Koliko u stvari želiš promenu?

Objavljeno Autor: Gordana Kategorije: Lični primer, Tajna Tags: , , , , ,

Za svakog autora koji prvi put objavljuje svoj tekst na tajna.rs sam napisao uvodni pasus. Tako i ovog puta želim da najavim novu autorku koja vam danas donosi priču o sopstvenom iskustvu iz oblasti samorazvoja. Gordana, hvala za ovaj lep i poučan tekst… Tajna.

Zdravo! Zovem se Gordana. Skoro sam pronašla ovaj sajt i od tada, kad god imam slobodnog vremena, dolazim u ovu oazu pozitivne energije da dopunim baterije. Pozitivna iskustva drugih ljudi, transformacije koje su postigli u svojim životima, daju snagu i podstiču da istrajete na poboljšanju sopstvenog života. Ovde sam pronašla mnogo takvih priča. Čitajući ih, poželela sam da sa vama podelim svoju.

Moje proučavanje podsvesti i rad na sebi počeo je kursom Silva metoda. To je bilo jedno fantastično iskustvo. Na jednom mestu toliko pozitivne energije da na trenutak pomislite da ste u snu. Silvu sam završila kao dosta mlada i ona je bila početak mog rada na izlečenju. I sad koristim neke tehnike koje sam tamo naučila, ali najčešće tehniku „tri prsta”.

Nakon Silva metoda, autor koji mi je dosta pomogao je bila Lujza Hej. Pročitala sam nekoliko njenih knjiga, ali najmilija mi je njena knjiga „Kako da izlečite svoj život”. Sama autorka se izlečila od raka i u potpunosti promenila svoj život pozitivnim afirmacijama i meditacijom. U početku mi je bilo neobično njeno mišljenje da mi biramo svoje roditelje na svom duhovnom putu, ali vremenom mi je ta misao bivala sve više istinita. Odabrali smo doći ovamo da bismo naučili određenu lekciju koja će unaprediti naš duhovni razvoj. Često krivimo roditelje za neke neuspehe u životu ili su nam krivi zato što su nas tako vaspitali. I to biva tako sve dok ne shvatimo da smo svi mi žrtve žrtava i da nas roditelji nisu mogli naučiti nečemu što sami nisu znali. Ako vaša majka ili vaš otac nisu znali kako bi voleli sami sebe, bilo je nemoguće da vas oni nauče kako da vi volite sebe. Naučili su vas najbolje što su mogli, sputani onim što su naučili kao deca.

Moja majka je u trudnoći sa mnom non stop povraćala. Dok se porađala povraćala je, a sam porođaj je bio težak, trajao je dugo i mnogo se namučila. Po Lujzi, povraćanje je nesvesno odbacivanje. Ali, nije me odbacila. Ono što se meni dešavalo u ranoj adolescenciji je to da sam povraćala. Nesvesno sam odbacivala sebe. Bolovala sam od bolesti poremećaja ishrane, bulimije (kasnije sam saznala da se to tako zove). U korenu tog odbacivanja je krajnje nevoljenje sebe, uverenje da nisi dovoljno dobar. Kada kažete da imate kamen u bubregu, to je u redu. Ali kada nekome kažete da povraćate, to već znači da sa vama nešto nije u redu. Bila sam mlada, bilo me je sramota da nekome kažem za svoj problem. Ali, Ja sebe nisam odbacila. Odlučila sam da to pobedim i Univerzum mi je slao učitelje u vidu knjiga, situacija, ljudi. Ta moja borba je trajala nekoliko godina, ali sam pobedila.

U međuvremenu sam čitala, meditirala. U početku mi je sam pojam meditacije delovao mistično i tu sam dosta eksperimentisala dok nisam konačno shvatila da ne moram da imam neki poseban metod već da je bitno da se opustim i pratim sebe.

Sledeći značajan autor u mom životu je bio Džozef Marfi. Pročitala sam sve njegove knjige koje sam pronašla. Dešavala su se čuda u mom životu, i manja i veća (veličina je subjektivna stvar).

