Stav o životu kao ključ uspeha
U jednoj od svojih odličnih knjiga, Brajan Trejsi (Brian Tracy) navodi jednostavnu formulu po kojoj može da se predstavi koliki će uspeh neko postići u životu. Brajan Trejsi je inače najzvučnije ime u oblasti popularne psihologije uspeha. Osim toga što je Tajna jedna od njegovih tema, piše i predaje i o ostalim neophodnim stvarima koje treba da se znaju ukoliko želite uspeh: postavljanje ciljeva, komunikacija, odlučivanje, upravljanje vremenom… Formula koju danas navodim nije ništa novo što ćete čuti ako ste i ranije upoznali zakon privlačenja, ali daje jedan slikovit i vrlo realan prikaz ključnih faktora uspeha. Jednačina glasi:
Stepen pojedinačne uspešnosti = (Urođene sposobnosti + Stečene sposobnosti) x Stav
Urođene sposobnosti su sve ono sa čime se rađamo. Tu spada koeficijent inteligencije, temperament, neke karakteristike ličnosti. Na njih tek neznatno možemo da utičemo. Velika je šteta što mnogi smatraju da uspeh isključivo zavisi od urođenih sposobnosti, pa se predaju još u startu govoreći kako nisu predodređeni za uspeh.
Stečene sposobnosti su sve ono što tokom života steknemo u obliku formalnog i neformalnog obrazovanja, čitanja, saznavanja, komunikacije sa porodicom, vršnjacima… Na ovaj faktor možete da utičete, ali to je spor i naporan proces, a njegovim poboljšanjem nećete neminovno postići uspeh. Na primer, neko može da provede godine i godine na školovanju, a da završi kao osrednji doktor koji je pored toga i u dugovima.
Iz jednačine se vidi da Stav ubedljivo najviše utiče na uspeh. Ako rangiramo sve karakteristike od 1 do 10, videćemo da će osoba koja je rođena sa veoma malim sposobnostima i nije stekla nikakvo obrazovanje, ali ima izuzetno pozitivan stav o životu (npr. (1 + 1) * 10 = 20) imati sličan uspeh kao i supertalentovana osoba sa vrhunskim obrazovanjem, ali izrazito negativnim stavom (npr. (10 + 10) * 1 = 20). Ipak, ako uzmemo prosečno talentovanu osobu sa prosečnim obrazovanjem (npr. da je zbir tih osobina 10), onda vidimo da njen uspeh može da varira od 10 do čak 100, a sve to zavisi od stava koji takva osoba ima prema životu.
Zato je veoma bitno da imamo pozitivan stav o sebi i svojoj ulozi na ovom svetu. Najbolja stvar je što pozitivan mentalni stav može da se poboljša u samo jednom momentu i to neograničeno. Stav se nalazi pod direktnom kontrolom naše volje. Zato samo treba da odlučimo da budemo pozitivni i to treba da sprovedemo u delo. Potrebno je da svesno promenimo svoja razmišljanja, da se nateramo da razmišljamo optimistično. Stav je način na koji pristupamo životu. Svakom problemu (bolje reći izazovu) možemo pristupiti tako što ćemo da gledamo njegove negativne strane i da ih povećavamo i dajemo na značaju, a možemo da zauzmemo optimističan stav i da odmah počnemo da tražimo kreativno rešenje.
E sad… Šta utiče na to kakav imamo stav prema životu? To su očekivanja! Stav je uslovljen očekivanjima. Sve što očekujemo od sebe i svog života je veoma moćno i u ogromnoj meri utiče na naš stav, a samim tim i na uspeh u životu. Pozitivna očekivanja su karakteristika superiornih ličnosti. Ako uvek očekujemo pozitivan ishod, to će nam se stalno i događati. Ako, na primer, krenete da izvadite pasoš sa stavom da ćete beskonačno čekati u redu i da će vam službenik sigurno pronaći neki dokument koji nemate i da sigurno nećete uspeti sve da završite za jedan dan, pogodite kakav vas ishod stvarno čeka.
