Nikad, nikad, nikad, nikad, nikad…
I tako, dobro razmislite kojim putem da krenete, i polako se zaglavite u koloni. Izgleda vam kao da kolona nema kraja. Izgleda kao da se ne pomera. Uvek vam se čini da se oni iz druge kolovozne trake brže kreću od vas. Čini se kao da nikada nećete stići. Možda se u tom trenutku kao najbolja varijanta čini da napravite jedno polukružno okretanje, uđete u traku kojom vozila idu u suprotnom smeru i vratite se na početak. Onda možete i dalje da se muvate po Novom Beogradu, možete da popijete kafu u nekom kafiću, možete da se vratite u firmu i završite započet posao. Drugim rečima, možete da radite sve ono što deluje dovoljno utešno u poređenju sa ciljem kom stvarno i iskreno težimo, a to je dolazak kući i uživanje u vremenu provedenom sa porodicom i prijateljima. Lako je odustati… najbolja stvar je ostati na pravom putu.
Ko uspe da izdrži sve izazove i ko istraje u svojoj nameri da pređe most, on će ga i preći. U početku sve deluje sumorno i nedostižno, kao što sam opisao. Deluje da sve stoji na mrtvoj tački i da se nikako ne pomera. Uvek nam bodu oči oni koji mogu da se i pored ogromne gužve snađu i provuku preko reda. “Kako oni mogu, a ja moram da čekam u redovima? Život nije fer!” Ali nakon nekog vremena videće se prvi znaci napretka. Proćićemo neku raskrsnicu gde se iz dve ulice vozila uključuju u jednu, pa ćemo odjednom da se krećemo brže ka svom cilju. Onda ćemo proći još jedan semafor koji je pravio veliku gužvu, pa će stvari krenuti još na bolje. Tada se već vidi svetlo na kraju tunela. Tada je već veoma glupo odustati. Stigli smo do pola puta i sada nema nazad.
Približava se i most. Iako smo i dalje umorni od celodnevnog posla i čekanja u koloni, veoma se radujemo što ćemo uskoro sve probleme ostaviti iza sebe i konačno nezadrživo jurišati ka kući. Još malo, još samo malo… I stižemo konačno do mosta. Pomislimo na sve one koji tek sada staju na početak kolone, možda se malo stresemo od pomisli na čitav put koji smo prešli, ali smo pre svega zadovoljni i srećni. Kada stupimo na most, put se prosto otvara pred nama. Možemo da jurimo nakon svog onog stajanja i milenja u koloni. Napokon nema više nikakvih prepreka do konačnog cilja!
Naravno, shvatili ste da sam imao vremena na pretek da razmišljam o analogiji sa Tajnom dok sam čekao u pomenutoj koloni. Skoro da je identična situacija. Ko god pokuša da ostvari svoj cilj, verovatno će proći kroz slične faze. Na samom početku cilj deluje daleko i nedostižno. Većina tada odustane. Ako malo zagrebemo i krenemo da radimo na ostvarenju cilja, polako će krenuti da se otvaraju putevi pred nama sve dok ne izletimo na most. Ipak, životne prepreke su mnogo neizvesnije nego običan prelazak preko mosta. Zato je mnogo manji broj onih koji uopšte stignu do “mosta” u svom životu.
Ima jedna divna priča Dejva Ramsija (Dave Ramsey) koja ima sličnu poentu, a koju ću pokušati da prepričam u nekoliko rečenica. Dejv je čovek koji je imao milionski imetak, pa je bankrotirao, nakon čega je ponovo stvorio milione, ali ovog puta na čvrstom temelju. On nema nikakve veze sa Tajnom i zakonom privlačenja, već predaje o krajnje racionalnim stvarima kao što su izlazak iz dugova, štednja i ulaganje. A priča se odnosi na samog Dejva kad je bio dečak. Vozio je bicikl uz veliko brdo. Uz bicikl sa samo jednom brzinom, bio je pravi izazov da se doveze do samog vrha. Dečaci iz njegovog kraja su koristili posebnu taktiku i nisu vozili pravo ka vrhu, nego od jedne strane puta ka drugoj, cik-cak, kako bi smanjili nagib i prepreku savladavali korak po korak. Vrućina, znoj, poslednji atomi snage… sve do vrha. A na vrhu… osećaj kakav se ne može opisati. Savršen momenat! Trenutak kada poslednji put okreće pedalu pre nego što krene da se bez ikakvog napora spušta nizbrdo. Sav trud se isplatio i konačno je došao red da ubira plodove svog napora. “Ti si car! Uspeo si! Popeo si se do vrha! Nisi odustao! Platio si cenu da bi pobedio!” A osmeh na licu govori samo jednu stvar: “Podvig!”
