Naslova BEZ

Objavljeno Autor: Katarina Kategorije: Tajna Tags: , , , ,

Zdravo dragi Tajnaši, nadam se da vas život služi podjednako dobro kao i mene.

Tekst je s razlogom “naslova BEZ”. Ne želim vas ograničiti svojim mislima i pogledima, stoga neka moj tekst nosi vaš naslov shodno pouci koju na kraju izvučete.

Mada, da budem iskrena, imala sam dobru početnu ideju: “Manama do uspeha”. Tu bih vam rekla da zamislite jedan štap/polugu koja na jednoj strani ima veliko M (znak za mane) a na drugoj V (tj vrline). NE ZABORAVITE DA SU TO DVE STRANE JEDNOG ŠTAPA! Takođe bih vam rekla da je čovekovo biće/postojanje na sredini tog istog štapa – tj u balansu. Međutim da li je to slučaj u praksi?? Paaaa…. i ne baš uvek.

Ukoliko i dalje u glavi držite “sliku o motki sa dve strane označene sa M & V i sa malim čovečuljkom na sredini”, primetićete da štap preteže na desnu stranu – tj. ka manama.

Mnogi se ugledaju na uspešne ljude kojima “sve polazi za rukom”, idealizujući ih i smatrajući ih “modernim mini bogovima” koji su: rođeni pod srećnom zvezdom, žive život o kome drugi sanjaju,  rade prave stvari u pravo vreme, nemaju mane koje ih mentalno hendikepiraju, i nekako kao feniksi se iznova dižu posle neuspeha – odakle im sva ta snaga i sreća dolaze?? Možda bismo i mi to mogli, ali eto – pa slede izgovori…”

Često čujem da je čovekova ličnost kao medalja sa 2 lica – jedna strana je blistava i sjajna, a druga je tamna. Ja pak volim da kažem da “druga strana” nije tamna, nego – jednostavno nije osvetljena kao prva. Ako malo razmislite shvatićete da se i vrline i mane – od kojih smo sazdani, vode emocijama. A emocije su ništa drugo nego instikti – ako im odolimo, razvija se vrlinu ako im podlegnemo razvijamo manu. Razlika između “sramno uspešnih” i ostalih je:

  • Oni upravljaju svojim slabostima, a ne slabosti njima – disciplinom odolevaju instiktima,
  • Poznaju svoje mane i koriste ih kao svoje snage, a ne kao svoje slabosti.

Konstatovati svoju slabost i potom je opet ostaviti po strani je tzv “pasivan korak” – uzalud načinjen bez ikakvih efektnih posledica, dok “aktivan korak” je konstatacija kojoj sledi adekvatna akcija, koja dalje daje  produktivnu posledicu. Dakle, sve što treba je da stavimo manu u akciju i razmišljamo iz kog ugla ona postaje nama korisna, tj naša snaga umesto slabost.

Nije li to taaaako jednostavno??

Sva ushićena, podelivši svoju teoriju sa dve veoma drage osobe, naišla sam na “hladan tuš” u vidu pitanja:

  • “A žašto ti, Katarina, misliš da bilo ko želi u toj meri da radi na sebi?To je naporan i dugačak proces! Ljudi nemaju vremena za te stvari”. Moj jedini argument je bio:
  • “Ali zar ne žele svi sebi najbolju moguću verziju uspešne budućnosti? Čovek treba da pobedi sebe, da bi spoznao i ostvario svoju svrhu, jer jedini kavez u kome se nalazimo smo mi sami sa svojim strahovima. Svako putovanje počinje prvim korakom i greškom iz koje se uči. Krajnji cilj je istinski pogodak.  Žalosno je što mnogi tumaraju ovim svetom ni ne znajući niti razmišljajući KOJI je cilj svega što rade? Zato i postoji depresija, nervoza, opijati koji “životu daju smisao”,… Baš naša ćelija je pobedila jer je bila NAJbrža i NAJmotivisanija da se materijalizuje u ŽIVO biće, koje IMA svrhu i želju za životom! Pa čovek je ROĐENI pobednik! Nije tačno da nismo svi vredni ostvarenja naših snova ili uspeha. NAŠE POSTOJANJE JE SAMO PO SEBI DOKAZ VAŽNOSTI NAŠE SVRHE I USPEHA za koji smo predodređeni!”

Ponovo hladan tuš:

  • “To je jako lepo od tebe Katarina, možda je baš tvoja svrha da podsetiš ljude na “sitnice koje život znače” i da im pokažeš da su zvezde dostižne, ali ne žele/nisu sposobni svi za rizik i teret ličnog ostvarenja i praćenja svojih snova. Ti jednostavno ideš putem kojim se ređe ide. Ako dostigneš zvezde – super, ako ne – šteta. U oba slučaja ćeš proći kao bos po trnju, jer tvoj put je neutaban. Ne zaboravi da čovek voli komfor, a ne rizik – jer je on sinonim za gubitak. Svi želimo “više”, i što više imamo veći je strah od gubitka. Neretko postajemo ono što posedujemo, umesto da vladamo nad posedovanim. Ako taj “stečeni deo sebe” izgubimo, ko smo onda mi – ako nas posedovano definiše?”

Drugarice su bile u pravu. Ne mogu ja da vodim tuđu bitku ako se osoba ne želi pokrenuti niti da budem nečiji glas, ako neko želi ćutati. Pišući kolumnu, efektnog naslova “Manama do uspeha”, bih samo izazvala kolateralnu štetu.

