Moj dan i imaginacija

Objavljeno Autor: Nenad Kategorije: Lični primer Tags: , ,

Ustanem ujutru. Ne, prvo sam zaspao uveče. Zaspao sam, a pre nego što sam zaspao, uradio sam reviziju svih događaja. Kao što neko kaže, pregledam dan i ne osuđujem ga, izmenim događaje koji su se dogodili u harmoniji mojih želja i snova. Što više to radim, postaje mi rutina tj. navika poput pranja zuba. I ako jedno veče preskočim, osećam prazninu i nedostatak koji moram da popunim, revizijom naravno.

Ustanem ujutru, uradim uobičajene imaginacije (to su moje lične želje i snovi, neka životna putovanja). Nekada ostanem sat vremena u krevetu i “sanjarim”. Nekada gledam u slike zatvorenih očiju po nekoliko minuta i igram se s živim predmetima. Nekada to traje samo 5 minuta.

U danu, čitam svoju literaturu, jer sam uz pomoć finansija oslobodio robovske lance i okovratnik pa nisam na tuđem poslu već na svom. Moj posao je moj život. U toku dana srećem ljude, i učestvujem u razgovorima, ali ne kao pre. Ne osuđujem ljude već ih posmatram. Posmatram svoje okruženje i prizore i razmišljam o tome što upravo vidim. Pokušavam da nađem vezu između svojih unutrašnjih priča i spoljašnjih slika. U nekim stvarima je vidljiva, a u nekim ne mogu naći ni najmanju nit koja može povezati moja dva sveta, unutrašnji i spoljašnji. Prepravljam ono što vidim ako mi se ne dopada. Prepravljam u svojim mislima, jer su svi deo mog sveta i mog saznanja. Vidim prosjake na ulici, ali ih zamišljam lepo obučene i nasmejane. Vidih ih lepo i ne bežim od njih. Ne dajem im milostinju u vidu novca, kao pre, jer bih ih time još više zarobio u trenutnom stanju u kome su nalaze. Okrećem glavu ali sa sobom nosim lepše slike.

Nastavljam svoj dan konstantno pokušavajući da kontrolišem unutrašnji govor. Pokušavam da unutra pričam ono što ne vidim i što nije deo mog sveta i saznanja, a voleo bih da jeste.

U toku dana postoji period kada samo radim imaginacije. Tada sam nedostupan svima. Tada ostajem u imaginaciji od 30 minuta do 1h, nekada duže. I tu živim svoj život.

Nekada samo putujem avionom u druge krajeve, nekada šetam po belom pesku na plaži, a nekada pomažem ljudima koje znam. Zamišljam ih bolje, bogatije, zdravije, drugačije.

Nekada kupujem poklone. Pokušavam da umotam poklon u prodavnici ali sam. I to šuškanje šarenog papira je realno. Nije mašta, taj zvuk je pravi i ta scena iz mašte je moja stvarnost. Sada.

Uveče, čitam svoju literaturu, pišem, i razmišljam o svemu što sam tog dana iskusio. Ushićen zbog svojih uspeha još glasnije pričam naglas o ovom unutrašnjem svetu svojim prijateljima. Pred san, nove revizije.

San se sastoji uglavnom od dnevnih slika iz prethodnih dana i iz svojih želja. Želje su u snu dostupne i realnost. Često sanjam čudna iskustva koja ne mogu da opišem nama poznatim rečima.

Zaključak – od kada ozbiljno radim imaginacije, živim u skladu sa njima, moj svet se menja iz dana u dan, ljudi oko mene su srećniji, a budućnost koja stiže je prelepa.

A ovo nije sastav iz srpskog jezika već moje iskustvo koje se menja u skladu sa imaginacijama.

Imaginacija je realnost.

Napišite komentar