mu pokrilo kompletnu popravku da ga je uplaćivao.

To je bila manifestacija misli u roku od 10 – 15 minuta. Zato se i pitam da li je bila zaista manifestacija mojih misli (ali i koleginih strahova, kao i misli vozača koji je izazvao sudar) ili smo nekako pokupili odgovarajuću frekvenciju Univerzuma, predosetili da će se tako nešto dogoditi, pa smo zato i poveli razgovor na tu temu? Nastavak teksta

Perfekcionizam

Objavljeno Autor: Tajna Kategorije: Podsvest | 5 Komentara

Često čujem kako mnogi sa ponosom za sebe tvrde kako su perfekcionisti. Oni navodno, za sve što rade, teže da bude savršeno, kvalitetno, najbolje što je moguće. Međutim, perfekcionizam je opasna zamka koja može da nas neprimetno uvuče u negativne emocije, u depresiju, u osećanje nesklada, u permanentnu težnju za nečim što nikada neće biti ostvareno.

Normalno i poželjno je težiti da ono što radite bude kvalitetno urađeno. Ali, da li umete da sebe pohvalite i cenite kada uradite nešto kvalitetno. Da li sebi odate priznanje? Da li ste ponosni? Ili možda mislite kako ni to što ste uradili nije dovoljno dobro? Da li mislite da može još bolje? Da li sebe kritikujete kada ne uradite nešto savršeno dobro?

“Nije dovoljno dobro”, to je fraza koja možda najbolje opisuje perfekcionizam. Koliko god dobro bilo to što ste uradili, ako prema tome imate negativan stav i mislite kako to ipak nije dovoljno i može još bolje, onda zaista treba da menjate stvari kod sebe. Shvatite da perfekcionizam nije dobar i da vas uvlači u začarani krug u kome nikada nećete biti zadovoljni, jer šta god da uradite i koliko god nešto dobro uradite, nikada neće biti dovoljno dobro.

Perfekcionizam najčešće vuče korene od kritičnih roditelja koji su, želeći najbolje za svoje dete, uvek imali neku zamerku i sugestiju na sve što je dete nacrtalo, napravilo od kockica, reklo, smislilo, uradilo. Nastavak teksta

Hvala tebi, ljubavi moja

Objavljeno Autor: Tajna Kategorije: Lični stav | 8 Komentara

Juče sam svom sinu pomogao da nauči da vozi bicikl. Skinuli smo pomoćne točkove i vrlo brzo je uspeo da održi ravnotežu i sam vozi nekoliko desetina metara. Kako je samo bio ponosan. Kako je bio srećan. A ja sam ga stalno hvalio kako je veliki dečko i kako je lako i brzo naučio da vozi bicikl. U jednom trenutku mi je spontano rekao: “Tata, hvala ti što si tako dobar prema meni.” A ja sam se potpuno istopio od ljubavi. Zar je moguće da dete od 5 godina zna toliko da ceni pažnju koju mu posvećujemo, čak toliko da može da je iskaže rečima? Voleo bih da je zaista tako.

Prirodna je težnja roditelja da svojoj deci omoguće da rastu i da se razvijaju na najbolji mogući način. Ali, kao i većina roditelja, i ja se često pitam: “da li grešim?”, “da li mogu bolje i više?”, “da li je dovoljno?”, “da li ipak preterujem?”… I mislim da je to dobro. Sve dok sebi postavljam takva pitanja, to znači da razmišljam o podizanju svog deteta. Kada razmišljam, to znači da sam svestan i ne radim stvari po automatizmu kako sam naučio od svojih roditelja ili kako sam video od okoline.

