Kuća života

Objavljeno Autor: Tajna Kategorije: Tajna Tags: , , , , , ,

Da li ste ikada bili u kući straha? Ja jesam jednom. Bio sam dete koje je mnogo želelo da ispita svoje granice i da vidi da li je to stvarno toliko strašno kao što su pričali. Sa svojim ocem sam seo u neka minijaturna kolica na šinama i upustili smo se u besmislenu avanturu. Mislim, zašto bi iko imao želju da se uplaši?

Ali cele godine sam čekao Novogodišnji vašar da bih testirao svoju hrabrost i konačno sam dočekao taj trenutak. Kolica su krenula i ušli smo u mrkli mrak. Adrenalin mi je jurio kroz krv spreman da pomogne u intenzivnoj reakciji. Bori se ili beži. Ali ovde nije bilo moguće ni jedno ni drugo. Jedino je bilo moguće da vrištanjem dam otpust silnom adrenalinu.

Međutim, ništa od toga nije bilo potrebno. Vozili smo se kroz mrak i onda se uključilo svetlo u nekoj, više smešnoj nego strašnoj, lutki pored nas. Dobro, to i nije bilo strašno. Da vidimo šta će se dalje desiti. Onda se osvetlio kostur, pa neka veštica, pa redom sve neke bezvezne pojave. Kada su nam se oči malo navikle na mrak, mogli smo da razaznamo gde se nalazi sledeća lutka koja će se osvetliti kada budemo došli blizu nje. Bilo je zaista providno i smešno. Ma kakva kuća straha. Ovo je više bila kuća “znam šta će se desiti i ne možete mi ništa”.

Izašao sam razočaran što se nisam ni malo uplašio, ali ipak srećan što iza sebe imam uspeh koji bi mogao da se stavi u CV: “bio u kući straha, preživeo i nije se ni malo uplašio”. Veliki uspeh zar ne?

Nedavno sam se setio ove kuće straha kada sam razmišljao o stvarima koje nam se dešavaju u životu, a koje bi mnogi nazvali poteškoćama, nedaćama, lošom srećom… Događaji se dešavaju oko nas. Ne treba da mislimo da se sve dešava nama. Nama se dešava samo ako to tako doživljavamo.

Pokvario se auto. To je objektivna činjenica. A mi to doživljavamo kao: “pokvario mi se auto”. Auto više ne radi kako treba i to je događaj koji postoji mimo nas. Jedino je naša predstava da je to moj auto koji ne radi i da se to meni dogodilo.

Dobro, možda pokvareni auto nije toliko upečatljiv primer. Hajde da vidimo sledeći primer. Naše telo u nekom svom segmentu više ne funkcioniše kako bi trebalo. A mi kažemo: “razboleo sam se” ili “bolestan sam” ili najgore moguće “umirem”. Ali, ja nisam svoje telo. Moje telo je uvek u nekom stanju zdravlja, propadanja ili napredovanja, bez obzira na mene. Ja u tim trenucima mogu da se osećam srećno zbog toga, tužno, beznadežno, nadežno, entuzijastično i ko zna kako sve još. Ja se tako osećam bez obzira na stanje u kom je moje telo. Dakle, to što se događa mom telu, ne događa se meni. I tako to i treba da posmatramo.

Jel ste zapamtili? Sve što se događa, događa se pored vas, a ne vama. Vi sami treba da kreirate svoju reakciju, a ne da se prepustite događaju da je oblikuje.

Hajde da se vratimo na primer iz one “strašne” kuće straha. Možemo je i nazvati kuća života. Neki život doživljavaju kao stalnu priliku da budu uplašeni. A neki se smeju predstavama koje žele da ih uplaše.

Vozite se kroz kuću straha i odjednom vam se prikaže neka spodoba. Koje su vaše opcije?