A kako da znamo od čega zavise naša očekivanja i kako da ih promenimo? Očekivanja su uslovljena uverenjima u pogledu sopstvene ličnosti i sveta u kom živimo. Kakvo uverenje, odnosno sliku o sebi imamo, takva su nam očekivanja, takav nam je stav o životu i na kraju takav ćemo uspeh i imati. Dakle, ključna stvar u celoj ovoj priči i uzrok svega je slika o sebi.
Svaki dan je prilika da naucimo nesto novo, da radimo na sebi i da se menjamo na...
Tajno
Tekst je odlican i mislim da si pogogodio sustinu kada je u pitanju brzina odgovora iz Univerzuma.Ocekivanje upravo odredjuje brzinu onog sto privlacimo.
Za ukupan uspeh,po mom misljenju,potrebna su tri uzajamno povezana mentalna stava.ZELIM,VERUJEM i OCEKUJEM.Zelim i verujem a ne ocekujem,uspeha nema.Zelim i ocekujem a neverujem,takodje uspeh izostaje
P.S.Povecanje broja posetioca bloga podseca me na one mehurice kada voda treba da prokljuca i razlije se po celom regionu istomisljenika.
Pa da, to je ono oko cega se batrgamo svo ovo vreme – ubediti sebe da vredimo, da mozemo sve, da smo genijalna, savrsena bica, da probleme shvatamo kao izazove i hrabro se s njima suocimo…
Prije pet godina, poslije niza zdravstvenih problema, i raznih medicinskih analiza, receno mi je da je u pitanju neizleciva bolest o kojoj se ne zna bas puno. Bila sam smestena na klinici. Povukla sam se u sebe, nisam zeljela ni sa kim da komuniciram (cak ni u sali za ruckom), terapije, razgovore sa ljekarom, savete – odslusam mehanicki, kazem ‘dobro’ i vratim svom cutanju, odbijala sam posete, a navece u krevetu plakala. Nisam se predala, ali se nisam ni borila.
U krevetu pored mene bila je djevojcica od 12 godina (smestena je tu jer na djecijoj klinici nije bilo mesta). Jedne veceri je htjela da mi pomogne da sredim kosu i dok je drzala fen pomilovala me i rekla mi “je li tako da veceras neces da places.” Ukocila sam se, zanijemela, progutala knedlu i rekla- ne, necu da placem. Niasm plakala ali cijelu noc nisam ni zaspala, razmisljala sam. Te veceri sam donijela odluku kako da pristupim novonastaloj situaciji. Moram da zauzmem stav, i imala sam dvije solucije: da se predam (dijagnozi koju kazu da imam, da zivim u iscekivanju simptoma, da prestanem da sanjam i zelim, da “kukam nad svojom sudbinom”…), ili: da budem optimista, ne moram pobijedit- ali da se borim!Izabrala sam ovo drugo.
Vec sutra sam pocela da citam-obnavljam- knjigu “Moc podsvijesti” koja je sastavni dio moje rucne tasne; zamolila sam vec pomenutu djevojcicu da podjemo u obliznji kafe-bar da pijemo kafu (ja kafu, ona sok) ali da najprije pozove svoje roditelje i da pita i njih da li moze a i medicinsko osoblje nam je dozvolilo da izadjemo na sat vremena. Dio mog plana je bio da ne pominjem dijagnozi i zasto smo tu; da se posvetim sadasnjem trenutku, osobi sa kojoj sam, i imamo vedre i lijepe teme. Tako smo nas dvije pricale o simpatijama, skoli, drugarstvu… Pocela sam da razgovaram i sa ostalima, da se smijem salama; da igramo drustvene igre, price o licnim profesijama,o obavezama koje imamo kad odemo odatle.. Po prvi put sam u jutarnje susretu sa ljekarkom imala osmijeh na licu, slusala sta mi govori i istovremeno spoznavala koliko je posvecena svom poslu, koliko se trudi, voli svoj posao, upucuje pozitivne vibracije – i odlucila sam da uzvratim.