Možda bi, umesto “podizanje deteta” trebalo reći “vaspitavanje”, ali to je tako ružna reč jer zvuči kao disciplinovanje i ukalupljavanje u prihvaćene norme ponašanja i gušenje njegove izvornosti i autentičnosti. Naravno, ako nauči pravila ponašanja, lakše će da se prilagodi raznim situacijama, a tako će lakše da postigne ono što želi u životu. Ipak, prilikom učenja pravila trebalo bi vodimo računa da u tim silnim pravilima dete ne izgubi sebe. Nastavak teksta

Meta Zdravlje

Objavljeno Autor: Tajna Kategorije: Obaveštenje | 9 Komentara

Svi smo se ponekad pitali: “Zašto baš ja i zašto baš sada da se razbolim?” Ovo pitanje pogotovo ima veliki značaj kod bolesti koje savremena medicina definiše kao “teške” ili “neizlečive”. Mi svi znamo da je naš um dovoljno moćan da nas dovede u stanje savršenog zdravlja i harmonije. Zato je potrebno da naučimo kako na pravi način da koristimo svoj um da bismo živeli u savršenom zdravlju i harmoniji celokupnog organizma. Ili, ako se javi zdravstveni problem, da se ne zaustavimo na uklanjanju simptoma, već da tražimo stvarne razloge baš tog zdravstvenog problema.

Deo toga ćete moći da naučite na edukaciji META-Zdravlje koju drži Jasmina Kovačev, Master trener META-Zdravlja u Beogradu 22. i 23. juna.

Pred vama je intervju o predstojećoj edukaciji sa Jasminom Kovačev.

Kome je namenjena ova edukacija? Da li samo ljudima koji se suočavaju sa nekim zdravstvenim izazovom ili i zdravima koji bi hteli da spreče pojavu bolesti?

Ova edukacija je namenjena svakome ko vodi računa o zdravlju, kako sopstvenom, tako i o zdravlju drugih. Svakom praktičaru, svakom roditelju, svakome ko se zapitao “kud baš sad da se razbolim?”, “kud baš ja?” bar nekad u životu. Edukacija je namenjena svima koji bi da steknu saznanja koja će im pomoći da spreče bolesna stanja ili kada se jave simptomi , da razumeju zašto se to desilo. To je uvek prvi korak na putu traženja rešenja, znati zašto imam neki simptom. ​

O čemu će polaznici ove edukacije učiti? Da li je fokus na nastanku bolesti (i lečenju) ili na očuvanju zdravlja? Nastavak teksta

Želim da znam šta želim

Objavljeno Autor: Tajna Kategorije: Tajna | 4 Komentara

Reči iz naslova trenutno oslikavaju moju najveću želju. Šta je tačno to što želim u životu? Sve je u redu što se tiče kuće, bazena, puno novca, zdravlja, porodične harmonije, ali šta je to što ja želim da radim u životu? Šta bih radio i kada ne bih bio plaćen za to?

Zar nije to da radi ono što najviše voli i što mu je zadovoljstvo da to radi, ono što bi svako želeo? To ne znači da ne treba da dobijemo nadoknadu za vrednost koju pružamo, nego znači da kada radimo to što je u skladu sa nama, što volimo, tada imamo mnogo veću motivaciju i energiju koja će nam pomoći da preskočimo sve prepreke na putu.

Trenutno ne znam odgovor na ova pitanja, ali se unapred radujem što ću ih uskoro znati. Naime, sledećeg vikenda (17.-19. maja) se u Beogradu održava seminar “Dobrodošli u svoju budućnost” čiji je cilj da polaznici upravo otkriju šta je svrha njihovog života.

Pred vama su odgovori autorke ovog seminara, Jasmine Kovačev, na moja pitanja o ličnoj svrsi i seminaru “Dobrodošli u svoju budućnost”

​Zašto je bitno da znamo svrhu svog života, odnosno za šta smo predodređeni u životu?

To je kao da ste me pitali zašto je bitno da brod ima kompas, radar i sonar. Bez tih instrumenata, brod plovi – svejedno da li brže ili sporije – bez smera, bez destinacije i bez nekog posebnog smisla.

Mi, ljudska bića, jesmo bića smisla. Osmišljavanje i pridodavanje smisla je prisutno već na nivou percepcije konkretnih, fizičkih draži. A zamislite samo koliko nam je smisao potreban na suptilnijim nivoima.

