Putovanje van zone komfora

Objavljeno Autor: Tajna Kategorije: Lični primer, Tajna Tags: , , , , , , , , , , ,




Ovaj tekst je veoma važan. On opisuje Tajnu u praksi, na jednom mom primeru. Sve ono što sam pisao tokom godina je bilo na testu. Mogao sam i do sada više puta da pišem o ovom slučaju, ali hteo sam prvo da vidim kraj, pa da mogu lepo sve da sumiram.

Radi se o životnoj okolnosti koja je zahtevala da izađem daleko iz svoje zone komfora. U pitanju je bila prvo prodaja, pa kupovina drugog, novog, boljeg, lepšeg, većeg stana. Čitav proces je trajao skoro godinu dana i još uvek nije potpuno završen. Ali na mentalnom nivou je priča zaokružena, pa mogu da pišem kao da sam se već uselio.

Neću opisivati detalje događaja koji su se desili u objektivnoj realnosti. Više ću pisati o svom emotivnom stanju i rezultatima koje sam na taj način privukao.

Veći problem od toga što sam ja morao da izađem iz svoje zone komfora je bilo to što su i ljudi najbliži meni to morali da urade. Ja jesam bio svestan šta se dešava i da to verovatno mora tako da se dogodi, ali oni nisu, tako da sam morao da se suočim i sa njihovim strahovima, odnosno sa uticajem njihovih strahova i postupaka na mene.

Prvo su kod prodaje stana nastali strahovi da će neko da nas prevari, da ćemo da ostanemo na ulici, da je sve to mafija, da su ljudi pokvareni i nepošteni itd. I dok sam slušao takve ideje i strahove svoje okoline, odlučio sam da verujem sopstvenom instinktu. Prodaju smo realizovali na sjajan način, baš onako kako je trebalo da bude. Neću ni da pominjem “slučajnosti” koje su dovele do toga da naiđe pravi kupac u pravom trenutku na najneverovatniji način. Sve je završeno na zadovoljstvo svih i uprkos strahovima svih.

A onda je na red došao proces traženja nekretnine za kupovinu. Kao što i pretpostavljate, novca nikad nema dovoljno za ono što biste stvarno želeli da kupite. Bar je tako izgledalo na početku. Uvek su u vazduhu visili neki kompromisi na koje je trebalo da pristanemo. Ili je stan lep i veliki, a lokacija loša, ili je obrnuto, ili je previše star i ruiniran, ili je na visokom spratu bez lifta… Ni sa ženom se nisam slagao oko toga kakav stan i gde treba da kupimo.

U međuvremenu smo izvisili i za neki novac na koji smo računali, pa nam je budžet bio smanjen. Ali, naravno, Tajna radi svoj posao, pa se novac pojavio iz nekih drugih izvora. Polako smo podizali kriterijume za naš budući stan, rešili smo da ne pristajemo na kompromise. Sve vreme, od samog početka sam u glavi držao sliku svog novog, lepog, udobnog stana, ali ta slika nije imala previše detalja. Nisam želeo sebe da ograničavam, nego sam bio otvoren za najbolje moguće rešenje.

I tako smo, jednom prilikom nabasali na stan za koji se kasnije ispostavilo da je “baš taj”. Nije to bila ljubav na prvi pogled. Ušao sam u njega sa velikom predrasudom da “ja nemam dovoljno novca da kupim ovaj stan”, pa zašto bih uopšte gubio svoje dragoceno vreme gledajući nešto što je “izvan moje lige”.

U toku sledećih mesec dana smo pogledali ko zna koliko stanova i nijedan nije upalio lampice. Sve mi je bila bliža ideja da pomenuti “preskupi” stan nije toliko nedostupan. Unutrašnji osećaj se drastično promenio. Sve me je upućivalo da je “to to”, da je to baš stan koji treba da kupim. Ali kako, kada nemam dovoljno novca za njega?

Naravno, kada definišete cilj i donesete odluku, odjednom se otvaraju razna vrata koja su do tada bila zatvorena. Ja sam uspeo nekako da sklopim finansijsku konstrukciju kako ću moći da kupim taj stan ako se sve kockice slože. Ali ako se kockice baš i ne slože, onda sam u problemu. Sve vreme sam razmišljao o Bobu Proktoru i o tome kako on navodi više primera u kojima ljudi nisu imali novca za željenu kupovinu, ali su otpočeli proces kupovine, i uvek se na kraju desilo nešto pozitivno što im je omogućilo da je zaista i realizuju. Uh… Da li biste vi rizikovali novac za kaparu čija je vrednost bila kao jedan nov automobil srednje klase, a da niste sigurni da ćete uspeti da stvarno realizujete kupovinu? E pa ja, za razliku od svih dosadašnjih situacija, jesam! Odlučio sam da krenem u proces kupovine i da očekujem pozitivan ishod nekih procesa koji nisu zavisili od mene.

