Plaćen sam za sve
Koliko puta mi se samo desilo da imam fantastičnu ideju, a ne realizujem je iz ko zna kojih razloga: mrzi me, nađem neko bezveze opravdanje, navike mi nadjačaju volju… Ne mora to čak ni da bude ideja za nešto novo. Ova mentalna lenjost može da se pronađe i u ostalim akcijama za koje nam je neophodna snaga volje. Znate i sami koliko je teško da se redovno trenira ako nemate neki jak motiv, koliko je teško da se poštuje režim umerene ishrane ili bilo šta drugo što ide protiv naše navike da uvek radimo onako kako nam je lakše, a ne kako je bolje za nas.
Pisao sam već o tome kako je za zakon privlačenja, odnosno korišćenje njegovih prednosti, bitna akcija. Samo sedenjem u sobi i primenjivanjem ma kakvih mentalnih tehnika, tj. samo zamišljanjem ostvarenog cilja, sigurno ga nećemo ostvariti. Ali često je problem baš u toj akciji, odnosno u tome što smo lenji ili uplašeni da preduzmemo potrebne korake. Skoro sam na internetu našao preporuku kako da se prevaziđe ta mentalna lenjost ili kako bi moglo u žargonu da se kaže, “slab karakter”. Počeo sam da primenjujem taj savet i stvarno sam primetio bolje rezultate. Savet je usmeren ka tome da poveća našu motivaciju za obavljanjem poslova koji nisu uvek prijatni ili koji zahtevaju od nas da izađemo iz komforne zone.
Postavite sebi pitanje šta može da vas motiviše da odradite neki posao? Da li je to novac? Da li na poslu obavljate neke poslove koje baš i ne volite, ali ih radite zato što ste plaćeni za to? Da li biste radili neki dodatni posao ako biste bili dobro plaćeni? Koliko biste se tada trudili? Da li je novac dovoljna motivacija da uradite ono što se očekuje od vas?
Ako su odgovori DA, onda je rešenje vašeg problema jednostavo: zamišljajte da ste plaćeni za posao koji morate da obavite.
Zamislite kišno jutro, a vi ste planirali da idete na trčanje. Mrzi vas da se pokrenete jer vas niko i ništa ne tera na to. Većina nas je spremna da odustane u takvoj situaciji. A zamislite sada isto tako kišno jutro, a vi imate ugovoren posao za koji ćete zaraditi 1000€. Da li ćete ustati?
Ako vam možda novac nije dovoljna motivacija, možete da potražite drugu motivaciju. Ako zamislite da vas je neki bliski rođak zamolio da to uradite, pa ne biste želeli da ga izneverite, da li biste tada odradili posao? Da li biste uradili nešto da biste pomogli bratu ili majci? Da li biste uradili nešto kako biste izbegli bruku ili sramotu? Postoje različiti motivatori, a sve što treba da uradite je da odabarete onaj koji vama najviše odgovara. Kada saznate šta je to, onda treba da se pretvarate i glumite.
Tako ja za svaki članak koji sam objavio na ovom sajtu dobijam po 1000€. Još uvek se nisam obogatio zbog toga, ali još mi malo nedostaje da kupim neki lep stan u Beogradu. Za kuću sa bazenom ću možda da povećam sebi platu. Razmisliću još.
Naravno Masta, dre je Bog tu sam ja, u prevodu Bog zivi u meni, zakljucak ja sam Bog. Bog je jednako...
Radim jedan samostalan biznis koji sam pocela od skoro. Nemam sefa niti radno vreme i vrlo dobro znam kako moze veliki problem da predstavlja samomotivacija. Ponekad idem na posao i zaradim novac, ali ponekad idem na posao i bez da ista zaradjujem. To su jako teska vremena za svakoga ko nije naucio da samog sebe motivise. Nikad nisam uspela da se pokrenem tako sto zamisljam da zaradjujem ako ne vidim zaradu. Tek od skoro sam uvidela razliku izmedju MOTIVACIJE i ENTUZIJAZMA. MOTIVACIJA JE NESTO STO DOLAZI SPOLJA. Entuzijazam je plamen, strast koja se zapali iznutra. Ako se motivisete necim sto dolazi spolja, necim sto nemate jos u svom iskustvu, verovatno i vasa akcija zavisi od toga da li vas nesto spolja vuce. Kod takvih slucajeva bih preporucila da radite timski, sa nekom grupom ljudi. Tada necete odustati tako sto cete verovatno osecati da zbog drugih istrajete. Tu ce vas voditi strah od neuspeha u ocima drugih. To i nije neka moja licna preporuka. Ako zelite da ceo zivot imate misao vodilju koja ce vas dizati iz kreveta ja savetujem nesto sasvim drugo. Probudite strast. Problem vecine ljudi je taj sto misle da nesto zele, a to u stvari nije njihova zelja. Najcesce ispunjavamo roditeljske zelje, zelje nasih ljubavnika ili nekog treceg od koga emotivno zavisimo. Ponekad nas tako lepo ubede da je nesto dobro za nas i tada pocinju nase muke. Kako se motivisati da radimo nesto za cim nemamo istinsku strast? Kakva je motivacija raditi vezbe ako motivacija dolazi od toga da ne zelimo da nam drugi govore da smo se ugojili ili da smo debeli? Kakva je motivacija u tome kada drzimo dijetu zato sto nam garderoba ne stoji lepo? Kakva je motivacija ici na posao da ne bismo bili u dugovima, da ne umremo od gladi, da nas ne ostavi bracni partner, da nam deca ne budu siromasna? Kakva je motivacija ici na fakultet koji ne volimo jer smo dosli do trece godine i jer ne zelimo da razocaramo roditelje? Pogledajte slike ulicnih slikara koji rade da bi preziveli i slikara koji rade iz ljubavi prema umetnosti.