Nešto što ću ovde navesti, ne znam da li da pripišem pogrešnoj dijagnozi lekara ili moći molitve i vizuelizacije. Imam rođaku koja živi u drugom gradu. Ne viđamo se često, ali smo u detinjstvu bile vrlo bliske. Saznala sam da ima tumor na jajniku. Čule smo se nedelju dana pre njene operacije. Posle razgovora sa njom javila mi se želja da napišem molitvu za njeno izlečenje i da meditiram u toku nedelje koja predhodi njenoj operaciji. Ranije nikada nisam radila tako nešto. U knjigama Džozefa Marfija sam pronašla neku molitvu za izlečenje i malo je modifikovala. Krenula je ta nedelja, ali ja nisam počela sa meditacijom. Dani su prolazili, ali za čudo ja nisam imala osećaj krivice što ništa ne preduzimam, osećala sam se nekako smireno. Veče pred njenu operaciju javila mi se jaka potreba da meditiram. Uzela sam papir na kome je bila napisana molitva i šapatom počela da čitam. Kada sam završila sa molitvom, meditacijom, shvatila sam da je trajala više od tri sata. Osećaj koji sam imala posle nje, nisam iskusila nikada pre ali ni kasnije u životu. Bila sam ushićena, srećna, mirna, sa osećanjem da je sve u redu. Kada je moja rođaka otišla na operaciju, ustanovili su da su joj uvezani ili podvezani jajnici, više se ne sećam kako su joj tačno rekli. Ona je hvala Bogu živa i zdrava.

Knjige Normana Vinsenta Pila su mi mnogo značile, a posebno “Moć pozitivnog mišljenja“. Ima još mnogo dobrih knjiga koje sam pročitala i iz njih vežbala i učila ali sad ne bih da dužim priču.

Film „Tajna” sam prvi put gledala prošle godine u ovo vreme. Pogledala sam ga nekoliko desetina puta i knjigu sam pročitala nekoliko desetina puta. Ja volim knjige. Zgodne su jer ih možeš nositi sa sobom gde god da ideš. Možeš ih čitati dok nešto čekaš, dok se voziš u prevozu itd. U početku sam bila oduševljena filmom, motivisao me je, pokrenuo. Međutim, mislim da u filmu, kao i u mnogim knjigama koje se bave ovom temom, nije dovoljno naglašena akcija koju treba da preduzmemo. Nema čarobnog štapića. Sva iskustva koja drugima a i nama izgledaju čarobna su rezultat rada ili u sebi ili u realnom svetu. Da bi dobio, moraš da daš. Da li je to vreme koje si uložio u čitanje knjiga, vežbanje i praktikovanje raznih tehnika ili rad na nekom konkretnom problemu, moraš da daš.

Sada radim na mnogim stvarima i to mi ide sve bolje i bolje. Naučila sam da volim sebe. To je osnova. Problemi su sada izazovi. Sve češće se zabavljam rešavajući ih i razmišljajući kako su čudni putevi gospodnji i kako na neki skroz neočekivani način može doći odgovor ili rešenje. I ja sa uzbuđenjem čekam, slušam i delam. Znam da sam ja odgovorna za svoj život i vodim računa šta u sebe unosim i kako se obraćam svetu. Kada sam u nekoj dilemi (dok ne donesem odluku), ja postavim sebi pitanje: “Koliko u stvari želiš promenu?“. To je rečenica iz Tajne koje se često setim i koja me motiviše.

Tajno, zahvaljujem ti se na divnim tekstovima koje pišeš. Saznala sam neke nove stvari. Zahvaljujem se i ostalim divnim ljudima koji pišu tekstove i komentare. Naročito bih se zahvalila Nenadu u čijim sam tekstovima pronašla odgovore na pitanja kojima se sada bavim.

3 Odgovori na Koliko u stvari želiš promenu?

  1. Radost

    Hvala ti, Gordana, na ovom kvalitetnom tekstu! Sve što si rekla je čista istina i drago mi je da je i ja danas razumem srcem.

  2. leda

    divni ste svi,trudim se da usvajam sve vase primere i dobrotu.hvala svima

  3. BLAGICA

    SVE MOZEMO U ISUSU HRISTU KOJI NAM MOC DAJE. JA U TO VERUJEM. POZDRAV GORDANA!

Napišite komentar