Nama koji poznajemo Tajnu, sigurno mnogo znači činjenica da ćemo neminovno uspeti da ostvarimo cilj koji smo zacrtali. Ali želja nam je da izađemo iz tog zaglavljenog automobila na Novom Beogradu i sednemo na neki motor ili bicikl koji će se mnogo brže probiti ka mostu. Kada bismo mogli da preletimo, to bi bilo prosto savršeno. Uvek treba ostaviti sve opcije otvorene, pa zašto se ograničiti samo na kopnena prevozna sredstva? Oni koji ostaju u automobilima zaglavljenim u nepreglednim kolonama mogu samo da nas gledaju. Mogu da nam zavide i psuju nas, ali je mnogo bolje da nam se pridruže. Jedino što nikako ne bi trebalo da rade je da odustanu!
U poznim godinama svog života, na svečanosti povodom završetka školovanja jedne generacije studenata, Vinston Čerčil je trebalo da održi govor diplomcima. Ustao je, značajno je pogledao mladost ispred sebe i rekao: “Nikad, nikad, nikad, nikad, nikad ne odustajte!” i ponovo seo.
Svaki dan je prilika da naucimo nesto novo, da radimo na sebi i da se menjamo na...
Tajno tekst je odlican!A sada jedna molba: Da li biste mogli da na nekoj stranici posvetite,(napisete) nesto iz knjiga neke bitne odlomke kao na primer knjiga Kljuc uspeha me u poslednje vreme jako zanima ali ne mogu nigde da je nadjem….pa ako neko zna neki sajt gde mogu da je pronadjem ali sa prevodom zamolila bi ga da mi javi…Hvala..Pozz za SVE
Knjigu ključ uspeha od Čarls F. Hanela sam već preporučila na jednom od komentara a ja sam je nabavila preko interneta na http://www.portalibris.rs i košta negde oko 700 din. Stiže na adresu za dva dana.
Hvala Marta jos jednom…
Sjajna i upecatljiva poruka !
Hvala, Tajna.
Tajna, dal i možeš u skorije vreme da napišeš nešto o Feng Shui-u. Mislim da on mnogo utiče na naš život a da nismo toga ni svesni.
Pozz
Nažalost, ne znam ništa o Feng Shui-u, ali ideja za tekst je svakako interesantna. Možda neko drugi želi da malo prouči tu tematiku, pa nam svima prenese to što je saznao/la?
PREPORUCUJEM http://WWW.WOFS.COM LILLIAN TOO JE PRAVI STRUCNJAK ZA FENG SUI A MOGU SE NABAVITI I NJENE KNJIGE – PREVEDENE. POZDRAV
Sjajan sajt. Drago mi je da verujes u zakon privlacnosti
Posto sam nesto vise od nedelju dana ovde bez prestanaka..Zanima me koliku ulogu ili moc ima nasa zelja u odnosu na druge da li ta moc zavisi od frekvencije koju imamo dok je zamislamo ako Npr ja zamislim da ne odrzavamo taj dan nastavu a neka druga osoba je jedva ceka sad cija ce zelja biti uslisena…ali ovo je samo pretpostavka ..da li ce se dogoditi nesto bilo sto ce dovesti da ja ne budem tamo a ona da bude ista .??? Uostalom nebi bila Tajna da ne krije toliko toga…
e,ово је супер питање…можда је мало компликовано постављено али је сигурно камен спотицања када су међуљудски односи у питању или кад мислимо да можемо доћи до материјализације жељеног само кроз другу особу или тамо где има више људи а треба да се нађе заједнички језик.
Шта ако свако вуче на своју страну а желимо исто?
Шта ако свако вуче на своју страну а да би обоје били срећни желимо различите ставри?
Шта ако ја волим тебе а ти волиш неког другог?
