Kada sam već u prošlom članku započeo pisanje o akciji koju treba da preduzmemo kako bismo iskoristili zakon privlačenja, sada ću da nastavim jednom poučnom pričom o tome na šta akcija treba da bude usmerena. Pisao sam o tome da je najbitnije da kada dobijemo dobru ideju, odmah preduzmemo prvi korak ka njenoj realizaciji. Međutim, već pri tom prvom koraku će nam se sigurno javiti gomila misli o tome zašto ne možemo da realizujemo tu ideju. Bob Proktor (Bob Proctor), jedan od najpriznatijih autora današnjice u oblasti zakona privlačenja i uspeha, je u svojoj knjizi “Rođeni ste bogati” opisao zanimljiv primer kako treba da pristupimo realizaciji ideja. Priča o kojoj ću da pišem pokazuje način kako da eliminišemo negativne misli koje samo odmažu.

Priča se zove “Tri trojke”, a opisuje slučaj Boba Templtona, zamenika direktora u kompaniji koja je posedovala više radio stanica u jednom delu Kanade. Prošavši kroz grad koji je pogodio katastrofalan tajfun, odlučio je da pomogne unesrećenim ljudima, ali još uvek nije znao kako. Sutradan je bio na seminaru Boba Proktora i dobio ideju koju je odmah sledećeg dana sproveo u delo. U svojoj kancelariji je skupio sve izvršne direktore svoje kompanije i pitao ih da li voleli da skupe 3 miliona dolara za 3 sata, 3 dana od tog trenutka. Svi su naravno odgovorili kako je to nemoguće, ali on ih je ponovo pitao da li bi voleli, a ne da li je moguće ili nije. Oko toga su se svi složili i odgovorili su da bi voleli.

Onda je Bob Templton na tabli napisao tri trojke kao naslov, a ispod nacrtao tabelu sa dve kolone. U prvoj je napisao “zašto ne možemo“, a u drugoj “kako možemo“. Ispod prve kolone je stavio jedno veliko X i objasnio kolegama da od njih traži samo ideje koje mogu da dovedu do zacrtanog cilja. Rekao im je da kada neko kaže zašto nešto ne može da se uradi, svi u glas kažu “sledeća”. Dakle, želeo je da se svi fokusiraju samo na konstruktivne ideje. Isto tako im je rekao da neće izaći sa sastanka dok ne smisle neku dobru ideju, kao i da će tu ideju kasnije morati da sprovedu u delo.

Neko je dao ideju da se humanitarni radio program emituje u celoj Kanadi i Bob je to zapisao na tabli. Odmah se dogodila reakcija na tu dobru ideju, pa je neko rekao da to nije moguće jer njihove radio stanice emituju samo u jednom regionu, a ostale stanice su im konkurenti. Svi su ućutali, ali je neko bojažljivo dobacio: “sledeća”. Tako su prešli na razmišljanje o sledećoj ideji. Kada se pojavila sledeća pozitivna ideja i neko je odmah rekao razlog zašto ona ne bi mogla da se realizuje, tada su svi u glas povikali: “sledeća”. Atmosfera na sastanku se promenila i nezadrživo krenula u smeru traženja konstruktivne ideje. Svi su bili usmereni na to da smišljaju samo razloge ZA. Naravno da ne treba ni da pominjem da su uspeli u svojoj nameri i prikupili tri miliona dolara u emisiji koja je trajala tri sata i emitovala se u celoj Kanadi.

Ovo je sjajan primer kako treba pristupiti realizaciji ideje. I ja sam više puta bio na sastancima gde su se razmatrale ideje za neke nove projekte, ali dosta tih ideja je bilo odbačeno baš zbog toga što su se svi trudili da im nađu manu, da objasne zašto ona neće moći da se realizuje, da kažu kako nema dovoljno ljudi, novca, volje ili bilo čega drugog za realizaciju. A zamislite da se atmosfera na tim sastancima promenila kao u primeru. Siguran sam da bi svaku dobru ideju, bez obzira koliko neverovatno zvučala, bilo moguće realizovati, samo ako bi joj se pristupilo na opisani način.

Kada razmišljamo konstruktivno, polako ćemo sve više i više dobijati pozitivnih ideja. Ideje prate jedna drugu. I na njih utiče zakon privlačenja, pa što više razmišljamo o pozitivnim idejama, više takvih ideja će nam padati napamet. Uvek treba da se fokusiramo na rešenje. To ne znači da treba da ignorišemo probleme. Naprotiv, sve probleme treba prepoznati, ali fokus treba staviti na rešenje, a ne stalno razmišljati o problemu.

Od kada sam pročitao ovaj primer, promenila su se razmišljanja o mojim problemima. Sada mi je lakše da nađem rešenje i izađem iz problematične situacije. Ranije sam stalno razmišljao o tome šta je problem i bio sam zarobljen u tom vrtlogu. Kada razmišljam: “nemam para”, “šta sve još treba da platim”, “kako li sam potrošio novac koji sam imao”, “nemam para”, “nemam para”, stalno se vrtim u krug. I odatle nema izlaza, kao onaj lik iz crtanog filma koji je morao da otvori kiosk sa pljeskavicama da ne bi umro od gladi jer se zaglavio na nekom auto putu sa koga nema izlaza.

Uz ovu priču se savršeno uklapa i “think big” pristup životu. Male ideje koje je jednostavno realizovati sa sobom ne nose naročiti uspeh. Ali ako razmišljamo o velikim idejama, o nečemu što se drugi ne usuđuju čak ni da sanjaju, i ako se upustimo u realizaciju tih ideja primenjujući pristup tri trojke, onda ništa nije nemoguće.

Eto toliko sam hteo da vam kažem o ovoj temi, a sad odoh da razmišljam kako mogu da steknem veliku kuću sa dvorištem i bazenom