Prosvetljenje ili obično pijanstvo?

Objavljeno Autor: Tajna Kategorije: Lični primer Tags: , , , , , , ,

Moj novčanik je star više od petnaest godina. Skoro se potpuno raspao, ali još uvek čuva jednu stvar na koju sam skoro potpuno zaboravio. U najzabačenijoj pregradi se nalazi nekoliko papirića koje sam ispisao i sačuvao jedne nezaboravne večeri. Oni su pravo značenje imali tada i tek sada, nakon više od deset godina. Evo o čemu se radi…

1999. godina, jesen. Tek nekoliko meseci je prošlo od onog nesrećnog bombardovanja, taman da se vratimo svojim životima, ali i da shvatimo koliko je sve propalo i beznadežno. Bila su to baš siromašna vremena kada su neke osnovne životne potrepštine bile luksuz. Ja student sa željom da uspem u životu. Bio sam pozvan na žurku u novu kuću svog druga iz gimnazije. Znao sam da su njegovi dobrostojeći, ali nikako nisam očekivao da vidim ono što sam video i da doživim ono što sam doživeo.

Kuća se nalazila u strogom centru grada. Ulazim kroz kapiju i vidim samo segment dvorišta, a u njemu fontana. Voda se sa vrha zida sliva preko kamenja u bazenčić. Oko fontane engleska travica. Ispred kuće fantastično sređena terasa, prilagođena za uživanje sa društvom. Ulazim u kuću, i zastaje mi dah. Tako nešto sam retko viđao i po filmovima. Izuzetno ukusno, i veoma luksuzno uređen prostor. Tu su kamin, kožna garnitura, puno velikih slika po zidovima, luksuzan parket, mermerni šank… Bio sam potpuno oduševljen. U ono vreme da neko ima takvu kuću, a da pouzdano znam da nije kriminalac, to je za mene bila novost. Toliko sam bio ukalupljen tih godina da sam mislio da samo kriminalci mogu sebi da priušte takav životni prostor.

Ali sve to nije ni toliko važno. Najvažnije je ono šta mi se desilo tokom povratka kući. Naravno, bio sam pijan jer su se tada sve žurke tako provodile. Išao sam peške i sećam se samo dela kada sam ostao sam, odnosno kada su svi drugovi otišli na svoju stranu. Odnekud se pored mene stvorio pas koji me je pratio sve vreme. A ja sam pričao o svom oduševljenju. Ne znam više ni da li sam pričao naglas ili u sebi, ali mislim da nikada u životu nisam osetio intenzivniju i jasniju emociju. Sećam se da sam stalno ponavljao da hoću i ja tako, da hoću takav život. Nisam bio nimalo ljubomoran, naprotiv, bilo mi je izuzetno drago što moj drug ima tako nešto.Pas me je pratio bar kilometar i po. Sada shvatam da i taj pas možda ima posebno značenje. Celu priču, celu tu svoju emociju i želju ja sam ispričao psu. Bolje i tako nego da sam je sakrio u sebi. Išao sam i pričao, povremeno sam mazio psa objašnjavajući mu kakva je to kuća. Ipak mislim da nisam dovoljno opisao koliko je to snažno osećanje bilo. To je bilo kao prosvetljenje, period naročitog nadahnuća. Mislim da sam u tom trenutku mogao da napišem celu knjigu, toliko je mudrosti i istine bilo u meni. Želeo sam da napišem svoja osećanja da bih ih sačuvao zauvek. Ali nisam imao ni papir, ni olovku, ni naravno mogućnosti da nešto tako intezivno pretočim u reči. I sada imam poteškoća da objasnim koliko me je to snažno pogodilo. Ali eto, bar je jedan pas sa sobom poneo svu tu mudrost koju sam mu ispričao i preneo svojom emocijom.

Nažalost pre ulaska u stan, morao sam da se oprostim sa psom. Kada sam stigao kući pokušao sam koliko sam mogao da prenesem svoje otkrovenje na papir. Uzeo sam nekoliko papirića i redom zapisao:

  • datum i godinu i „Ja hoću…“
  • „Samo savršenstvo!!!“
  • „Jebote!?“
  • „Moraš“
  • „Zaslužuješ“.

Papiriće sam savio i stavio u najskriveniju pregradu novčanika gde stoje i danas. Ujutru sam se sećao kompletno svog puta kući, psa, misli i osećanja koje sam imao. Ali nisam više nikako mogao da povratim tako intenzivan osećaj. Povremeno sam tokom ovih desetak godina koliko je prošlo od tada „naletao“ na papiriće, odnosno moje „Božje zapovesti“. Ali samo bih se kratko setio događaja i vratio bih ih nazad. Tek nedavno sam otkrio rezultate želja koje sam zapisao. To saznanje je imalo sličan intezitet kao i kreiranje želja opisane večeri. Pogodite šta je zakon privlačenja uradio…

Nekoliko godina posle događaja moj „bogati“ drug i ja smo počeli intenzivno da se družimo. Počeli smo zajedno da radimo neki posao. Ja sam sve češće provodio vreme u njegovoj kući. Nekoliko puta sam prespavao tamo. Sada već dve godine svaki radni dan ja provodim u kancelariji koja gleda na dvorište sa pomenutom fontanom. Možda nije ostvareno baš onako kako sam mislio da će biti, ali ostvareno je ono što sam iskazao. One večeri sam imao u mislima samo tu kuću. Ispostavilo se da sam dobio da provodim najveći deo svog vremena u toj istoj kući. Zakon privlačenja je uradio onako kako sam iskazao, a trebalo je da budem precizniji i objasnim da želim da posedujem sličnu kuću, luksuz i bogatstvo.

Počeo sam da čitam „Moć sadašnjeg trenutka“ Ekarta Tola. Pročitao sam prvih nekoliko stranica i shvatio da je trenutak sa onim psom bio trenutak prosvetljenja. To je bio savršen „sadašnji trenutak“! Ostaje mi da pročitam knjigu do kraja pa ću možda shvatiti i druge stvari. Koga je predstavljao pas? Da li je on otelotvorenje univerzuma koje me je saslušalo i ispunilo želju? Da li on uopšte ima neko simbolično značenje? Zašto nisam mogao da doživim tako intenzivan osećaj nikada kasnije? Zašto sam od trenutka prosvetljenja nastavio da živim po starom? Da li je alkohol uticao na moj doživljaj? Da li ljudi pod dejstvom opijata doživljavaju slične stvari i zašto to ne valja? Kako da potpuno trezan imam sličan osećaj? Zna li neko odgovore?

About Tajna

http://tajna.rs/moja-prica/

18 Odgovori na Prosvetljenje ili obično pijanstvo?

  1. nasmijano sunce

    Odlican tekst!
    Naravno,2 godine kasnim sa odgovorom,ali nema veze.
    Kako je lijep i pozitivan tekst!
    Pa moguce je i da si bio u ‘nekoj’ Alfi? I sa toliko emocija i ushicenja si pricao o tome.. A jos i taj pas.. Potpuno pozitivno. Znam da je to sreca.. Dobro,to su vise neka narodna vjerovanja,ali opet vjerovanja!
    Tu noc je sve sto zelis bilo na tvojoj strani! I neka uvijek tako bude! :)))

Napišite komentar