Osuđivanje – pritajena opasnost

Objavljeno Autor: Tajna Kategorije: Tajna Tags: , , , , , , ,

Nedavno sam postao svestan jedne negativne stvari koju sam radio, a da uopšte nisam znao. U pitanju je osuđivanje drugih ljudi, njihovih postupaka i fizičkog izgleda. Svima je jasno da je to štetno za postizanje što čistijih i pozitivnijih misli, a samim tim i za primenu Tajne.

Osuđivanje se odnosi na to da u drugim ljudima vidimo one osobine koje nisu u skladu sa našim naučenim skupom pravila i sa našim viđenjem dobrog, lepog, kulturnog… Na primer, idem ulicom i formiram mišljenje o ljudima koji prolaze pored mene. “Vidi ovog debelog”, “što ova ima veliki nos”, “uuu, ova devojka je baš zgodna”, “gledaj ovog džibera što baca pikavce po ulici”, “da li ovaj ima ogledalo kod kuće, vidi kako se obukao”… Ima tu i pozitivnih i negativnih komentara, ali više onih loših. Veoma je loše formirati mišljenje o nekome na osnovu njegovog fizičkog izgleda ili na osnovu jednog postupka. Ali, iako to ne govorimo naglas, jer bi se zvalo tračarenje i nije baš društveno prihvatljivo da stalno komentarišemo druge, pogotovo negativno, mi često tako mislimo i te misli zadržavamo za sebe.

Da li je uopšte potrebno da formiramo mišljenje o nekome koga vidimo sada tokom nekoliko sekundi i najverovatnije ga više nikada nećemo ni videti?

Ne osuđujemo mi samo prolaznike i ljude koje vidimo na televiziji. Osuđujemo i svoje najbliže. Svako ponašanje koje nije u skladu sa našim formiranim obrascima ponašanja je podložno osuđivanju. Čak smo i licemerni u osuđivanju. U jednom trenutku osuđujemo nečije ponašanje, a u sledećem se ponašamo na isti način uz savršeno opravdanje zašto baš tako treba.

Ko smo mi da osuđujemo tuđe postupke? Da li mi uopšte možemo da znamo zašto je neko postupio tako kako je postupio? Da li postoje razlozi za koje ne znamo, a ipak smo spremni da donosimo procenu na osnovu malo činjenica i da sebe uverimo da je taj postupak pogrešan? Naravno da je tako jer mi ne možemo da znamo šta je u tuđoj glavi, ali smo i bez obzira na to spremni da osudimo neki postupak. Često ni za svoje postupke nismo svesni zašto smo ih učinili, pa kako onda možemo da znamo zašto je neko drugi uradio nešto što nam se ne sviđa.

Kada osuđujemo, često nam to govori kakvo mišljenje imamo o sebi. To je naše ogledalo. U drugima najčešće primećujemo osobine koje ili sami imamo ili se plašimo da ne postanemo takvi. Iako mislimo da je naše mišljenje objektivno, ono je daleko od toga. Naše mišljenje formiraju brojni filteri koje smo stvorili tokom života i ono nikada ne može da bude ni blizu objektivnog. Uostalom, kako može da bude objektivno da li je neko lep ili ružan, mršav ili debeo. Neko voli punije ljude i prema njihovom mišljenju nije debeo neko koga mi smatramo takvim. A neko uopšte neće obraćati pažnju na fizički izgled jer ima druge prioritete…

Osuđivanje je podmuklo. Javlja se spontano, skoro instinktivno, a potrebna je velika snaga volje da bi se iskorenilo. Ovaj tekst pišem na osnovu ličnog iskustva, a ako Vi niste podložni osuđivanju, onda “blago Vama” i “baš mi je drago” 🙂

Kada je osuđivanje u pitanju, prvi i najvažniji korak je da ga budemo svesni. Kao što sam napisao, osuđivanje je često toliko podmuklo i spontano da se čak teško i primeti. Tek nakon nekog vremena postanem svestan da to radim. Kada postanem svestan, onda imam priliku da prekinem sa osuđivanjem i da se posvetim korisnijim stvarima za svoj um. Ali da bih postao svestan svojih misli, potrebno je da budem u drugačijem mentalnom stanju. Potrebno je da budem svestan sadašnjeg trenutka.

Do sada sam više puta pisao o sadašnjem trenutku. To je onaj savršeni, neuhvatljivi trenutak koji se upravo događa i u kome nema loših misli i loših emocija, u kome nema brige, stresa, tuge, u kome nema ni euforije, sreće i blagostanja, u kome je samo ono što jeste i to brzo prođe. Sadašnji trenutak najbolje možemo da spoznamo tokom meditacije, ali možemo i da se što češće u toku dana fokusiramo na njega. Dovoljno je da ga samo prizovete u pomoć, da osvestite ono što se oko Vas i u Vama dešava, i Vi ste u sadašnjem trenutku. Tada prestaje bilo kakvo osuđivanje. Ne možete svesno proživljavati sadašnji trenutak i misliti loše o nekome.

Jedna od najboljih tehnika koja može da se primeni u ovom slučaju je ho’oponopono. Jednostavno, kada primetite da radite to što ne treba, samo počnite da govorite “hvala” i “volim te”. Time sebe dovodite u “nulto stanje” i čistite svoje misli. Nulto stanje ja tumačim kao sadašnji trenutak, tako da se sve opet svodi na to da budemo svesni šta radimo i šta se dešava oko nas i da se koncentrišemo na sadašnji trenutak.

Silva metod me je naučio jednoj jednostavnoj tehnici čišćenja koju veoma često koristim. Kada god pomislim nešto negativno i budem svestan toga šta sam pomislio, počnem da izgovaram: “poništi, poništi”. I tako desetak puta poništavam ono što sam pomislio, pa pomislim potpuno suprotnu, pozitivnu misao i na taj način očistim svoje misli i dovedem sebe u sklad.

