Šta to upravlja našim životima, a nije novac?
Razmislite o tome čega se sve plašite! Evo ja ću prvi… Plašim se kako će moja okolina komentarisati moje postupke. Plašim se da potpuno slobodno stupim u komunikaciju sa nepoznatom osobom. Plašim se da uložim novac u bilo šta što nije sto posto sigurno. Plašim se da ostanem bez zagarantovanih prihoda u vidu plate. Plašim se da priđem najzgodnijoj devojci i pitam je da izađemo (i veoma mi je drago što više ne moram (i ne smem) to da radim). Plašim se da pričam sa ljudima koji mi predstavljaju autoritete.
Ali ne, nisam ni toliko stidljiva, ni povučena osoba. Nemojte da pomislite da zbog toga što sam naveo, ne stupam u komunikaciju sa drugima ili da živim zatvoren u stanu. Naveo sam samo strahove koje sam primetio da imam i koji me sprečavaju da postignem ono što želim u svim situacijama. Jednom mi je jedan poznanik, kome više ni imena ne mogu da se setim, rekao: “Stidljive osobe nisu ni svesne šta sve propuštaju u životu!” Ta rečenica mi se urezala u pamćenje i često je se setim. U stvari, setim je se kad god shvatim da u meni progovara onaj mračni strah koji kaže da je bolje da ćutim i ne talasam, nego da priđem, pitam, kažem svoje mišljenje, tražim, dobijem, saznam, vidim, uspem.
Kada sam razmišljao o strahu, javila mi se slika u mislima kako pokušavam da plivam sa tegovima. Tegovi su vezani kanapom za moje noge. Imam nož u ruci i mogao bih da presečem kanap, ali su mi ruke zauzete održavanjem na vodi, pa ne mogu da se odlučim na takav korak. Naporno mi je. Teško je plivati sa tolikim teretom. Borim se, ali ne znam koliko mogu još da izdržim. Iznenada shvatam da moram da se suočim sa teretom koji nosim, udahnem vazduh, opustim se, zaronim pod teretom tegova, i sad mi je jednostavno da presečem kanap. Jedan rez i gotovo! Tegovi odlaze u mračne dubine da se nikad ne vrate, a ja isplivavam na površinu kao ispaljen iz pištolja, bez imalo muke. Sada je plivanje čak i lakše nego da nikada nisam ni imao tegove. Pitam se kako je moguće da sam sebe toliko sputavao. Sada vidim gde sve mogu da otplivam. Da li ću na ovo ostrvo ili ono? Ranije sam morao da mislim samo o tome kako da se održim na površini i nisam ni mogao da pomislim da otplivam do nekog ostrva, a sada imam toliko mnogo mogućnosti!
Strah je emocionalno stanje uzrokovano sumnjom ili zabrinutošću. Dobra je vest da strahova možemo da se oslobodimo i to svih osim ona urođena dva (od nagle buke i gubitka podloge). Sve što treba da uradimo je da se suočimo sa strahovima! Prvi korak je da budemo svesni da neki strahovi gospodare nama. Ja sam svestan. Nabrojao sam ih gore i znam da su još uvek tu negde u meni. Osluškivaću i tražiću i druge strahove kako bih mogao da ih eliminišem. Sledeći korak je da kontrolišemo naše stavove. Stavovi se sastoje od naših misli, osećanja i akcija. Zato treba da zauzmete čvrst stav da ćete da eliminišete strah iz svog života. To ne znači da se on neće pojavljivati u vašim mislima, ali kada se pojavi, eliminišite ga odmah. Recite sebi: “Neću da dozvolim da strah dominira mojim životom nikada više!” Nagrada koju ćemo dobiti kada prevaziđemo strah koji nas je sputavao je nebrojeno puta značajnija od samog straha! Izađite iz komforne zone!
Da li vam je strah od neuspeha veći od straha da uvek živite sa znanjem da niste ni pokušali? Znam, mnogo je lakše odustati, ne pokušati, ne talasati. A da li je mnogo lakše živeti u besparici? Da li je lakše živeti u razočarenju zbog neostvarenih snova? Razmislite o tome kolika je satisfakcija kada nešto uradite, bez obzira koliko neprijatno i teško bilo, i uspete! Kako biste se osećali da progutate svoj strah, priđete najlepšoj devojci na žurci i ona pristane da se vidi sa vama? Da li je to lepši osećaj nego da niste ni pokušali? Čak iako ne uspete, kakve veze ima? Pokušali ste, a to je najvažnije. Uspećete sledeći put!
Većina ljudi retko gubi zato što retko i pokušavaju! Ali to što retko gube ih ne čini pobednicima, već naprotiv, velikim gubitnicima! Porazi inspirišu pobednike da budu bolji sledeći put, a gubitnike poražavaju i učvršćuju u negativnim stavovima.
I da vas čujem sada… budite hrabri, napišite čega se plašite i kako planirate da eliminišete taj strah! Budite primer ostalima!
Jul 28th, 2010 u 13:12
Strahovi su samo uverenja.
Kada otkrijete sta vas koci(a najcesce je uverenje), lepo to identifikujte…
A onda to najvise radite. Radite najvise ono cega vas je najvise strah. I strah ce prestati kada se vasa uverenja promene…