Trenutak kada sam, zajedno sa suprugom, odlučio da kupim baš taj stan mi je naterao suze na oči. A meni suze ne idu baš tako lako. Imao sam veoma snažan osećaj ispravnosti te odluke. To je bilo jače od straha koji sam osećao. Sećam se trenutka kada sam prelazio most Gazelu i gledao na novi most preko Ade. Setio sam se koliko je bilo sporenja oko toga da li je taj most preskup i da li Beograd ima novca da ga priušti. Ali stalno mi je titrala jedna misao: “Vredi!” Koliko god da košta, vredi. To menja celokupan moj život, to menja sve. Ako uspem, a uspeću, znaću da mogu, znaću da je istina sve što sam pisao na sajtu. Neće to ostati prazne reči u virtuelnom svetu. To će postati prava istina za mene.

E onda je krenulo loše. Sve te stvari koje nisu zavisile od mene su počele da se rastežu, odugovlače, nisam mogao da dobijem nikakve informacije, nijedna moja akcija nije urodila plodom. Ja sam držao svoju veru, uprkos pritisku okoline. Kasnio sam u odnosu na rokove definisane u predugovoru. Stvari nisu išle kako treba. Kockice se nisu slagale. Došlo je i do zatezanja odnosa sa prodavcem zbog probijanja rokova. Ceo proces je došao na granicu odustajanja. Bilo je veoma napeto. Dobrodošao u teror barijeru!

Mislim da nikada u svom životu nisam doživeo stresniji period. Budio sam se sa strahom, tokom dana nisam ništa drugo mogao da radim, osim da razmišljam o mogućim ishodima nastale situacije, sa bliskim ljudima sam stalno razgovarao o tome, oni su mi ulivali još više straha. Nisam mogao te negativne misli da izbacim iz glave ni na trenutak. Konsultovao sam advokate, stručne ljude, bankare, koga god sam pronašao… I svi su, naravno, imali drugačije mišljenje. Kako onda da ja to sve držim pod kontrolom?

Meditacija? Nema šanse da umirim misli.

Vizuelizacija? Samo su mi se vrteli negativni scenariji po glavi.

Pozitivno razmišljanje? Može, na silu, ali jako kratkotrajno. Verovatni negativni ishodi su bili dominantniji u mojim mislima.

Jedino što mi je pomagalo u trenucima kada mi kuva u stomaku, kada ne mogu ništa da jedem i ništa da razmišljam osim o situaciji sa kojom se suočavam je EFT. Tehnika emocionalne slobode, odnosno tapkanje, je uspevalo da me smiri i da istakne u prvi plan ono pozitivno što treba da se desi naspram katastrofalnih scenarija koje sam zamišljao.

Uglavnom, na kraju sam morao da primenim plan B jer plan A nije uspeo. Neuspeh plana A je delovao kao katastrofa, ali ispostavilo se da je i bolje što nije uspeo jer je plan B bolji i korisniji za mene, a isto tako je delotvoran. Kada sam shvatio da plan A neće uspeti, delovalo mi je kao da me je Tajna izdala. Ali brzo sam shvatio da nikada ne bih ni kupio stan koji želim da nisam imao taj plan A. Da njega nije bilo, verovatno bih morao da pristanem na neki kompromis i kupio bih nešto jeftinije što mi ne bi u potpunosti odgovaralo. Plan A je imao svoju svrhu.

Sve u svemu, moj izlet izvan zone komfora je uspešno prošao. Ispostavilo se da su se kockice zaista složile, možda ne na način kako sam prvobitno planirao i ne u planiranom roku, ali su se složile na najbolji mogući način. Strah je bio suvišan i voleo bih da ga izbegnem kada sledeći put budem radio stvari van svoje zone komfora, ali nisam siguran koliko je to moguće.

Pročitajte i stari tekst “Ko je ubica?” Daće vam još jasniji uvid u Tajnu.

Ono što mislim da je bilo presudno je to da sam ja mnogo pre izlaska iz zone komfora i nemogućnosti da se mentalno otrgnem od realnosti, već mentalno ostvario svoj cilj. Bio sam u novom stanu, srećan, zadovoljan, ponosan. Leškario sam na kauču, posmatrao ribice u svom novom akvarijumu, igrao se sa decom u njihovoj sobi, dočekivao prijatelje na proslavi useljenja i na zajedničkim večerama… Nakon tako mentalno ostvarenog cilja, samo je trebalo pregurati izlazak iz zone komfora i kasnije dočekati i fizičku realnost da se izjednači sa mentalnom.

Uskoro se završavaju i preostale formalnosti i ja se sa svojom porodicom selim u svoj toliko željeni stan i ostvarujem svoj toliko željeni san. Tajna radi. Nemojte nikada da sumnjate u to.

