Meditacija – moja iskustva

Objavljeno Autor: Tajna Kategorije: Tajna Tags: , , , , , , ,

Ponovo sam počeo da praktikujem meditaciju. Trenutno sam prestao da radim imaginacije, vizuelizacije ostvarenog cilja, već jednostavno sednem mirmo, opustim se i trudim se da umirim um. Shvatio sam da bez osnove, nema ni napretka. Ne možete da igrate vaterpolo ako ne znate da plivate. Ne možete da budete dobar fudbaler ako nemate dobru kondiciju i ne možete da trčite duže od par minuta. Ne možete da dobro radite posao, ako niste u stanju da se skoncentrišete. Ne možete da radite kvalitetne vizuelizacije ako ne umete da umirite um. A upravo je meditacija prava vežba da se umiri um i način da se dođe do mnogo dobrobiti u životu. Meditacija pomaže da budemo efektivniji u svakodnevnom životu tako što povećava naše intelektualne kapacitete, koncentraciju, percepciju, pamćenje, samokontrolu, empatiju, samopouzdanje, umanjuje stres… bar tako kažu istraživanja o meditaciji koja su objavljena na wikipediji. I ne treba da meditirate po ceo dan na vrhu planine kao budistički monasi. Dovoljno je petnaestak minuta dnevno u svom stanu ili bilo kom mestu gde možete da se opustite i izbegnete spoljašnje stimulanse.

Do sada nisam puno pisao o meditaciji na blogu, zato što je nikada ozbiljno nisam ni radio. Pisao sam jednom o meditaciji, ali taj tekst je bio više moja želja da se približim meditaciji jer je tada nisam praktikovao. U ovom tekstu želim da pišem o svom doživljaju meditacije, a ne o teoriji meditacije ili o tome koje sve vrste meditacije postoje. Tekst bih mogao da nazovem i “Meditacija za početnike“.

Nedavno sam shvatio da bi moje vizuelizacije bile mnogo bolje i delotvornije kada bih mogao da održim bolji fokus, a ne da mi tokom vizuelizacije stalno misli beže. U stvari, dok sam radio neke zanimljive i nove vizuelizacije ostvarenog cilja, na njih sam uspešno mogao da se koncentrišem. Ali to me je držalo nekoliko dana, pa mi onda dosadi ta scena i um kreće da luta. Um kreće da luduje, da razmišlja o svakodnevnim obavezama, o nečemu što je bilo pre 20 godina ili o nečemu što se možda nikada neće ni dogoditi. Kada uhvatim sebe da sam odlutao, vraćam misli na svoju vizuelizaciju, ali to je obično kratkotrajno i opet kreće razmišljanje o nečemu sasvim desetom.

Takve stvari se dešavaju i u budnom stanju, na primer tokom posla. Ako mi je posao izuzetno zanimljiv, u stanju sam da dugo održim koncentraciju. Ali to ne traje baš predugo jer i najzanimljivije stvari jednom prestanu da budu nove i uzbudljive. Onda nastaje period kada, tokom rada, misli jednostavno odlutaju na film koji sam sinoć gledao, ili na neki drugi posao koji nisam još uvek uradio ili na ko zna šta još.

Naš um je kao malo dete koje majka pokušava da obuče. Iako je detetu možda hladno i želelo bi da se obuče i utopli, sve drugo mu je interesantnije i bitnije od oblačenja. Bitnija je i igračka koja se nalazi pored, i mamina šarena majica, i ono što se prikazuje na TV-u i mladež na stomaku. Dete uspeva da obuče jedino majčina upornost i odlučnost. Ona zna da dete treba obući što pre i sprečava sve detetove pokušaje da skrene od postavljenog cilja.

Ranije mi je meditacija bila previše dosadna i potpuno neinteresantna. Mislio sam da je to lako. “Ma šta je tu teško?! Samo sedneš i ne misliš ni na šta.” A onda sam probao nekoliko puta i video da mi je gotovo nemoguće da se otarasim misli. Nisam mogao da se skoncentrišem na disanje, misli su mi stalno dolazile brzinom svetlosti, stalno me je nešto svrbelo na različitim mestima, uhvatio me je neki “neizdrž” tako da sam imao neodoljivu potrebu da se vrpoljim. I onda bih odustajao posle nekoliko minuta govoreći sebi kako je ovo glupo, kako je to u stvari lako i ako stvarno budem hteo da očistim svoj um od misli, da ću to bez problema moći. Međutim, kasnije sam shvatio da nije ni malo lako, bar meni.