  1. Možete da se okrenete i pobegnete. Bežeći od događaja, ne stižete tamo gde ste naumili, ne stižete do kraja vožnje.
  2. Možete da iskočite iz kolica i da se pobijete sa tom strašnom lutkom. Možda izgleda strašno, ali je samo lutka. Ne može vam ništa. Verovatno ćete i uspeti da je pobedite, da joj isključite napajanje, pa će prestati da svetli. Ali šta ćete sa sledećom lutkom? Da se opet borite? Pa dođe sledeća i sledeća… I kada stignete do kraja i osvrnete se na vašu vožnju, shvatićete da ste se premalo vozili, a previše borili. Vožnja je mogla baš i drugačije i prijatnije da protekne, zar ne?
  3. Možete i da se brinete. Kada se pojavi ta spodoba, vi se prepadnete, šćućurite u svojim kolicima i brinete. To je veliki posao, ta briga. Toliko je važno da brinete da ništa drugo nije toliko važno. Razmišljate, kombinujete, odlučujete, domišljate se, razrađujete razne mogućnosti. Brinete se nemoćni da bilo šta preduzmete i dok se ste tako paralisani, primetićete da ste prošli strašnu neman koja se isključila i više nije opasnost. Konačno vreme da se odahne? Ali ne. Evo je sledeća napast. A taman ste se opustili. Kako to uvek vama da se desi da vam život ne da mira. Sada opet morate da brinete. Na kraju, kada se zapitate kakva je bila vožnja, čega ćete se sećati?
  4. Zamislite sada da ste ušli u kuću straha i da se smejete svemu što vidite. Svi će vam reći da je to neprihvatljivo. Pa ušli ste u kuću straha, treba da se plašite, da se borite, da brinete, ne možete da se smejete. To se ne radi tako u kući straha. Kada ste već tu, morate da preuzmete ulogu koja se očekuje od vas. Svako iskakanje iz uloge se smatra čudnim i neprikladnim. Ali, vi se polako naviknete da budete drugačiji, pa istrajete u svojoj neobičnoj ulozi. Rešili ste da se smejete, i ne dozvoljavate nikome da vas spreči u tome. Pojavi se strašna figura ispred vas, a vama smešno. Možda ćete se u prvom trenutku uplašiti, ali kada se konsolidujete, odlučite da je to smešno. To se dešava pored vas, a ne vama. Možete ravnodušno da posmatrate taj prikaz pored sebe, možete da ga ignorišete, možete da mu se smejete u lice… Sve u svemu, vožnja se ne prekida, a vi sve vreme uživate u vožnji sa osmehom na licu. Na kraju vožnje ste zadovoljni postignutim i zadovoljni načinom na koji ste to postigli. A sve spodobe, nesrećni događaji i ometači su ostali iza vas.

U bilo kojoj od ove četiri situacije kada stignete do kraja i pomislite na sve te probleme koje ste imali, oni uopšte ne izgledaju tako strašno kao što ste ih ranije doživljavali. Pa zašto onda koristite neki od prva tri pristupa? Usvojite četvrti pristup kao standardni pristup životu i izazovima koje on sa sobom nosi.

About Tajna

http://tajna.rs/moja-prica/

6 Odgovori na Kuća života

  1. sandra

    “Bez obzira kakvi vas izazovi i problemi susreću u spoljašnjem svetu, ono što je najvažnije jeste KAKO STE IH SEBI OBJASNILI i ŠTA STE REŠILI UČINITI SA NJIMA. Vi niste u ovom životu da biste bili ŽRTVE spoljašnjih okolnosti. Vi ste ovde da biste UPRAVLJALI svojim životom iz svog unutrašnjeg sveta.”

  2. Skitarnik

    Ovo poslednje rade oni što ne skidaju ružičaste naočare. Samo je bitno ne skidati ih ni u mraku!

  3. nina*

    HVALA SVIMA

  4. Sin Dragan

    ..ovo vec koristim i mnogo je dobra stvar…preporucujem svima da probaju..pozdrav svima 🙂

  5. Sin Dragan

    ..sa zeljom da ce i ovaj tekst mozda koristiti nekom slucajnom ljubitelju tajne evo dodatka:
    Zivot je ista nestvarna predstava, iluzija, kao i ono sto se dogadja na pozornici. Kad covek stekne uvid o tomekroz neposredno iskustvo, on biva oslobodjen ogranicenja, nije vise zarobljenik i ima jasnu svest da on nije uloga koju je prihvatio. Tada moze da preuzme bilo koju ulogu, jer on je taj koji postavlja pravila igre. On je takodje prazna pozornica po kojoj kreira predstavu koju zeli.
    Sve sto se u pozoristu desava namerno je smisljeno, svaka rec, zvuk, slika. Ako ono sto nam se desava u zivotu razlozimo na taj nacin, svesno dozivljavamo i prihvatimo bez otpora, ne praveci razlilu izmedju onoga sto se desava u nama i oko nas, zivot postaje samo pozornica i mi mozemo da budemo nezahvaceni posmatraci i kreatori. Vise nismo statisti u zivotnoj igri vec je kao reziser kreiramo na pozornici.
    Pozoriste sluzi sticanju uvida da je zivot iluzija. S jedne strane su glumci, sa druge gledaoci. Glumci preko identifikacija preuzimaju odredjene uloge i igraju zivot.
    Glumac se identifikuje s likom i postaje taj lik, ali samo za vreme trajanja predstave…
    ( Izvod iz teksta “Ekskalibur i pozoriste”)
    Pozdrav svima 🙂

  6. Marijo

    Probajte igrati Video igre. Vi kontrolirate lika , te reagirate na to što se njemu dešava.
    Isto tako, upravljate s njim do mjere do koje vam je dopušteno, te kreirate njegov put. Kada lik umre, ili kada vam se više ne igra, igra prestaje. Ista je stvar sa životom.
    Vi ste došli u vaše tijelo. Imate um za bolju kontrolu i lakše stvaranje, i na vama je samo da doživljavate, da osjećate , da stvarate dok svemu ne dođe kraj , i ne odete iz svog tijela u neku drugu pustolovinu.

Napišite komentar