About Tajna

http://tajna.rs/moja-prica/

10 Odgovori na Putovanje van zone komfora

  1. helena264

    Postovani, hvala na ovom divnom tekstu, dosao je u pravom momentu. Vase ne primam vec duze vvreme (ne znam razlog) no, ovaj sam primila I ja bih to nazvala znakom. Razmisljam da kupim sstan koji mi je potreba I nasla sam odgovarajuci itd. no, velik novac je u pita nju, posao mi se “klima” I tako vec par dana razmisljam sta da radim. da li da ostanem bez ustedjevine sa stanom ili da ipak ostanem u zoni komforta I imam taj novac dok ne budem imala vecu sigurnost. No, ovaj tekst cu uzeti kao znak jer je dosao u pravom momentu verujem Zona komfora-ulaganje-nesigurnost. Hvala Vam od srca I pozelite mi srecu.

  2. Nenad

    Cestitam Milose. Lepo si opisao teror barijeru. Ona je zaista strasna. Ja je prolazim tri godine za redom kada god je u pitanju novi veci korak za promenu stanja svesti. Ali svake godine sve sam spremniji jer sada razumem taj proces. Strah,sumnja,nervoza.

    Hteo bih da pomognem jos malo Heleni sa njenom nedoumicom ali i svima ostalima.

    Napisite na papir svoj cilj. I gledajte u to sto ste napisali. Recimo u Heleninom slucaju je to stan. I slusajte kako se Paradigma otkriva sama kroz par minuta. Paradigma je ta koja nas sprecava da napravimo veliku promenu u svom zivotu.

    Helana je napisala tacno ono sto joj savetuje njeno uslovljavanje iz podsvesti ( paradigma ). Novac je veliki u pitanju, posao mi se klima, da li da potrosim utedjevinu na stan itd. Ovo su sve tipicni otpori iz podsvesti.

    Ovo su racionalizacije – odnosno racionalne lazi za nas um.

    A to vidimo po tome sto je Helena napisala da je nasla stan koji joj odgovara i koji joj je potreban.

    Kupovina stana ili auta ili bilo koje druge vece stvari -trebala bi da bude uz ease,lakocu, bez ovih barijera. To treba da bude fun,joy,uzivanje,radost,sreca,ushicenje i treba da kupujete stanove kada zelite.

    U svakom slucaju Helena,ja bih na tvom mestu kupio taj stan. Tada ces dobiti jos novca od Univerzuma koji sada ceka na tvoju odluku. Ako si navikla da stedis, onog trena kada potrosis tu ustedjevinu, Univerzum ce ti dati nove prilike da se popuni taj prazan prostor iz koga su uzela ustedjevinu.

  3. Nena3110

    Dugo me nije bilo, izgubila sam veru potpuno. Tekst o ubici mi je jasan. Ovaj tekst nije bez konkretnih činjenica.
    S druge strane, iako sam naučila da ništa ne očekujem, a dosta dajem i naučila sam šta znači zahvalnost za ono što imam, pomaka nema.Radili smo na izlasku iz zone komfora, cela moja porodica,ali smo doživeli neuspeh, iako sam ja primenjujući principe Tajne, duboko verovala u uspeh, jer Tajna radi.
    Ne znam ni zasto ovo pišem, jer ni pomoći nema, svi su sada počeli da se bave ovim tehnikama radi zarade, a htela sam samo da čestitam od sveg srca kupovinu novog stana i da iskažem veliku radost što još uvek ima ljudi koji su uspešni, koji pošteno i savesno rade i napreduju u životu. Sve najbolje, Miloše, iz dubine moje duše.

  4. ns

    Pozdrav svima. Mozda sam off-topic ali novi sam u ovome, tek sam otkrio ovaj sajt i poceo da istrazujem. Zbog nekih porodicnih problema potpuno sam izgubio samopouzdanje, postao sam prilicno asocijalan i stidljiv iako to nije bilo slucaj u proslosti. Npr devojkama sam prilazio kao od sale a sada nemam hrabrosti. Molio bih vas ako neko moze da preporuci najvaznije self-help knjige i tekstove koje treba da procitam. Nebitno i ako ih je 1000 dosadilo mi je da propustam normalan zivot zbog nedostatka samopouzdanja.

  5. Agatha

    Bravo Miloše, tako sam ja kupila svoj prvi auto.

