Gde grešim u primeni Tajne?

Objavljeno Autor: 13petak Kategorije: Tajna Tags: , , , ,

Da li nekada krivite sebe za svoje postupke? Da li ste se nekad zapitali gde ste pogrešili? Da li ste bili svesni te greške? Verujem da ste Vi kao i Ja, nekada odustali od cilja, svima se to desilo. Međutim, da li ste nekada analizirali gde ste pogrešili? Analiza će nam pomoći da greške ne ponavljamo i tada možemo sebi reći: “Sada kada znam gde grešim, izvućiću pouke i nikada više neću odustati”

Odustajanje od cilja zbog težine njegove ostvarivosti

Cilj se odabere smirenim i samouverenim stanjem uma. Um i emocije moraju biti u besprekornom jedinstvu. Ako mislite na cilj i letite na krilima sreće, znači da ste postigli to jedinstvo. U tom stanju vaša duša peva, a um zadovoljno trlja ruke. Međutim, kada je teško ostvarljiv cilj u pitanju, um je taj koji počinje da se razdvaja od čvrstog jedinstva sa emocijom. Zastaje, više ne leti, nije na krilima, a nije ni na čvrstom tlu, već u rupi svoga neznanja. Počinje “trezveno” da razmišlja, a to razmišljanje je zasnovano na uobičajenim stereotipima. “Trezveno” razmišljanje nikada nije u stanju da pronađe put koji bi doveo do teško ostvarivog cilja. Um je taj koji sve okreće naopako jer je “trezveno” razmišljanje samo skup uobičajenih i bezvrednih stereotipa. Kada se postavlja cilj, od uma se jedino traži da utvrdi da li je cilj ostvariv. Samo to i ništa više. Tu prestaje njegova misija. “Ah, pa kako će se ostvariti?” povikaće zdrav razum. E to više nije njegova briga. To se njega više ne tiče.

Uznemirenost zbog izostanka rezultata

Što više brinete, sporije se primičete cilju. Kada čovek zna na čemu se temelji njegov cilj, tada postiže duševnu ravnotežu. Imaginacija pruža to znanje. Vaš položaj u Univerzalnom umu, u odnosu na cilj, možete shvatiti ako zamislite da imate kompas u ruci. Strelica, recimo, uvek treba biti u položaju ka severu. Dosledno pratite strelicu – smer vaših misli. Ako znate da je vaš cilj u tom smeru, potrebno je odlučno se kretati samo u tom pravcu. Treba samo misliti na kraj vašeg cilja. Samo to i ništa više. Međutim, nekada ste nestrpljivi i počinjete da se vrpoljite. “Hm, da li je ovo pravi put?” “Hoću li uskoro stići?” “Šta ako nije u tom smeru?” “Možda je trebalo da krenem na drugu stranu?” Zbog takvih misli igla na kompasu počinje se trzati i vaši koraci pokušavaju da promene smer kretanja. Um ne vidi kretanje u Univerzalnom umu i zbog toga sumnja i brine. Navikao je da sve drži pod kontrolom. Dakle, vi ste ti koji treba da kontrolišete um i da mu zadate zadatak koji će imati smisla dok ga obavlja. Rad uma treba se odnositi na kontrolu toka misli. Um treba podesiti tako da razmišlja kao “Put Samuraja” koji se zasniva na tome da živiš kao da si već umro. Tada se ničega ne bojiš, jer nemaš šta izgubiti. Lako i ravnodušno krećete se ka cilju, kao da ste se pomirili sa porazom.

Ako se ipak ne uspevate smiriti “Hoću, ali nemam snage i bojim se da u tome neću uspeti”. Tada morate stati i iskreno priznati da ne mislite na cilj već na sredstvo njegovog ostvarivanja. Upravo te silne misli vas ometaju za postizanje cilja. Potrebno je umu konstantno ponavljati da misli samo o cilju. Naravno, s vremena na vreme će isplivati i te mračne misli, ali se tada ne treba boriti protiv toga, već shvatiti kao usputni problem. A na svesnom nivou stanja uma uvek se pitati “Želim li Ja to? Pa u čemu je onda problem, tako će i biti”.