Nije lako, ali vežbanjem se sve postiže, pa tako se poboljšava i naša meditacija. Meni je ključna prekretnica bila kada sam negde pročitao da cilj meditacije nije da se izbace sve misli iz glave. Cilj meditacije je da se ne izgubimo u mislima koje nam se javljaju i da ne zaboravimo šta smo naumili da uradimo. Oh, pa to je sada potpuno druga priča. Dakle, ne radim ja loše zato što mi se javljaju misli. Potpuno je normalno da imam misli. A sve što treba da uradim je da kad god primetim da ih imam, samo treba da se vratim na svoj osnovni zadatak.

Šta je taj osnovni zadatak u meditaciji? U različitim vrstama meditacije i ti osnovni zadaci su različiti. Neke škole meditacije predlažu da se izgovara mantra (svi ste čuli za “om”), neke druge predlažu da usmerimo pažnju na sadašnji trenutak i trenutne doživljaje, neke propagiraju da se fokusiramo na disanje i protok vazduha kroz naše telo… Za koji god pristup da se odlučite, to je vaš zadatak tokom meditacije. Dakle, čim shvatite da vam je pažnja skrenula sa vašeg osnovnog zadatka, bez ikakve nervoze vratite pažnju na izgovaranje mantre ili disanje.

Meditaciju ne možete da radite loše, kao što sam ja mislio. Mogu i sto puta da vam skrenu misli, a vaš cilj je da se uvek vratite. Time vežbate koncentraciju, fokusiranost, samokontrolu, jačate volju… Nakon nekog vremena i vaš um će shvatiti šta želite od njega i odustaće od toga da vam ubacuje nove misli u svesnost. Postićićete stanje više svesnosti, stanje bez misli, stanje u kome ste potpuno svesni sadašnjeg trenutka i imate savršeno razumevanje. To je stanje u kome ste povezani sa Univerzumom, sa svojim “višim ja” i u kome stičete nove uvide i saznanja, osećate čistu ljubav i sreću. Ja sam nekoliko puta osetio kako izgleda boravak u ovom stanju i to je zaista nešto što rečima teško može da se opiše. Nije ni čudo, zato što u tom stanju reči ne postoje. Postoje samo intenzivni osećaji. Iako sam nekoliko puta naslutio postojanje ovog stanja, siguran sam da sam tek provirio kroz vrata sveta koji je potpuno izvan ovozemaljskog. Ko zna šta me još čeka kada malo više budem ušao u taj svet.

Kako se meditira?

Ja ću ovde da vam ukratko opišem kako ja meditiram, uz napomenu da postoji mnogo različitih načina gde je teško znati koji je bolji ili delotvorniji.

Sednem na stolicu, stopala su mi na podu, ruke na butinama, leđa ispravljena i oslonjena na naslon. Možete i da sednete na pod, u “turski sed”, ruke da držite opušteno na nogama i prekrstite prste. Onda zatvorim oči, udahnem i izdahnem nekoliko puta duboko kako bih se što pre opustio. Onda nastavljam prirodno, neusiljeno disanje i koncentrišem se na protok vazduha. Osećam kako vazduh prolazi kroz moje nozdrve, kako ulazi u pluća koja se šire i u stomak. Prilikom izdisaja, fokus je na praćenju obrnutog smera kretanja vazduha. Meni odmah krenu da se razne misli vrzmaju po glavi. Čim postanem svestan da su mi misli odlutale, odmah, bez ikakvog prekorevanja, vraćam pažnju na disanje. Dešava mi se nekad i da se po dva minuta (prema subjektivnoj proceni) izgubim u mislima koje su mi se javile, a da ja uopšte nisam svestan da sam skrenuo sa zadatka. Ali, nema nerviranja zbog toga. Samo se povrati fokus i nastavlja se dalje.