  6. kreativa

    Milose cestitam…BRAVOOOOOO!!!!
    Nena3110, oprostite mi sto cu prokomentarisati vase razocarenje. Razumem vas, ali vi trebate razumeti da za neke stvari niste spremni onda kad mislite da ste spremni. Nekada neka vrata ostaju zatvorena jer je za vas mozda mnogo bolje da se ne otvore. Prvenstveno, nemojte biti bez ocekivanja. I nemojte gledati sebe kao nekog ko samo daje. Samim ovim izjavama vi ste jasno stavili do znanja da cete samo davati a ne i primati. Sasvim sigurno , niste zahvalni jer ste nezadovoljni i razocarani. naucite da prepoznajete vibraciju, naucite jezik Duse vase. Naucite da ocekujete, iscekujete , da se fokusirate na pravi nacin,i da se prepustate Visoj inteligenciji, Visoj svesti, da se postara za realizaciju, dok vi RADOSNO uzivate u svemu sto vam je vec dato. Vi morate biti obavijeni velom svoje punoce zeljenog, da vam sama materijalizacija ne predstavlja nista. Osecaji govore vise od reci.
    U svakom slucaju, najbolja varijanta nakon tog vaseg razocarenja je da polako i nezno , oslobite sebe pritiska tih zelja, i da se oslobodjeni polako usmeirite ka radosti zbog bilo cega. Radujte se, radujte se, i sto se duze budete radovali, sto se cesce budete radovali Zakon ce vam pomoci, da se jos vise radujete. A onda ce polako ostvarivati delic po delic slagalice koja kada se bude sklopila bice zeljena slika onoga sto ste trazili. Radujte se bez obzira na sve, radujte se bez ikakvog povoda, radujte se jer sto duze budete u radosti, Zakon nece imati druge mogucnosti sem da ostvari sve vase zelje koje sada deluju da bi ste zbog njih bili radosni.

  7. v

    prvo pohvale za blog,veoma mi se dopada jer sam nov u ovome! neke stvari teže dolaze od drugih a neke sporije ja recimo imam problema u emotivnom tanju već duže vreme jer sam bio razočaran u veze (puno udaraca9 ali sada sam počeo polagano da primenjujem zakone tajne ,iako sam nov događaju mi se male stvari (primećivanje od nekih ljudi i dobar odnos sa istima koj inisu nikada ni hteli da se jave)nekako sami tako dolaze pa verujem da če se i za emocije naći mesta iako nisam dečkić a što se nekretnina i želje za kupovinom menja njem tiće ja sam žarko želeo da menjam kuću u jednom selu za stan u gradu i to dlaku za dlaku nema šta nismo pokušavali i nikad nikakvih rezultata niej bilo 5 ipo godina sam maštao o tome ubedio sebe da sam već odradio taj posao i kada sam bio već digao ruke jedan čovek mi se ponudio za to i posao je odrađen za 3 dana a 5 ipo godina želje i vere u to!nikada se ne zna ljudi moji!

  8. Neko tamo

    Pozdrav svima
    Ne poznajem puno ovu materiju, ali me je zaintrigiralo kako vecina pise da se neke stvari desavaju. Medjutim, mene zanima da li ovo zaista funkcionise? Oduvek je bilo da ako nesto ne uspe, desice se druga stvar. Zbog cega se sada oko toga pravi ‘nauka’? Gledala sam nesto malo snimaka na YouTubeu, procitala par clanaka na netu. Ali mi sve deluje kao prica. Ne potcenjujem nista, niti ismevam ljude (dakle da ne budem pogresno shvacena), ali kako ispisivanje necega na papiru moze da dovede do ostvarenja istog? Normalno, rad je potreban, ne ocekujem samo sedenje i pasce s neba. Ali prosto me zanima kako sve to funkcionise. Ko je voljan moze ukratko da mi objasni ili da mi napise gde detaljnije da se informisem.
    Hvala unapred!

  9. Darko

    @Neko tamo
    U pitanju je nas mozak. Mentalno programiranje.
    Isto kao kada posvecujemo paznju onome sto uciteljica prica i pise na tabli a onda dodjemo kod kuci pisemo plan rada, vezbamo … zivimo.

  10. djevojka

    Ovo ljudi funkcionise ,ali ako vas je vise koji zelite isto onda jos i vece sanse imate da se i ostvari. Moja porodica je uspjela u ostvarenju takvog jednog sna. Nisu bili pozitivni u pocetku. Ali kada smo svi promjenili stav i razmisljanje sve se jednostavno poslozilo kao kad slazete pazle. U pocetku smo u taj san vjerovale samo ja i moja sestra. Moralo se puno raditi na tome da ljudi koji su bili bez posla i nade pocnu isto tako misliti tj. moji roditelji.
    Ali uspjele smo ih uvjeriti da treba biti kao malo djtete i da treba mastati i vjerovati da se nesto takvo moze i treba ostvariti.
    I eto ostvarilo se . Tako da dragi moji pozitivci vjerujte jer sve je moguce . Ako nemate posao vjerujte mastajte i dobit cete ga i onda sve krene jedno po jedno stepen po stepen samo naprijed.

Napišite komentar