Šta to upravlja našim životima, a nije novac?

Objavljeno Autor: Tajna Kategorije: Podsvest Tags: , , ,

Mom sinu nije nikakav problem da, kada vidi neko dete da jede u parku, priđe i otvori usta očekujući ono što želi. A zašto je tada meni neprijatno i odvlačim ga na drugu stranu? Neprijatno mi je jer ne znam kako će da odreaguje roditelj tog deteta. Iako velika većina roditelja smatra taj gest mog sina veoma simpatičnim i nemaju ništa protiv da deca podele hranu, meni je i dalje neprijatno. To je neka glupa moralna prepreka koja mi je sigurno usađena u glavu dok sam bio mali. Ja se sada trudim koliko god mogu da ne razvijam nikakve strahove i prepreke u glavici svog sina, ali da bih to uradio moram prvo da se oslobodim svojih strahova. Strahovi nas sprečavaju da ispoljimo svoje pune potencijale!

Razmislite o tome čega se sve plašite! Evo ja ću prvi… Plašim se kako će moja okolina komentarisati moje postupke. Plašim se da potpuno slobodno stupim u komunikaciju sa nepoznatom osobom. Plašim se da uložim novac u bilo šta što nije sto posto sigurno. Plašim se da ostanem bez zagarantovanih prihoda u vidu plate. Plašim se da priđem najzgodnijoj devojci i pitam je da izađemo (i veoma mi je drago što više ne moram (i ne smem) to da radim). Plašim se da pričam sa ljudima koji mi predstavljaju autoritete.

Ali ne, nisam ni toliko stidljiva, ni povučena osoba. Nemojte da pomislite da zbog toga što sam naveo, ne stupam u komunikaciju sa drugima ili da živim zatvoren u stanu. Naveo sam samo strahove koje sam primetio da imam i koji me sprečavaju da postignem ono što želim u svim situacijama. Jednom mi je jedan poznanik, kome više ni imena ne mogu da se setim, rekao: “Stidljive osobe nisu ni svesne šta sve propuštaju u životu!” Ta rečenica mi se urezala u pamćenje i često je se setim. U stvari, setim je se kad god shvatim da u meni progovara onaj mračni strah koji kaže da je bolje da ćutim i ne talasam, nego da priđem, pitam, kažem svoje mišljenje, tražim, dobijem, saznam, vidim, uspem.

Kada sam razmišljao o strahu, javila mi se slika u mislima kako pokušavam da plivam sa tegovima. Tegovi su vezani kanapom za moje noge. Imam nož u ruci i mogao bih da presečem kanap, ali su mi ruke zauzete održavanjem na vodi, pa ne mogu da se odlučim na takav korak. Naporno mi je. Teško je plivati sa tolikim teretom. Borim se, ali ne znam koliko mogu još da izdržim. Iznenada shvatam da moram da se suočim sa teretom koji nosim, udahnem vazduh, opustim se, zaronim pod teretom tegova, i sad mi je jednostavno da presečem kanap. Jedan rez i gotovo! Tegovi odlaze u mračne dubine da se nikad ne vrate, a ja isplivavam na površinu kao ispaljen iz pištolja, bez imalo muke. Sada je plivanje čak i lakše nego da nikada nisam ni imao tegove. Pitam se kako je moguće da sam sebe toliko sputavao. Sada vidim gde sve mogu da otplivam. Da li ću na ovo ostrvo ili ono? Ranije sam morao da mislim samo o tome kako da se održim na površini i nisam ni mogao da pomislim da otplivam do nekog ostrva, a sada imam toliko mnogo mogućnosti!