Da li se svrha otkriva (kao nešto što već unapred postoji) ili mi treba da odlučimo šta je naša svrha? Da pojasnim pitanje, da li postoji nešto za šta smo unapred predodređeni ili je svrha nešto što se formira tokom života? Nastavak teksta

Tajna na delu

Objavljeno Autor: Mila Kategorije: Tajna | 35 Komentara

Sećate se kada je jedna dama ovde pisala o čoveku “pijanici” i ruži. Mnogi će se od vas toga sećati. Meni je to ostalo duboko u sećanju. Oni koji nisu upoznati, ubzo ce se upoznati. Naša dama se zove Dr Svetlana Goga Džolić.

Naime Dr. Dzolic je odlična tajnašica i to se možete uveriti i lično. Njena priča mi je ostavila veliki utisak snage još tada, kada sam pročitala taj njen komentar ovde. Nisam znala ni ko je, ni šta je, ali sam osećala neku posebnu snagu u njenim rečima. Ja slušam uvek moje srce, a naučila sam to kroz ovo novo razdoblje moga života, mada sam i ranije to činila, bez briga i bez stida.

I tako sam ja ostala sa tom pričom u podsvesti, sve dok nije jednog dana iznenada banula na moja vrata sa našim zajedničkim prijateljem, slučajno, mada ništa i nije slučajno. Bilo je to jedno prelepo veče, žurka u stanu, povodom moje dobijene bitke za prvu izložbu mojih slika u Beogradu. Mnogi će se od vas prepoznati ovde. Bilo je sjajno. A tu je došla i Dr. Svetlana (mi smo odavno na ti). Svetlana je sjajna žena, fantastičnog karaktera i zauzela je veliko mesto u mom srcu. Komunikativna, dobronamerna i otovrena. Baš takva, kakve ja i obožavam. I kroz sav razgovor smo poneli svi prelepe utiske i puno znanja o uspesima.

Međutim sledećeg dana je meni zazvonio i telefon i Svetlanin glas je odzvanjao u njemu. Ona je već tu znala da sebi otvara puteve uspeha hrabro i videlo se to po njoj. Odlučna, pristupačna, direktna, iskrena i konkretna. Nastavak teksta

Savršen život vaše dece

Objavljeno Autor: Tajna Kategorije: Tajna | Napišite svoj komentar  

Setite se trenutka kada ste saznali da imate razne podsvesne programe, različita uverenja, emocionalne blokade koje presudno utiču na vaš život. Koliko ste puta samo pomislili od tada kako bi sve bilo drugačije da ste imali drugačije detinjstvo, drugačije roditelje, drugačiju sredinu od one u kojoj ste odrasli… I da bi ste promenili negativne programe, potrebno je da stalno radite na sebi i u svoj operativni sistem učitate nove, pozitivne programe. To mnogima ume da bude prilično naporan posao sa neizvesnim ishodom.

Ali, zamislite da ste imali potpunu podršku svojih roditelja koji su tačno znali šta Vam je potrebno, koji su znali kako da se postave da bi vam odmah na početku života učitali najkorisnije moguće programe. E to je ono što možete da uradite za svoju decu i omogućite im sjajnu polaznu osnovu za savršen život.

U susret seminaru “Svesno roditeljstvo” koji se održava 13. i 14. aprila u Beogradu, Jasmina Kovačev je odgovorila na nekoliko mojih pitanja o vaspitanju i samom seminaru.

Da li može da se utvrdi koliki je uticaj vaspitanja (roditelja, vrtića, okoline) na kasniji život deteta? Koliko je toga nasledno, a koliko stečeno vaspitanjem?

U psihologiji su poznati činioci razvoja svake osobe: faktor nasleđa, faktor sredine i sama aktivnost individue. Nekad se smatralo da nasleđe ima primarnu ulogu, a sredina sekundarnu. Popularna psihologija zastupa stav da je najvažnije ono što osoba sama uradi i otuda toliko interesovanje za samopomoć. Najnovija naučna saznanja opovrgavaju tezu da je genetika presudna i sve je jasnije da je svaki faktor podjednako važan. Mi nismo “statična slika” nego “reka koja teče”. Epigenetika daje još više potvrde ovakvom stavu, tj. koliko spoljašnja sredina i naš doživljaj spoljašnje sredine utiče na aktivaciju latentnih predispozicija i konačnu manifestaciju zdravstvenih problema. Kako doživljavamo spoljašnju sredinu u znatnoj meri zavisi od naših programa podsvesti formiranih tokom odrastanja. Nastavak teksta

Odgovori na pitanja o EFT

Objavljeno Autor: Tajna Kategorije: Tajna | 7 Komentara

Da li se sećate intervjua o EFT tehnici koji sam imao sa Jasminom Kovačev, najpriznatijim stručnjakom za ovu tehniku na našim prostorima?