Nakon nekih desetak minuta, ali ne u svakoj meditaciji, misli počinju ređe da se javljaju. Tada dostižem stanje gde počinjem da osećam da nemam misli. Osećam, a ne razmišljam o tome da nemam misli. Osećam kao da sam izvan svog tela. Osećam se izuzetno mirno i spokojno. Izuzetno sam koncentrisan na proživljavanje tog osećaja, na sadašnji trenutak.

Jedva čekam da produbim ove osećaje nakon dužeg vežbanja meditacije. Postavio sam sebi zadatak da svakodnevno meditiram, najmanje jednom dnevno i najmanje petnaest minuta. U stvari, krenuo sam sa pet minuta, pa sam polako produžavao vežbu. Sada imam već mesec dana meditacije iza sebe i prezadovoljan sam postignutim uspehom. Osećam se kao istraživač koji ne zna na šta će da naiđe i nestrpljiv je da vidi krajnje rezultate, ali je spreman na ozbiljan rad kako bi došao do tih rezultata.

Želim vam uspešnu meditaciju i odlazak u jedan potpuno drugačiji svet od ovog na koji smo navikli i koji nam pruža mnogobrojne izazove. Voleo bih kada biste u komentarima opisali svoja iskustva u vezi sa meditacijom. Sigurno ima i iskusnijih tajnaša na polju meditacije od mene.

About Tajna

http://tajna.rs/moja-prica/

20 Odgovori na Meditacija – moja iskustva

  1. Perica

    Lep i poucan tekst, imam jedno pitanje za vas, kao i svakog iskusnijeg. Naime kada praktikujem meditaciju ( a jos sam pocetnik ) kada uspem dovoljno dugo da se fokusiram na disanje, pocnem da se opustam i to osecam, ali pocnem da osecam kako mi glava polako pocinje da pada, kako mi se ramena opustaju, i neretko pocnem da naginjem na desnu stranu. tada osecam totalnu opustenost, valjda mi se i misici opuste pa gravitacija uradi svoje. Inace radim sedeci polozaj, sa naslonjenim ledjima o krevet. Pa me zanima da li je to normalno, i ako nije sta mi je ciniti ?

  2. Maja Anđelković

    Perice, sve što ti se dešava je normalno, za vreme meditacije mogu se čak dešavati pražnjenja što znači da otpuštamo napetost, neke blokade,to može biti neprijatno, nemojte se plašiti toga, to je jako dobro. Duboko stanje opuštenosti, pa i naginjanje, klaćenje je znak da meditacija ima efekta.
    Tajno, drago mi je da si rešio da se ozbiljnije pozabaviš meditacijom. Normalno je da se misli pojavljuju, za njih se samo ne treba kačiti, ostavite ih da mirno prolaze vašim mentalnim ekranom i one će usporiti i nestati. 🙂

  3. olimpijada

    Meditirajte po 15 minuta ujutro i uvece. To je sasvim dovoljno da bi se osecali dobro. Disite pravilno udisaj i izdisaj neka bude iz nosa, ne koristite i usta. Jedino ako ste prehladjeni disite na usta ali je najpravilnije udisati i izdisati kros nos. Postavljajte sebi pitanja i dobicete odgovor od unutrasnjeg glasa. Komunicirajte sami sa sobom. Dobicete uvek pravi odgovor. Lepo je sto si se vratio na meditaciju to je prava stvar. Srecno uz meditaciju.

  4. Naly

    u sjedecem polozaju mogu meditirazi samo na plazu, pored mora i divno je cuti valove dok meditiram. Kod kuce meditiram u lezecem polozaju, ujutro i prije spavanja. Stavim slusalice i ukljucim mp3 na koji sam kopirala muziku za meditaciju koja traje pola sata a poslije toga afirmacije s mojim glasom. Naucila sam vec brzo uci u alfu i otpustiti misli. Osjecam tada kao neku predivnu struju kroz tijelo. Vizualiziram zlatnu svjetlost kako prolazi kroz moje cakre, zlatni cvijet se siri u srcanoj cakri i grlenoj…..osjecam se kao da lebdim. Onda vizualiziram svoj cilj i za svo to vrijeme sa smjeskom …i tako zaspem.

  5. Sandy

    Tajno, hvala za lep i motivisuci tekst!
    Ja sam imala par pokusaja meditacije i bas kao sto si opisao, i meni se to cinilo dosadno, tesko, kao da gubim vreme…ali probacu ponovo.
    Za mesec dana koliko vezbas koje pozitivne promene si primetio?