Strah je emocionalno stanje uzrokovano sumnjom ili zabrinutošću. Dobra je vest da strahova možemo da se oslobodimo i to svih osim ona urođena dva (od nagle buke i gubitka podloge). Sve što treba da uradimo je da se suočimo sa strahovima! Prvi korak je da budemo svesni da neki strahovi gospodare nama. Ja sam svestan. Nabrojao sam ih gore i znam da su još uvek tu negde u meni. Osluškivaću i tražiću i druge strahove kako bih mogao da ih eliminišem. Sledeći korak je da kontrolišemo naše stavove. Stavovi se sastoje od naših misli, osećanja i akcija. Zato treba da zauzmete čvrst stav da ćete da eliminišete strah iz svog života. To ne znači da se on neće pojavljivati u vašim mislima, ali kada se pojavi, eliminišite ga odmah. Recite sebi: “Neću da dozvolim da strah dominira mojim životom nikada više!” Nagrada koju ćemo dobiti kada prevaziđemo strah koji nas je sputavao je nebrojeno puta značajnija od samog straha! Izađite iz komforne zone!

Da li vam je strah od neuspeha veći od straha da uvek živite sa znanjem da niste ni pokušali? Znam, mnogo je lakše odustati, ne pokušati, ne talasati. A da li je mnogo lakše živeti u besparici? Da li je lakše živeti u razočarenju zbog neostvarenih snova? Razmislite o tome kolika je satisfakcija kada nešto uradite, bez obzira koliko neprijatno i teško bilo, i uspete! Kako biste se osećali da progutate svoj strah, priđete najlepšoj devojci na žurci i ona pristane da se vidi sa vama? Da li je to lepši osećaj nego da niste ni pokušali? Čak iako ne uspete, kakve veze ima? Pokušali ste, a to je najvažnije. Uspećete sledeći put!

Većina ljudi retko gubi zato što retko i pokušavaju! Ali to što retko gube ih ne čini pobednicima, već naprotiv, velikim gubitnicima! Porazi inspirišu pobednike da budu bolji sledeći put, a gubitnike poražavaju i učvršćuju u negativnim stavovima.

I da vas čujem sada… budite hrabri, napišite čega se plašite i kako planirate da eliminišete taj strah! Budite primer ostalima!

About Tajna

http://tajna.rs/moja-prica/

25 Odgovori na Šta to upravlja našim životima, a nije novac?

  1. avgust

    Strah od kritike, strah od odgovornosti, strah da ne povrijedim druge, neprijatnost ako narusim tudji komoditet, strah sta ce reci drugi s kojima sam u kontaktu, da ne protumace pogresno, strah da ne pomisle da nesto ne znam, strah od vode, strah da u odgovornom poslu ne napravim gresku…evo da ih javno iznesem! Mozda ce na svjetlosti da izblijede :), mada, otkako sam u kontaktu sa tajnasima oni i jesu sve bledji i bledji.
    Otkako sebe bolje definisem i strahovi su manji. Mnogih nisam ranije ni bila svjesna iako su bili tu, ali nedefinisani, a kad nesto definises onda protiv toga mozes i da se boris. Razgranicila sam da meni ne fali samopouzdanje ali mi fali samopostovanje, a to je ono – prihvatiti sebe bezuslovno.

  2. Neno

    http://www.youtube.com/watch?v=N_Cvz_Bfue4&feature=youtube_gdata_player
    Scena iz filma Coach Carter o nasem najvecem strahu. 🙂

  3. Neno

    Na srpskom:
    “Naš najdublji strah nije taj da smo neprikladni, naš najveći strah je taj da smo bezgranično moćni. Naše svetlo, a ne naša tama je ono što nas najviše plaši. pitamo sami sebe , ko sam ja da budem čudesan, briljantan, talentovan, predivan? Zapravo, ko ste vi da to ne budete? Vi ste dete božije i vaše samoumanjivanje ne služi svetu. Nema ničeg prosvetljenog u povlačenju, tako da se drugi ljudi ne bi osećali nesigurno pored vas. Svi mi treba da sijamo kao što deca sijaju. Rođeni smo da obelodanjujemo slavu božiju unutar nas samih. Ona se ne nalazi samo u nekima od nas; nalazi se u svima nama. I kako dopuštamo sopstvenom svetlu da sija, mi nesvesno dajemo ljudima dozvolu da urade to isto. Kako nas oslobađaju naši strahovi, tako i naše prisustvo oslobađa druge.”

Napišite komentar