Perfekcionizam

Objavljeno Autor: Tajna Kategorije: Podsvest Tags: , , , , ,

Često čujem kako mnogi sa ponosom za sebe tvrde kako su perfekcionisti. Oni navodno, za sve što rade, teže da bude savršeno, kvalitetno, najbolje što je moguće. Međutim, perfekcionizam je opasna zamka koja može da nas neprimetno uvuče u negativne emocije, u depresiju, u osećanje nesklada, u permanentnu težnju za nečim što nikada neće biti ostvareno.

Normalno i poželjno je težiti da ono što radite bude kvalitetno urađeno. Ali, da li umete da sebe pohvalite i cenite kada uradite nešto kvalitetno. Da li sebi odate priznanje? Da li ste ponosni? Ili možda mislite kako ni to što ste uradili nije dovoljno dobro? Da li mislite da može još bolje? Da li sebe kritikujete kada ne uradite nešto savršeno dobro?

“Nije dovoljno dobro”, to je fraza koja možda najbolje opisuje perfekcionizam. Koliko god dobro bilo to što ste uradili, ako prema tome imate negativan stav i mislite kako to ipak nije dovoljno i može još bolje, onda zaista treba da menjate stvari kod sebe. Shvatite da perfekcionizam nije dobar i da vas uvlači u začarani krug u kome nikada nećete biti zadovoljni, jer šta god da uradite i koliko god nešto dobro uradite, nikada neće biti dovoljno dobro.

Perfekcionizam najčešće vuče korene od kritičnih roditelja koji su, želeći najbolje za svoje dete, uvek imali neku zamerku i sugestiju na sve što je dete nacrtalo, napravilo od kockica, reklo, smislilo, uradilo. Takvi roditelji su retko hvalili dete i, iz najbolje namere, su postavljali nedostižne ciljeve ispred njega. Koliko god se dete trudilo i radilo najbolje što može, ispada da je uvek moglo još bolje. Nikada nije bilo dovoljno da se zaradi pohvala i potpuno zadovoljstvo najvećih autoriteta.

Kada odrastemo, prati nas neki glasić u umu koji umesto naših roditelja kritikuje, sugeriše kako može još, kako nije dovoljno. Često, ne razmišljajući o tom glasiću, mislimo kako je super težiti tome da uvek budemo bolji, da uvek budemo najbolji što možemo da budemo, da smo ambiciozni… Ali, u pozadini takvog stava je negativan stav o sebi, kritikovanje i depresija jer nikada nećemo moći da ostvarimo sve što je potrebno da bismo bili dovoljno dobri. Da li čujete glas svojih roditelja, čak iako vas oni više ne kritikuju ili možda čak više nisu ni živi?

Ne želim da uvek svu krivicu svaljujem na roditelje. Možda su u nečijem životu bili prisutni kritični nastrojeni nastavnici ili ljubomorni drugovi. Ali, mi smo svojim stavom prema njihovim kritikama, odnosno našim prihvatanjem kao istinitog onoga što su nam pričali, formirali kriterijume za uspeh. Postavili smo lestvicu za skok u vis na tri metra iako nju nikada niko neće moći da preskoči (osim ako moderna medicina ne ukrsti čoveka i kengura). Sve što smo preskočili manje od toga smatramo neuspehom. Čak i da nekada uspemo da preskočimo tri metra, zadovoljstvo će kratko da nas drži jer nismo uspeli da preskočimo još više.

Većina ljudi ima crtu perfekcionizma u manjoj ili većoj meri. Treba razlikovati perfekcionizam od težnje da radimo najbolje što možemo u nekom trenutku. Perfekcionizam je negativan. Perfekcionizam nas uvlači sve više i više u nezadovoljstvo. Zato je neophodno da primetimo kada je kod nas na delu perfekcionizam i da to sprečimo. Setite se prethodnog teksta u kome sam pisao o osuđivanju gde sam naveo da je osnovna stvar u oslobađanju od tog problema da budemo svesni da to uopšte radimo. Ista stvar je i kod perfekcionizma. Prvo i osnovno je da budemo svesni da imamo crtu perfekcionizma u sebi koja ponekada proradi i koja od nas pravi nezadovoljna bića koja nisu bila dovoljno dobra. Kada smo svesni da je delu perfekcionizam, onda ćemo moći da preokrenemo to svoje uverenje.

Radim najbolje što mogu u datom trenutku!” To je rečenica koja može da vas izvuče iz zamke perfekcionizma. Kad god se osetite loše zato što nešto niste uradili dovoljno dobro, osvestite to osećanje. Budite svesni da vas tada neki mali čovečuljak perfekcionista forsira da mora još bolje, da vas kritikuje i nabacuje vam grižu savesti. Kada ste svesni šta se dešava, ućutkajte tog čovečuljka tako što ćete da ponavljate sebi da ste uradilo najbolje što ste mogli u datom trenutku. To je dovoljno dobro. Vi ste obično ljudsko biće koje greši, koje nije savršeno, koje sme sebi da dozvoli da bude ljudsko biće.

Takođe bih vam toplo preporučio EFT tehniku koja vrlo efikasno može da vas oslobodi perfekcionizma. Gledao sam ljude koji se za samo nekoliko minuta oslobađaju ovog tereta koji ih koči u životu i sprečava da budu srećni i zadovoljni. U ponedeljak, 12. oktobra imate priliku da se na grupnom EFT tretmanu oslobodite perfekcionizma ili nekog drugog emocionalnog tereta koji vas tišti.

U sledećem tekstu bih želeo da pišem o još jednom aspektu perfekcionizma. Uskoro…

About Tajna

http://tajna.rs/moja-prica/

5 Odgovori na Perfekcionizam

  1. Barbara

    Perfekcionizam je latentna želja za kontrolom na svim poljima života. Kako ne možemo da kontrološimo ljude iz svoje okoline i njihove postupke, okrećemo se sebi i perfekcionizmom kontrolišemo sebe. Težimo da sve u našem životu bude savršeno kako bismo sebi stvorili iluziju da sve konce držimo u svojim rukama i da mi upravljamo svojim životima. To nam stvara osećaj sigurnosti.

  2. mau

    E, to je nešto čega bih se rado oslobodila :) Hvala na ovom, i na ostalim sjajnim tekstovima <3

  3. mika

    Sve je relativno!!!Sta je uopste perfektno?Srce ispunjeno ljubavlju bezuslovnom.

  4. Nena

    Ja sam neka čudna zverka, uvek sam bila zadovoljna onim što uradim, jer sam davala sve od sebe i uživala u radu, čak i pre “Tajne”.
    Rad mi nekako ide lako, dobro sam organizovana, a i kad nešto ne uspe baš najbolje, ja nisam brinula-sledeći put biće bolje. Sve ono što zavisi od mene, savršeno je.
    Hvala puno, Tajno.

  5. Vesna

    Pravi tekst,tačno je tako!

Napišite komentar