Prebacivanje sa jednog cilja na drugi

Morate čekati da sve sazri i materijalizuje se. Najteži deo imaginacije je znati čekati i zadržati mirnoću. Morate biti gospodar situacije. Kada se ništa ne dešava oko vas, a u vezi vašeg cilja, to je jedna vrsta provere vaše izdržljivosti. Trenutak kada se ništa ne dešava je neizbežan i tada treba biti smiren. Tada se dešava da um diže paniku i pre vremena, brzopleto menja smer misli. Da bi se vaš cilj manifestovao morate čekati smirenim i samouverenim stanjem uma, jer je materijalizacija proces koji traje.

Povremena negativna imaginacija

Često sebi postavljate pitanje da li ste dostojni vašeg cilja? Da li to zaslužujete? Što su češća ovakva negativna razmišljanja, vaš cilj je sve dalji i čini vam se da će se raspršiti. Um vam je zaokupljen brigama o načinu na koji će se postići cilj. U ostvarivanju cilja sudeluje vaš subjektivni, unutrašnji svet. Makar i povremeno NE mnogo utiče na putu do materijalizacije. Svako NE izgleda kao da stiskate kočnicu, a kada vas obuzme negativnost, onda dodatno kočite i ručnom kočnicom. Ako u mislima vrtite film da je vaš cilj ostvaren rezultat će biti brži i sigurniji. Već sada izvršite radosne pripreme. Morate blistati i uveravati se da vam je uspeh predodređen. Vaša imaginacija je proces kao u Menzi – restoranu društvene ishrane. Vaša imaginacija ne sme ličiti na proces kao o običnom restoranu kojih ima na svakom ćosku. U menzi prođete kroz traku, uzmete vaš ručak, platite na kasi i tek tada sednete za sto i ručate. Vaš cilj je da ručate. U restoranu sednete za sto, čekate konbara da poručite ručak, tek tada ručate i na kraju platite ono što ste pojeli. Uviđate razliku?

Kontrola uma nad imaginacijom

Um, po pravilu, samopouzdano misli da zna kako bi se događaji trebalo odvijati. I ako se oni ne podudaraju sa isplaniranom imaginacijom, to za um znači da ništa neće uspeti i da se sve odvija na pogrešan način. Takav odnos uma prema imaginaciji odvodi liniju vašeg života na negativan put. A na takvom putu bi moglo biti stvarno mnogo gore nego što možete zamisliti. Put do cilja je kao kretanje kroz lavirint, koji se sastoji od mnoštva račvanja. Um kada koristi svoju, inače, primitivnu logiku može veoma dugo lutati po tom lavirintu. Ključ za kretanje kroz lavirint je vrlo jednostavan. Šta god da se događa na tom putu, sve se događa upravo kako treba, uređuje i vodi ka cilju. Smireni i kontrolisani um krči put kroz lavirint pravo do cilja. To je najkraći i najbolji put. Ako se neki događaji ne uklapaju u vašu imaginaciju, um će odmah reagovati i napraviti glupost. Osobina uma je da sve drži pod kontrolom. Um treba kontolisati na način da sve što se dešava je upravo ono što treba da se desi.

Imaginacija bez emocija

Zapravo su sve greške rezultat jedne glavne greške. Imaginacija bez emocija je ništa! Zajedno imaju bezbroj mogućnosti, zajedno su magija i čudo. Naravno, možemo živeti kao i mnogi i samo maštati. Zašto bi u svoj život pustili čudo? Jednostavnije je i sigurnije govoriti kako imaginacija ne deluje i da je to sve nemoguće. U tom slučaju zadovoljićete se prosečnim rezultatima u svom životu, a čudima se ne možete uopšte nadati. To je vaš izbor. Ako ipak izaberete da vam maštari nisu uzor onda će vam se takav izbor isplatiti.

Napišite komentar