Sve je prosto

Objavljeno Autor: budjenje Kategorije: Tajna Tags: , , , , , , , ,

Oduševljen sam koliko autora imamo sada na blogu tajna.rs. Ja jednostavno ne mogu da stignem na red da napišem neki tekst 🙂 Ali potpuno sam oduševljen entuzijazmom i željom ljudi da napišu svoja iskustva i tako pomognu drugima u primeni Tajne. Danas vam predstavljam autorku čiji je ovo prvi tekst na blogu, a svojim originalnim načinom pisanja i jednostavnim objašnjenjima je već stekla moje simpatije, a čim budete pročitali, siguran sam i vaše. Buđenje, hvala na ovom i svim budućim sjajnim tekstovima… Tajna

„Sve je teško dok ne postane lako!“

Borila sam se sa gomilom pitanja: Kako radi naš um? Kako stvaramo percepciju, kako se ona manifestuje – sa dopuštenjem ili bez dopuštenja? A najviše me kopkalo kako se to dopušta?

Pročitala sam i ovde i na forumu dosta tekstova na tu temu. Iskustva su različita i individualna, ali većini je zajedničko ovo: „Imam san, govorim afirmacije, radim imaginacije, ali… ovo ne radi! Gde grešim?“

Ja ovde nikome ne mogu reći da greši i gde, samo vam mogu ispričati kako sam ja to sebi uprostila i razjasnila. I naravno, da bi nešto radili, prvo moramo da razumemo. Ovde moram da zastanem i da vas uputim na divne tekstove @Margarit koje ja vrlo rado čitam! (Tema na forumu: STANJE PRE SVEGA – itekako ima veze sa ovim što ću vam ja ispričati.)

Afirmacije možete izgovarati svakodnevno… iiii… ništa – mesecima, godinama – ostaće samo reči koje odlaze u etar. Tako je i sa imaginacijom. Ostaće samo neostvareni san ako niste poverovali da taj san živi. Razmišljanje da svakodnevno dišem, hodam, jedem, spavam, … navelo me na pitanje: „Šta bi bilo kad bi svaki put pre nego što udahnem vazduh, zastala i analizirala?“ Sve te svakodnevne radnje funkcionišu, bez problema!

Pomislim na ono – ostvari se, pomislim na ovo – neće! Zašto?! Jedna imaginacija – i hop – realizacija u naredna 24 sata. Druga – isto! Treća neće?! Znači, nešto ne radim kako treba! Analiziram…. I upali se lampica! E, tu sad ide ono STANJE PRE SVEGA!

Kada mi se upalila lampica, stanje mi je dalo odgovor:

  • Situacija kad dopuštam: – Žedna sam! Šta radim u tom slučaju? Ustajem, sipam vodu u čašu i popijem – gotovo!
  • Situacija kad ne dopuštam: – Žedna sam! E, sad tu kreće cela jedna filozofija iznalaženja problema: da li imam flaširanu vodu, ako nemam, moram da sipam iz česme, da li ta voda ima bakterija, da li u vodovodu radnici štrajkuju… itd. itd. – sve same sumnje i problemi, skoro do globalnog nivoa. I, šta se dešava – teško da ću popitu tu čašu vode!

Tako sam ja sebi predstavila smisao cele ove priče kojom se svi mi ovde bavimo! Ja sam, upoređujući životne situacije i tražeći paralele – pojednostavila funkcionisanje mog uma i tela! I konačno sam saznala šta znači dopuštanje. Dakle, da bih popila vodu i zadovoljila svoju potrebu – u ovom slučaju žeđ, prvo moram da je osetim, da bih napravila fizički pokret – u glavi je već slika (imaginacija) kako pijem vodu – realizacija. Nijedan pokret nije preduhitrio misao! Tako funkcioniše! Prosto, zar ne? 1+1=2
Svaku željenu situaciju videti kao već obavljenu stvar – i to se zove – mislim u četvrtoj, a materijalizujem u trećoj dimenziji.

Kada sam gledala „Tajnu“, pre 4-5 godina, ne sećam se više – odmah sam rešila one sitno-krupne detalje tipa „čekanje u redu“, „papirologija na šalterima državnih službi“, itd…. – sitnice koje mnogima zagorčavaju život. To vam je isto kao sa čašom vode! Prvo vidim, a onda doživim!

Sada iz ove perspektive „Tajna“ je limunada – rekli su nam da sve možemo, ali ne i kako?! Koliko vas će se zadovoljiti mestom za parking? I, šta je poenta – kreirati svaki korak i situaciju – dnevno, nedeljno… Misli sa kojima odlazim na spavanje s njima se i budim. Znači, svaki korak unapred živim smišljeno! Tako se stvara idealna stvarnost i, naravno, budućnost! Mislim, vidim, doživljavam! Neki me zovu „vidovita …“ Ne, to nije vidovitost, to je moja percepcija – ono što ja želim vidim u četvrtoj – dešava se u trećoj. I to je to! Ko je čitao Nevila zna o čemu govorim.

Stvar je prosta iz ove perspektive!

Još ovo ću vam reći: Hteli vi ili ne – ono što mislite, ono što osećate, ono što gledate – to vam se i događa! Sada je samo stvar izbora: Život je trpeza izobilja – neko će umreti gladan, neko sit!

Znam da vam moje iskustvo ne može naškoditi, a ako vam pomogne – to je samo vaša zasluga!

JA znam
JA hoću
JA mogu

Napišite komentar