Jedan dan

Objavljeno Autor: Anugurihiitosumi Kategorije: Tajna Tags:

Novi dan, novi tekst, novi autor. Ovog puta malo drugačija priča od dosadašnjih. Stvarno treba da budemo srećni što imamo ovoliko različitosti, a sve se vrte oko jedne iste stvari: Tajne. Anugurihiitosumi, hvala na ovoj divnoj priči. Ili bolje reći samo: anugurihiitosumi… Tajna.

Danas je taj dan

Najdraže bude, kada u jedno nevino jutro, opušteno i uz kafu, pronađeš rešenje za problem koji te uništavao duže vreme. Oduvek znaš da negde postoji greška. Svesna univerzalnih zakona, znala sam da sam nešto zaboravila ili propustila da uradim. Ali rešenje ne vidim. Onda, odjednom shvatim da sam grešila, ne samo na jednom nego na više mesta. Najpre zato što sam se fokusirala na sam problem, a potom sam, kada se ukazala jedna i jedina prilika za njegovo rešavanje, neispravno postupila. Čak nekad davno sam negde pročitala i podvukla flomasterom kako treba delovati u takvim situacijama. Al’ sam zaboravila.

Nevina jutra su obično čudno mirna i tiha. Ti se nekako u njima nađeš sama. Sa svojim problemom, licem u lice. Baš tada nema nikog da te nešto upita, ne zazvoni telefon niti stigne pošta. Kao da počinje neki tvoj dan, kada te svi ostave na miru, dan koji si zaslužila i u kome je tvoje zasluženo rešenje. Možda si zbog tog dana i zaboravila sve čega si trebala da se setiš, sa namerom da doživiš svoj dan. Jer taj dan je neodoljiv i sladak. Neuporediv. Nekad i veče može biti posebno. Za one stvari na kojima dugo treba raditi. Sat vremena nakon što svi zaspe. Ili dok ceo grad spava, ti si rešila svoj problem. Tada, možes dalje. Kud si krenula.

Nikome ne pričaš o tome, jer nikoga ne zanimaju usputni problemi i cake koje rešavaš već krajnji ciljevi. Svoj cilj u tom trenutku dana ili noći vidiš mnogo jasnije. Obično posle toga primetiš da je napolju pala ili još uvek pada kiša ili zavisno od godišnjeg doba, sneg. Shvatiš promenu. Vreme.

Jednostavno dođe dan kada imaš snage da pokreneš ceo život iz početka, ne osvrćući se u prošlost, ne pitajući sta gubiš a sta dobijaš. Želiš samo promenu koja će ti doneti uspeh. Silina tvoje energije ruši sve ono čega si se nekad bojala: zle ljude, nedostupne institucije, neizvesna podrška porodice, nedostatak ljubavi, finansijski problemi. Sve dobija oblik, boju i svrhu. U samo tom jednom danu. Dugo posle tog dana, kada prođu godine, više ga se ne sećaš. On postaje kao i svaki drugi dan u prošlosti. Ne postoji zapisan datum, ne postoji zabeleška, samo osećaj koji se proteže u neki drugi poseban dan. Sećaš se samo krajnjih ciljeva tog dana, uspeha. Vidiš ono što i drugi vide.

Na početku, tvoj dan je retka pojava koju ne prepoznaješ. Krije se u moru drugih dana i godina kao da se stidi. Dođe tako s vremena na vreme i dok shvatiš i uhvatiš stidljivka on je prošao i došao drugi, sasvim drugačiji, bezličan kad kad i dosadan.

Onda zaboraviš na tu dnevnu misao u deliću sekunde nekog tamo dana i živiš bez saznanja. A onda se iznenada pojavi opet. I opet. Posle dužeg vremena. Primetiš da se nekad, doduše retko budiš sa nekom čudnom, pa čak rušilačkom energijom koja, tek kasnije shvataš, može da menja stvari u tvom životu.