Мудре књиге кажу исто што и живот потврђује -побеђује онај са најјачом вибрацијом али мислим да је глупо говорити о победи када причамо о универзуму где је број трофеја не ограничен и да је та трка коју ми водимо само у нашим главама.
Најјача вибрација не значи стиснути зубе у грчу и желети нешто 24 сата дневно мислећи да се тако шаље најјача вибрација или мислити на то опсесивно дан и ноћ.То није најјача вибрација.
Људи најчешће мисле да је то најјача вибрација и да ће тако што ће нешто што ће морати да раде уз напор и труд показати универзуму колико им је до тога стало и колико је то важно.
Најјача вибрација се постиже када успете да убедите себе да ће бити онако како сте ви замислили али не да то буде неки его -трип,биће како ја кажем због тога и тога,него просто да наведете своје емоције да раде за вас у смислу да то можете емотивно да доживите,односно да емотивно уверите себе да то што ви желите реално.
То је једно од честих питња током студирања,
шта ако ја желим да положим испит а професор жели да ме обори
шта ако ја желим да се вежбе не одрже а асистент жели да их одржи
и сл
овако размишљање је размишљање на које смо навикли,што значи да смо ми убеђени да знамо шта је у нечијој другој глави и на основу тога ми правимо неке конструкције
а како знамо шта је у нечијој глави у одређеном тренутку
ако судимо по понашању и ми сми сами смо се често врло пута поншали онако како нисмо мислили и како смо се осећали …
према томе ….
уместо да лупате главу шта други мисли и шта други жели и шта неко други има у глави …..сву ту енергију коју толико пројектујете на друге само вратите у себе
па пишите своје сценарије са хепи ендом и гледајте своје филмове са срећним крајем.
Наука каже да све може врло брзо да се деси ..пракса показује мало другачије ..ипак треба мало времена …..али шта је мало уложеног времена,ако је било потрошено у уживанцији замишљања жењеног догађаја…..
верујте у себе и универзум ……
uh… hvala Ana. Sjajan odgovor! Potpuno se slažem. Ja bih samo još nešto dodao. Lady, nemoj da zamišljaš da se nastava NE održi. Tako se fokusiraš na ono što ne želiš. Zamišljaj pozitivno, uvek pozitivno, samo ono što želiš. Ako želiš da se nastava ne održi, zamisli sebe kako u to vreme piješ kafu sa drugaricom, ili šetaš pored reke ili šta god bi želela da radiš umesto onoga što ne želiš. A Tajna i univerzum će se uvek potruditi da bude sve onako kako očekujete i ti i taj neko ko želi nastavu.
Još jedna napomena… Čini mi se da se fokusiraš na neke detalje koji mogu da te dovedu do toga da se brzo razočaraš u Tajnu. Na primer, ako želiš da te profesorka ne pita ili da se ne održi nastava, često nećeš uspeti u svojoj nameri jer ipak, ako ideš u školu, profesori moraju da te pitaju, a ako ne živiš u džungli, verovatno ćeš “morati” da završiš školu
Zato predlažem da se fokusiraš na neke drugačije stvari kao što su npr. da uživaš u vremenu provedenom u školi, da te profesori pitaju samo onda kada si spremna da odgovaraš ili da uvek možeš da daš najbolje moguće odgovore na postavljena pitanja… Neka ti to budu stalni ciljevi koje ćeš zamišljati kao da su već ostvareni. Na taj način ćeš promeniti svoj odnos prema školi i postaće to mesto koje je prijatno za boravak (ako sam ja uopšte dobro protumačio tvoje komentare u vezi sa školom… izvini ako nisam). Nekada nećeš uspeti u svojim ciljevima, ali sledeći put ćeš uspeti. Kako vreme bude odmicalo, sve ćešće ćeš uspevati u svojoj nameri. A to je ono što će uticati da se ceo tvoj život pretvori u jedno lepo mesto.
Hvala ana i Tajno na odgovoru sada mi je vec mnogo jasnije..naprotiv imam pozitivan stav o skoli naravno.. pitanje sam samo formalno postavila mozda nije dovoljno precizno ali drago mi je da ste razumeli sta hocu da pitam..to sam i pretpostavljala..Hvala jos jednom…Pozz