Citala sam knjigu i nad svakim poglavljem se duboko zamislila, razmisljala, razradjivala, shvatala, primenjivala, verovala. Cak sam i moj boravak na klinici pocela da dozivljavam kao da sam na odmoru u nekom hotelu, bitno je da upoznajem ljude, druzim se, smijem, i odmorna se vratim kuci. Poceo je i moj zdravstveni oporavak, i poslije 20 dana vratila sam se kuci oporavljena.
Bitno je da se donese odluka;da se zauzme pozitivan mentalni stav; da se izvrsi izbor; i pri svemu tome biti i ostat odlucan. A onda lagano, iz dana u dan, pozitivne misli, pozitivna djela, pozitivan stav – privlace i pozitivne dogadjaje. Optimizam, vera, zivot u iscekivanju najboljeg postaje stil zivota, postaje navika.
Tesko je mislit pozitivno i imat takav stav kad realnost oko tebe govori drugacije. Ali je moguce i isplati se. Sve je ipak u glavi.
Lijep pozdrav,
p.s. i da, prije pola godine sam nanovo radila sve analize, jer je konzilijum ljekara posumnjao u ispravnost dijagnoze. A ja sam ostala verna zdravlju, i zadrzala svoj pozitivan mentalni stav.
Vetar, hvala puno za ovu priču! Čestitam na odličnom izboru i konačnom uspehu!
Želim da se zahvalim Vetru za divnu priču koja me je inspirisala.
Vetru, hvala ti. I samo napred. Jedan od najcescih i najvaznijih saveta koji se moze cuti je – nikad, nikad, nikad ne odustaj. Hvala ti sto si me podsetila na njega.
A tebi, Tajno, hvala na podsecanju kako.
Ima li jos nekoga, osim mene, ko se navukao na ovaj sajt? Samo proveravam…
Ovo je naš kafe-bar gde crpimo pozitivnu energiju.
Vetre, hvala što si podelio s nama sjajan tekst.
Molim…
hvala vama na podrsci.
Mau, ima nas jos koji smo se navukli na ovaj sajt:).
Vase obracanje ovde me malo podsetilo na to kako je zapocelo moje “budjenje”. Nista se u zivotu ne desava slucajno. I danas, kad sve sagledam, tadasnji problemi sa zdravljem je nesto jako korisno sto mi se desilo u zivotu. Pocelo je gubitkom vida na jednom oku a za rezultat imalo to sto sam pocela da zivim osvijesceno. Jako mi je tada pomogla knjiga “Moc podsvijesti” i “Moc izlecenja”. U knjizi je receno da bolest (i ne samo bolest) crpi sokove iz paznje koja joj se poklanja. Pa shodno tome, razmisljala sam, i zdravlje crpi sokove iz paznje koja mu se poklanja, pa mi je korisnije bilo da poklanjam paznju zdravlju- tako cu mu jos vise dati prednost. Tad sam takodje shvatila da ne mogu samo uklanjat posledice narusenog zdravlja vec da nadjem uzrok i da ga iskorijenim. A uzrok je bio moj dotadasnji nacin zivota, nacin razmisljanja, pogled na zivot, svijet, moji stavovi, moja razmisljanja, kretanje nasuprot struji zivota, moj misaoni svijet,moje ‘kacenje’ za osobe; situacije, dogadjaje, zavisnost od tudjeg misljenja…
I bilo je jos simptoma i posledica, taman se rijesi jedno, a ono nesto drugo se desi. Znala sam da ce i to jednog dana da stene (dugo je i trebalo da sve to privucem u svoj zivot). Moj duh je vec bio u novoj mentalnoj sveri i odvojen od simptoma.
I stalo je, tako je i danas, tako je i sutra.
Uh…moram da vam prenesem malo mog ushicenja: ovdje gdje sam ja je SNIJEG i sad pada! Obozavam snijeg, sve mi poigrava u grudima, idem sad napolje.
Toplo, toplo sve pozdravljam !
Petak 13,hvala na komentaru,uz ŽELIM VERUJEM OČEKUJEM trojstvo su mi mnoge stvari jasnije!