Kako zapaliti Entuzijazam, Plamen u nama, Strast…?
Postoji jedna tehnika koju preporucuje Brajan Trejsi, a koja kaze da zamislite da imate carobni stapic. Kada bi imali carobni stapic koji sve moze, sta bi uradili s njim?
Koji bi posao radili kada bi imali carobni stapic? Kada ne biste morali da radite za novac, sta bi radili? Gde bi ziveli kada biste mogli da izaberete bilo koje mesto na svetu? Koji su vasi najveci talenti, za sta su vam ljusi najcesce cestitali? Za sta su vas hvalili? Zbog cega vas ljudi vole? Sta ste do sad radili najuspesnije? Da li su to bile vase fizicke ili verbalne vestine? S kime biste se druzili? Kako biste se ponasali? Da li bi imali isti krug ljudi? Kada bi imali ogromno bogatstvo kako biste se postavili prema tudjim kritikama?
Postavljajuci sebi svaki dan ova pitanja, jednog dana ce vam biti sasvim jasno sta zelite da radite, sta je vasa svrha i glavni cilj, a onda nece biti tako tesko da se pokrenete u bilo kakvom pravcu.
Evo ovako to treba da izgleda….
Idem na posao koji volim da radim. Volim ljude koje tamo srecem, svi su pozitivni i uvek cujem nesto novo. Volim da sam u toku. Tamo me svi cene i uvazavaju. Moj doprinos je cak i u tome sto sam na poslu svojom pojavom. Kada bih imala 100 miliona eura u dzepu, svejedno bih otisla na posao jer zaista volim da sam tamo. Volim cak i miris firme. Ne znam zasto, ali stvarno se super osecam tamo. Kad god sam u firmi lepo mi je.
Vezbam zato sto zelim da osetim svoje zdravlje u najboljem izdanju. Nije me briga sta drugi misle o tome, najvaznije je da se meni svidja. Uvek cu imati na umu to da sam ja jedina koja treba da bude zadovoljna. Volim svoje telo koje nosi u sebi ovu divnu dusu. Moje telo ce mi sluziti jos dugo i zato zelim da mu posvetim mnogo ljubavi i paznje. Volim kada sebe vidim da dobro izgledam. Tada mi dodje da samu sebe ljubim. Kada vezbam osecam svoje zdravlje i zivot u punoj snazi.
Sve sto radim mogu da prekinem kada god hocu. Uvek mogu da izaberem nesto novo.
Zivot treba da bude zabavan…
Sjajan tekst Zdenka! Slazem se u potpunosti sa tvojim razmisljanjem! da, zivot definitivno ne treba predstaviti ili doziveti kroz pritisask, opterecenje ili ispunjavanje tudjih ocekivanja! to, samo po sebi proizvodi negativne emocije i ne vodi nas nigde. Znaci nista nije moranje, sve je sopstvena zelja, a zelja je u sustini nista drugo do strast, entuzujazam, pokretacka snaga..e sad mnogi prave startne greske jer ne umeju da prepoznaju ili definisu ono sto zele u zivotu. Mislim da si ti dala sjajan recept da uvide sta je zapravo to sto ih iispunjava, te mogu krenuti samo naj taj nacin ispravnim putem. Dugo sam i sama stvari pogresno postavljala, moj zivot jeste bio uvek moj licni izbor ali je tek od skoro sve to pocelo da dobija jedan novi smisao, a to je da da mi je uvek lepo, zabavno, opusteno, kad prestane da bude tako, naci cu nesto novo sto ce biti podjednako zabavno i cinice me srecnom. Dakle, cilj je sa se mi uvek, bez obzira na okolnosti u kojima smo trenutno, osecamo dobro. Okolnosti su promenljive, a dobra osecanja,unutrasnje yadovoljstvo treba da budu trajna,jedini cilj. najpre sam prihvatila da ne treba ocajavati ybog eventualno izgubljene stvari, prilike. Spektar stvari u kojima mozemo da uzivamo je ogroman. Kada sam to prihvatila, prestala sam da gledam na stvari kao na neko moranje,samim tim prestala sam da se opterecujem time sta ce biti sutra, sta ako ne odradim dobro ovo, ono itd…to me je rateretilo dosta . Sada , da bi odrzala frekvenciju , sebi cesto ponavljam da radim posao koji volim, za koji sam sposobna, na kome me cene, i gde se izuzetno lepo osecam…isto to bi valjalo primeniti i za druge zivotne segmente…
Nije problem pisati dobre tekstove na ovom Blogu…Ovaj Blog ima nesto carobno u sebi…Nesto sto me tera da ga svaki dan nekoliko puta kliknem, da iznova iscitavam stare tekstove, da pisem stvari koje kao da izlaze iz mene, nesto sto nikad nikom nisam rekla, nesto sto nisam ni znala da imam u sebi dok nije proradila Tajna.rs…..
Uhhhh! Zdenka, upravo sam se zacrveneo. Hvala puno za pohvale, i još više hvala za ovako divne tekstove. Ja sam ti već predložio da ovakvi tekstovi budu objavljeni kao posebni članci, a ne kao komentari. Tako bi bili bolje zapaženi i više čitani. Razmisli sledeći put kad ti dođe ovakva inspiracija, pa pošalji tekst da ga objavim kao članak. Siguran sam da svima mnogo znače tvoja iskustva. Hvala!!!