U susret novoj seriji seminara koji u osnovi imaju EFT, na sajtu tajna.rs ću objavljivati različite intervjue i tekstove pokušavajući da nađem odgovore na sporna pitanja koja zanimaju mene i ostale posetioce sajta. U ovom intervjuu sam od Jasmine Kovačev želeo da dobijem odgovore na neka pitanja o seminaru EFT i grupnom EFT tretmanu. Ako i vi imate neka pitanja, slobodno ih postavite u komentarima na tekst.

Šta polaznici dobijaju na seminaru EFT? Šta dobijaju na EFT I seminaru, a šta na EFT II?

Na treningu Tehnike emocionalne slobode polaznici dobijaju mogućnost da steknu znanja i veštine u ovoj oblasti. Na nivou 1 znanja i veštine su namenjeni osnovama samopomoći. Polaznici treninga imaju priliku da nauče kako da na najjednostavnijem nivou pomognu sami sebi – da smanje emocionalne terete iz prošlosti; možda da se na ovaj način pripreme za situacije koje tek dolaze; možda da počnu da rešavaju neka bolna stanja. Nivo dva je nivo koji daje napredna znanja samopomoci i daje prva znanja za rad sa drugima. Znanja i veštine sa nivoa jedan se produbljuju i proširuju. Mogućnosti EFT-ja i rada pomoću njega se sagledavaju iz drugačije perspektive. Sticanje sertifikata, odnosno položen nivo dva je preduslov za rad sa drugima. Povrh svega, živa reč, primer, savet i razjašnjenje stručnjaka na samom treningu ne može ništa da zameni.

Da li možemo sami na sebi da primenjujemo EFT tehniku i koji su preduslovi za to? Nastavak teksta

Ho’oponopono seminar – lični doživljaj

Objavljeno Autor: Suzana Vemić Kategorije: Lični primer | 8 Komentara

U iščekivanju ho’oponopono seminara u Beogradu, htela sam da Vam prenesem svoje lične utiske sa istog takvog seminara u Zagrebu koji se održao krajem prošle godine.

Kada razmišljamo o tome da li da odemo na radionicu ili seminar o nekoj novoj duhovnoj tehnici uglavnom razmišljamo o sledećem:

  • Koliko taj seminar (radionica) košta?
  • Ko, kada i gde održava seminar odnosno radionicu?
  • Da li ću naučiti nešto novo i korisno?
  • Da li ću dobiti sertifikat (nikad se ne zna, možda mi zatreba)?

Možda imate još neka pitanja, ali verujem da su ovo osnovna. Takođe često o svemu navedenom razmišljamo potpuno racionalno, ne ukljčujući svoju intuiciju.

Kada sam saznala da će se u Zagrebu, održati prvi ho’oponopono seminar, pitala sam se uglavnom isto.

Cena mi je bila prihvatljiva, Mabel Kac kao predavač me je fascinirala, sertifikat mi nije bio važan, ali mučile su me preostale dve stavke. Naime, pitala sam se da li ću naučiti nešto novo i korisno, a ono kada se i gde seminar održava mi je bio problem. Trebalo je da organizujem vikend putovanje, što za mamu sa troje dece i nije tako lako. Žene znaju o čemu govorim – kuvanje ručkova za par dana i detaljna uputstva o tome šta će ko kada da obuče i kakav je dnevni raspored. Pored toga nisam imala pasoš.

Seminar je prvobitno najavljen za poslednji vikend u oktobru, koji obavezno odvajam za posetu sajmu knjiga. Tako je već godinama. Da li da se odreknem jedne posete sajmu, pitala sam se… A onda je stigao poziv za učešće na II kongresu psihoterapeuta Srbije (rad sam poslala još u avgustu) i više nisam imala dilemu. Neću ići na seminar, ovog puta i to je to. Nastavak teksta