Šakom o sto

Objavljeno Autor: Tajna Kategorije: Lični primer, Resursi Tags: , , , , ,

Svi znamo za onaj osećaj kada imamo sjajnu ideju, pa krenemo u realizaciju, pa je sve lepo i lako. To je baš onaj pravi “go with a flow” osećaj. Sigurni smo u sebe, sigurni u pozitivan ishod. Ali posle nekog vremena, ako još uvek nismo realizovali ideju do kraja, obično dođe do opuštanja. Želja splasne, a mi više ne ulažemo onoliko mentalne i telesne energije na ostvarenje cilja. Opet se prepustimo onome što je lakše, na šta smo navikli, opet se vraćamo u komfornu zonu. To je ona situacija kada uskoro imate ispit, znate da morate da učite, ali vam neki đavo ne dozvoljava da krenete. Stalno odlažete, do sutra, do ponedeljka, do prvog… Vreme prolazi, svesni ste da morate da “zalegnete”, ali i dalje nema pozitivnih promena… čuveni “studentski sindrom”. Meni se do sada to stalno dešavalo. Moja žena mi kaže: “ti se stalno ložiš na nešto, pa te prođe za tri dana” i u pravu je.

Vi ćete sada sigurno reći da imam na raspolaganju razne mentalne tehnike o kojima je pisano na sajtu i da mogu da ih primenim za rešavanje situacije. I naravno, bićete u pravu, ali sa jednim velikim ALI! Ljudska psiha je toliko čudnovata stvar da u ovoj situaciji jednostavno ubije želju za bilo kakvom akcijom, pa i vizuelizacijom ili bilo kojom drugom tehnikom.

Izvinite što sam ovim uvodom skrenuo u negativu, ali morao sam malo detaljnije da objasnim situaciju. A ja, naravno, želim da prevaziđem takve situacije. Želim da svoje ciljeve izguram do kraja ulažući konstantnu količinu energije. Sada bih vam ispričao nedavni događaj koji mi je dao jedno rešenje ovog problema. Voleo bih i da čujem neke vaše predloge i životne situacije kada ste uspeli da prevaziđete ovakvo stanje i izgurate zadatak do kraja. Šta radite da ne zapadnete u letargiju?

Već nekoliko meseci radim na otpočinjanju svoj privatnog posla i dosta stvari sam do sada uradio. Čak šta više, uradio sam veliku većinu stvari i ostalo je samo da finaliziram posao i počnem sa radom. To finaliziranje posla je podrazumevalo da uradim nešto što do sada nisam nikad radio, niti sam znao kako se radi. A ja, umesto da se raspitam, angažujem nekoga ko zna ili da preduzmem bilo koje drugo rešenje, jednostavno sam se uspavao. Vreme je prolazilo, a ja sam odlagao neodložno. Takvim postupkom sam počeo da se osećam loše. Naravno, svestan sam sve vreme da moram da mislim pozitivno, da moram da preduzmem nešto što će me izvući iz takve situacije.

I tako sedim pre neki dan prepušten svojim mislima i počinjem da razmišljam o problemu. Kreću negativne misli kako neću uspeti, kako sam probio rok koji sam sebi zacrtao, kako sam gubio vreme jer ništa neće biti od posla… i onda PREKINEM. I ODLUČIM da ću sve što je potrebno da uradim da završim za nedelju dana! Bitno je to da sam svesno odlučio. Rešio! Figurativno, lupio šakom o sto. Nema nazad. Dao sam sebi rok i to je to. Rekao sam da nema spavanja sve dok ne završim to što treba.

Šta se dešava dalje? Prionuo sam odmah na posao. Odlučio sam da ću sam da uradim to što nikad do sada nisam radio. Ne da ću da pokušam, nego da ću da uradim. I krenuo sam da radim uveren da je lako. Napisao sam sebi šta sve treba da se uradi i na kraju te ček liste sam napisao da je to sve boza i da ću lako da ga uradim. Krenuo sam od početka i polako su se precrtavale stavke liste. Da ne davim… posao za koji sam sebi dao rok od nedelju dana sam završio za dva dana. Ispostavilo se da je posao mnogo lakši nego što sam mislio da će biti. I sad sam naravno srećan zbog toga, ali i dalje ostaje negde u meni onaj osećaj kajanja što to nisam ranije uradio. Bar sada znam za kasnije. Čim budem ponovo zapao u situaciju odugovlačenja i odlaganja, lupiću šakom o sto u svojim mislima i krenuću da radim. Dakle, čvrsta svesna odluka je u ovoj situaciji rešila stvar!

Sada bih još hteo da podelim sa vama jednu kompoziciju koja vam je sigurno poznata, ali ste je možda zaboravili. Setio sam je se baš nekako u isto vreme kada je pala odluka o kojoj pišem u ovom tekstu. I pogodite… slušao sam je bar 20 puta dnevno dok sam radio. Pesma je toliko inspirativna da sam više puta bio na ivici suza. Obratite pažnju na reči. Pesma bi bukvalno mogla da bude proglašena za himnu bloga tajna.rs. Reči prve dve strofe su navedene ispod filma, a imate i moj (kakav-takav) prevod na srpski. Uživajte.

When you believe (Kada veruješ) – kompozicija iz animiranog filma Princ Egipta

Many nights we’ve prayed
with no proof anyone could hear
In our hearts a hopeful song
We barely understood
Now we are not afraid
Although we know there’s much to fear
We were moving mountains
Long before we ever knew we couldThere can be miracles
When you believe
Though hope is frail
It’s hard to kill
Who knows what miracles
You can achieve
When you believe
Somehow you will
You will when you believeIn this time of fear
When prayer so often proved in vain
Hope seemed like the summer birds
Too swiftly flown away
Yet now I’m standing here
With heart so full I can’t explain
Seeking faith and speaking words
I never thought I’d say

There can be miracles when you believe
Though hope is frail
It’s hard to kill
Who knows what miracles
You can achieve
When you believe
Somehow you will
You will when you believe…

Mnogo noći smo se molili
bez dokaza da iko može da čuje
pesmu nade u našim srcima
koju smo jedva razumeli
Sada se ne plašimo
iako znamo da ima mnogo razloga
Pomerali smo planine
mnogo pre nego što smo znali da možemoMogu se dogoditi čuda
Kada veruješ
Iako je nada slaba
Teško je uništiti
Ko zna kakva čuda
Možeš da postigneš
Kada veruješ
Nekako ćeš uspeti
Uspećeš kad veruješU ovo vreme straha
Kada se molitva često pokazuje kao uzaludna
Nada se činila kao letnje ptice
Suviše brzo raspršena
Ipak sada sam ovde
Srca neobjašnjivo punog
Tražim veru i govorim reči
koje nikad nisam mislila da ću reći

Mogu se dogoditi čuda
Kada veruješ
Iako je nada slaba
Teško je uništiti
Ko zna kakva čuda možeš da postigneš
Kada veruješ
Nekako ćeš uspeti
Uspećeš kad veruješ

About Tajna

http://tajna.rs/moja-prica/

Napišite komentar