Kasnije te večeri dok sam dremljivo gledala jedan film slučajno sam obratila pažnju na dijalog u kome je glavni junak upitao prijatelja:

  •  “Šta ti se dogodilo pre 20 godina, što te je nagnalo da odustaneš od svoga sna?”

Čovek je mirno odgovorio:

  • “Dobio sam prvu platu. Spoznao sam komfor koji povećanje iste nudi. Želja za što većim komforom i luksuzom je zamenila moj zivotni cilj. Posle ovih 20 godina imam sav komfor ovog sveta ali više se ni ne sećam kakav sam čovek želeo da postanem. Misao da izgubim status, autoritet i novac, me prestrašuje jer je to ono što me definiše. Ko sam ja, ako sam zaboravio šta sam želeo postati?” (Ovaj lik je na kraju filma izgubio sve što je imao)

Šokirano sam gledala u ekran.

Najpametnije što vam ovim tekstvom “Naslova BEZ” mogu poručiti su 2 pitanja:

  1. Koji je vaš životni cilj/svrha?
  2. Da li ste i posle koje ponuđene plate/komfora/socijalnog statusa/razočarenja/straha od gubitka svega što imate zaboravili na isti? (Ko(ja) je cena odustajanja od vašeg sna?)

Češto se dešava da nam se nešto osladi pa da izgubimo kompas i ne umemo da prikočimo, ali takođe dešava se i da nas nešto “slomi iznutra” i sravni sa zemljom. Potrebno je imati pored sebe nekoga ko će nam pomoći da ponovo ustanemo, ko može da ponese i podnese naša razočarenja i bol ili gramzivu pohlepu/strahove, da bismo mi mogli da stanemo ponovo na svoje noge. Ponekad je ta osoba prijatelj, dete ili partner ili možda čak pisac nekog članka.

Ne mislite da vam se desio peh jer ste loše sreće, desio se jer ste zaboravili da cenite dobijeno, jer ste zaboravili koji vam je cilj i čemu težite… jednostavno ste – stali.

Uvek postoje ljudi koji se u trenutku izgube i zalutaju, umesto da slede svoje želje i dostignu veličanstvenost ostvarene manjine. Veličanstvenost nije namenjeni Božanski dar samo za odabranu manjinu, to je varnica koja postoji u svima nama! Na nama je da odaberemo da li ćemo napraviti zarazni požar uspeha od svoga života ili postati živi pepeo. Ukoliko nas lične ambicije ne prestrašuju, nisu dovoljno velike kao npr kada vežbamo i sutradan ne dobijemo upalu mišića – nismo ništa uradili. Veoma je jednostavno ostvariti sebe, potrebna je samo NEUSTRAŠIVA VERA CEEEEEELIM BIĆEM U ŽELJENO, BEZ straha i tačka – to je to. Sve što treba da znamo je KO SMO I ČEMU TEŽIMO.

Ukoliko se sećate poluge s početka, ne bih je ja obeležavala sa M&V, već sa V(verom) i S(strahom). Obe strane su samo “stanje naše svesti” i međusobno se isključuju. Ili imamo veru i idemo dalje ili uplašeno stojimo u mestu. Stanje uma je striktno posledica naše odluke.

Ja možda imam samo 22 godine životnog iskustva, znam i osećam da će me život tek voditi kroz mnogobrojne “turbulencije”.

Da li će “nevinost i neustrašivost misli pisca” s vremenom izbledeti? Ne znam. Možda.

Ali jednu stvar znam – pišući ovu kolumnu ne tražeči ništa za uzvrat ja jesam ono što sam kao mala želela da postanem kada odrastem – “Neko ko svojim umom služi čoveku” i ovo je tek početak!

Kakvi ste vi bili pre nego što ste postali “odrasli i racionalni i spoznali strah od gubitka”?

Da li i dalje sledite svoje snove?

Ako ne, šta vas sprečava u tome?

Pozdravi,
Katarina

5 Odgovori na Naslova BEZ

  1. imperialcompany

    5+

  2. Buli

    Ako stvarno imas 22 godine svidja mi se tvoj nacin razmisljanja!!!!

  3. IVS

    “A žašto ti, Katarina, misliš da bilo ko želi u toj meri da radi na sebi?” – iskreno, i ja sam se pitala to, citajuci tvoj blog.

    Ti,Katarina, malo po malo pa ode pod hladan tus. Nismo svi isti,ne razmisljamo na isti nacin, nemamo ista verovanja. A nismo svi spremni za odredjeni nivo svesti, za izazove, raznorazne filozofije. Neki jednostavno vole zonu komfora, kada budu bili spremni izaci ce iz nje. Sve je bas kako treba da bude, svi se razvijamo, neki brze neki sporije, neki uopste ne. I to je u redu.

    Sto se tice pitanja: 1. za mene svrha je misija zbog koje sam dosla na ovu planetu. U svima nama postoji nesto po cemu smo izuzetni i mozemo da doprinesemo planeti. 2. Ne bih odustala od moje svrhe.
    I da, sledim moje snove. Uvek.

  4. katarina1

    Hvala!

  5. Mila

    nocas 18 jula , poslah svoj tekts PRVE POLOVINE MOJE KNJIGE na korekturu.
    Koja je to sreca i lep osecaj jednog novog uspeha.

    Ovaj sajt je glavni pokretac one divlje, mocne snage u meni.
    HVALA od SRCA SVIMA. TAJNO HVALA TI.

    Volim vas <3

Napišite komentar