U jednom od prvih tekstova na blogu sam pisao o načinima da eliminišemo negativne misli. Takođe, Zoran nam je pisao o posebnoj tehnici da to uradimo.

Ipak, osnov svega je da budemo svesni o čemu razmišljamo, tako da to treba da bude glavna poruka ovog teksta. Ne prepuštajte se na automatiku. Razmišljajte svesno. Što češće, to bolje. Za postizanje svesnosti je potrebna vežba. Što češće sebe budete podsećali da treba svesno da razmišljate i što češće budete sebe “hvatali” kako ste zaboravili da to radite, to ćete sve češće biti svesni svojih misli. A kada budete većinu svojih negativnih misli, a time i razna osuđivanja, očistili, onda ćete stvoriti pozitivno tlo da još jače i efikasnije deluju vaše afirmacije, vizuelizacije i sve ostale tehnike za iskorišćavanje zakona privlačenja.

About Tajna

http://tajna.rs/moja-prica/

12 Odgovori na Osuđivanje – pritajena opasnost

  1. Mila

    Na zadnjim predavanjima sam pojasnila ljudima ova stanja.

    Samo je plus jedini pravac za ok stanje.

    Moja knjiga kako vidim svima pojasnjava ( rasvetljuje) one pogresne vestacke istine i usmeri ljude u Univeryalnu istinu, a ona glasi da je svejedno sve sjajno i dobro i jedini put u ispravke. I ja sam imala i greske, dok nisam shvatila da sam ja ta bila koja sam gresila.

    Kad sam shvatila Univerzalnu istinu, koliko god sam delovala kontradiktorna ljudima, pojasnilo se da je u stvari Univerzalna istina jedini put u ok stanje i ono je u nama svima, samo ga budimo.

    I interesantno, ali svi su postali svesni oko mene, da je upravo vazna Univeryalna istina, a ona glasi da je sve dobro i da samo dobro postoji. Yato sma tu knjigu i napisala i univerzalna je. Posle nje, nista vise nije isto i nista vise nije lose.

    Voli vas Mila.

  2. Mila

    Vidimo se na sajmu knjiga. STAND KNJIGA CIGOJA.

  3. Neko ko cita i uci

    Milose, nemas poja koliko si u pravu. Slatko Sam se nasmejao citajuci Tvoj tekst ,jer je to u stvari nasa nasusuna potreba da imamo stav. o tome I Tome. Nema tu nista lose, sve dock u sebi ne budemo toliko okrutni I donesemo SUD o necemu. Inace I ja koristim iste tehnike. kako ne bi nikog osudjivao, vec samo shvatio da postoji I nesto Tako.
    Topao pozdrav za sve tajnase.

  4. skorpija

    Odličan tekst!

  5. Andjelak

    Divan tekst, sve cestitke!
    Moje misljenje je da pripadam manjini sto se osudjivanja tice ali ipak sam sklona da osudjujem i dobro je sto sam toga svesna.
    Primetila sam da ljudi vecinom osudjuju kod drugih, svoje sopstvene mane, retko se ljudi bave sobom pogotovu u manjim sredinama gde se svi znaju. Nekako im je to dusevna hrana a samim tim zanemaruju svoje licne prioritete.
    Samim tim sto to primecujem na neki nacin i sama to osudjujem, nesvesno se uvucem u tu pricu.
    Sve vas puno volim i puno vas pozdravljam.

  6. mia

    hvala na ovom poucnom tekstu,kad me obuzmu negativne misli vec koristim”hvala” i “volim te” u pocetku nije bilo lako izbaciti negativne misli a vec sad to radim automatski izgovarajuci hvala….a hvala i vama na svemu volim vas sve 🙂

  7. raćica

    da ti si zaista super podsjetnik trebalo bi te nositi oko vrata kao lančić.Hvala hvala

  8. zorobgd

    Hvala Milose na ovom tekstu,dobro je da me neko podseca koji je ispravan nacin,covek cesto zaboravi,tako da tvoji mailovi stizu nekako uvek u pravo vreme da me podsete i vrate na pozitivne misli
    Hvala i volim vas sve

  9. beba

    Vrlo lep tekst Miloše, čitam redovno sve što i stigne, pomoći sebi bez terapije tj posećivanja predavanja je teško ako si negativac. Ja srećom nisam pa mi i čitanje u principu pomaže.
    Daleko sam od Beograda ali kažem u toku sam.
    Hvala Ti!!!

  10. tanja

    ja skoro da nikad ili vrlo retko osudjujem ljude,komentarisuci ,svesno ili nesvesno njihov izgled,razmisljanja,poglede na svet…
    Svesna sam da je svako individua,jedinka sasvim jedinstvena po svojoj osobnosti i to postujem.
    Ipak,da ne pomislite da sam stvarno tako idealna osoba ,moram reci da osudjujem i to vrlo svesno ljude koji su me povredili.
    znam da treba da oprostim,radi sebe i radi njih ,jer osuda je jako tezak teret koji se samo oprostom moze skinuti sa ledja,srca,duse.
    Ja cu se truditi a potrudite se i svi vi koji ovo procitate.
    pozdrav

  11. baya

    Hvala Milose za ovaj divan i poucan tekst kao i za sve predhodne.
    Pozdrav svim tajnasina,
    volim vas sve.

  12. Voja

    Odlican tekst.
    Mislim da nema nista lose u tome kada pozitivno komentarisemo.
    Npr: “uuu, ova devojka je baš zgodna”

    🙂

    Pozdrav svima!

Napišite komentar