Kada shvatiš da tog dana imaš izbor koji ti menja život, počinješ da koristis svoj dan. Za uspeh. Sa nestrpljenjem dočekuješ sledeći. I sledeći. Onda primetiš da što ih više koristiš u najbolje moguće svrhe oni počinju česće da se pojavljuju. Pomisliš omg baš imam sreće. Moja kula se gradi na temelju moje sreće i iz dana u dan sve je veća i lepša.

I u pogledu drugih vidiš da si u tvom danu. Viđaš ih na kratko. Ljudi prepoznaju promenu. Neki nešto upitaju. A oni koji te vole ništa ne pitaju, osećaš iz njihovog pogleda da likuju na tvoj dan. Jer si već pred njima imala svoje dane. Nekad su te pratili na put, nekad su bili tu i nisu te uznemiravali, pa znaju. U tvom danu nema straha. Dobijaš ono sto želiš. Uvek i bez izuzetka.

Tvoj dan nije uvek isti. Nekada je jedan dan – jedan uspeh, a nekada početak nekog većeg uspeha.

Nekada se za njega pripremaš danima ili mesecima, znaš kog datuma će biti i stvaraš njegovu pretpostavku na osnovu informacija koje imaš u sadašnjosti. Može biti da tog dana imaš važan test, vozački ispit ili poslovni sastanak. Unapred si odredila tvoj dan. Do tada ne razmisljaš ni o čemu drugom. Fokusiraš se na uspeh koji će uslediti. U tome je suština, da kada odrediš svoj neki divan dan u budućnosti vojnički radiš na tome do samog datuma. Naporan rad za iskru sreće u divnom danu. Priznajem da sam zavisnik od iskrica.

Nemoj nikad da izgubiš svoj dan

Jednog dana sam na svoj dan, odnosno ponašanje na jedan tačno određen način toga dana zaboravila. Kao da nisam znala koliko mi je vremena bilo potrebno da do saznanja dođem.

Budila sam se i uspavljivala bez ikakvog smisla. Moj dan više nije postojao. Što je više  bilo uzaludnih i neispunjenih dana, manje sam se sećala svog dana. U jednom trenutku zaboravila sam da postoji. Kasnije, kada sam shvatila da mi je preko potreban, molila sam za jedan dan. Jedva sam ga izmolila. Prihvatila sam svoj dan, kakav takav i krenula ispočetka. Očekivala sam sledeći. Nije ga bilo. Viđala sam ga kasnije kod drugih i prepoznala ga. Želela sam ga ali je Zavist bila brža.

Bila sam izgubljena. Kao da me je sreća napustila. Kao da mi je neko ukrao moj dan! Mislila sam da znam i ko i kada. Ali nisam mogla ništa. Gledala sam tuđe dane. I ponekad kao da sam dobijala otpatke od jednog, mog dana. I tako u krug.

Nekada bih u društvu prijatelja čula: Ma ne brini ništa, samo da dođe tvoj dan. Šta sam ja bila bez svog dana: krhka, ranjena, sa malo zavisti i saznanja u koferu. Otrovana u susret većem otrovu. Pojavi se moj dan par puta pa pobeže. Mozda ga nekad nisam ni prepoznala.

Došao je posle dugo, dugo vremena jedan. Sa mukom sam ga prihvatila. Plakala sam, bila razočarana i ljuta. Sakrila sam svoja osećanja tog dana. Shvatila koliko je lako od mene ukrasti godinu mojih dana. Ubrzo potom došao je još jedan dan. Ovaj sam prihvatila sa očekivanjem i oduševljenjem. Još jedan početak. U novim cipelama.

Nije prošlo dugo a ja zaboravih, opet, na mog prijatelja. Kao da mi je ovaj jedan, poslednji bio dovoljan za ceo život. A kad ti zaboraviš na njega, on zaboravi na tebe. Treba da znaš da ti je uvek neophodan novi dan.

I kada ti se čini da ti je predhodni doneo sve što si ikada želela.
Molim te, poželi tada, još jedan dan.

Napišite komentar