  6. gagablue

    Tajno, divno si napisao ovaj tekst. Podsetio me na moje pocetke ovde i na pocetkea meditacije. Ni posle godinu dana ja nemogu da meditiram sedeci, uvek mi nesto zasmeta, ali zato uspesno meditiram svake veceri. To mi je postala uobicajena navika jer time opustim umorne misice, dok ulazim u alfu ja mislima iskontrolisem svaki deo tela i ako negde osetim grc ili bol ja to otpustim. Naucila sam da sama sebe lecim meditacijom jer je meditacija jedno mocno oruzje. Vremenom je moje telo naucilo da prima odredjene vibracije i to mi se sada redovno desava, vise puta imam osecaj da je neki blagi zemljotres a u stvari shvatila sam da je to na neki nacin signal nase planete tako da vise puta meditiram sa ciljem ozdravljenja planete. Kada meditiram s tom namerom javljaju mi se predivne slike gde vidim razne predele na kojima nikada nisam bila a imam osecaj da letim. Stvarno predivan dozivljaj. Neznam kako sam mogla da zivim bez meditacije, ona je postala deo mog zivota, da vam nepricam kako smiruje um i nerve i otklanja i najveci umor, opusta misice…..

    voli vas vasa gagablue

  7. gagablue

    Sada vidim da sam izostavila da kazem da ja meditiram lezeci.

  8. vlada

    Svaka cast na tekstovima i samo tako nastavite da bi mi pocetnici mogli sto vise da naucimo o meditaciji,vizuelizaciji i mnogo cemu sto ce nam poboljsati zivot i odagnati sve sto je lose!Bravo

  9. dana

    Tekst o meditaciji je veoma dobar. Pocetnik sam i radoznala kakvo je to stanje *…siguran sam da sam tek provirio kroz vrata sveta koji je potpuno izvan ovozemaljskog…* tako da sam odlucila da cu raditi meditacije i probati da dozivim nesto sto do sada nisam.
    Sinoc sam se udobno smestila, opustila i disala… Misli su mi dolazile, ali sam se vracala na disanje i to je trajalo, mozda do polovine tih 15 zadatih minuta. U jednom trenutku sam shvatila da samo cujem svoje disanje, da ne znam gde odlazi vazduh i odakle izdisem, telo i pokreti grudi i stomaka ne postoje, ne osecam ih, nisu deo mene, tu sam, a odvojena od njih, oko mene taman ekran, mracno, nista se ne vidi, a ja se osecam dobro, cak veoma dobro,… eto, uspela sam bar nesto da dozivim, samo ja i zvuk disanja…
    Molim vas, dajte mi neki komentar, mnogo vam hvala i nastavljam dalje 🙂

  10. nasmijano sunce

    Ovo sto je olimpijada napisala je sve sto treba.Imate Abrahamove meditacije,koje su,po meni fantasticne i jake! 15min i disanje . Vibracija se podigne na veci nivo,otpustimo otpor.. Ja sam uz njihove meditacije mnogo brzo napredowala na swakom niwou:)
    SRECNO !

  11. dada

    tekstovi sa vasim iskustvima deluju vrlo uverljivo i moguce. Jer dugo vec zelim da se bavim meditacijom, a kako nemam gde da naucim, mogu li poceti ovim osnovnim tehnikama sama i da li cu uvideti isti ili slican smisao osetiti ? Hvala

  12. miki

    Tekst kao da sam ja pisala (početak) isti osjećaj, isto vrpoljenje, mravci po tijelu… pokušavala sam, misli su se pojavljivale i odlazile, a onda sam jednom pustila izohronu binauralnu muziku i skoro došla u stanje bez ijedne misli. U stvari osjećam da je tu neka misao ali je toliko zamagljena da ne znam njeno značenje. Čak sam u jednom momentu primjetila da se disanje skoro potpuno zaustavilo. Inače, ne osjećam nikakav osjećaj da sam van tijela ili da mi je lijepo, jednostavno tišina i ništa drugo, a takođe radim vizalizaciju fokusiranja na udah i izdah. Čitala sam da ne treba ništa očekivati od meditacije (kao ni kod vizualizacije) nego jednostavno meditirati. Nekad se pitam da li uopšte dolazim u stanje koje je potrebno ili je to samo “predsoblje”. Jer osjećaj nije ništa posebno, više kao da sam se pritajila. Ne znam da li uopšte radim ispravno??

  13. cheDa

    Da li ce mi slusanje muzike pomoci u pocetku, s obzirom da nikad nisam svesno usao u meditaciju, mada kako sam shvatio, meditacija je u stvari odsustvo svesti? Naime slusam psychedelic trance/progressive, vrsta elektronske muzike koja neretko ima elemente muzike koja zapravo podstice meditaciju i zaista kada slusam tu muziku, totalno se iskljucim, ne znam kako to da opisem, jednostavno se stopim sa tim notama, ne postoji nista drugo, cesto to radim pred spavanje, tada su mi i snovi bistriji a jednom sam cak doziveo i lucidnost, ali je to bio delic sekunde, preplavio me neki ekstra osecaj i naglo sam se probudio, tada ustvari nisam ni znao o cemu se radi, ali sam bio odusevljen i informisao se.Od tada pokusavam da to svesno ponovim ali mi ne ide, da li je bas zbog toga sto svesno pokusavam?Inace imam jaku moc vizuelizacije narocito pred spavanje, imao sam je oduvek ali tada nisam ni slutio da mi to moze koristiti u meditaciji.Da li ce me slusanje te muzike podstaci u meditaciji ili ce mi samo odvuci misli ka njoj, s obzirom da sam toliko odusevljen istom? I jos jedno pitanje za kraj, da li se meditacija suprostavlja pravoslavnoj veri i da li ce me ta misao kociti u meditaciji? Unapred zahvalan

  14. Alex

    Ja imam problem, da kada pokusam da meditiram dobijem bolove u stomaku. Kao uznemirenje creva. Znaci potpuno sam opusten, a sto vise prolaze minuti bol je sve jaci, i na kraju moram da prekinem jer se osecam vrlo neprijatno.. kao da mi neko rukom gnjeci stomak.
    Da li je ovo normalno?

  15. Nikola

    Svaka cast na tekstu! 🙂

  16. saburp sakaji

    Odusevljava me kako je jedan pocetnik ovako jednostavno i lakoza razumiti opisao meditaciju. Za nekog ko zeli da pocne ovaj tekst je bolji i jednostavniji od vecine koje sam citao. Pozdrav

  17. Nina

    Alex nastavi meditirati i uzivaj u tom bolu…to ti se telo navikava na vecu vibraciju. Podize ti se svest. Postoje znakovi podizanja avesti tj povecanja frekvencije. Mozes procitati na netu.

  18. Danijela

    U opustanju ne mozemo napraviti gresku. Sve sto se dogadja, svako iskustvo bolno ili neprijatno je samo proces ciscenja tj. reakcija na kolicinu ciste univerzalne energije koju pri smiraju uma prikupljamo i njome dizemo sopstvenu vibraciju. Zato je potrebna upornost kako bi se nase fizicko priviklo na moc naseg duha. Pri odredjenim senzacijama mi dozivljavamo “cudo” a ono u stvari nije cudo , vec priblizavanje nasem sopstvu, visem Ja , Izvoru, Svetlosti. Kada vremenom odklonimo pomocu meditacije , raznih tehnika ciscenja i uzimanja Univerzalne energije, strahove, tada smo otvoreni za sve vece i vece senzacije i kkonacno otvoreni da se pustimo u pravo meditativno stanje u kom prestaje svaka funkcija fizickog organizma i tela pa i disanje.

  19. nina

    jel moze neko da mi kaze da li je greska ako npr meditiram pred spavanje npr prvo neku vidjenu meditaciju hoponopono pa onda neku Abrahamovu pa …Pretpostavljam da je sve to za nasu dobrobit i da nije na odmet sve sto nam prija ali nije lose da pitam vas koji ste upuceniji. hvala

  20. Tina

    zanima me nakon koliko vježbanja ste vi uspjeli postići stanje meditacije. ja evo pokušavam već neko vrijeme ali nisam još dostigla to stanje. i koliko vam otprilike minuta treba da uđete u to stanje, ja pokušavam nekih 15 20 minuta i onda odustanem

Napišite komentar